Branko Ćopić Doživljaji Nikoletine Bursaća Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Bigz „Doživljaji Nikoletine Bursaća“ zbirka je pripovetki Branka Ćopića o narodnom heroju, hrabrom partizanu Nikoletini Bursaću. Radnja je smeštena u vreme Drugog svetskog rata, kada se Nikoletina sa svojim drugarima borio potiv fašista, nastojeći obraniti svoj kraj i domovinu. Ova zbirka konstruirana je kao niz tematskih odvojenih pripovetki, koje zajedno čine zbir priča o herojstvu i vojničkom životu Nikoletine Bursaća. Iako svaka priča ima svoju temu i kompletnu kompoziciju, te kao takva može da stoji samostalno, priče se mogu čitati i kao poglavlja romana, jer samo zajedno nam daju potpunu sliku samog Nikoletine, njegovog ratovanja i partizanskog, vojničkog života uopšte. Lik Nikoletine prikazan je kao idealan narodni junak – hrabar, pošten, inteligentan, ali ne uobražen. On je skroman i svestan svoje neukosti, svog položaja i podretla, ali je i izrazito odgovoran i moralan. Njegovo samo ime nam govori o karakteru tog lika. Pravo ime mu je Nikola, ali svojim delima, osobnošću i fizičkim izgledom zaslužio je da ga se zove Nikoletina. Zanimljivo je da su Nikolu kao dete zvali Nikolica, a kada je odrastao, postao je Nikoletina. Iako u tom imenu ima doze ironije, možda čak i ruganja, čitajući shvatamo da je Nikola itekako zaslužio svoje ime. Priče o Nikoletini Bursaću ispričane su iz trećeg lica. Pisac je takođe i u ulozi pripovedača, što vidimo po uvodnoj priči, u kojoj nam pripovedač govori kako je upoznao Nikolu, tada Nikolicu, te kako je započelo njihovo prijateljstvo. Dobili smo uvid u Nikolino detinjstvo i porodičnu prošlost, što nam je puno pomoglo u shvatanju Nikolinog karaktera kao odrasle osobe. Uz to, ovakvim ličnim uvodom, dobili smo dojam da je ova zbirka neka vrsta biografije ili bar prikaza stvarnih, biografskih radnji. Piščevo lično poznavanja Nikoletine Bursaća uvelo je određenu subjektivnost pisca u delo, te nam Nikoletinu predstavio kao stvarnog čoveka, a ne patvorenog junaka. Samim time se i radnja čini verodostojnijom, pa nemamo dojam da čitamo fikcijske priče, već stvarne doživljaje jednog osobitog i osebujnog vojnika iz Drugog svetskog rata. Priče o Nikoletini su raznolike, ali svaka sadržava poseban duh Nikoletine. One govore o njegovoj hrabrosti, ali i mudrosti, pa i nas čitatelje navodi da se zapitamo o nekim stvarima, vezanim uz ratovanje i ljudskost opšte, a o kojima nismo pre razmišljali. Ove priče nisu samo prikazi bitaka i junaštva partizana, već i njihovih patnji, umiranja, bolesti, teškoća rata uopšte i slično. Nikoletina nije samo ubijao neprijatelje, on je i patio što oduzima tuđe živote, nije samo hrabro kročio u četi, već je i bolestan tumarao u bunilu. On je hrabro išao na neprijatelja, ali je znao da je i njegova glava u torbi. Priče takođe nisu samo o ratovanju, već i o onim retkim trenucima mira kada bi događale mirnodopske situacije, kada bi se razgovaralo, lutalo i ponekad zabavljalo. Nikoletina preispituje sve te trenutke, dajući svoj doprinos u njegovoj jedinstvenoj mudrosti. Zato ovim pripovetkama nije prikazan samo jedan rat iz perspektive vojnika, već i jedna vrsta ljudi, običan narodni čovek, vojnik, sin, drugar, koji ni ne zna zašto mora da ratuje, ali zna da mora. A to čini junački, pošteno, verno i koliko je to moguće – moralno. Pri tome nije budala, jer se ne bori ni za kralja ni za svog komandanta, a ni za ideologiju već za svoje selo i porodicu – jedino vredno ratovanja.