Kukuruz je jednogodišnja biljka visine 1,5 do 3 metra. Stabljika je snažna, srcikasta sa širokirn linearnim listovima. Muški i ženski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muški su cvetovi smešteni u obliku metlice, na vrhu stabljike, dok se ženski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju između lista i stabljike. Za vreme cvatnje iz lisnih omotača izbijaju nitasti ženski cvetovi što se stvaraju u parovima, a nazivaju ih ''kukuruznom svilom''. Vreme cvetanja ove biljke proteže se od juna do avgusta. Za lek se upotrebljava kukuruzna svila (skuplja se pre oprašivanja) i seme. Primena: Kukuruzna svila uspešno leči bolesti bešike, bubrega, vodenu bolest, odlično je sredstvo za izlučivanje mokraće. Otklanja reumu i giht, edeme, preporučuje se i kod rahitisa. Mora biti pravilno osušena jer u protivnom gubi lekovita svojstva. Recepti: - Pripremanje čaja: Jedna puna mala kašika kukuruzne svile prelije se sa četvrt litre ključale vode. Pošto odstoji kratko vreme, pije se nezaslađen. Jednu kašiku kukuruznog brašna natapati u čaši vode preko noći i ujutru popiti.

Narodna imena: Hajdučica, sporiš, stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika. Hajdučka trava je višegodišnja zeljasta biljka koja ima uspravnu i čvrstu, ponekad na vrhu razgranatu stabljiku, visoku do 50 cm, retko više. Listovi su lancetasti do linearni, dvostruko do trostruko perasto deljeni. Pri osnovi stabljike listovi su složeni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabljici sa kratkom peteljkom ili sedeći i manji od prethodnih. Na vrhu stabljike se nalaze glavičaste cvasti žućkaste ili svetloružičaste boje. Cela biljka je manje ili više dlakava. Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i može se naći na livadama, pored puteva, zapuštenim staništima i šumskim čistinama. Primena: Lekovita biljka za ženske bolesti, kod mokrenja u krevet dece i starijih ljudi, kao i kod belog pranja. Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraćanje, zatim kod oboljenja očiju praćenih sekretom i suzenjem, kod jakih bolova u očima i krvarenja iz nosa. Hajdučka trava direktno deluje na koštanu srž i u njoj podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pomaže kod krvarenja iz pluća i želuca, kod hemoroida koji jače krvare, kao i kod pritiska u želucu i jake žgaravice. Upotrebljava sekao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Osim toga koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i dr. Recepti: - Čaj Jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. - Tinktura od hajdučke trave Cvetovima hajdučke trave, ubranim na suncu, do grlića napuniti bocu i preliti rakijom od žita, ili voćnom rakijom jačine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana. - Mast od hajdučke trave Ddobro ugrejati 90 g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15 g svežeg isitnjenog cveta hajdučke trave i 15 g sitno nasečenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključa, promešati i skloniti sa vatre. Sledećeg dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene čiste tegle. Mast čuvati u frižideru! - Sedeća kupka: 100g hajdučke trave (cele biljke) preko noći ostaviti u hladnoj vodi, sledećeg dana zagrevati dok ne provri a potom dodati vodi za kupanje.

Način upotrebe Dodatni opis Sastav - Rastvoriti u 200 ml vode i piti 3 kesice na dan. Pogodan za primenu kod osoba starosti iznad 12 godina života. Urinal Express ph sadrži ekstrakt ploda kanadske brusnice, brzo i sigurno neutrališe pH kiselog urina. Kratak ciklus dvodnevnog lečenja pruža komfor i vraća udobnost eliminišući bolne senzacije poput žarenja i peckanja. Pogodan za primenu kod osoba starosti iznad 12 godina života. Urinarna infekcija je jedna od češćih zdravstvenih problema i najčešća je infekcija koja uglavnom pogađa žensku populaciju, mada ni muškarci nisu pošteđeni. Može da se javi i kod dece i kod odraslih bilo kog uzrasta, a razlog zašto se urinarna infekcija pre razvija kod žena jeste taj što je otvor debelog creva bliži uretri (otvoru kroz koji se urin izbacuje iz mokraćnog kanala), te bakterije lakše mogu da se prenesu i dovedu do ovog oboljenja. Pojačan rizik od toga da se pojavi urinarna infekcija imaju osobe koje se suočavaju sa padom imuniteta, zatim one koje unose nedovoljnu količinu tečnosti, koje pate od dijabetesa, imaju pesak ili kamen u bubregu, uvećanu prostatu, urođene anomalije, a infekciju mogu uzrokovati i seksualni odnosi i neadekvatna lična higijena. Kesiaca sadrži: Ekstrakt ploda kanadske brusnice (Vaccinium macrocarpon 1% PAC), natrijum-citrat, kalijumcitrat, ekstrakt lista breze (Betula pendula, 10:1)

OPIS DEJSTVO KORDICEPSA NA ĆELIJE TUMORA Istraživanja su pokazala da kordiceps na više načina ispoljava svoje dejtvo protiv tumorskih ćelija: direktno citotoksično dejstvo, imunostimulativno, stimulacijom apoptoze (ćelijske smrti), selektivnom inhibicijom ribonukleinske kiseline (RNK) i sinteze proteina. Pored ovih efekata, aktivni sastojci kordicepsa pokazuju i antioksidativno dejstvo, sprečavaju prekomernu angiogenezu (rast novih krvnih sudova) i mutaciju gena. Kod već prisutnih tumora, kordiceps može potencijalno smanjiti rizik od širenja tumora (metastaze). U toku istraživanja, nisu zabeleženi efekti kordicepsa na zdrave ćelije čoveka. IMUNOMODULATORNO DEJSTVO KORDICEPSA Imunološki sistem ima ulogu da zaštiti organizam čoveka od delovanja različitih spoljašnih ili unutrašnjih činilaca (bakterije, virusi, gljivice, paraziti, toksini i dr.). Sve veći broj istraživanja pokazuje dvostruko dejstvo kordicepsa na imunitet. Naime, kordiceps može imati i imunostimulativno i imunosupresivno dejstvo, u zavisnosti od ćelija urođenog i stečenog imuniteta čiju aktivnost stimuliše ili inhibira. Imunostimulativno dejstvo kordicepsa Poznato je da se kordiceps dugo vremena koristi u tretmanu respiratornih bolesti i karcinoma. Dokazano je da oralna primena kordicepsa može u značajnoj meri poboljšati efikasnost makrofaga (vrsta belih krvnih ćelija važnih za borbu protiv infekcija) i NK ćelija. NK ćelije su deo urođenog imuniteta (prva linija odbrane protiv mikroorganizama, učestvuje i u uklanjanju mutiranih i malignih ćelija). Smatra se da kordiceps poboljšava imunološki odgovor i podsticanjem stvaranja određenih medijatora zapaljenske reakcije. Imunosupresivno dejstvo Kordiceps ima sposobnost da suprimira delovanje određenih vrsta ćelija imuniteta i medijatora koje one proizvode. S’ druge strane, aktivni sastojci kordicepsa pokazuju i protivupalno dejstvo. Ova dva dejstva zajedno objašnjavaju upotrebu kordicepsa i u tretmanu nekih autoimunih bolesti (lupus, astma,..). Istraživanja na miševima pokazala su da kordiceps primenjen nakon transplantacije organa može doprineti smanjenju opasnosti od odbacivanja transplantata. Svakako, potrebno je još mnogo zvaničnih kliničkih studija da bi se ispitala praktična upotreba i mogućnosti primene kordicepsa kod osoba sa transplantiranim organima. UTICAJ KORDICEPSA NA IMUNOLOŠKI ODGOVOR GIT-a Gastrointestinalni (želudačno-crevni) trakt, pored uloge u prijemu, obradi i apsorpciji hrane, ima veoma značajnu ulogu i u odbrani organizma od infekcije. U zidu creva smeštene su ćelije imunološkog sistema koje onemogućavaju prolazak bakterija i drugih mikroorganizama u krvotok, sprečavajući na ovaj način nastanak infekcije. Ispitivanjem nakon oralne primene kordicepsa pokazano je da njegovi aktivni sastojci mogu doprineti poboljšanju efikasnosti limfocita i makrofaga u zidu creva. Na ovaj način, kordiceps doprinosi očuvanju zdravlja digestivnog sistema i fiziološke flore creva, ne dozvoljavajući prekomerno razmnožavanje patogenih mikroorganizama. ANTIOKSIDATIVNO DEJSTVO KORDICEPSA Poslednjih nekoliko decenija puno se govori o slobodnim radikalima i njihovom pozitivnom i negativnom dejstvu u organizmu čoveka. Sve je više dokaza da kordiceps ima značajni antioksidativni potencijal. Antioksidativno dejstvo kordicepsa može biti osnova drugih pozitivnih efekata, kao što je protivupalno, imunomodulatorno i antikancerogeno dejstvo. Takođe, sprečavanjem oksidativnih oštećenja, kordiceps može pomoći i u prevenciji ateroskleroze (poznato je da oksidativnim oštećenjem LDL dolazi do njegovog lakšeg taloženja u zidu krvnog suda i nastanka ateroskleroze). DEJSTVO KORDICEPSA NA KARDIOVASKULARNI SISTEM Sumiranjem podataka dobijenih različitim istraživanjima, povoljna dejstva kordicepsa na nivou kardiovaskularnog sistema su sledeća: prevencija ateroskleroze, regulacija nivoa šećera, holesterola i triglicerida i uticaj na smanjenje nivoa povišenog krvnog pritiska. Pokazalo se da kordiceps može uticati na smanjenje nivoa šećera u krvi i poboljšati iskoristljivost glukoze u mišićnim ćelijama. Kordiceps utiče na vazodilataciju (opuštanje zida krvnih sudova) tako da može doprineti snižavanju krvnog pritiska. DEJSTVO KORDICEPSA NA POBOLJAŠNJE SEKSUALNE FUNKCIJE I REPRODUKCIJE Kordiceps se tradicionalno koristi za poboljšanje i povećanje seksualne energije (libido), potencije i poboljšanje plodnosti. Smatra se da kordiceps ovo svoje dejstvo postiže uticajem na balans polnih hormona kod oba pola. Vazodilatacija pod uticajem kordicepsa može doprineti lakšem postizanju i održavanju erekcije. KORDICEPS I STANJE HRONIČNOG UMORA U Kini, kordiceps se tradicionalno koristi da bi se ubrzao oporavak nakon preležanih bolesti i povratila snaga i vitalnost. Kordiceps ispoljava adaptogeno dejstvo, pomaže u borbi protiv stanja hroničnog stresa i njegovih posledica. Neki od podataka iz literature govore u prilog dejstva kordicepsa na bolju iskoristljivost kiseonika u mišićima. U kombinaciji sa antioksidativnim dejstvom, kordiceps bi mogao delovati na poboljšanje sportskih performansi, a kod hroničnih plućnih bolesti olakšati posledice smanjenog snabdevanja tkiva kiseonikom. ZAŠTITNO DEJSTVO NA BUBREGE Kordiceps je jedan od najboljih proizvoda iz prirode kada je u pitanju zdravlje bubrega. Pokazuje povoljno dejstvo kod hronične upale, pijelonefritisa, hroničnog popuštanja rada bubrega, nefritičkog sindroma i kamena u bubregu. Pored protivupalnog, aktivni sastojci kordicepsa pokazuju i inhibitorni efekat na proliferaciju mezangijskih ćelija unutar glomerula bubrega. Zbog toga, kordiceps povoljno utiče i u tretmanu hroničnih glomerulonefritisa i drugih upalnih procesa u bubrežnom sistemu. Aktivni sastojci kordicepsa podstiču rad bubrežnih ćelija, smanjuju nivo uree i kreatinina. U stanjima hroničnog popuštanja bubrega, povoljno deluje na smanjenje hiperlipidemije, ublažava hipoproteinemiju, potpomaže hematopoetsku ulogu bubrega i smanjuje učestalost infekcija. UTICAJ KORDICEPSA NA JETRU Kordiceps se u narodnoj medicini primenjuje u tretmanu hroničnog hepatitisa i poremećaja povezanih sa hroničnim hepatitisom. Postoji nekoliko načina na koje kordiceps doprinosi tretmanu i zaštiti od bolesti jetre. Podstiče imunološki odgovor u slučaju hepatitis B infekcije, inhibira fibrozu i usporava nastanak posthepatične ciroze. DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE Preporučena dnevna doza zavisi od uzrasta i vrste namene. Odrasli i deca starija od 12 godina: Uzimati 1-3x dnevno po 1g praha (1 ravna kašičica) pomešanog sa šoljicom mlake vode, pola sata pre ili 2h nakon obroka. Deca od 6-12 godina: Uzimati 1-2x dnevno po 0,5g (pola kašičice), pola sata pre ili 2h nakon obroka. MERE OPREZA I KONTRAINDIKACIJE PRIMED Kordiceps prah nije zamena za lek ili propisanu terapiju. Preparat ne treba da koriste osobe preosetljive na kordiceps. Nema dovoljno podataka o dejstvu preparata u toku trudnoće i perioda dojenja. Nisu zabeležena neželjena dejstva preparata u toku primene preporučenih dnevnih doza. Savetuje se svakodnevna upotreba u trajanju od 3-6 meseci, nakon koje je poželjno napraviti pauzu u korišćenju u trajanju od 2 nedelje. PRIMED Kordiceps prah možete koristiti uporedo sa propisanom terapijom, odvojeno 2-3h od uzimanja lekova i drugih preparata. Ukoliko koristite lekove protiv zgrušavanja krvi konsultujte Vašeg lekara pre upotrebe preparata.

Narodna imena: Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva. Kleka raste kao manje više zimzelen uspravan grm. Ima igličaste listove koji stoje po tri u pršljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Još iste godine se razvijaju plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek iduće godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi. Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima. Primena: Koristi se protiv zastoja mokraće, za dezinfekciju mokraćnih organa, kao diuretik, za poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća i lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba može dovesti do oštećenja bubrega. Recepti: - Čaj: Jednu kašikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 šoljom ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno. - Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili domaće rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kožu ili razređena za obloge kod bolova mišića, zglobova i neuralgija.

Narodna imena: Preslica, barska metlica, konjorep, zglobara, konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska preslica, šutkavac. Rastavić je višegodišnja biljka sa tankim horizontalnim korenom. Trajna podzemna stabIjika cme je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i širinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim listovima u pršljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom. Raste u močvamom tlu , na peskovitim livadama, poljima, nasipima i padinama. Primena: Rastavić sadrži silicijumovu kiselinu koja leči oštećena mesta u tkivima (npr. u plućima i zidovima krvnih sudova) i zbog toga se preporučuje kod tuberkuloze. Kod hirurške operacije pluća i kod arterioskleroze. Štiti tkivo mokraćnog sistema od oblaganja raspadnim produktima iz urina (sprečava nastanak kamenaca). Primenjuje se kod upale mokraćnih puteva i protiv krvarenja. Pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Recepti: - Čaj: Jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vode. - Parni (vrući) oblog: Punu pregršt rastavića staviti u sito koje se okači nad posudu sa kipućom vodom. Kada zelje omekša, još vruće ga umotati u pamučnu tkaninu i oblog staviti na bolno mesto. Obavezno je toplo pakovanje! Ostaviti da deluje nekoliko sati tokom noći. - Sedeća kupka: 100 g rastavića ostaviti preko noći u hladnoj vodi, sledećeg dana ugrejati i dodati vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ne brisati se; na vlažno telo obući bade-mantil i u krevetu se pariti još jedan sat. Voda pri kupanju treba da je iznad bubrega. - Tinktura: 10g svežeg rastavića potopiti u 50g domaće rakije od žita i 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Svakoga dana promućkati! - Oblog od kaše: Sveži rastavić dobro oprati i gnječiti na dasci sve dok se ne pretvori u kašu.

Narodna imena: Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišće, konjsko kopito. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima veći broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja. Stanište je na vlažnom zemljištu, ogolelim padinama, peščarama, u parlozima i na šutu. Primena: Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Pročišćava krv, otvara apetit, deluje protiv probavnih grčeva. Leči sveže i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene. Recepti: - Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika cvetova (kasnije se cvetovi pomešaju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. - Oblog: Sveži listovi se izgnječe u kašu i stave se kao oblog. - Inhalacija: Puna velika kašika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se para udiše ispod pamučne tkanine ili peškira. - Kupka za noge: Pregršt listova podbela popariti odgovarajućom količinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. - Sveži sok: Sveže oprane listove iscediti u sokovniku.

OPIS Hericium erinaceus (Hou Tou Gu, Yamabushitake, Lion’s mane, lavlja griva) je medicinska gljiva sa dugom tradicionalnom upotrebom. Hericium erinaceus se u narodnoj medicini upotrebljava kao pomoćno sredstvo u prevenciji neuroloških poremećaja koji prate starenje i drugih oštećenja nerava. Aktivni sastojci gljive mogu da ispolje imunomodulatorno, protivupalno i antioksidativno dejstvo. Zbog ovih osobina, Hericium erinaceus se popularno naziva i “Prirodna hrana za neurone”. Povoljno deluje i na digestivni sistem. PREPORUČENA UPOTREBA Doziranje može da se razlikuje u zavisnosti od uzrasta i namene. Odrasli: Uzimati 1-3x dnevno po 300mg praha (1 puna espreso kašičica), nakon obroka. Razmutiti u šoljici mlake vode i popiti. UPOZORENJE: PRIMED Hericium erinaceus prah nije lek niti zamena za lek i propisanu terapiju. Redovna i raznovrsna ishrana važna je za zdravlje. Proizvod ne treba da koriste osobe preosetljive na gljivu Hericium erinaceus, trudnice i dojilje. Osobe koje uzimaju lekove, pre početka primene trebalo bi da zatraže mišljenje lekara. Ukoliko se koristi uporedo sa redovnom terapijom, koristiti odvojeno 2-3h od uzimanja drugih preparata i lekova.

Narodna imena: Grohotuša, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rožnjača. Piskavica je jednogodišnja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna, nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinačni, žuti u pazušcima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 3-10 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljoštenih, jajolikih ili kockastih žutosmeđih semenki. Zrelo sjeme je jakog, aromatičnog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava. Uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Primena: Piskavica reguliše šećer u krvi, čisti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i lečihemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublažava bolove kod gihta, neuralgije i išijasa, leči otečene žlezde, čireve na koži, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlačenje gnoja, sprečava trovanje krvi i stvaranje divljeg mesa. Koristi se kao čaj, kaša ili prah. Samleveno u prah je delotvornije . Recepti: - Čaj: Jedna kašikica zdrobljenog ili samlevenog semena preliti čašom vrele vode. Pije se po 2-3 šoljice na dan. - Kašasti oblozi: 50-100 grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i mešati dok se ne dobije gusta kaša. Nanese se na lanenu ili pamučnu krpu i stavi na obolelo mesto. - Mleveno seme: po jednu kašičicu mlevenog semena pomešanog sa marmeladom uzimati tri puta na dan.

Narodna imena: Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputac. Muška (uskolisna) bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrični klas dug 2-5 cm. Cveta krajem proleća i za vreme leta. Nalazi se na livadama, šumama sa dosta svetla. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme. Primena: Koristi se kod obolenja disajnih organa, plućne astme, upale plućnih alveola, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teško zarastaju, čak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaže kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike. Recepti: - Čaj: Jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. - Čajna mešavina: Jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode. - Oblog od listova: Oprani sveži listovi uskolisne ili širokolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje. - Sirup, prvi način: Dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru. - Sirup, drugi način: U teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

Narodna imena: Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa. Lipa je drvo visine od 25 do 30 metara sa vrlo razvijenom krošnjom. Listovi su na dugačkoj dršci, po obodu nazubljeni. Cvetovi su bledo žute boje, sakupljeni u cvast na dugoj dršci koja je do polovine srasla sa cvetnim priperkom. Plod je oraščić. Raste u šumama, gaji se u parkovima i drvoredima uz puteve. Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rđe). Inače se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Primena: Lipov cvet se koristi za pospešivanje znojenja i za smirivanje (kod uznemirenosti, nesanice, iscrpljenosti), za ublažavanje grčeva glatkih mišića, za pojačanje lučenja žuči, za povećanje lučenja mokraće, želudačnih sokova i za poboljšanje probave. Upotrebljava se za grgljanje kod upale usne duplje. Recepti: - Čaj: Dve kašike usitnjenog cveta lipe preliti sa 300-400 ml ključale vode, ostaviti 5-10 minuta, procediti. Može se zasladiti sa medom. - Kupka: Kupati se u vodi u koju je dodan jak lipin čaj.

Narodna imena: Gospin cvet, bljuzgavac, ivanjčica, krvavac, marina ručica i gospino zelje. Višegodišnja zeljasta biljka čija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu. Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedeći, ovalno eliptični do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na vrhovima stabljike i grančica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnožute boje. Cveta od juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu i septembru. Raste na travnatim ledinama, na ivicama šuma, šumskim proplancima, na bregovima i livadama, pored puteva, u brazdama, na ivicama polja. Primena: Upotrebljava kod oštećenja nerava i kod živčanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezanja. Takođe je odličan lek protiv proliva. Podstiče razvoj ženskih organa i reguliše neredovne menstruacije. Koristi se kod otvorenih rana, svežih povreda, krvarenja, oteklih žlezda i kao sredstvo za negu hrapave kože lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leđima, zatim kod krstobolje, išijasa i reume. Protiv opekotina od sunca, hemoroida, za lečenje bolesti digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, žučne kese, čireva, bolesti usta, za inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimuliše apetit, stimuliše aktivnost različitih žlezda, podstiče regeneraciju (obnovu) tkiva. Recepti: - Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. - Ulje od kantariona: Mala boca se do grlića rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro začepi i nekoliko nedelja ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odloži na tamno mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog može da se upotrebi laneno ulje). - Tinktura od kantariona U jednu litru rakije stave se dve pregršti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu ili na toplom mestu. - Sedeća kupka: Kofa puna kantariona (cvetnih drški, listova i cvetova) ostavi se preko noći u hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do ključanja i doda vodi za kupanje.

Narodna imena: Jagorčevina, galcina, jaglac rani, jaglac, krstata jaglika, bela bukvica, gajčin, galčina, grmuljica, jaglica, jagorčina, jagotac, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramaliće, prvi cvit, sunašce, cvićac. Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi su u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Plod je ovalna čaura, 6 -10 mm dugačka. Cveta u aprilu i maju. Raste na gotovo svim livadama, na obodima šuma i ispod žbunova. Primena: Koristi se za lečenje plućnih bolesti, nesvestice i lupanja srca, migrene, neredovne menstruacije, bolesnih bubrega, reumatizma. Pospešuje cirkulaciju krvi. Odlično deluje na kašalj, bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje. Deluje kao umirujuće sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Recept - Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Narodna imena: Srčanik, gencijana, košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet. Lincura je višegodišnja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugačko korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedeći, izduženo jajasti, do 15 cm dugački, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova žute boje. Cveta u toku leta. Raste na planinskim pašnjacima i livadama i među grmljem. Za lek se u jesen ili rano proleće sakuplja koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan. Primena: Ubraja se u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu, otklanja pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljšanju sastava krvi i povećanju broja crvenih i belih krvnih zrnaca. Koristi se protiv groznice, kašlja, astme,kod hronične začepljenosti, za lečenje rana i drugih ozleda. Recepti: - Čaj: Kafenu kašiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji 10 sati uz češće mućkanje.Čaj procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela. - Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70% etanola.

Narodna imena: Detelina,kravjača,trolist. Višegodišnja biljka, sa snažnim korenom. Stablo uspravno,malo razgranuto, obraslo dlakom. Donji listovi su polegli, na dugim drškama. Gornji su sa kratkim drškama i uspravni. Cvetovi su u glavici ružičaste boje. Plod je jajasta mahuna sa semenkom. Raste na livadama, njivama, pašnjacima. Upotrebljivi delovi biljke su cvetovi. Primena:Dobar je čaj za iskašljavanje, kod astme i nazeba.

Narodna imena. Medveđe grožđe, medvjetka, medvedovo uho, medvedovo grožđice, medvedi grožđe, medvjedica, mečije grožđe, mlivnjak, mlivnjača, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika, gornik, bubina boba, divlja maginja, gornik, vučja jabuka, jabučica. Uva je višegodišnja zimzelena biljka koja raste kao nizak, puzav grm. Glavne grane su obično prilegle uz podlogu, a vrhovi grančica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su kožasti, debeli, goli, sitni, loptastog oblika. Rub lista je ceo i malo savijen prema naličju. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružičasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla mnogosemena bobica. Raste po suvim, osunčanim mestima planinskih predela. Za lek se beru listovi od maja do jula. Primena: Čaj od listova uve se koristi za dezinfekciju mokraćnog sistema i kao adstringent kod lečenja upala bešike i bubrega, kod problema sa mokrenjem, kod stvaranja bubrežnih kamenaca i naročito kod akutnih upala bešike do kojih dolazi zbog otežanog izlučivanja mokraće i njenog zakiseljavanja. Uzimanje većih doza može prouzrokovati mučninu. Recepti: - Čaj: Jedna kašika izdrobljenog lista kuva se u 4 decilitra vode 3 minute. - Prah: Efikasnije je lišće uzimati u obliku praha dva puta dnevno: ujutro i uveče po pola kašikice zalivene sa malo vode.

Narodna imena: Ak, magdonos, petrosimul, pršun. Botaničke karakteristike: Dvogodišnja biljka prijatnog mirisa. Koren vretenast, stablo izraste tek druge godine. Na njemu su naspramno raspoređene grane. Na vrhu je štitasta cvast, zelenožute boje. Cvetovi su dvopolni. Raste divlje,a gaji se i u baštama. Primena: Koren i plodovi su dobar diuretik. List poboljšava apetit i varenje. Ulje otklanja grčeve i groznicu. Kod mokrenja krvi može se upotrebiti samo pod nadzorom lekara. Spoljašna upotreba protiv uboda komaraca i protiv vaški na glavi.

Način upotrebe Dodatni opis Sastav - Deca starosti 1- 3 godine. Jednom dnevno 5ml sirupa. - Deca starosti 3- 12 godina. Jednom dnevno 10ml sirupa. - Deca starosti preko 12 godina. Jednom dnevno 15ml sirupa. Urinal syrup brzo i efikasno eliminiše infekcije urinarnog trakta kod dece starosti iznad 12 meseci života. Brusnica je bogat izvor bioflavonoida, fenolnih jedinjenja i drugih prirodnih materija. - Brusnica sadrži prirodne antioksidante, koji pomažu u zaštiti ćelija i tkiva od slobodnih radikala. - Urinal sirup se može davati deci starijoj od 1 godine, adolescentima i odraslima. Sirup sadrži: - ekstrakt ploda američke brusnice (Vaccinium macrocarpon 1% PAC)

Narodna imena: Amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveća. Ima oblik okruglastog grmića čije grančice su zelene, člankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedeći listovi žućkasto zelene boje. Listovi su kožasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugački i 1-2 cm široki. Cvetovi su jednopolni, žućkasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog soka i sadrži nekoliko crnih semenki. Živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću. Hemijski sastav: Sadrži lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide. Primena: Koristi se protiv histeričnih napada, za srčane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja krvarenje iz nosa, protiv zakrečenja krvnih sudova, vrtoglavice i grčeva, kod poremećaja hormonalnog sistema, hroničnog poremećaja metabolizma, dijabetesa. Pospešuje rad čitavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje. Deluje preventivno protiv šloga. Pripisuju joj antitumorski i antikancerogeni učinak. Recepti: - Pripremanje čaja: Čaj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kašika imele ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna veća dnevna količina, čaj čuvajte u termos-boci koju ste isprali vrućom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom. - Sveži sok: Operite sveže listove i stabljike i još vlažne ih iscedite u sokovniku. - Spravljanje melema Sveže bele bobice imele pomešajte sa hladnom svinjskom mašću (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).

Narodna imena: Timijan livadski, majkina dušica, popovac, materka, tamjanika, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka. Majčina dušica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listiće sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na posnim rubovima šuma i često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote. Primena: Upotrebljava se, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dečjih glista. Preporučuje se kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptičnih napada. Recepti - Čaj: Puna mala kašika popari se sa četvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. - Kupka: Za potpunu kupku potrebno je 200 g majčine dušice. - Tinktura od majčine dušice: Na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlića, preliti rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana. - Ulje od majčine dušice: Na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. - Jastuče: Biljke staviti u jastuče i zašiti otvor. - Sirup od majčine dušice: Cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

OLIGOGAL MG DIREKT + B1 + B6 + K2 + D3 + FOLAT, 14 kesica Sastav proizvoda: Magnezijum, vitamin B1, vitamin B6, vitamin K2, vitamin D3, folat Pakovanje: 14 kesica sa praškom za direktnu oralnu upotrebu. Osnovna namena: Smanjenje umora i iscrpljenosti, pomaže funkcionisanje mišića, kostiju, srca, imunog i nervnog sistema WEB Cena: 535.68 RSD Dodaj u korpu

OPIS KAKO DELUJE COPRINUS COMATUS Aktivni sastojci gljive ispoljavaju antioksidativno, zaštitno i regenerativno dejstvo na ćelije pankreasa od oštećenja slobodnim radikalima. Kod dijabetesa tip I, upotreba Coprinus comatus može da ima povoljno dejstvo u smanjenju rizika od pojave komplikacija dijabetesa. Povoljno deluje na regulisanje povišenog nivoa holesterola i triglicerida. Sadrži značajan procenat vlakana koja povoljno utiču na varenje i probavu i pomažu u regulisanju telesne težine. Poboljšanjem probave i cirkulacije, utiče na smanjenje tegoba kod unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida. DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE Odrasli i deca starija od 12 godina: Uzimati 3x dnevno po 300mg praha (1 espreso kašičica), nakon obroka. Razmutiti u šoljici mlake vode i popiti. Deca od 6-12 godina: Uzimati 3x dnevno po 150mg praha (1/2 espreso kašičice), nakon obroka. Razmutiti u šoljici mlake vode i popiti. Za postizanje najboljih efekata preporučuje se upotreba nekoliko meseci u kontinuitetu. MERE OPREZA I KONTRAINDIKACIJE PRIMED Coprinus comatus nije lek niti zamena za lek i propisanu terapiju. Upotreba suplemenata ne može zameniti redovnu i raznovrsnu ishranu. Preparat ne treba da koriste osobe preosetljive na gljivu Coprinus comatus. PRIMED Coprinus comatus možete koristiti uporedo sa terapijom, odvojeno 2-3h od uzimanja drugih preparata i lekova. Usled nedovoljno podataka o dejstvu preparata, upotreba PRIMED Coprinus comatus se ne preporučuje u toku trudnoće i perioda dojenja. Ukoliko koristite lekove za snižavanje nivoa šećera, zatražite mišljenje lekara pre početka primene.

Narodna imena: Pasja leska, žastica, krhlika, pasjakovina, krkovin Raste kao grm ili drvo visoko do 5 metra. Listovi su tanki, pri vrhu zašiljeni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova i beli su. Plod je koštunica, kad sazri bude mrkoljubičaste boje. Raste na vlažnim mestima, pored reke i potoka.

Narodna imena: Crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana. Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, getvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Plodove faktički i ne stvara, već se razmnožava vegetativnim putem. Cela biljka miriše. Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste na vlažnim mestima. Primena: Koristi se za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj. Način upotrebe: Destilacijom se od nane proizvodi eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lečenju raznih bolesti. Kod unutrašnje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi, a za inhalaciju se uzima 3-4 kapi ulja. Recepti : - Čaj: Dve do tri kašikice svežih listova ili suve biljke prelijemo vrućom vodom i ostavimo pokriveno 5-10 minuta. Čaj se pije između obroka 3-4 puta na dan. Čaj se koristi i za inhalacije. - Tinktura: 20 g suve biljke prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.

Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, žara, pasja kupina. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom. Stabljika dostiže visinu do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proleća do jeseni, a za vreme zime ostaje u zemlji. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zapuštenim mestima kao korov. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo. Ona je, počev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi i vršike (u proleće), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu. Primena: Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao i patološki zastoj mokraće. Posebno se preporučuje za prolećnu kuru s obzirom da čisti i creva. U narodnoj medicini se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa čak i u slučaju tumora ovog organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja. Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dužeg vremenskog perioda piti čaj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suženja krvnih sudova ("pušačkih nogu") kopriva izvanredno pomaže, kao i kod išijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale živaca ruku i nogu. Recepti: - Čaj: Puna mala kašika popari se sa četvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi. - Tinktura od koprive Korenovi, koji se vade u proleće i u jesen, operu se četkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grlića. Preliju se rakijom od žita jačine 38-40% te se boca 14 dana drži na toplom mestu. - Kupka za noge: Jedna puna pregršt dobro opranih korenova i stabljike s listovima sveže koprive preko noći se drže u 5 litara hladne vode a sledećeg dana se ista voda zagreje do ključanja. U što toplijoj vodi (na temperaturi koju možete podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, može da se koristi još dva do tri puta. - Pranje kose: 4 do 5 punih pregršti sveže ili osušene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne proključa. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregršt se preko noći ostavi u hladnoj vodi, a sledećeg dana se voda zagreva do ključanja. Posle toga treba da odstoji još 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.