Западни свет је пун парадокса: непрестано се говори о личној слободи, али никада раније није постојао већи притисак да се саображавамо и уподобљавамо. Опседнути смо надметањем и конкуренцијом, а ипак је појединачно највећи део међународне трговине субвенционисано тржиште наоружања. Наше владе називамо демократијама, а врло мало људи учествује у политици. Док многи ове проблеме посматрају одвојено, Сол показује да су они резултат слепе вере у вредности разума. Наше „рационалне елите“ су током последњих 400 година постепено уводиле реформе у свакој сфери друштвеног живота, али Сол показује да су оне биле одговорне и за највеће невоље и насиље истог тог периода. Тај парадокс настаје из једноставне истине коју наше елите поричу: далеко од тога да је морална снага, разум није више од административне, технократске методе. Ово порицање је помогло да се модерни западни свет изметне у непрегледну, несхватљиву машинерију која нема свој смер и којом управљају експерти оријентисани на процес – „Волтерови изроди“ – чији је култ научног менаџмента лишен и смисла и моралности. Било у политици, уметности, бизнису, војсци, забави, науци, финансијама, новинарству, књижевној критици или у академској заједници, ти експерти деле иста схватања и методе. Резултат свега тога је цивилизација огромне технолошке моћи чији су народи све више искључени из процеса доношења одлука, све више бораве у свету илузија и с осећајем обесправљености и фрустрираности. тврд повез, 25 цм, 630 стр., илустровано