Kada kažemo ‚‚reuma“ mislimo na reumatske bolesti, a njih ima više od stotinu. Zabluda je da reumatske bolesti, prvenstveno artritis, pogađaju samo stare ljude. Najveći broj obolelih su ljudi između 18 i 65 godine života, a od retke juvenilne forme obolevaju i deca već od 4. godine života. Žene tri puta češće boluju od reumatoidnog artritisa, lupusa i sklerodermije, dok muškarci češće obolevaju od gihta. U svetu reumatoidni artritis pogađa između 0,24% i 1% stanovništva. U Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje oko 35.000 odraslih i oko 2.000 dece od njegove juvenilne forme. Istraživanja ukazuju da nedostatak vitamina D, pušenje i zagađenje vazduha su faktori rizika koji se dovode u vezu sa nastankom ove zapaljenske bolesti. Ako se u početnoj fazi ne prepoznaju znaci reumatoidnog artritisa i odmah ne započne lečenje, nakon 10 godina 80% obolelih postaju teški invalidi. Znaci ove ozbiljne bolesti su: jutarnja okočenost, ukočenost zglobova prstiju, ručnog zgloba, stopala, otok, crvenilo, peckanje i osećaj topline u zglobovima, povišena temperatura, ograničenost pokreta, opšta slabost, gubitak apetita i mišićne mase, mršavljenje. Najčešće reumatske bolesti su: vanzglobni reumatizam: upale tetiva, pripoja tetiva i mišića hronične degenerativne bolesti tj. artroza zglobova kolena, kukova, malih zglobova šaka, kao i hronični cervikalni sindrom i hronični lumbalni sindrom zapaljenske bolesti zglobova: reumatoidni artritis, spondiloartritis (psorijazni artritis, Behterev sindrom, enteropatijski artritis, reaktivni artritis), akutni artritisi (giht i pseudogiht) sistemske bolesti vezivnog tkiva: sistemski eritemski lupus, sistemska skeroza, polimiozitis-dermatomiozitis, razni vaskulitisi. Reumatske bolesti mogu da budu udružene sa hipertenzijom, autoimunim bolestima štitaste žlezde, Sjögrenovim sindromom, dijabetesom, fibromijalgijom, gojaznošću, depresijom, ranom menopauzom, oboljenjima bubrega. Za dijagnostikovanje reumatskih bolesti neophodni su: Klinički pregled interniste-reumatologa Laboratorijske analize krvi i mokraće U zavisnosti od vrste oboljenja, mogu biti potrebni: kapilaroskopija, analiza sinovijalne tečnosti, ultrazvučni pregled zglobova, rendgenski snimak ili snimak magnetnom rezonancom kostiju, zglobova ili kičme, DEXA merenje koštane gustine, test salivacije, Schirmerov test. Tim izvrstnih reumatologa u Acibadem Bel Medicu primenjuje najsavremenije metode dijagnostike i lečenja reumatskih bolesti. Usluge Pregled reumatologa Rendgensko snimanje kostiju, zglobova i kičme (1. snimak) Rendgensko snimanje kostiju, zglobova i kičme (2. i svaki sledeći snimak) Ultrazvuk zgloba DEXA – merenje koštane gustine Kapilaroskopija - samostalno Kapilaroskopija u okviru pregleda NMR (magnetna rezonanca) zgloba ili kičme (bez kontrasta) Test salivacije ACIBADEM BEL MEDIC Reumatologija internista reumatolog Prof. dr Milan Petronijević internista reumatolog Prof. dr Dušan Stefanović internista reumatolog Doc.dr Predrag Ostojić internista reumatolog Mr sci. med. Milan Ćirković Edukacija Degenerativno oboljenje zglobova - osteoartritis Bolesti Osteoartritis kolena (gonartroza) Osteoartritis kuka (koksartroza) Osteoporoza Reumatoidni artritis