Космички систем наших многобожачких предака лако се дао подредити хришћанском космичком систему по томе што и овај последњи није био егзактан, већ се оснивао на емпиричким основама која су сва истоветна у земљама око Средоземног мора. Сличност тих система по њиховом склопу, а умногоме и по духу, у великој је мери олакшавало њихово стапање, и то утолико пре, што је хришћанство умело свој виши етички поглед и у свој космички систем уплетети, њега својим духом провејати и одушевити, те је тако митски осећај опет задовољан. Али је у томе добитак свакојако на страни хришћанства, јер је ово успело да свој етички принцип нагласи и у самој природи и да га донесе до преваге над физичким принципом. И овај добитак можемо сматрати за битан у победи хришћанског духа над многобожачким духом. Јер, правом хришћанину овога доба сва васиона и није била друго но симбол Божје силе, благости и премудрости. А тако поимање природе створило је ону симболику природних сила и појава које нас час својом узвишеношћу заноси, час својим поукама узвишава, час, пак, својим песничким замислима блажи и упитомљава, а свакојако душу човечију облагорођава и на свако добро подстиче. 220 стр.