Četvrta knjiga sabranih dela Patrijarha Pavla! "Crkva ne nameće ni republiku, ni monarhiju, već samo traži da se omogući da se narod slobodno izjasni da li je za jedno ili za drugo..." - Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle Čitaj dalje

Spoljašnja pobeda evropske kulture nad Kinom može biti čvrsta i poželjna samo pod uslovom unutrašnjeg prevladavanja kineštine, tj. onog istorijskog načela na kome se zasniva ograničeno i posebno ustrojstvo kineskog života. A za takvo unutrašnje prevladavanje pre svega je neophodno poznavati Kinu ne samo u detaljima njene istorijske prošlosti i njenog savremenog života, nego i u onoj vekovečnoj moralno-socijalnoj osnovi, koja predstavlja njenu snagu i njenu ograničenost. Želeći da objasni kineski ideal, Solovjov se u ovim odnosima između Istoka i Zapada, do tančina posvećuje razumevanju azijskog duha, religijske vertikale Istoka, kao i savremenim reperkusijama podele hrišćanstva, te zaostavštine koju je Rusija nasledila od Vizantije. Čitaj dalje

Sam podnaslov ove knjige: Razmišljanja o prirodi rata od Heraklita do Hajzenberga, ponajbolje ilustruje suštinu rasprave Kristofera Kokera. Da je rat otac svih stvari, tvrdio je još Heraklit, definišući ga tako u glavnog i tog nezamenljivog demijurga svetske istorije do današnjih dana. Ova eklektička i veoma polemička studija o ulozi rata u svetskoj istoriji, malo koga može ostaviti ravnodušnim. Jer, na stvaranje ove knjige u velikoj su meri uticali problemi i izazovi koji danas stoje pred Zapadom. Koker posebno naglašava da su veliki filozofi nastojali da utvrde pravila rata ne zato što ih je rat naročito zanimao, već zato što im je bilo veoma stalo do života. Prema ovoj knjizi, istorija rata pruža otrežnjujuću lekciju, prema kojoj, na žalost, uvek iznova moramo učiti lekcije koje su nam održane pre mnogo vekova. I na kraju, upravo porazi, a ne uspesi, jesu ono što nas primorava da se vratimo knjigama. Čitaj dalje

Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog. Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše. Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..." Čitaj dalje

Sabrane Aristofanove komedije u predstavljaju remek-delo antičke književnosti. Knjiga sadrži ukupno jedanaest komedija: Aharnjani Vitezovi Oblaci Ose Mir Ptice Listrata Ženska skupština u tesmoforiju Žabe Žene u narodnoj skupštini Pluto Čitaj dalje

Zdravlje nećete naći u društvu, nego u prirodi. Ako ne zagazimo usred prirode, lica će nam biti bleda i ispijena. Društvo je uvek bolesno, najbolji pojedinci su najviše bolesni. Nema u njima ni trunke mirisa kojim odiše neki bor, nema onog prodornog i okrepljujućeg mirisa kakav širi večiti život na visokim pašnjacima. "Za bolesne priroda je ta koja je bolesna, ali za zdrave priroda je izvor zdravlja. Onome koji ne namerava da ugrozi prirodne lepote ne može se ništa desiti, niti će ga išta razočarati. Oni koji su spokojni poput prirode ne nameću doktrinu očaja, duhovne ili političke tiranije ili pak servilnosti." – H.D. Toro – Prirodnjačka istorija Masačusetsa "Dušom je pripadao najvišem društvu; za kratko vreme svog života iscrpeo je sve kapacitete ovog sveta. Gde god počiva znanje, gde god počiva vrlina, gde god počiva lepota, tu će biti njegov dom.” – Ralf Voldo Emerson "Plodovi se moraju jesti u poljima, kada ste u punoj formi i kada vas mraz štipa za prste, a vetar trese ogolele grane i poneki preostali list, dok se čuju krici čavke. Voće koje je kiselo kod kuće, postaje slatko kada se krene u šetnju koja krepi. Na nekim jabukama trebalo bi da stoji nalepnica: „Jesti na vetru.“ - H.D. Toro – Divlje jabuke Ne gubite vreme, prepustite se lepoti života i pođite na nesvakidašnji izlet u prirodu prateći stope jednog od najvećih ljudi koji su hodali ovom planetom… Čitaj dalje

Tako je govorio Zaratustra je delo nastalo između 1883. i 1885., a koje govori o starom šamanu koji se spušta sa svoje planine među narod iz želje da nauči nešto od njih i da narodu podari svoje znanje. Prilikom spuštanja u selo nailazi na razne ljude od kojih doznaje njihove tajne. Zaratustra je zapravo u potrazi za čovekom sebi ravnim, ali mnogi ne razumeju njegovu filozofiju i ismejavaju ga, međutim ima i onih koji mu se dive. „Zaratustra“ je nemačka verzija imena persijskog proroka Zoroastera (Zaraθuštra), navodnog osnivača zoroasterizma, koji je uticao na judaizam, a zatim i na hrišćanstvo. Dakle, knjiga ne prikazuje istorijskog Zaratustru, o kojem imamo vrlo malo podataka, već se koristi njegova mističnost stvarajući jednog ne-istorijskog Zaratustru, koji želi tradicionalni moral okrenuti naglavačke. Najslavniji odlomak nalazi se na početku knjige: Zaratustra se spušta s planine, razgovara s nekim čovekom i zatim se pita: „Da li je moguće da ljudi još ne znaju da je Bog mrtav?“ Zbog svojih razmatranja to je jedno od najpoznatijih filozofskih dela ovoga autora, a stil pisanja je nedvosmisleno svrstao Zaratustru i u vrhunce svetske književnosti. Čitaj dalje

Mora da je poduhvat bez premca zabeležiti istinitu priču o ovom Tiraninu koji vlada u vazduhu, Bogu ovog sveta, ovom užasu i odvratnosti ljudskog roda, kojeg nazivamo Đavo; ali i pokazati šta on jeste i šta nije, gde je i gde nije, kad ga ima u nama a kad ga nema; jer, i ne sumnjam da se Đavo, uistinu i bona fide, nalazi u sijaset naših čestitih, slaboumnih prijatelja, a da oni o toj stvari ne znaju ništa. Čitaj dalje

Knjiga italijanskog filozofa gramšijanske marksističke usmerenosti Dijega Fuzara važan je doprinos borbi za slobodu mišljenja, govora i zastupanja drugačijeg stava od društveno vladajućeg. Onaj ko razmišlja, taj je nekonformista koji ne strahuje od toga da bude u manjini. Najlepši i najmoćniji glasovi ne pevaju u horu nego su svojstva solista. Retki su tako upečatljivi primeri koji pokazuju istinitost ove rečenice kao što je knjiga Misliti drugačije. U čitavom delu autor spori vladajuće vrednosti i norme koje neoliberalni poredak nameće kao samorazumljive atomizovanom globalnom društvu. No, u svom obračunu s potrošačkom kulturom, „profitnom desnicom“ i neoliberalizmom, on ne štedi ni „kulturalnu levicu“, intelektualce i novinare, gramšijevskim rečnikom „funkcionere nadgradnje“, pokazujući da su i oni umnogome doprineli stvaranju jednog politički korektnog diskursa koji sputava kritiku kao conditio sine qua non društvenog razvoja. Upravo zbog toga što je postojeće banalno i samorazumljivo najčešće je pošteđeno kritike, a time je zaprečen razvoj ličnosti i društva. Čitaj dalje

"Prvi put se u prevodu na srpski jezik pojavljuje ovo delo Serena Kjerkegora, napisano pre gotovo 180 godina, odbranjeno kao magistarska teza (ekvivalentna doktorskim disertacijama iz drugih naučnih oblasti), a ocenjeno od strane takvog autoriteta kakav je Pol de Man kao najbolja dostupna knjiga o ironiji. Ono što je takvom čini, pored dubine, sagledavanja koncepta ironije u totalitetu (od antike do Hegela), upravo su ona svojstva po kojima disertacija velikog Danca odstupa od forme naučnog dela: obilje književnih sredstava u njoj, strast s kojom je napisana, sam duh knjige koja zavodi, ubeđuje i osporava. Kjerkegor se, kroz Aristofanov, Ksenofanov i Platonov „izveštaj”, probija do autentičnog Sokrata, kojeg uzima za primer filozofske ironijske pozicije, a zapravo pruža izraz vlastitom odnosu prema životu. Danski Sokrat se tako prvi put poduhvatio jedne od svojih velikih tema – grčkog filozofa koji je znao da ništa ne zna – a kojoj će se vraćati čitavog života, često sa paradoksalnim ishodima, ali i sa sve snažnijom identifikacijom sa njim." - Jasmina Ahmetagić Čitaj dalje

Poklon knjiga od majke za ćerku u kojoj su sadržane skupljane mudrosti koje bi svaka majka podelila sa svojom ćerkom. Odlomak iz predgovora: "Tog dana kada si napuštala roditeljski dom i pakovala svoje poslednje kofere, mnoge misli su mi mušićavo jurile kroz glavu. Toliko toga sam još imala da ti kažem, a u tom trenutku se nisam mogla setiti ničega pametnog, a da opet ne bude ono "nemoj ovako ili onako...". Sa skrivenim suzama i knedlom u grlu ispratila sam te kao što to rade većinom sve majke, znajući podsvesno šta te u životu još sve čeka, da je život jedna večita borba, a za mlade žene ta borba je danas mnogo veća. Nema osobe na svetu koja će te više voleti od tvoje majke i znam da ćeš se toga setiti u životu uvek kada ti bude teško, i mnogo posle, kada mi duša ode u nebesko carstvo, znam da ćeš se tada setiti svake moje reči upućene tebi i da ćeš u pravo vreme ovu knjigu dati svojoj kćerki sa dopisanim novim, tvojim životnim mudrostima i iskustvima. Znam da ćeš uvek naći pravi odgovor i izabrati pravi put kad se nadješ u iskušenjima i nedaćama koje život sprema. Blagoslovena bila kćeri moja! Voli te tvoja majka!" "Ja sam ovu knjigu dobila od svoje majke,sto me je mnogo obradovalo kao nista u zivotu ,kao i moja majka i ja cu svojoj ćeri predati ovu knjigu kad bude u nekim zrelijim godinama da bi i ona jednog dana predala svojoj ćerki i povrh svega naucila nesto o zivotu nas žena!" - komentar čitateljke knjige. Čitaj dalje

Možda se pitanje Šta je filozofija? može postaviti tek pred kraj života, kad dođe starost i nastupi čas da se govori konkretno! Njegova bibliografija je, zapravo, vrlo oskudna. To je pitanje koje se postavlja u jedva primetnom uzbuđenju, u ponoć, kada više nema šta da se pita. Postavljali smo ga doduše i ranije, bez prestanka, ali odveć posredno ili zaobilazno, o dveć izveštačeno, odveć apstraktno; više smo o njemu raspravljali i njime ovladavali u prolazu no što smo mu dopuštali da nas potpuno zaokupi. ...Suviše smo želeli da stvaramo filozofiju, nismo postavljali pitanje šta je ona osim zarad stilske vežbe... Čitaj dalje