PROCES FRANCA KAFKE Tematika: Književno-kritička analiza romana Tip knjige: Anaiza književnog dela Biblioteka: “PKD” Portret književnog dela Naslov knjige: ” Proces” Franca Kafke Autor: Slobodan Grubačić Izdavač: “Zavod za udžbenike i nastavna sredstva”, Beograd Uređuje i štampa: “Kultura”, OOUR “Slobodan Jobvić”– Čačak Godina izdanja: 1983. Broj strana: 101 Jezik: Srpski Pismo: Latinica Dimenzija knjige: 20 x 14 cm Povez knjige: Meko koričeno izdanje Stanje knjige: Odlično, nekorišćena. Napomena: Biografija autora knjige: Slobodan Grubačić (Logor Bileća, 1942) srpski je istoričar uporedne književnosti bivši dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Otac Andreja Grubačića. Na Filološkom fakultetu u Beogradu bio je redovni profesor, više puta dekan i šef katedre za germanistiku pre nego što je penzionisan u aprilu 2011. godine. Do danas je programski direktor Katedre za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, Crna Gora. Predaje i kulturnu istoriju i teoriju interkulturalne komunikacije na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Roman Proces Proces (nem. Der Prozess) je roman Franca Kafke objavljen posthumno, 1925. godine. Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen. Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima. Međutim, K. se narednih dana i meseci sve više zapliće u nevidljivu mrežu svog procesa i nedokučivog suda koji ga je pokrenuo. Korak po korak, Jozef K. saznaje da „sve pripada sudu“. Uoči svog 31. rođendana, godinu dana po hapšenju, Jozef K. spremno čeka dželate… Kafka je sve do danas ostao jedinstvena pojava u svetskoj književnosti, a decenije koje su protekle od nastanka njegovih dela nimalo nisu umanjile njihovu modernost i aktuelnost. Roman čitaoca suočava sa neverovatnim, uznemirujućim svetom ispunjenim obezličenim pojedincima i apsurdnim događajima, koje autor, međutim, prikazuje kao sasvim normalne i uobičajene. Kafkina groteskna proza na granici halucinacije i zbilje nepogrešivo nas i dan-danas uvlači u svoj uznemirujući svet, poput odraza u nekom iskrivljenom ogledalu, za koji nismo sigurni da li je travestija, proročki lucidna dijagnoza… ili i jedno i drugo. Sam Kafka naglašava da različita viđenja jedne stvari ne isključuju jedno drugo, možda se čak i dopunjuju, a sam Proces je prepun aluzija, paradoksa, apsurda, alegorija i simbola što nam omogućava najrazličitije pristupe u tumačenju. Ako posmatramo Proces kroz prizmu filozofije egzistencijalizma gde se u romanu odvija preispitivanje samog sebe, otkriva nam se indikator da ovo delo predstavlja Kafkin pokušaj da samog sebe dokuči i preispita svoj život, pa i taj osećaj krivice koji ga je uvek pratio. U Procesu ne postoji ni nagovještaja o iskrenim odnosima, a upravo su ti lažni socijalni odnosi zaslužni za Jozefovu propast. Iako je od samog početka mogao da ignoriše proces i tako ga se oslobodi, on se sve više upliće u njega kada njegova porodica i bližnji bivaju upoznati sa njegovim stanjem. To uplitanje je ono što je presudno za tragičan kraj. Jozef K. umire zbog nemogućnosti da se oslobodi svojih obaveza prema društvu, lažnog morala, Boga, ljudskih stega, instinkata i seksualnih nagona. Proces je i ekranizovan od strane reditelja Orsona Velsa sa Entonijem Perkinsom u glavnoj ulozi.