Pesak i pena, jedna od najosobenijih Džubranovih knjiga i po duhovnom sadržaju i po načinu nastanka, objavljena je na engleskom 1926. godine. Njen sadržaj čine 322 aforizma koje je Džubran zapisivao na marginama pozorišnih programa, na kovertama otvorenih pisama, na kutijama od cigareta... ili u svojoj beležnici, u najneobičnijim okolnostima, sa namerom da ideje i slike koje su mu spontano padale na šamet, razvije kasnije u nekom od svojih dela. Meri Haskel, koja je predložila Džubranu da ih sakupi i objavi u jednoj posebnoj knjizi, u svom dnevniku od 17. aprila 1920. godine beleži njegovu karakterističnu reakciju: „Ti znaš, Meri, ma gde bio, ja nosim sa sobom pribor za pisanje, ništa nisam bacao od svega što sam zapisao. Tako posedujem gomilu pisamaca i čuvam ih brižljivo za tebe“. Ove „mrvice sa gozbe duha“ objavljene su u formi knjige zahvaljujući upornosti Barbare Jung, pesnikinje i biografa Halila Džubrana, koja je znatno uticala na njenu kompoziciju. Ironijom sudbine, upravo je iz rečenice kojom je autor odbijao objavljivanje ovih aforizama ("Ima u njima previše peska i pene“), izvučen i naslov ovog remek-dela. Čitaj dalje