Knjiga je dobro očuvana. `` Literatur­klassiker Worum es geht Die Fiktion der Wirklichkeit Warum dicke Romane schreiben, wenn man alles, was man sagen möchte, in wenigen Minuten mündlich darlegen kann, fragt Jorge Luis Borges im Vorwort zu seinem 1944 erschienenen Erzählband Fiktionen. Programmatisch kündigt er an, seine Texte seien nur Kommentare zu fiktiven Büchern. Tatsächlich kommen viele der hier versammelten Kurzgeschichten, die Borgesʼ Weltruhm begründeten, im Gewand des Essays daher. Mit ihren Fußnoten und genauen Quellenangaben geben sie sich hochseriös und wissenschaftlich, nur um sogleich ins Fantastische, Surreale abzugleiten. Die durchgehende Vermischung von Fiktion und Realität, Traum und Wirklichkeit ist das Markenzeichen von Borgesʼ Erzählungen – ob es sich dabei um Pseudoessays, vermeintlich realistische Berichte oder Detektivgeschichten nach dem Vorbild von Edgar Allan Poe handelt. Im ironischen Spiel mit Formen, das den Autor zu einem Wegbereiter der Postmoderne macht, kommt seine tiefe Skepsis gegenüber der menschlichen Vernunft und Erkenntnisfähigkeit zum Ausdruck: Was wir Realität oder Geschichte nennen, ist in Wahrheit nur ein Konstrukt.`` MAŠTARIJE ,,„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.``

Zbirka poezije. Reč autora: Ne znam da li je pesma data od Boga, kao što je Josif Brodski izjavio isledniku koji ga je ispitivao, ali mislim da pesme (barem neke) imaju dušu. Znaju više i vide više nego onaj ko ih piše.

Josip Juraj Štrosmajer, apostol jugoslovenske misli Vikor Novak SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1941.

Izdaje - Zavod za udžbenike Beograd Roman Vile beogradske Marije Ivanić tematski je zanimljiva i žanrovski neobična knjiga. Svojom temom ovaj roman fokusira savremeni beogradski život, ali vilinska imaginacija pripovedača raslojava priču, vodeći je u paralelne svetove i davna vremena. Pripovedačku svežinu daje priči i kontrast u kojem se gradsko sivilo i konvencije svakidašnjeg života naizgled obične porodice prelamaju u čarobnom svetu i na vodama vilajeta beogradskog. Stanje kao na slikama Tvrd povez 134.strana

Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Matematika Ostali naslovi iz oblasti: Matematika

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Matematika Ostali naslovi iz oblasti: Matematika

tornjevi boa morija 5 - Alda

tornjevi boa morija 7 - Vilijam

mikijev almanah 49

aleksandra nova im2drpol

RETKO IZ 1993,MASTAN PAPIR,STANJE KAO NA SLICI

nova velokakt

Neki ljudi jednostavno nose legendu. I premda svi znamo što bi se pod tim pojmom trebalo podrazumijevati, ipak svaki put na drugačiji način ostajemo zbunjeni neuhvatljivošću biti, jer nam u pomnoj raščlambi iscuri poput zagrabljena pijeska kroz prste, a od preostalih nekoliko sitnih zrnaca ne možemo složiti smislenu cjelinu. Naime, ljudi s legendom jesu ta legenda i u tome je njihova privlačnost Izdanje Jesenski Turk, str 350 Tako nam izmiče i rusko-hrvatska književnica Irina Aleksander. Dokumenti govore da je rođena 15. lipnja 1900. godine u Peterburgu kao Iraida Kunina. U rodnome je gradu završila gimnaziju i 1919. počela studirati na Filozofskom fakultetu, a godinu poslije na Pravnom fakultetu. U vrijeme građanskog rata zajedno s malenim sinom i mužem, pukovnikom carske vojske, emigrira iz Rusije. Obitelj je, navodno preko Poljske, stigla u Hrvatsku i nastanila se u Zagrebu. Međutim, brak s pukovnikom ubrzo se raspao, a sin Aleksandar umro je od tajanstvene bolesti. Irina je, kako navode neki izvori, upisala Pravni fakultet 1923. Potom je, pod posve nejasnim okolnostima, otišla natrag roditeljima u Lenjingrad, gdje je osim studija, bila angažirana i na raznim kulturnim projektima, od toga da je npr. pisala osvrte na filmove za lenjingradsku “Pravdu”, do toga da je glumila u filmovima. Zagrepčanina Božidara Aleksandera, kako navodi u svojim memoarima, upoznala je 1921. godine. Vjenčali su se 1926. u Beču. Od tada Irina počinje postajati pravom kulturnom institucijom, kako kaže povjesničar Ivan Mirnik. U kući u Đorđićevoj 7 drži salon u kojem se okuplja onodobna kulturna elita lijevoga svjetonazora. U salon su zalazili npr. slavni slikar Antun Motika te još slavniji književnik Miroslav Krleža. Bogat i velikodušan, Božidar je pomagao umjetnicima. Osim toga, Irina je i sama pisala beletrističke i literarno-kritičke tekstove. Surađivala je, između ostaloga, i u časopisu “Književnik”. Objavila je autobiografski roman Samo činjenice, Sir! i zbirku priča Crveni fes. Prevodila je s ruskog, ponajviše dječju književnost. Na Krležinu preporuku 1937. izvedena je njezina drama o Puškinu, i to uz suradnju najuglednijih ljudi: s ruskoga je dramu preveo Branko Gavella, inscenirao je Ljubo Babić, režirao Tito Strozzi, naslovnu ulogu igrao Vjekoslav Afrić No usprkos tome, drama je doživjela fijasko. Godine 1941. Irina i Božidar bježe iz Zagreba i do 1955. žive u New Yorku. Potom u Parizu, a od 1960. u Genevi. Sve do 13. prosinca 2002, kada je umrla u snu, Irina je živjela u stanu u središtu Geneve te, usprkos poodmakloj dobi, kako je sama tvrdila, sređivala svoje memoare o prijateljstvu s mnogim slavnim osobama 20. stoljeća i tako zapravo ispisivala kroniku jednoga neobičnoga vremena. Ulomci iz njezina “rukopisa života”, kao što je poznato, već su bili objavljivani u domaćoj periodici, osobito dijelovi koji se odnose na Hrvatsku i kulturni život između dva svjetska rata

mikijev almanah 150

Opis mala enciklopedija dinosaurusa knjiga je nova

Opis Mamac David Albahari knjiga je nova

mikijev almanah 149

ZLATNA SERIJA 590 - Običaji Asteka - miki

100 Godina želežničkog saobraćaja na pruzi BEOGRAD-NIŠ 1884-1984 Veliki format,tvrd povez,ilustrovana 103.str,198.slika Knjiga je N O V A ---------------------------- R1

Preveo Zelimir Brala Izdavac - GZH, Zagreb Godina - 1983. Ediciju priredio Borhes Iz edicije Babilonska biblioteka knjiga 10. Pedro Alarkon Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,136 str. (99)

nova vellokkat

Dodatne informacije Pisac HERMAN HESE Izdavač MLADO POKOLENJE – BEOGRAD Izdanje 1961 Povez TVRDI Strana 342 Stanje Dobro

Knjiga nje dobro očuvana.Ima podvučenih delova i običnom i hemijskom olovkom(ne mnogo).

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Knjige za školarce Ostali naslovi iz oblasti: Romani i priče za decu