Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘New Horizon’ – Na početku ima kompaktnu, gustu piramidalnu krošnju. Listovi povremeno bez asimetrične osnove koja je karakteristična za brestove. Jedan od najsporije rastućih kultivara. Podeli na:

Lovor višnja raste kao zimzeleni žbun ili niže drvo, visine najčešće oko 3m, mada može da izraste i mnogo više uz optimalne uslove. Listovi su kožasti i sjajni, tamnozeleni tokom cele godine. Uslovi gajenja: Otporna je vrsta i dobro podnosi orezivanje. Najbolje raste u senovitim uslovima, ali može i na suncu. Voli vlažna i bogata zemljišta, dobro drenirana. Tolerantna je na gradske uslove. Dobro podnosi naše klimatske uslove i zimu. Period cvetanja: Cveta u proleće u aprilu – maju, belim do krem cvetovima koji su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi se formiraju u jesen i postaju crni kad su zreli. Upotreba: Često se koristi za formiranje žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje i brzo raste. Orezivanjem se formira gustina krošnje. Može se saditi i samostalno, uz zgrade, staze, u grupi sa većim biljkama i sl. U ponudi je i sve popularnija forma krošnje na štapu koja se može formirati i od lovor višnje. Maksimalna visina rasta: 3 – 4m. Maksimalna širina krošnje: Oko 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Bodljiva smrča ‘Hoopsii’ je srednje do visoko četinarsko drvo , uske piramidalne forme sa gustim četinama. Optimalna visina ovog kultivara je 8 – 10 m. Izdvaja se od ostalih sorti smrče po gustoj krošnji i izrazito plavim četinama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 12 m. Maksimalna širina krošnje: 2 – 4 m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na: Podeli na: Podeli na:

Divlji kesten je poreklom sa Balkana, odnosno endemit je Balkanskog poluostrva. Pripada grupi visokog listopadnog drveća koje može dostići visinu do 30m, a obim debla i do 2m. Krošnja je šuroko razganata i lepo gusta. Ovo je prilično dugovečna vrsta koja doživi starost i od 200 godina. Svetlozeleni prstasti listovi pojavljuju se u proljeće, a svaki se sastoji od 7 (ređe 5) proširenih duguljastih listića dugačkih 10-25cm. Listovi su tamno zeleni. Boja jeseni se obično sastoji od nijansi žute i braon. Uslovi gajenja: Najbolje raste na dubokom, plodnom zemljištu uz umereno zalivanje. Ne podnosi dobro velike suše, kao ni previše vlage u zemlji. Voli sunce do polusenku. Period cvetanja: Fizičku zrelost dostiže u starosti od 10 do 15 godina, a nakon toga cveta i plodonosi svake godine. Cvetovi su beli skupljeni u grozdaste cvasti, koje stoje uspravne na granama. Plod sazreva u septembru – oktobru. Plod je okrugla čaura koja se sastoji od 1-2 oraha obloženih kožastom svetlo smeđom ljuskom prekrivenom oštrim bodljicama. Plod divljeg kestena nije jestiv. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno na većim površinama, kao što je veći travnjak. Može se saditi i u grupama, a često se nalazi u školskim dvorištima. Zbog guste krošnje dobri su za zaštitu od buke, prašine, vetra, dobro utiče na mikroklimatske uslove. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Temperaturni minimum: Može da podnese niske temperature do -30°C. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. ‘Fastigiata’ – Uska forma krošnje kod koje grane rastu uspravno na gore. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Japansko belo ljiljandrvo je listopadno drvo visine 8 – 12m, sporog rasta. Najveću dekorativnost ispoljava u proleće kad je celo drvo u belim cvetovima. Uslovi gajenja: Voli sunce do polusenku, mesta zaštićeno od jakih vetrova. Najbolje se razvija na neutrlnim do blago kiselim zemljištima. Zalivanje umereno. Period cvetanja: Cveta u rano proleće, pre listanja. Cvetovi su beli i mirisni. Upotreba: Pogodno drvo za sadnju u grupama ili soliterno, može se koristiti i za drvorede. Maksimalna visina rasta: 8 – 12m. Maksimalna širina krošnje: Do 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperatre do -20°C. U ponudi je magnolija obima stabla 25/30cm. Podeli na:

Japanski javor je ukrasno listopadno drvo ili ređe žbun, brzog rasta u mladosti, kasnije dosta sporijeg. Otporna vrsta koja dobro podnosi uslove kontinentalne klime, pa se kod nas jako uspešno gaji. Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Veoma su dekorativni i cenjeni u pejzažnoj arhitekturi. Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Period cvetanja: Cveta u aprilu – maju, purpurno crvenim cvetovima sa žutim prašnicima. Plodonosi u septembru – oktobru. Jesenji kolorit listova je narandžasto-crven. Upotreba: Nalazi široku primenu u baštama i parkovima. Pogodni su i za mala dvorišta gde se najčešće sade samostalno ili u grupi sa nižim biljkama. Sve češće se gaje i u saksijama na balkonima i terasama. Maksimalna visina rasta: U svom prirodnom staništu japanski javor raste od 6 do 8m visine. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Dunjarica je zimzeleni, polegli žbun sa granama potpuno prileglim uz tlo. Visina žbuna je svega 20 – 30cm, a u širinu može da poraste do 1,5m. Ima naizmenično postavljene kožne, eliptične do duguljaste listove, koji su sjajni tamno zeleni odozgo, a odozdo sivozeleni. U jesen boja prelazi u zlatno – žutu do bronzano – crvenu. Uslovi gajenja: Adaprivna je vrsta, s tim da se najbolje uzgaja na vlažnim, ilovastim, dobro dreniranim zemljištima na punom suncu do delimične senke. Period cvetanja: Maj – jun. Cvetovi su sitni, beli sa ljubičastim prašnicima. Plodovi su crvene bobice koje sazrevaju u kasno leto i zadržavaju se tokom cele zime, ukoliko ih ne pojedu ptice. Upotreba: Ovo je odličan pokrivač tla, brzo raste i koristi se na kaskadama, zidovima, u kombinaciji sa većim biljkama, u kamenjarima. Može se saditi i u žardinjerama. Koristi se i za kontrolu erozije, jer dobro vezuje zemljište. Maksimalna visina rasta: 20 – 30cm. Maksimalna širina krošnje: 1,5m. Temperaturni minimum: Otporan je na niske temperature do -35°C. U ponudi je kotoneaster kalemnjen na stablo, tako da ima formu drveta. Visina oko 190cm. Podeli na:

Ginko je visoko listopadno drvo, koje danas prirodno raste samo u planinama istočne Kine. Reliktna je vrsta i danas se uspešno gaji u raznim krajevima sveta. U Kini je veoma cenjena vrsta i sadi se u dvorištima i oko hramova kao sveto drvo. Krošnja je gusta, razgranata, piramidalnog oblika. Listovi su prepoznatljivog oblika, trouglasto zaobljeni sa ivicom koje je urezana sa dva režnja. Uslovi gajenja: Ginko najbolje raste na suncu ili u polusenci. Najviše mu odgovara ilovast, vlažno ali dobro drenirano zemljište. Dobro uspeva u gradskim uslovima uz redovno zalivanje. Period cvetanja: Dvodoma je vrsta, to znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški svetovi su u obliku resa zelene boje sa puno prašnika, dok ženski cvetovi imaju duge drške na čijim krajevima se nalaze dva semena zametka. Plod se sastoji od semena koje je obavijeno mesnatim omotačem jako neprijatnog mirisa. Iz tog razloga se za parkove i javne gradske površine biraju muška stabla. Upotreba: Koristi se kao soliterno stablo, u drvoredima ili u grupama. U jesen listovi postaju zlatno žuti i jos više dekorativni. Vrsta je lekovita, koriste se listovi i seme. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 9 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 35°C. U ponudi je drvo ginka obima stabla 40-50cm. Podeli na:

Srebrnolisna lipa, predstavlja listopadno drvo visine do 30m. Krošnja široko piramidalna ili jajasta, gusta. Listovi zašiljenog vrha, srcasti u osnovi i asimetrični. Lice zeleno, a naličje lista srebrnasto po čemu je vrsta i dobila ime. U jesen su listovi žuti. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cveta u junu – julu, sitnim mirisnim cvetovima skupljenim u štitaste cvasti. Medonosna je vrsta i privlači pčele. Plod je okruglasta orašica sa rebrima. Dozreva u oktobru i ostaje na granama preko zime. Upotreba: Najčešće za drvorede i kao soliterno stablo. Prelepo izgleda kad duva vetar pa srebrnasto zeleni listovi trepere. Ima jak korenov sistem pa treba voditi računa prilikom sadnje da se ne oštete zidovi, temeljei i sl. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 20m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Likvidambar (Liquidambar) je impresivno brzorastuće listopadno drvo sa piramidalnom krošnjom koja pruža prirodnu lepotu i senku. Listovi su petorežnjeviti, zelene boje tokom proleća i leta, a u jesen eksplodiraju u žutoj, svetlo crvenoj i tamno crvenoj paleti boja. Likvidambar je otporan na gradska zagađenja, što ga čini idealnim za gradove, parkove i drvorede. Uslovi gajenja: Ova biljka voli sunčana mesta i vlažna, kisela do neutralna zemljišta. Period cvetanja: Cveta u aprilu i maju. Muški cvetovi su u uspravnim, a ženski u visećim loptastim cvastima. Plod je u obliku okruglaste loptice na dugim drškama, sazreva u oktobru. Upotreba: Pogodan je za gajenje u gradovima, parkovima, drvoredima, avenijama kao i za velika dvorišta, soliterno na velikom travnjaku posebno dolazi do izražaja. Ukoliko ga sadite na manjoj površine treba paziti da ima dovoljno mesta za koren. Maksimalna visina rasta: Može da poraste u visinu do 25m. Godišnji prirast je 35cm. Maksimalna širina krošnje: Krošnja može dostići širinu u osnovi od 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -25°C. ‘Gum Ball’ – Kultivar sa okruglstom krošnjom. U ponudi biljka visine 2.5 – 3m.

‘Winter Gold’ je patuljasti zlatni bor, ima kompaktnu okruglastu krošnju koju nije potrebno orezivati. Veoma sporo raste, dostiže visinu do 1.2m. Četine su u leto zelene boje, a od jeseni pa do maja su zlatno – žute. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovara sunčano mesto i blago kiselo zemljište. Zalivanje umereno. Upotreba: Pogodna je vrsta za mala dvorišta i kamenjare, a može se gajiti i u saksijama. Lepo se kombinuje sa drugim vrstama većeg rasta. Maksimalna visina rasta: 80 – 120cm. Maksimalna širina krošnje: 100 – 130cm. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. U ponudi kalemljena biljka u formi krošnja na stablu. Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u formi lopte na stablu.

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Ovo je kompaktan nizak žbun ili malo drvo visine 1.5 do 1.8 m. Pogodna vrsta i za gajenje u saksijam i u manjim dvorištima. Boja listova je jarko crvena u proleće, zatim prelazi u purpurno crvenu tokom leta. Najbolje uspeva u polusenci, u dobro dreniranom zemljištu uz redovno zalivanje.

Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. Podeli na:

Uslovi gajenja: Lako se uzgaja u prosečnoj, srednjoj vlazi, dobro dreniranom zemljištu pod punim suncem do delimične hladovine. Tolerantan je na širok spektar tla. Tolerantan na sušu. Tolerantna so. Tolerantan je na gradske zagađivače. Preferira hladnu letnju klimu. Poreklo: Poreklom je iz severozapadne / centralne Evrope i zapadne Azije. Habitus: To je zaobljeno, široko listopadno drvo koje naraste u visini od 12 do 18m. Listovi: Glatki, grubo nazubljeni, istaknute nervature, petokraki, tamnozeleni. Porastu do 15cm u prečniku. Cvetovi i plodovi: Žutozeleni cvetovi se pojavljuju u proleće nakon što se pojavi lišće. Cveće prate parovi krilatih orašica (do 5cm dugački) sa krilima koja obično formiraju ugao od 60 stepeni. Seme sazreva u ranu jesen. Kora: Kora na zrelim deblima puca, otkrivajući unutrašnju narandžastu koru. Pejzažna primena: Intenzivna boja u jesen je razlog da se ovo drvo nađe u dvorištima i parkovima. Može se koristiti kao drvo senke. Tolerantan je na so i aerozagađenja pa ima primenu u gradskim sredinama. Podeli na:

U ponudi su sadnice visine do 2m Podeli na:

Albicija (Albizia julibrissin) ili Kineska mimoza je listopadno drvo veoma neobičnog izgleda. Raste u visinu od 5 – 10 m i veoma je brzog rasta. Razvija široku kišabranastu krošnju koja pravi lep, prozračan hlad. Listovi su perasti i ono što je interesantno kod njih je da su danju otvoreni, a tokom noći i oblačnog vremena se zatvaraju. U jesen dobijaju žutu boju. Najatraktivnije izgleda tokom leta kada je u cvetu. Cvetovi su blago mirisni, roze boje sa dugim svilastim prašnicima. Nakon cvetanja formira se plod u vidu mahune duge ok 15 cm. Mahune se zadržavaju na stablu i tokom zime. Albicija najbolje raste na propustljivom tlu, na suncu ili blagoj polusenci. Odlično podnosi visoke letnje temperature. Prilagodila se našim uslovima klime, tako da uspešno prezimljava kod nas. Dok je mlada biljka trebalo bi je zimi štiti. Otporna je na jake vetrove i zagađenja vazduha tako da se može uspešno gajiti u gradovima. Dobro podnosi orezivanje pa je možete održavati na željenoj visini. Krajem zime, početkom proleća orežite sve suve i oštećene grane.

Zimzelena magnolija je predivno drvo koje svojom lepotom oduzima dah tokom cele godine. Poznata je po svojim veličanstvenim krupnim belim cvetovima koji traju od kasnog proleća do kraja leta i koji unose prefinjenost i lepotu u vaše dvorište pružajući čaroban pejzaž. Zimzelena magnolija voli osunčane pozicije, a može da raste i u polusenci. Ne treba je previše zalivati ali joj ne pogoduje ni suviše dug period suše. Može da dostigne visinu do 10m i širinu do 5m, te joj je potrebno osigurati dovoljno prostora za rast i razvoj. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Kuglasti bagrem je listopadna vrsta visine do 5m. Razvija gustu krošnju širine do 3m. Krošnja kreće da se grana od visine kalema. Uslovi gajenja: Voli osunčana do blago senovita mesta. Može da raste na skoro svim tipovima zemljišta, osim na plavnim. Period cvetanja: Da bi bagrem cvetao treba mu dosta sunca. Cvet je bele boje, u grozdastim cvastima, mirisni su i privlačni pčelama. Upotreba: Izuzetno dekorativna vrsta za urbana dvorišta. Može se saditi na svim zelenim površinama, pogodna za mala dvorišta i drvorede. Maksimalna visina rasta: Do 5m. Maksimalna širina krošnje: Oko 3m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C.