Opis Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Ogrozd je listopadni žbun koji raste u visinu do 3m. Često se prodaje kalemljena biljka u formi manjeg drveta. Listovi su zeleni, a grane su trnovite. Uslovi gajenja: Ogrozd je otporan na niske temperature, s tim da može doći do oštećenja prilikom prolećnih mrazeva. Leti, usled visokih temperatura, može doći do pojave ožegotina na listovima, s toga mu najviše odgovaraju zasenjena mesta. Ogrozd voli provetrena mesta, zaklonjena od jakih vetrova. Najbolje uspeva na ilovasto-peskovitom zemljištu, umereno vlažnom i dobro dreniranom. Period cvetanja: Cveta u proleće, plod sazreva od jula do avgusta. Plod je veličine klikera i može biti od žuto-zelene do crvene i crne boje, zavisno od sorte. Ukus ploda je slatko-kiselkast. Upotreba: Pogodan je za sadnju u manjim dvorištima, kao i za gajenje na terasama u saksijama. Uglavno se sadi zbog plodova. Maksimalna visina rasta: 1 – 3m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -28°C. ‘Rosko’ – Kultivar sa plodovima crvene boje. U ponudi je kalemljena biljka do 1,5m visine Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C.

Sirijska ruža ‘Hamabo’ je listopadni žbun srednje veličine ili manje drvo, sa zelenim listovima koji su duboko usečeni. Listovi ostaju zeleni i tokom jeseni. Uslovi gajenja: Najviše joj odgovara osunčano mesto. Prema zemljištu nije zahtevna, potrebno je redovno zalivanje i dobro drenirano zemljište. Može podneti kratkotrajne suše. Period cvetanja: Cveta od jula do kraja jeseni. Cvetovi su roze boje sa crvenom šarom unutar latica. Upotreba: Dobro podnosi orezivanje, zato se često koristi za cvetne žive ograde. Lepo izgleda i samostalno i u grupama. Maksimalna visina rasta: 2 – 4m. Maksimalna širina krošnje: 1.5 – 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 25°C. U ponudi je biljka u formi drveta visine 4m. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Kultivar ‘Pyramidalis’ ima oblik krošnje piramidalni. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Trešnja ‘Sweetheart’ je listopadno drvo visine oko 5m. Listovi su zeleni, a pred opadanje dobijaju crvenu boju. Uslovi gajenja: Preferira plodna, vlažna i lagana zemljišta, sa blago kiselom reakcijom. Dobro podnosi zimu i niske temperature, s tim da cvetni pupoljci mogu da stradaju od prolećnih mrazeva. Period cvetanja: Cvetanje je na proleće, zajedno sa listanjem. Cvetovi su beli, skupljeni u cvasti. Oprašivanje vrše pčele. Plod je jestiva, tamno crvena koštunica. Sazreva od juna do avgusta. Plodovi su sitniji i malobrojniji nego kod pitomih sorti. Upotreba: U pejzažnoj arhitekturi se koristi kao ukrasno drvo koje prelepo izgleda u periodu cvetanja, kao i na jesen zbog kolorita listova. Može se saditi soliterno ili u grupama. Maksimalna visina rasta: 4 – 5m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 4m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na:

Plava smrča, kultivar ‘Oldenburg’ je četinarsko drvo koje može da poraste do 10m, u gradskim uslovima i dosta manje. Dekorativno je zbog plavosrebrnih četina i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Otpornija na sušne uslove i na gradska zagađenja od ostalih smrča. Vrlo prilagodnjiva vrsta, može se saditi na skoro svim staništima, nije probirljiva ni po pitanju zemljišta. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 5 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Ružičasti bagrem je listopadno drvo ili grm koji obično raste promenljivo od 0.6 do 5m visine. U divljini se može agresivno širiti semenom, ali ga rasadnici često gaje iz reznica. Može se oblikovati kako bi formirao malo drvo. Listovi su zeleni, a na jesen su žuti. Uslovi gajenja: Voli osunčane pozicije do polusenovite. Raste u prosečnom, umereno vlažnom i dobro dreniranom zemljištu. Preferira organsko bogata tla, ali toleriše loša i suva. Prilagodljiv je na uslove tla, s tim da će u dubokim i boljim zemljištima moći duže da izdrži sušne periode. Period cvetanja: Cvetovi su grupisani u grozdaste cvasti roze boje, cvetaju u maju i junu. Može cvetati još jednom u toku leta, ali mnogo manjim intenzitetom. Medonosna je vrsta. Upotreba: Kao žbun može se saditi kao cvetna živa ograda, ili u grupi sa drugim biljkama. Forma drveta je interesantna za drvorede, mala dvorišta, čak i gajenje u saksijama. Podnosi orezivanje, pa se u proleće može oblikovati krošnja u loptu npr. Dobra biljka za stabilizaciju nasipa i padina i za sadnju u siromašnim, suvim tlima. Zanimljiva i za neformalnu ogradu. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 5 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -30°C.

Bodljiva smrča, je četinarsko drvo koje može da poraste do 30m, u gradskim uslovima dosta manje. Ime je dobila po zašiljenim, bodljivim četinama koje su vrlo mirišljave kada se zgnječe. Dekorativno je zbog plavosrebrne boje i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Veoma otporna na gradske uslove, na sušu i suv letnji vazduh. Može da raste i na močvarnom tlu. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u pom pom formi. Podeli na:

Zlatna gledičija je listopadno drvo koje dostiže visinu 6 – 10m. Atraktivna vrsta zbog male visine i listova koji su dugi oko 20cm i sastoje se od mnoštva malih listića. U proleće listovi su žute boje, u toku leta budu svetlo zeleni. Grane se razvijaj nisko na stablu, s tim da se orezivanjem može dobiti željena visina krošnje. Uslovi gajenja: Najbolje uspeva na sunčanim pozicijama. Voli dobro drenirana zemljišta i umereno zalivanje. Period cvetanja: Cveta u maju – junu, sitnim žuto belim cvetovima. Ovo je kultivar bez plodova. Upotreba: Može se saditi samostalno ili u grupama gde lepo izgleda u kombinaciji sa biljkama drugog kolorita. Maksimalna visina rasta: 6 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 8m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -28°C.

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na:

U ponudi su kalemljene biljke do 2,5m Podeli na:

Opis Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. ‘Robusta Glauca’ – Četine sivozelene i plavičastozelene. Raste u visinu 10 – 15m, i u širinu do 7m. U ponudi biljka visine 5.5m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Jasen ili beli jasen je listopadno drvo visine 30 – 40m. Autohtona je vrsta u velikom delu kontinentalne Evrope. Krošnja je svetla, široko piramidalna. Listovi su tamno zeleni, a na jesen su zlatno žuti. Dugi su 20 do 35cm, složeni su i sastoje se od 9 – 13 liski. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta koja najbolje uspeva na plodnim, umereno vlažnim zemljištima koja su duboka. U mladosti podnosi veću senku, kasnije preferira sunčane položaje. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi su sitni i bez latica, skupljeni su u grozdove. Medonosna je vrsta. Plod je krilata orašica, blago uvijena, koja sazreva u septembru, oktobru. Ne otvara se i sadrži samo jednu semenku. Upotreba: Lepo izgleda soliterno na velikom travnjaku, ili u grupi sa drugim biljkama. Koristi se i za drvorede, vetrozaštitne pojaseve i pošumljavanje jer dobro vezuje tlo. Takođe je lekovita vrsta i u te svrhe se koristi kora sa grana starosti 2 – 3 godine. Maksimalna visina rasta: 30 – 40m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -30°C. U ponudi je biljka visine 6m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Srebrnolisna lipa, predstavlja listopadno drvo visine do 30m. Krošnja široko piramidalna ili jajasta, gusta. Listovi zašiljenog vrha, srcasti u osnovi i asimetrični. Lice zeleno, a naličje lista srebrnasto po čemu je vrsta i dobila ime. U jesen su listovi žuti. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cveta u junu – julu, sitnim mirisnim cvetovima skupljenim u štitaste cvasti. Medonosna je vrsta i privlači pčele. Plod je okruglasta orašica sa rebrima. Dozreva u oktobru i ostaje na granama preko zime. Upotreba: Najčešće za drvorede i kao soliterno stablo. Prelepo izgleda kad duva vetar pa srebrnasto zeleni listovi trepere. Ima jak korenov sistem pa treba voditi računa prilikom sadnje da se ne oštete zidovi, temeljei i sl. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 20m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Krošnja ovog graba je formirana orezivanjem u obliku kocke. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Opis Hibridna vrsta koje je nastala ukrštanjem Q. robur ‘Fastigiata’ i Q. bicolor. Može da izraste u visinu od 12 do 18m. Grane rastu uspravno na gore i formiraju gustu stubastu do usko ovalnu krunu. Listovi su zeleni, a u jesen su žuto braon. Uslovi gajenja: Voli sunce. Najbolje raste na plodnom i vlažnom zemljištu. Dobro podnosi vetar i niske temperature. Adaptivan je na gradske uslove. Period cvetanja: Cvetovi žuto eleni, cveta u maju. Plodonosi na jesen, plod je žir. Upotreba: Za drvorede, avenije, ulice, industrijka područja, kao i za veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 12 – 18m. Maksimalna širina krošnje: Do 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Lovor višnja raste kao zimzeleni žbun ili niže drvo, visine najčešće oko 3m, mada može da izraste i mnogo više uz optimalne uslove. Listovi su kožasti i sjajni, tamnozeleni tokom cele godine. Uslovi gajenja: Otporna j vrsta i dobro podnosi orezivanje. Najbolje raste u senovitim uslovima, ali može i na suncu. Voli vlažna i bogata zemljišta, dobro drenirana. Tolerantna je na gradske uslove. Dobro podnosi naše klimatske uslove i zimu. Period cvetanja: Cveta u proleće u aprilu – maju, belim do krem cvetovima koji su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi se formiraju u jesen i postaju crni kad su zreli. Upotreba: Često se koristi za formiranje žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje i brzo raste. Orezivanjem se formira gustina krošnje. Može se saditi i samostalno, uz zgrade, staze, u grupi sa većim biljkama i sl. U ponudi je i sve popularnija forma krošnje na štapu koja se može formirati i od lovor višnje. Maksimalna visina rasta: 3 – 4m. Maksimalna širina krošnje: Oko 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Spororastuća je vrsta. Period cvetanja: April-maj, plodonosi u jesen. Upotreba: Samostalno ili u grupama, lepo izgleda u kombinacijama sa tamnozelenim biljkama. Idealan za mala dvorišta i terase. Veoma često korišćena vrsta u ozelenjavanju. Maksimalna visina rasta: 2.1 – 3.5m. Maksimalna širina krošnje: 1.2 – 2.4m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Klen predstavlja visoko listopadno drvo koje dostiže visinu do 20m i brzo raste. Krošnja ove vrste javora je loptastog oblika, a stablo je često krivudavo. Listovi su kožasti i režnjeviti, sitniji od listova drugih vrsta javora. U jesen listovi imaju žutu boju. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta koja podnosi skoro sve tipove zemljišta, čak i dosta sušna. Veoma tolerantna na gradske uslove i industrijska područja. Voli sunce do polusenku i umereno zalivanje. Period cvetanja: Cveta u proleće zelenkasto – žutim cvetovima skupljenim u cvasti. Medonosna je vrsta. Uporeba: Otpornost na gradske uslove čini ovu vrstu multifunkcionalnom, pa se može saditi u parkovima, drvoredima, dvorištima. Lepo izgleda i pojedinačno i u grupama, a s obzirom da dobro podnosi orezivanje i brzog je rasta, sve se više koristi i za formiranje živih ograda. Maksimalna visina rasta: 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: do 6m. Temperaturni minimum: Klen je veoma otporan na niske temperature i vetrove, podnosi do -28°C. Podeli na:

Rasprostranjenost: Japan, Koreja, istočna i centralna Kina. Habitus i forma rasta: Japanski javor je malo listopadno drvo ili veliki grm sa široko rasprostranjenom krošnjom. Biljka se može uzgajati kao niže soliterno drvo ili veliki grm sa više stabljika. Obično je zaobljen do široko-zaobljenog oblika, sa slojevitom razgranatom strukturom sličnom cvetajućem drveću. Obično maksimalno poraste od 4,5 do 7,5m, sa širinom jednakom ili većom od visine. Postoje velike varijacije ove vrste koje su nastale zbog velikog broja kultivara koji su u prodaji. Listovi: Listovi ove vrste su obrnuto poređani, prstasto oblikovani, dugi 5 do 12cm i imaju 5 ili 7 režnjeva. Listovi se pojavljuju u rano proleće. Letnja boja je zelena, a jesenja boja varira od narandžaste, preko žute i crvene do ljubičaste. Cvetovi: Sitni, crvenkasti cvetovi formiraju se u grozdastim cvastima. Cvetaju između maja i juna i opraštaju se insektima. Plod: Plod je krilato seme; Zelene su do crvene boje i dugački su 1-2cm. Seme sazreva između septembra i oktobra, a raznosi se vetrom Kora: Kora je zelena do siva i glatka. Grančice su glatke, gole i izrazito crvene. Divlje i kultivisane sorte: Uzgoj i selektivni uzgoj japanskog javora seže više od tri veka. Postoji oko 300 kultivara. Karakteristike kao što su oblik lista, boja i oblik rasta (tj. Uspravni rast i patuljasti tip) pažljivo su odabrani kako bi se dobio širok spektar kultivara. Kultivari se uvelike razlikuju u svojim kulturološkim potrebama. Neki od najpoznatijih kultivara su „Moonfire“, „Dissectum“, „Bloodgood“ i „Osakazuki“. Pejzažna upotreba: Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Japanski javor je veličanstven primerak ili akcentna biljka i dobro se snalazi u grupama ili na granici sa grmljem. Brzina rasta: Poraste od 3 do 4m za 10 godina, s tim da se rast s godinama usporava. Tradicionalno i moderno korišćenje: Listovi su slični papirima, a koriste se za izradu buketa u Japanu. U kineskom kalendaru oktobar je predstavljen listovima japanskog javora. Japanski javor je dugo uzgajan u Japanu, a u Evropi je uveden u gajenje početkom 1800-ih.