Plava smrča, kultivar ‘Oldenburg’ je četinarsko drvo koje može da poraste do 10m, u gradskim uslovima i dosta manje. Dekorativno je zbog plavosrebrnih četina i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Otpornija na sušne uslove i na gradska zagađenja od ostalih smrča. Vrlo prilagodnjiva vrsta, može se saditi na skoro svim staništima, nije probirljiva ni po pitanju zemljišta. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 5 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Evropska bukva je visoko listopadno drvo koje je jedno od najrasprostranjenijih šumskih vrsta drveća u Evropi. Na Balkanu je autohtona vrsta. Krošnja bukve je široko zaobljena, kora je tanka, siva i glatka. Listovi su sa lica tamnozeleni i sjajni, a sa naličja su svetliji. Uslovi gajenja: Bukva je vrsta senke do polusenke. Nije izbirljiva po pitanju zemljišta. Dobro podnosi jake vetrove jer se dobro ukorenjuje i razvija jak korenov sistem. Period cvetanja: Cveta istovremeno sa listanjem, a plodonosi u septembru – oktobru. Plod je trouglast i nalaze se po dva ploda u kupuli. Upotreba: Evropska bukva je značajna za formiranje velikih grupa i sastojina, ali i kao soliterno stablo. Dobro podnosi orezivanje pa se od nje mogu formirati guste žive ograde. Postoji dosta ukrasnih kultivara kao što su ‘Fastigiata’ sa uspravnom formom, ‘Laciniata’ sa izduženim rezanim listovima, ‘Pendula’ koja predstavlja žalosnu formu itd. Maksimalna visina rasta: Dostiže visinu 30 – 40m, a prečnik stabla može biti i 2m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -35°C. U ponudi su biljke visine 4m, sa zelenim ili sa bronzanim listovima. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

U ponudi su kalemljene biljke do 2,5m Podeli na:

Rana lipa ili Krupnolisna lipa, je listopadno drvo koje može dostići visinu do 40m. Razvija veoma široku krošnju i jako stablo. Dugovečna je vrsta, duže živi nego Kasna lipa. Poznata su stabla Rane lipe u Francujskoj koja su stara 1000 godina. Ima snažan korenov sistem. Listovi zašiljeni, u osnovi srcasti, asimetrični. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cvetovi skupljeni u štitaste cvasti. Cvet u junu, cvetovi mirisni, sitni i krem žute boje. Medonosna je vrsta. Plod je okruglasta orašica sa izraženim rebrima. Upotreba: Koristi se najčešće za drvorede ili kao soliterno stablo na većim površinama i travnjacima. Maksimalna visina rasta: 30 – 35m (40m). Maksimalna širina krošnje: 9 – 15m (20m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Phoenix javor je kompaktan žbun ili manje drvo visine do 5m. Širina krošnje dostiže oko 2.5 m. Najviše mu odgovaraju polusenovita mesta, umereno zalivanje i dobro drenirano, blago kiselo zemljište. Listovi su prvo u roze nijansama sa žuto-zelenom nervaturom, postepeno prelaze u žutu a potom u zelenu boju. Na jesen dobijaju naradžasto-crvenu i žutu boju. Preporučuje se malčiranje zemljišta.

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na:

Opis Crveni javor je spororastuća vrsta. Dostiže visinu od oko 10 m i širinu oko 7 m. Tokom proleća i leta boja listova je zelena, a na jesen dobija jarko narandžastu do crvenu boju i tada je najdekorativniji. Najbolje raste u polusenci na umereno vlažnom i dobro dreniranom zemljištu blage kiselosti. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Mediteranski čempres, italijanski ili totem je četinarsko drvo visine do 35m. Dugovečna je vrsta i može da doživi i preko 1000 godina. Najstariji mediteranski čempres ima 4000 godina i nalazi se u Iranu. Razvija usko konusnu krošnju, stubastu. Četine su tamnozelene boje, usko prilegle uz grančicu, sa naličja imaju izduženu smolnu žlezdicu. Uslovi gajenja: Dobro podnosi topla leta i blage zime. Nije zahtevan po pitanju održavanja, zalivanje umereno. Ima jak korenov sistem koji se proteže dosta u dubinu. Ukoliko je zima sa puno snega, poželjno je krošnju malo uvezati, ili još bolje otresati sneg sa biljke kako ne bi došlo do lomljenja grana ili do deformacije habitusa. Period cvetanja: Šišarke okruglaste, veličine oko 1cm. Sazrevaju druge godine. Upotreba: Veoma dekorativna vrsta, može se saditi u parkovima, dvorištima, oko crkava, duž puteva. Ima veoma široku primenu. Maksimalna visina rasta: 12 – 25m (35m). Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Tilia x europaea je hibridna lipa nastala spontanim ukrštanjem vrsta T. cordata i T. platyphyllos. Kultivar ‘Pallida’ raste u visinu 20 – 30m, ima piramidalnu krošnju. Listovi svetlo zeleni, u osnovi srcasti i asimetrični. U jesen žute boje. Uslovi gajenja: Voli polu senku, ali je tolerantna i na sunce. Prema zemljištu nije zahtevna vrsta, prilagodljiva je. Voli vlažno i plodno zemljište, dobro drenirano. Otporna na jake vetrove i mraz. Dobro podnosi gradske uslove. Period cvetanja: Cveta u leto, u junu – julu. Sitni cvetovi skupljeni u štitaste cvasti. Mirisni i medonosni. Cvetovi žuto bele boje. Upotreba: Za drvorede, soliterno ili u grupama. Lipe su pogodne za formiranje špalira, kao i živih ograda. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C.

Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. U ponudi je biljka oko 2m, sa poleglom krošnjom. Podeli na:

Opis Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. ‘Robusta Glauca’ – Četine sivozelene i plavičastozelene. Raste u visinu 10 – 15m, i u širinu do 7m. U ponudi biljka visine 5.5m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Jasen ili beli jasen je listopadno drvo visine 30 – 40m. Autohtona je vrsta u velikom delu kontinentalne Evrope. Krošnja je svetla, široko piramidalna. Listovi su tamno zeleni, a na jesen su zlatno žuti. Dugi su 20 do 35cm, složeni su i sastoje se od 9 – 13 liski. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta koja najbolje uspeva na plodnim, umereno vlažnim zemljištima koja su duboka. U mladosti podnosi veću senku, kasnije preferira sunčane položaje. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi su sitni i bez latica, skupljeni su u grozdove. Medonosna je vrsta. Plod je krilata orašica, blago uvijena, koja sazreva u septembru, oktobru. Ne otvara se i sadrži samo jednu semenku. Upotreba: Lepo izgleda soliterno na velikom travnjaku, ili u grupi sa drugim biljkama. Koristi se i za drvorede, vetrozaštitne pojaseve i pošumljavanje jer dobro vezuje tlo. Takođe je lekovita vrsta i u te svrhe se koristi kora sa grana starosti 2 – 3 godine. Maksimalna visina rasta: 30 – 40m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -30°C. U ponudi je biljka visine 6m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Bodljiva smrča ‘Hoopsii’ je srednje do visoko četinarsko drvo , uske piramidalne forme sa gustim četinama. Optimalna visina ovog kultivara je 8 – 10 m. Izdvaja se od ostalih sorti smrče po gustoj krošnji i izrazito plavim četinama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 12 m. Maksimalna širina krošnje: 2 – 4 m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na: Podeli na: Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Vrsta kestena koji je nastao spontanim ukrštanjem A. flavia i A. pavia. Predstavlja listopadno drvo sjajnih zelenih listova koji dobro podnose gradske letnje žege, uz redovno zalivanje. Na jesen listovi postaju kestenasto crveni. Uslovi gajenja: Voli sunčana mesta do blage polusenke. Zemljište treba da bude duboko, vlažno ali dobro drenirano. Za razliku od drugih vrsta kestena, ovaj bolje podnosi sušne uslove i visoke temperature, pa listovi ređe dobijaju ožegotine od sunca. Period cvetanja: Cveta u maju žuto crvenim cvetovima koji se formiraju u cvastima postavljenim na kraju grana. Privlačni su za insekte. Plodonosi na jesen. Upotreba: Može se saditi u dvorištima, u parkovima i drvoredima, samostalno ili u grupama. Pogodan je za gradske uslove. Maksimalna visina rasta: 7 – 10m, i isto toliko može da poraste u širinu. Temperaturni minimum: Veoma je otporan na niske temperature, podnosi do -35°C. Podeli na:

Vajmutov bor ili borovac, kako se još naziva kod nas, u prirodi može da poraste u visinu do 35m. Krošnja je u mladosti piramidalna, dok je kasnije proširena i nepravilna. Četine rastu po 5 u rukavcu, plavo zelene boje. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovaraju vlažna peskovita, dobro propusna i kisela zemljišta. Vrsta je polusenke, tako da podnosi delimičnu zasenu. Otporan je na niske temperature. Period cvetanja: Maj – jun. Šišarke su viseće na drškama, rastu pojedinačno ili do tri zajedno. Duge su 8 – 20cm, cilindrične su i najčešće malo povijene, smeđe boje. Sazrevaju u avgustu – septembru druge godine, tada se i otvaraju. Počinje da plodonosi između pete i desete godine. Upotreba: Često se koristi za ozelenjavanje. Dekorativan je po obliku krošnje, boji četina kao i po šišarkama. Može se saditi samostalno ili u grupama. Najbolje dolazi do izražaja kao soliterno stablo. Maksimalna visina rasta: 25 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Magnolija je zimzeleno, spororastuće drvo. Veoma je atraktivna zbog krupnih, kožastih listova koji su sa lica zeleni i sjajni, a sa naličja su mat braon boje. Takođe je dekorativna i zbog krupnih belih cvetova. Uslovi gajenja: Zbog krtih grana treba joj mesto zaštićeno od jakih vetrova. Voli sunčane i polusenovite položaje i kiselo, vlažno zemljište, ali dobro drenirano. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke. Period cvetanja: Biljka cveta od maja do septembra. Cvetovi su veoma krupni, belih latica i mirisni. Pojavljuju se isključivo na magnolijama koje su starije od osam godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu koju čine brojni pojedinačni plodići. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra. Upotreba: Najčeše se viđa po parkovima, s tim da se sve više sadi i u dvorišta. Za razvoj joj je potrebno dosta prostora pa je treba saditi na odstojanju od drugih biljaka. Maksimalna visina rasta: Raste u visinu do 10m. Maksimalna širina krošnje: Može se raširiti 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. U ponudi je biljka u formi drveta. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na:

Srebrnolisna lipa, predstavlja listopadno drvo visine do 30m. Krošnja široko piramidalna ili jajasta, gusta. Listovi zašiljenog vrha, srcasti u osnovi i asimetrični. Lice zeleno, a naličje lista srebrnasto po čemu je vrsta i dobila ime. U jesen su listovi žuti. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cveta u junu – julu, sitnim mirisnim cvetovima skupljenim u štitaste cvasti. Medonosna je vrsta i privlači pčele. Plod je okruglasta orašica sa rebrima. Dozreva u oktobru i ostaje na granama preko zime. Upotreba: Najčešće za drvorede i kao soliterno stablo. Prelepo izgleda kad duva vetar pa srebrnasto zeleni listovi trepere. Ima jak korenov sistem pa treba voditi računa prilikom sadnje da se ne oštete zidovi, temeljei i sl. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 20m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebella’ – Malo spororastuće drvo sa sitnim listovima koji u jesen mogu biti narandžasti, crvenkasti ili žuti. Podeli na:

Ovo je kompaktan nizak žbun ili malo drvo visine 1.5 do 1.8 m. Pogodna vrsta i za gajenje u saksijam i u manjim dvorištima. Boja listova je jarko crvena u proleće, zatim prelazi u purpurno crvenu tokom leta. Najbolje uspeva u polusenci, u dobro dreniranom zemljištu uz redovno zalivanje. Podeli na: