Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. ‘Fastigiata’ – Uska forma krošnje kod koje grane rastu uspravno na gore. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Japansko belo ljiljandrvo je listopadno drvo visine 8 – 12m, sporog rasta. Najveću dekorativnost ispoljava u proleće kad je celo drvo u belim cvetovima. Uslovi gajenja: Voli sunce do polusenku, mesta zaštićeno od jakih vetrova. Najbolje se razvija na neutrlnim do blago kiselim zemljištima. Zalivanje umereno. Period cvetanja: Cveta u rano proleće, pre listanja. Cvetovi su beli i mirisni. Upotreba: Pogodno drvo za sadnju u grupama ili soliterno, može se koristiti i za drvorede. Maksimalna visina rasta: 8 – 12m. Maksimalna širina krošnje: Do 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperatre do -20°C. U ponudi je magnolija obima stabla 25/30cm. Podeli na:

Japanski javor je ukrasno listopadno drvo ili ređe žbun, brzog rasta u mladosti, kasnije dosta sporijeg. Otporna vrsta koja dobro podnosi uslove kontinentalne klime, pa se kod nas jako uspešno gaji. Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Veoma su dekorativni i cenjeni u pejzažnoj arhitekturi. Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Period cvetanja: Cveta u aprilu – maju, purpurno crvenim cvetovima sa žutim prašnicima. Plodonosi u septembru – oktobru. Jesenji kolorit listova je narandžasto-crven. Upotreba: Nalazi široku primenu u baštama i parkovima. Pogodni su i za mala dvorišta gde se najčešće sade samostalno ili u grupi sa nižim biljkama. Sve češće se gaje i u saksijama na balkonima i terasama. Maksimalna visina rasta: U svom prirodnom staništu japanski javor raste od 6 do 8m visine. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Dunjarica je zimzeleni, polegli žbun sa granama potpuno prileglim uz tlo. Visina žbuna je svega 20 – 30cm, a u širinu može da poraste do 1,5m. Ima naizmenično postavljene kožne, eliptične do duguljaste listove, koji su sjajni tamno zeleni odozgo, a odozdo sivozeleni. U jesen boja prelazi u zlatno – žutu do bronzano – crvenu. Uslovi gajenja: Adaprivna je vrsta, s tim da se najbolje uzgaja na vlažnim, ilovastim, dobro dreniranim zemljištima na punom suncu do delimične senke. Period cvetanja: Maj – jun. Cvetovi su sitni, beli sa ljubičastim prašnicima. Plodovi su crvene bobice koje sazrevaju u kasno leto i zadržavaju se tokom cele zime, ukoliko ih ne pojedu ptice. Upotreba: Ovo je odličan pokrivač tla, brzo raste i koristi se na kaskadama, zidovima, u kombinaciji sa većim biljkama, u kamenjarima. Može se saditi i u žardinjerama. Koristi se i za kontrolu erozije, jer dobro vezuje zemljište. Maksimalna visina rasta: 20 – 30cm. Maksimalna širina krošnje: 1,5m. Temperaturni minimum: Otporan je na niske temperature do -35°C. U ponudi je kotoneaster kalemnjen na stablo, tako da ima formu drveta. Visina oko 190cm. Podeli na:

Kavkaska jela je veliko četinarsko drvo visine 25 – 30m, dok u prirodnom staništu može da poraste i do 60m. Mlađa stabla imaju pravilno piramidalnu krošnju, dok u starosti dobiju malo zatupast izgled. Grane se razvijaju nisko od zemlje. Četine su duge 2 – 3cm sa zaobljenim vrhom. Lice tamnozeleno, a sa naličja imaju dve bele pruge stoma. Uslovi gajenja: Jele vole dosta sunca, i treba im dosta prostora za rast. Zemljište treba da je dobro drenirano i umereno vlažno, nije izbirljiva što se tiče tipa zemljišta. Brzo raste i ima jak korenov sistem, zbog čega je otporna na jake vetrove. Zbog takvog korena ne treba je saditi u blizini objekata. Otporna je na urbane uslove. Period cvetanja: Šišarke su prvo zelene boje, a posle ljubičastobrao. Sedeće su i stoje uspravno na granama. Mogu biti duge do 15cm. Upotreba: Kao soliterno stablo ili u grupama, dobra je vrsta za zaštitu od vetra i buke. Sadi se uglavnom u velikim dvorištima i parkovima. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m, u gradskim uslovima i manje. Maksimalna širina krošnje: 8 – 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je drvo visine 300cm i obima stabla 27cm. Podeli na:

Fotinija ‘Red Robin’ je zimzelena vrsta koja se gaji kao manje drvo ili žbun. Veoma popularna, dekorativna vrsta, posebno u proleće ili posle orezivanja kada rastu novi crvenopurpurni listovi. Oni kasnije prelaze u zelenu boju. Otporna je na štetočine i bolesti. Veoma brzo raste, godišnji prirast može biti i preko 1m, u optimalnim uslovima. Uslovi gajenja: Fotinija voli osunčane pozicije, može se gajiti na mestima gde je pretežno ceo dan sunčano. Odlično podnosi orezivanje i brzo daje nove grane i gušću krošnju. Dobro podnosi i gradske uslove. Kao i Lovor višnja, slabije podnosi duge mrazeve, pa može doći do oštećenja listova. To se lako reši na proleće orezivanjem, posle čega rastu novi zdravi listovi. Period cvetanja: Cveta u proleće, u maju. Cvetovi sitni i beli, skupljeni u cvasti, mirisni. Upotreba: Često se formira živa ograda od nje, jer veoma brzo raste ako se redovno zaliva i prihranjuje. Može se formirati na špaliru i u formi krošnja na štapu, ili kao lopta, mogućnosti su neograničene. Gaji se i kao žbun i kao drvo. Lepo izgleda i kao soliterni detalj i u grupama sa drugim biljkama. Dobro raste i u saksiji, gde traži veću saksiju i više vode. Maksimalna visina rasta: 2,5 – 4m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C.

Kineska metasekvoja je listopadni četinar koji je otkriven tek 1941 godine u Kini, do tada je bila poznata samo kao fosilna vrsta i verovalo se da je odavno izumrla. Odlikuje se prozračnom piramidalnom krošnjom sa tankim svetlozelenim mekanim četinama. Krošnja kasnije postaje široko zaobljena. Četine na jesen dobijaju crvenkastonarandžastu boju i pred zimu otpadaju. Brzo raste. Uslovi gajenja: Najbolje raste na suncu, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu uz umereno zalivanje. Tolerantnija je prema nešto vlažnijim zemljištima nego prema suvim. Period cvetanja: Cveta u rano proleće. Muški cvetovi su mali, žuti i skupljeni u grozdaste cvasti. Ženski su okruglasti, vise na dugim peteljkama. Šišarice su okrugle veličine 1.5 – 2.5cm, zrele su 8 – 9 meseci nakon oprašivanja. Upotreba: Popularna je vrsta za parkove i veća dvorišta. Vrlo dekorativna zbog nežnih četina i prozračne krošnje, kao i u jesenjem periodu zbog kolorita. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 4.5 – 7.5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je odraslo drvo 7,5m visine. Podeli na:

Crveni javor je spororastuća vrsta. Dostiže visinu od oko 10 m i širinu oko 7 m. Tokom proleća i leta boja listova je zelena, a na jesen dobija jarko narandžastu do crvenu boju i tada je najdekorativniji. Najbolje raste u polusenci na umereno vlažnom i dobro dreniranom zemljištu blage kiselosti. Podeli na:

Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. U ponudi je biljka oko 2m, sa poleglom krošnjom. Podeli na:

Četinar konusne krošnje, grana se od tle. Ima gustu krošnju zelenih četina. Brzo raste, čak i 1 – 1.5m godišnje uz opimalne uslove. Može da dostigne visinu oko 15m. Uslovi gajenja: Raste na svim tipovim zemljišta, nije zahtevan što se tiče održavanje. Voli mesta u punom suncu ili polusenci. Podnosi orezivanje i najbrže će rasti uz redovnu prihranu kvalitetnim đubrivom i redovno zalivanje. Odrasla biljka se može orezivati i nekoliko puta godišnje. Zavisno od složenosti oblika zavisi i broj orezivanja. Idealno vrijeme za orezivanje je april-maj, kada počne vegetacija. Dobro podnosi gradske uslove. Upotreba: Sve više se koristi za formiranje barijera i guste žive ograde. Takođe se koristi kao vetrozaštitni pojas. Izuzetno lepe i kompaktne forme, može se saditi i soliterno i kombinovati sa nižim vrstama. Mogu se gajiti i u saksijama, što je pogodno za terase. Lepo ističu ulazna mesta ako se stave po dva sa strane. Biljka koja ima široku primenu u ozelenjavanju i dekoraciji. Maksimalna visina rasta: Raste do 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C.

Bodljiva smrča, je četinarsko drvo koje može da poraste do 30m, u gradskim uslovima dosta manje. Ime je dobila po zašiljenim, bodljivim četinama koje su vrlo mirišljave kada se zgnječe. Dekorativno je zbog plavosrebrne boje i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Veoma otporna na gradske uslove, na sušu i suv letnji vazduh. Može da raste i na močvarnom tlu. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Košćela ili koprivić je listopadno drvo koje prirodno raste u predelu Mediterana. Listovi su tamnozeleni, izduženi i nazubljeni sa špicastim vrhom čime podsećaju na koprivu, odatle i narodni naziv koprivić. U jesen listovi postaju žuti. Uslovi gajenja: Raste u uslovima mediteranske klime, voli dosta sunca. Odgovara joj zemljište manje plodnosti, a često raste i u pukotinama stena, odnosno u krečnjaku. Period cvetanja: Cveta u aprilu. Cvetovi su zeleno smeđi i oprašivanje se vrši pomoću pčela. Plodovi(koštunice) su okrugli, mali i zeleni. Nakon sazrevanja postaju žuti, smeđi i na kraju, u oktobru, crnoljubičasti. Plodovi su jestivi, mada se danas retko koriste u jelu. Upotreba: Sadi se u grupama ili pojedinačno, za drvorede i poljozaštitne pojaseve. Često se može videti kraj ulica i na ostalim javnim gradskim površinama, jer dobro podnosi urbane uslove sredine i zagađenja. Maksimalna visina rasta: Visina je od 20 do 25m, u našim predelima znatno manje zbog uslova kontinentalne klime (oko 10 – 12m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -15°C. Podeli na:

Japanski javor ‘Emerald Lace’ je listopadno niže drvo. Raste u visinu do 2m. Ima zelene listove koji na jesen dobijaju narandžasto crvene nijanse. Najbolje uspeva u polusenci u dobro dreniranom zemljištu. Može se gajiti i u saksijama. Ima izuzetno dekorativne listove i celokupnu krošnju. Podeli na:

Ginko je visoko listopadno drvo, koje danas prirodno raste samo u planinama istočne Kine. Reliktna je vrsta i danas se uspešno gaji u raznim krajevima sveta. U Kini je veoma cenjena vrsta i sadi se u dvorištima i oko hramova kao sveto drvo. Krošnja je gusta, razgranata, piramidalnog oblika. Listovi su prepoznatljivog oblika, trouglasto zaobljeni sa ivicom koje je urezana sa dva režnja. Uslovi gajenja: Ginko najbolje raste na suncu ili u polusenci. Najviše mu odgovara ilovast, vlažno ali dobro drenirano zemljište. Dobro uspeva u gradskim uslovima uz redovno zalivanje. Period cvetanja: Dvodoma je vrsta, to znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški svetovi su u obliku resa zelene boje sa puno prašnika, dok ženski cvetovi imaju duge drške na čijim krajevima se nalaze dva semena zametka. Plod se sastoji od semena koje je obavijeno mesnatim omotačem jako neprijatnog mirisa. Iz tog razloga se za parkove i javne gradske površine biraju muška stabla. Upotreba: Koristi se kao soliterno stablo, u drvoredima ili u grupama. U jesen listovi postaju zlatno žuti i jos više dekorativni. Vrsta je lekovita, koriste se listovi i seme. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 9 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 35°C. U ponudi je drvo ginka obima stabla 40-50cm. Podeli na:

Srebrnolisna lipa, predstavlja listopadno drvo visine do 30m. Krošnja široko piramidalna ili jajasta, gusta. Listovi zašiljenog vrha, srcasti u osnovi i asimetrični. Lice zeleno, a naličje lista srebrnasto po čemu je vrsta i dobila ime. U jesen su listovi žuti. Uslovi gajenja: Lipa je vrsta senke i voli zasenu, ali je prilagodljiva pa će uspevati i na suncu i polusenci. Nije zahtevna po pitanju zemljišta. Dobro podnosi urbane uslove i mraz. Period cvetanja: Cveta u junu – julu, sitnim mirisnim cvetovima skupljenim u štitaste cvasti. Medonosna je vrsta i privlači pčele. Plod je okruglasta orašica sa rebrima. Dozreva u oktobru i ostaje na granama preko zime. Upotreba: Najčešće za drvorede i kao soliterno stablo. Prelepo izgleda kad duva vetar pa srebrnasto zeleni listovi trepere. Ima jak korenov sistem pa treba voditi računa prilikom sadnje da se ne oštete zidovi, temeljei i sl. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 20m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -35°C. Podeli na:

Likvidambar (Liquidambar) je impresivno brzorastuće listopadno drvo sa piramidalnom krošnjom koja pruža prirodnu lepotu i senku. Listovi su petorežnjeviti, zelene boje tokom proleća i leta, a u jesen eksplodiraju u žutoj, svetlo crvenoj i tamno crvenoj paleti boja. Likvidambar je otporan na gradska zagađenja, što ga čini idealnim za gradove, parkove i drvorede. Uslovi gajenja: Ova biljka voli sunčana mesta i vlažna, kisela do neutralna zemljišta. Period cvetanja: Cveta u aprilu i maju. Muški cvetovi su u uspravnim, a ženski u visećim loptastim cvastima. Plod je u obliku okruglaste loptice na dugim drškama, sazreva u oktobru. Upotreba: Pogodan je za gajenje u gradovima, parkovima, drvoredima, avenijama kao i za velika dvorišta, soliterno na velikom travnjaku posebno dolazi do izražaja. Ukoliko ga sadite na manjoj površine treba paziti da ima dovoljno mesta za koren. Maksimalna visina rasta: Može da poraste u visinu do 25m. Godišnji prirast je 35cm. Maksimalna širina krošnje: Krošnja može dostići širinu u osnovi od 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -25°C. ‘Gum Ball’ – Kultivar sa okruglstom krošnjom. U ponudi biljka visine 2.5 – 3m.

‘Winter Gold’ je patuljasti zlatni bor, ima kompaktnu okruglastu krošnju koju nije potrebno orezivati. Veoma sporo raste, dostiže visinu do 1.2m. Četine su u leto zelene boje, a od jeseni pa do maja su zlatno – žute. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovara sunčano mesto i blago kiselo zemljište. Zalivanje umereno. Upotreba: Pogodna je vrsta za mala dvorišta i kamenjare, a može se gajiti i u saksijama. Lepo se kombinuje sa drugim vrstama većeg rasta. Maksimalna visina rasta: 80 – 120cm. Maksimalna širina krošnje: 100 – 130cm. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. U ponudi kalemljena biljka u formi krošnja na stablu. Podeli na:

Plava smrča, kultivar ‘Hoopsii’ je četinarsko drvo koje može da poraste do 15m, u gradskim uslovima i dosta manje. Dekorativno je zbog plavosrebrnih četina i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 10 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. U ponudi je biljka visine 3m. Podeli na:

Uslovi gajenja: Lako se uzgaja u prosečnoj, srednjoj vlazi, dobro dreniranom zemljištu pod punim suncem do delimične hladovine. Tolerantan je na širok spektar tla. Tolerantan na sušu. Tolerantna so. Tolerantan je na gradske zagađivače. Preferira hladnu letnju klimu. Poreklo: Poreklom je iz severozapadne / centralne Evrope i zapadne Azije. Habitus: To je zaobljeno, široko listopadno drvo koje naraste u visini od 12 do 18m. Listovi: Glatki, grubo nazubljeni, istaknute nervature, petokraki, tamnozeleni. Porastu do 15cm u prečniku. Cvetovi i plodovi: Žutozeleni cvetovi se pojavljuju u proleće nakon što se pojavi lišće. Cveće prate parovi krilatih orašica (do 5cm dugački) sa krilima koja obično formiraju ugao od 60 stepeni. Seme sazreva u ranu jesen. Kora: Kora na zrelim deblima puca, otkrivajući unutrašnju narandžastu koru. Pejzažna primena: Ovo možda nije najbolji izbor za pejzaž, jer nije naročito dekorativno drvo i ima slabu boju u jesen. Može se koristiti kao drvo senke. Tolerantan je na so i aerozagađenja pa ima primenu u gradskim sredinama. Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u formi lopte na stablu.

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Ovo je kompaktan nizak žbun ili malo drvo visine 1.5 do 1.8 m. Pogodna vrsta i za gajenje u saksijam i u manjim dvorištima. Boja listova je jarko crvena u proleće, zatim prelazi u purpurno crvenu tokom leta. Najbolje uspeva u polusenci, u dobro dreniranom zemljištu uz redovno zalivanje.