Mediteranski čempres, italijanski ili totem je četinarsko drvo visine do 35m. Dugovečna je vrsta i može da doživi i preko 1000 godina. Najstariji mediteranski čempres ima 4000 godina i nalazi se u Iranu. Razvija usko konusnu krošnju, stubastu. Četine su tamnozelene boje, usko prilegle uz grančicu, sa naličja imaju izduženu smolnu žlezdicu. Uslovi gajenja: Dobro podnosi topla leta i blage zime. Nije zahtevan po pitanju održavanja, zalivanje umereno. Ima jak korenov sistem koji se proteže dosta u dubinu. Ukoliko je zima sa puno snega, poželjno je krošnju malo uvezati, ili još bolje otresati sneg sa biljke kako ne bi došlo do lomljenja grana ili do deformacije habitusa. Period cvetanja: Šišarke okruglaste, veličine oko 1cm. Sazrevaju druge godine. Upotreba: Veoma dekorativna vrsta, može se saditi u parkovima, dvorištima, oko crkava, duž puteva. Ima veoma široku primenu. Maksimalna visina rasta: 12 – 25m (35m). Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. Podeli na:

Močvarni hrast je srednje do visoko listopadno drvo, koje razvija konusnu krošnju. Listovi su naizmenični sa 2 do 4 režnja sa obe strane koji su manje više pod pravim uglom, zašiljeni su i nazubljeni. List je sjajno zelen sa obe strane, a u jesen intenzivno crvenih listova. Brzo raste. Koren je plitak, najčešće horizontalan. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta svetla, adaptivna je prema zemljištu. Uspešno rast na umereno suvim, vlažnim i mokrim aluvijalnim zemljištima. Najbolje se razvija na dubokim, plodnim i kiselim zemljištima. Dobro podnosi gradske uslove i niske temperature. Period cvetanja: Cvetovi muški su u resama, a zenski su pojedinačni i neupadljivi. Plod je sedeća orašica koja uleže u tanjirastu kupulu samo osnovom. Veličina ploda je 8 – 15mm u prečniku. Svetlosmeđe je boje i lopast. Počinje da plodonosi sa 20 godina starosti. Plod sazreva u oktobru druge godine, i tada opadaju sa stabla. Upotreba: Kod nas još uvek nije toliko popularan. S obzirom da podnosi gradske uslove, pogodan je za sadnju u urbanim sredinama. Maksimalna visina rasta: 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 8 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -29°C. Podeli na:

Evropska bukva je visoko listopadno drvo koje je jedno od najrasprostranjenijih šumskih vrsta drveća u Evropi. Na Balkanu je autohtona vrsta. Krošnja bukve je široko zaobljena, kora je tanka, siva i glatka. Listovi su sa lica tamnozeleni i sjajni, a sa naličja su svetliji. Uslovi gajenja: Bukva je vrsta senke do polusenke. Nije izbirljiva po pitanju zemljišta. Dobro podnosi jake vetrove jer se dobro ukorenjuje i razvija jak korenov sistem. Period cvetanja: Cveta istovremeno sa listanjem, a plodonosi u septembru – oktobru. Plod je trouglast i nalaze se po dva ploda u kupuli. Upotreba: Evropska bukva je značajna za formiranje velikih grupa i sastojina, ali i kao soliterno stablo. Dobro podnosi orezivanje pa se od nje mogu formirati guste žive ograde. Postoji dosta ukrasnih kultivara kao što su ‘Fastigiata’ sa uspravnom formom, ‘Laciniata’ sa izduženim rezanim listovima, ‘Pendula’ koja predstavlja žalosnu formu itd. Maksimalna visina rasta: Dostiže visinu 30 – 40m, a prečnik stabla može biti i 2m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -35°C. U ponudi su biljke visine 4m, sa zelenim ili sa bronzanim listovima. Podeli na:

Krupnocvetna magnolija je zimzeleno, spororastuće drvo. Veoma je atraktivna zbog krupnih, kožastih listova koji su sa lica zeleni i sjajni, a sa naličja su mat braon boje. Takođe je dekorativna i zbog krupnih belih cvetova. Uslovi gajenja: Zbog krtih grana treba joj mesto zaštićeno od jakih vetrova. Voli sunčane i polusenovite položaje i kiselo, vlažno zemljište, ali dobro drenirano. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke. Period cvetanja: Biljka cveta od maja do septembra. Cvetovi su veoma krupni, belih latica i mirisni. Pojavljuju se isključivo na magnolijama koje su starije od osam godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu koju čine brojni pojedinačni plodići. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra. Upotreba: Najčeše se viđa po parkovima, s tim da se sve više sadi i u dvorišta. Za razvoj joj je potrebno dosta prostora pa je treba saditi na odstojanju od drugih biljaka. Maksimalna visina rasta: Raste u visinu do 10m. Maksimalna širina krošnje: Može se raširiti 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. U ponudi je piramidalna forma zimzelene magnolije visine 3m.

Četinar konusne krošnje, grana se od tle. Ima gustu krošnju zelenih četina. Brzo raste, čak i 1 – 1.5m godišnje uz opimalne uslove. Može da dostigne visinu oko 15m. Uslovi gajenja: Raste na svim tipovim zemljišta, nije zahtevan što se tiče održavanje. Voli mesta u punom suncu ili polusenci. Podnosi orezivanje i najbrže će rasti uz redovnu prihranu kvalitetnim đubrivom i redovno zalivanje. Odrasla biljka se može orezivati i nekoliko puta godišnje. Zavisno od složenosti oblika zavisi i broj orezivanja. Idealno vrijeme za orezivanje je april-maj, kada počne vegetacija. Dobro podnosi gradske uslove. Upotreba: Sve više se koristi za formiranje barijera i guste žive ograde. Takođe se koristi kao vetrozaštitni pojas. Izuzetno lepe i kompaktne forme, može se saditi i soliterno i kombinovati sa nižim vrstama. Mogu se gajiti i u saksijama, što je pogodno za terase. Lepo ističu ulazna mesta ako se stave po dva sa strane. Biljka koja ima široku primenu u ozelenjavanju i dekoraciji. Maksimalna visina rasta: Raste do 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C.

Smrča ili Evropska smrča je kod nas autohtona vrsta. Može da poraste od 30 – 40m na prirodnom staništu, mada u gradskim uslovima najčešće dostiže visinu 12 – 16m. Ima pravilnu piramidalnu krošnju. Grane prvog reda rastu blago prema gore, dok grane drugog reda manje više vise i to je izraženije kod starijih biljaka. Koren je plitak, tanjirast sa dosta bočnih korenova, zbog čega je biljka sklona vetroizvalama. Uslovi gajenja: Smrče su vrste svetla i treba im dosta sunca, traže umerenu vlagu i dobro drenirano zemljište, vole i vlagu u vazduhu. Odlično podnose temperaturne ekstreme. Ne podnosi štetne gasove u vazduhu. Na prirodnom staništu doživi preko 300 godina, dok u urbanim sredinama dosta manje. Period cvetanja: Cveta od aprila do juna. Muški cvetovi su dugi 2 – 2.5cm crvene boje, a ženski su dugi oko 4cm tamnocrvenkaste ili zelenkaste boje. Šišarke su cilindrične, duge oko 16cm i viseće na granama. Posče sazrevanja i osipanja semena, šišarke opadaju. Upotreba: Najčešće se sadi kao soliterno stablo gde najbolje dolazi do izražaja habitus biljke. Podnosi orezivanje i u proseku brzo raste, pa se koristi i za formiranje visokih živih ograda. Maksimalna visina rasta: 12 – 16m (30 – 45m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -45°C. Podeli na:

Četinar konusne krošnje, grana se od tle. Ima gustu krošnju zelenih četina. Brzo raste, čak i 1 – 1.5m godišnje uz opimalne uslove. Može da dostigne visinu oko 15m. Uslovi gajenja: Raste na svim tipovim zemljišta, nije zahtevan što se tiče održavanje. Voli mesta u punom suncu ili polusenci. Podnosi orezivanje i najbrže će rasti uz redovnu prihranu kvalitetnim đubrivom i redovno zalivanje. Odrasla biljka se može orezivati i nekoliko puta godišnje. Zavisno od složenosti oblika zavisi i broj orezivanja. Idealno vrijeme za orezivanje je april-maj, kada počne vegetacija. Dobro podnosi gradske uslove. Upotreba: Sve više se koristi za formiranje barijera i guste žive ograde. Takođe se koristi kao vetrozaštitni pojas. Izuzetno lepe i kompaktne forme, može se saditi i soliterno i kombinovati sa nižim vrstama. Mogu se gajiti i u saksijama, što je pogodno za terase. Lepo ističu ulazna mesta ako se stave po dva sa strane. Biljka koja ima široku primenu u ozelenjavanju i dekoraciji. Maksimalna visina rasta: Raste do 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 7m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka visine 600 cm. Prečnik biljke pri osnovi je 120cm. Prečnik saksije je 100cm, a visina saksije je 65cm. Podeli na:

Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C.

Opis Tilia x europaea je hibridna lipa nastala spontanim ukrštanjem vrsta T. cordata i T. platyphyllos. Kultivar ‘Pallida’ raste u visinu 20 – 30m, ima piramidalnu krošnju. Listovi svetlo zeleni, u osnovi srcasti i asimetrični. U jesen žute boje. Uslovi gajenja: Voli polu senku, ali je tolerantna i na sunce. Prema zemljištu nije zahtevna vrsta, prilagodljiva je. Voli vlažno i plodno zemljište, dobro drenirano. Otporna na jake vetrove i mraz. Dobro podnosi gradske uslove. Period cvetanja: Cveta u leto, u junu – julu. Sitni cvetovi skupljeni u štitaste cvasti. Mirisni i medonosni. Cvetovi žuto bele boje. Upotreba: Za drvorede, soliterno ili u grupama. Lipe su pogodne za formiranje špalira, kao i živih ograda. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 10 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebella’ – Malo spororastuće drvo sa sitnim listovima koji u jesen mogu biti narandžasti, crvenkasti ili žuti. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Kuglasti bagrem je listopadna vrsta visine do 5m. Razvija gustu krošnju širine do 3m. Krošnja kreće da se grana od visine kalema. Uslovi gajenja: Voli osunčana do blago senovita mesta. Može da raste na skoro svim tipovima zemljišta, osim na plavnim. Period cvetanja: Da bi bagrem cvetao treba mu dosta sunca. Cvet je bele boje, u grozdastim cvastima, mirisni su i privlačni pčelama. Upotreba: Izuzetno dekorativna vrsta za urbana dvorišta. Može se saditi na svim zelenim površinama, pogodna za mala dvorišta i drvorede. Maksimalna visina rasta: Do 5m. Maksimalna širina krošnje: Oko 3m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Ukrasna jabuka raste u visinu do 6m. Cveta u proleće, tokom maja, prelepim roze cvetovima. Nakon cvetanja formira sitne plodove. Lepo izgleda kada se sadi pojedinačno ili u grapama. Voli osunčana mesta i redovno zalivanje i prihranjivanje. Zemljište u koje se sadi treba da bude propustljivo. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Močvarni hrast je srednje do visoko listopadno drvo, koje razvija konusnu krošnju. Listovi su naizmenični sa 2 do 4 režnja sa obe strane koji su manje više pod pravim uglom, zašiljeni su i nazubljeni. List je sjajno zelen sa obe strane, a u jesen intenzivno crvenih listova. Brzo raste. Koren je plitak, najčešće horizontalan. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta svetla, adaptivna je prema zemljištu. Uspešno rast na umereno suvim, vlažnim i mokrim aluvijalnim zemljištima. Najbolje se razvija na dubokim, plodnim i kiselim zemljištima. Dobro podnosi gradske uslove i niske temperature. Period cvetanja: Cvetovi muški su u resama, a zenski su pojedinačni i neupadljivi. Plod je sedeća orašica koja uleže u tanjirastu kupulu samo osnovom. Veličina ploda je 8 – 15mm u prečniku. Svetlosmeđe je boje i lopast. Počinje da plodonosi sa 20 godina starosti. Plod sazreva u oktobru druge godine, i tada opadaju sa stabla. Upotreba: Kod nas još uvek nije toliko popularan. S obzirom da podnosi gradske uslove, pogodan je za sadnju u urbanim sredinama. Maksimalna visina rasta: 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 8 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -29°C. Podeli na: FACEBOOKTWEETLINKEDINEMAIL

Opis Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Bodljiva smrča, je četinarsko drvo koje može da poraste do 30m, u gradskim uslovima dosta manje. Ime je dobila po zašiljenim, bodljivim četinama koje su vrlo mirišljave kada se zgnječe. Dekorativno je zbog plavosrebrne boje i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Veoma otporna na gradske uslove, na sušu i suv letnji vazduh. Može da raste i na močvarnom tlu. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Ovo je vrsta nižeg listopadnog drveta, koje u proleće pre listanja bude celo u belim cvetovima, a na jesen ima prelepu boju listova, narandžasto-crvenu do purpurnu. Uslovi gajenja: Voli direktno sunce do blagu polusenku. Najbolje uspeva u humusnom, blago kiselom i vlažnom, propustljivom zemljištu. Period cvetanja: Cveta u rano proleće belim mirisnim cvetovima. U mladosti cvetova bude malo manje, dok kasnije cvetanje bude obilno. Plod sazreva u junu – julu, najčešće ih pojedu ptice. Upotreba: Može se saditi u parkovima i dvorištima, pojedinačno ili u grupama. Odličan je izbor za sadnju u manjim dvorištima, kao i za krovne vrtove, jer dobro podnosi jake vetrove. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi temperature do -30°C. Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u formi spirale. Podeli na:

Vajmutov bor ili borovac, kako se još naziva kod nas, u prirodi može da poraste u visinu do 35m. Krošnja je u mladosti piramidalna, dok je kasnije proširena i nepravilna. Četine rastu po 5 u rukavcu, plavo zelene boje. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovaraju vlažna peskovita, dobro propusna i kisela zemljišta. Vrsta je polusenke, tako da podnosi delimičnu zasenu. Otporan je na niske temperature. Period cvetanja: Maj – jun. Šišarke su viseće na drškama, rastu pojedinačno ili do tri zajedno. Duge su 8 – 20cm, cilindrične su i najčešće malo povijene, smeđe boje. Sazrevaju u avgustu – septembru druge godine, tada se i otvaraju. Počinje da plodonosi između pete i desete godine. Upotreba: Često se koristi za ozelenjavanje. Dekorativan je po obliku krošnje, boji četina kao i po šišarkama. Može se saditi samostalno ili u grupama. Najbolje dolazi do izražaja kao soliterno stablo. Maksimalna visina rasta: 25 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. ‘Fastigiata’ – Forma sa uspravnom i uskom krošnjom, grane rastu prema gore. Raste u visinu do 15m i oko 3m u širinu. Podeli na:

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘New Horizon’ – Na početku ima kompaktnu, gustu piramidalnu krošnju. Listovi povremeno bez asimetrične osnove koja je karakteristična za brestove. Jedan od najsporije rastućih kultivara. Podeli na:

Lovor višnja raste kao zimzeleni žbun ili niže drvo, visine najčešće oko 3m, mada može da izraste i mnogo više uz optimalne uslove. Listovi su kožasti i sjajni, tamnozeleni tokom cele godine. Uslovi gajenja: Otporna je vrsta i dobro podnosi orezivanje. Najbolje raste u senovitim uslovima, ali može i na suncu. Voli vlažna i bogata zemljišta, dobro drenirana. Tolerantna je na gradske uslove. Dobro podnosi naše klimatske uslove i zimu. Period cvetanja: Cveta u proleće u aprilu – maju, belim do krem cvetovima koji su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi se formiraju u jesen i postaju crni kad su zreli. Upotreba: Često se koristi za formiranje žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje i brzo raste. Orezivanjem se formira gustina krošnje. Može se saditi i samostalno, uz zgrade, staze, u grupi sa većim biljkama i sl. U ponudi je i sve popularnija forma krošnje na štapu koja se može formirati i od lovor višnje. Maksimalna visina rasta: 3 – 4m. Maksimalna širina krošnje: Oko 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Bodljiva smrča ‘Hoopsii’ je srednje do visoko četinarsko drvo , uske piramidalne forme sa gustim četinama. Optimalna visina ovog kultivara je 8 – 10 m. Izdvaja se od ostalih sorti smrče po gustoj krošnji i izrazito plavim četinama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 12 m. Maksimalna širina krošnje: 2 – 4 m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na: Podeli na: Podeli na:

Divlji kesten je poreklom sa Balkana, odnosno endemit je Balkanskog poluostrva. Pripada grupi visokog listopadnog drveća koje može dostići visinu do 30m, a obim debla i do 2m. Krošnja je šuroko razganata i lepo gusta. Ovo je prilično dugovečna vrsta koja doživi starost i od 200 godina. Svetlozeleni prstasti listovi pojavljuju se u proljeće, a svaki se sastoji od 7 (ređe 5) proširenih duguljastih listića dugačkih 10-25cm. Listovi su tamno zeleni. Boja jeseni se obično sastoji od nijansi žute i braon. Uslovi gajenja: Najbolje raste na dubokom, plodnom zemljištu uz umereno zalivanje. Ne podnosi dobro velike suše, kao ni previše vlage u zemlji. Voli sunce do polusenku. Period cvetanja: Fizičku zrelost dostiže u starosti od 10 do 15 godina, a nakon toga cveta i plodonosi svake godine. Cvetovi su beli skupljeni u grozdaste cvasti, koje stoje uspravne na granama. Plod sazreva u septembru – oktobru. Plod je okrugla čaura koja se sastoji od 1-2 oraha obloženih kožastom svetlo smeđom ljuskom prekrivenom oštrim bodljicama. Plod divljeg kestena nije jestiv. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno na većim površinama, kao što je veći travnjak. Može se saditi i u grupama, a često se nalazi u školskim dvorištima. Zbog guste krošnje dobri su za zaštitu od buke, prašine, vetra, dobro utiče na mikroklimatske uslove. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Temperaturni minimum: Može da podnese niske temperature do -30°C. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. ‘Fastigiata’ – Uska forma krošnje kod koje grane rastu uspravno na gore. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na: