Atlaski kedar pripada grupi visokog četinarskog drveća. Može da poraste u visinu do 40m sa obimom stabla do 2m, s tim da je to u gradskim uslovima dosta manje. Krošnja široko piramidalna, grane rastu koso prema gore, a vrh je često povijen. Četine su duge oko 2.5cm, srebrnozelene ili plavičastozelene boje. Uslovi gajenja: Voli sunčane položaje. Smatra se da je atlaski kedar najotporniji od svih kedrova, podnosi razne ekstreme, odlično raste u gradskim uslovima. Brzo raste i podnosi sušu i letnje vreline bolje od većine četinara. Period cvetanja: Muški cvetovi su u uspravnim resama na vrhu kratkorasta, a ženski cvetovi su kraći i zdepastiji. Cveta u septembru – oktobru. Šišarice sazrevaju u zimu druge godined, prvo budu zelene a posle bran boje. Nakon sazrevanja se otvaraju i raspadaju. Upotreba: Najbolje izgleda kada se sadi samostalno, posebno ‘Pendula’ forme. Lepo izgleda i u grupama. U kombinaciji sa biljkama drugog kolorita lepo dolazi do izražaja. Maksimalna visina rasta: 20 – 30m (40m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. Podeli na:

Bodljiva smrča, je četinarsko drvo koje može da poraste do 30m, u gradskim uslovima dosta manje. Ime je dobila po zašiljenim, bodljivim četinama koje su vrlo mirišljave kada se zgnječe. Dekorativno je zbog plavosrebrne boje i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Veoma otporna na gradske uslove, na sušu i suv letnji vazduh. Može da raste i na močvarnom tlu. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na:

Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u formi spirale. Podeli na:

Vajmutov bor ili borovac, kako se još naziva kod nas, u prirodi može da poraste u visinu do 35m. Krošnja je u mladosti piramidalna, dok je kasnije proširena i nepravilna. Četine rastu po 5 u rukavcu, plavo zelene boje. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovaraju vlažna peskovita, dobro propusna i kisela zemljišta. Vrsta je polusenke, tako da podnosi delimičnu zasenu. Otporan je na niske temperature. Period cvetanja: Maj – jun. Šišarke su viseće na drškama, rastu pojedinačno ili do tri zajedno. Duge su 8 – 20cm, cilindrične su i najčešće malo povijene, smeđe boje. Sazrevaju u avgustu – septembru druge godine, tada se i otvaraju. Počinje da plodonosi između pete i desete godine. Upotreba: Često se koristi za ozelenjavanje. Dekorativan je po obliku krošnje, boji četina kao i po šišarkama. Može se saditi samostalno ili u grupama. Najbolje dolazi do izražaja kao soliterno stablo. Maksimalna visina rasta: 25 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. ‘Fastigiata’ – Forma sa uspravnom i uskom krošnjom, grane rastu prema gore. Raste u visinu do 15m i oko 3m u širinu. Podeli na:

Lovor višnja raste kao zimzeleni žbun ili niže drvo, visine najčešće oko 3m, mada može da izraste i mnogo više uz optimalne uslove. Listovi su kožasti i sjajni, tamnozeleni tokom cele godine. Uslovi gajenja: Otporna je vrsta i dobro podnosi orezivanje. Najbolje raste u senovitim uslovima, ali može i na suncu. Voli vlažna i bogata zemljišta, dobro drenirana. Tolerantna je na gradske uslove. Dobro podnosi naše klimatske uslove i zimu. Period cvetanja: Cveta u proleće u aprilu – maju, belim do krem cvetovima koji su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi se formiraju u jesen i postaju crni kad su zreli. Upotreba: Često se koristi za formiranje žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje i brzo raste. Orezivanjem se formira gustina krošnje. Može se saditi i samostalno, uz zgrade, staze, u grupi sa većim biljkama i sl. U ponudi je i sve popularnija forma krošnje na štapu koja se može formirati i od lovor višnje. Maksimalna visina rasta: 3 – 4m. Maksimalna širina krošnje: Oko 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Bodljiva smrča ‘Hoopsii’ je srednje do visoko četinarsko drvo , uske piramidalne forme sa gustim četinama. Optimalna visina ovog kultivara je 8 – 10 m. Izdvaja se od ostalih sorti smrče po gustoj krošnji i izrazito plavim četinama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 8 – 12 m. Maksimalna širina krošnje: 2 – 4 m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na: Podeli na: Podeli na:

Divlji kesten je poreklom sa Balkana, odnosno endemit je Balkanskog poluostrva. Pripada grupi visokog listopadnog drveća koje može dostići visinu do 30m, a obim debla i do 2m. Krošnja je šuroko razganata i lepo gusta. Ovo je prilično dugovečna vrsta koja doživi starost i od 200 godina. Svetlozeleni prstasti listovi pojavljuju se u proljeće, a svaki se sastoji od 7 (ređe 5) proširenih duguljastih listića dugačkih 10-25cm. Listovi su tamno zeleni. Boja jeseni se obično sastoji od nijansi žute i braon. Uslovi gajenja: Najbolje raste na dubokom, plodnom zemljištu uz umereno zalivanje. Ne podnosi dobro velike suše, kao ni previše vlage u zemlji. Voli sunce do polusenku. Period cvetanja: Fizičku zrelost dostiže u starosti od 10 do 15 godina, a nakon toga cveta i plodonosi svake godine. Cvetovi su beli skupljeni u grozdaste cvasti, koje stoje uspravne na granama. Plod sazreva u septembru – oktobru. Plod je okrugla čaura koja se sastoji od 1-2 oraha obloženih kožastom svetlo smeđom ljuskom prekrivenom oštrim bodljicama. Plod divljeg kestena nije jestiv. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno na većim površinama, kao što je veći travnjak. Može se saditi i u grupama, a često se nalazi u školskim dvorištima. Zbog guste krošnje dobri su za zaštitu od buke, prašine, vetra, dobro utiče na mikroklimatske uslove. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Temperaturni minimum: Može da podnese niske temperature do -30°C. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. ‘Fastigiata’ – Uska forma krošnje kod koje grane rastu uspravno na gore. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Japansko belo ljiljandrvo je listopadno drvo visine 8 – 12m, sporog rasta. Najveću dekorativnost ispoljava u proleće kad je celo drvo u belim cvetovima. Uslovi gajenja: Voli sunce do polusenku, mesta zaštićeno od jakih vetrova. Najbolje se razvija na neutrlnim do blago kiselim zemljištima. Zalivanje umereno. Period cvetanja: Cveta u rano proleće, pre listanja. Cvetovi su beli i mirisni. Upotreba: Pogodno drvo za sadnju u grupama ili soliterno, može se koristiti i za drvorede. Maksimalna visina rasta: 8 – 12m. Maksimalna širina krošnje: Do 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperatre do -20°C. U ponudi je magnolija obima stabla 25/30cm. Podeli na:

Japanski javor je ukrasno listopadno drvo ili ređe žbun, brzog rasta u mladosti, kasnije dosta sporijeg. Otporna vrsta koja dobro podnosi uslove kontinentalne klime, pa se kod nas jako uspešno gaji. Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Veoma su dekorativni i cenjeni u pejzažnoj arhitekturi. Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Period cvetanja: Cveta u aprilu – maju, purpurno crvenim cvetovima sa žutim prašnicima. Plodonosi u septembru – oktobru. Jesenji kolorit listova je narandžasto-crven. Upotreba: Nalazi široku primenu u baštama i parkovima. Pogodni su i za mala dvorišta gde se najčešće sade samostalno ili u grupi sa nižim biljkama. Sve češće se gaje i u saksijama na balkonima i terasama. Maksimalna visina rasta: U svom prirodnom staništu japanski javor raste od 6 do 8m visine. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na:

Ružičasti bagrem je listopadno drvo ili grm koji obično raste promenljivo od 0.6 do 5m visine. U divljini se može agresivno širiti semenom, ali ga rasadnici često gaje iz reznica. Može se oblikovati kako bi formirao malo drvo. Listovi su zeleni, a na jesen su žuti. Uslovi gajenja: Voli osunčane pozicije do polusenovite. Raste u prosečnom, umereno vlažnom i dobro dreniranom zemljištu. Preferira organsko bogata tla, ali toleriše loša i suva. Prilagodljiv je na uslove tla, s tim da će u dubokim i boljim zemljištima moći duže da izdrži sušne periode. Period cvetanja: Cvetovi su grupisani u grozdaste cvasti roze boje, cvetaju u maju i junu. Može cvetati još jednom u toku leta, ali mnogo manjim intenzitetom. Medonosna je vrsta. Upotreba: Kao žbun može se saditi kao cvetna živa ograda, ili u grupi sa drugim biljkama. Forma drveta je interesantna za drvorede, mala dvorišta, čak i gajenje u saksijama. Podnosi orezivanje, pa se u proleće može oblikovati krošnja u loptu npr. Dobra biljka za stabilizaciju nasipa i padina i za sadnju u siromašnim, suvim tlima. Zanimljiva i za neformalnu ogradu. Maksimalna visina rasta: 8 – 10m. Maksimalna širina krošnje: 5 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -30°C. Podeli na:

Košćela ili koprivić je listopadno drvo koje prirodno raste u predelu Mediterana. Listovi su tamnozeleni, izduženi i nazubljeni sa špicastim vrhom čime podsećaju na koprivu, odatle i narodni naziv koprivić. U jesen listovi postaju žuti. Uslovi gajenja: Raste u uslovima mediteranske klime, voli dosta sunca. Odgovara joj zemljište manje plodnosti, a često raste i u pukotinama stena, odnosno u krečnjaku. Period cvetanja: Cveta u aprilu. Cvetovi su zeleno smeđi i oprašivanje se vrši pomoću pčela. Plodovi(koštunice) su okrugli, mali i zeleni. Nakon sazrevanja postaju žuti, smeđi i na kraju, u oktobru, crnoljubičasti. Plodovi su jestivi, mada se danas retko koriste u jelu. Upotreba: Sadi se u grupama ili pojedinačno, za drvorede i poljozaštitne pojaseve. Često se može videti kraj ulica i na ostalim javnim gradskim površinama, jer dobro podnosi urbane uslove sredine i zagađenja. Maksimalna visina rasta: Visina je od 20 do 25m, u našim predelima znatno manje zbog uslova kontinentalne klime (oko 10 – 12m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -15°C. Podeli na:

Ginko je visoko listopadno drvo, koje danas prirodno raste samo u planinama istočne Kine. Reliktna je vrsta i danas se uspešno gaji u raznim krajevima sveta. U Kini je veoma cenjena vrsta i sadi se u dvorištima i oko hramova kao sveto drvo. Krošnja je gusta, razgranata, piramidalnog oblika. Listovi su prepoznatljivog oblika, trouglasto zaobljeni sa ivicom koje je urezana sa dva režnja. Uslovi gajenja: Ginko najbolje raste na suncu ili u polusenci. Najviše mu odgovara ilovast, vlažno ali dobro drenirano zemljište. Dobro uspeva u gradskim uslovima uz redovno zalivanje. Period cvetanja: Dvodoma je vrsta, to znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški svetovi su u obliku resa zelene boje sa puno prašnika, dok ženski cvetovi imaju duge drške na čijim krajevima se nalaze dva semena zametka. Plod se sastoji od semena koje je obavijeno mesnatim omotačem jako neprijatnog mirisa. Iz tog razloga se za parkove i javne gradske površine biraju muška stabla. Upotreba: Koristi se kao soliterno stablo, u drvoredima ili u grupama. U jesen listovi postaju zlatno žuti i jos više dekorativni. Vrsta je lekovita, koriste se listovi i seme. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 9 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 35°C. U ponudi je drvo ginka obima stabla 40-50cm.

Smrča ili Evropska smrča je kod nas autohtona vrsta. Može da poraste od 30 – 40m na prirodnom staništu, mada u gradskim uslovima najčešće dostiže visinu 12 – 16m. Ima pravilnu piramidalnu krošnju. Grane prvog reda rastu blago prema gore, dok grane drugog reda manje više vise i to je izraženije kod starijih biljaka. Koren je plitak, tanjirast sa dosta bočnih korenova, zbog čega je biljka sklona vetroizvalama. Uslovi gajenja: Smrče su vrste svetla i treba im dosta sunca, traže umerenu vlagu i dobro drenirano zemljište, vole i vlagu u vazduhu. Odlično podnose temperaturne ekstreme. Ne podnosi štetne gasove u vazduhu. Na prirodnom staništu doživi preko 300 godina, dok u urbanim sredinama dosta manje. Period cvetanja: Cveta od aprila do juna. Muški cvetovi su dugi 2 – 2.5cm crvene boje, a ženski su dugi oko 4cm tamnocrvenkaste ili zelenkaste boje. Šišarke su cilindrične, duge oko 16cm i viseće na granama. Posče sazrevanja i osipanja semena, šišarke opadaju. Upotreba: Najčešće se sadi kao soliterno stablo gde najbolje dolazi do izražaja habitus biljke. Podnosi orezivanje i u proseku brzo raste, pa se koristi i za formiranje visokih živih ograda. Maksimalna visina rasta: 12 – 16m (30 – 45m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -45°C.

Plod sazreva sredinom septembra.

Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. ‘Rebona’ – Hibrid bresta koji brzo raste, nije mnogo zahtevna vrsta. Ima uspravno piramidalnu krošnju i sitne listove. Podeli na:

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Kultivar ‘Pyramidalis’ ima oblik krošnje piramidalni. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C.

Vrsta kestena koji je nastao spontanim ukrštanjem A. flavia i A. pavia. Predstavlja listopadno drvo sjajnih zelenih listova koji dobro podnose gradske letnje žege, uz redovno zalivanje. Na jesen listovi postaju kestenasto crveni. Uslovi gajenja: Voli sunčana mesta do blage polusenke. Zemljište treba da bude duboko, vlažno ali dobro drenirano. Za razliku od drugih vrsta kestena, ovaj bolje podnosi sušne uslove i visoke temperature, pa listovi ređe dobijaju ožegotine od sunca. Period cvetanja: Cveta u maju žuto crvenim cvetovima koji se formiraju u cvastima postavljenim na kraju grana. Privlačni su za insekte. Plodonosi na jesen. Upotreba: Može se saditi u dvorištima, u parkovima i drvoredima, samostalno ili u grupama. Pogodan je za gradske uslove. Maksimalna visina rasta: 7 – 10m, i isto toliko može da poraste u širinu. Temperaturni minimum: Veoma je otporan na niske temperature, podnosi do -35°C.

Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Kultivar ‘Pyramidalis’ ima oblik krošnje piramidalni. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na:

Lovor višnja raste kao zimzeleni žbun ili niže drvo, visine najčešće oko 3m, mada može da izraste i mnogo više uz optimalne uslove. Listovi su kožasti i sjajni, tamnozeleni tokom cele godine. Uslovi gajenja: Otporna j vrsta i dobro podnosi orezivanje. Najbolje raste u senovitim uslovima, ali može i na suncu. Voli vlažna i bogata zemljišta, dobro drenirana. Tolerantna je na gradske uslove. Dobro podnosi naše klimatske uslove i zimu. Period cvetanja: Cveta u proleće u aprilu – maju, belim do krem cvetovima koji su skupljeni u grozdaste cvasti. Plodovi se formiraju u jesen i postaju crni kad su zreli. Upotreba: Često se koristi za formiranje žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje i brzo raste. Orezivanjem se formira gustina krošnje. Može se saditi i samostalno, uz zgrade, staze, u grupi sa većim biljkama i sl. U ponudi je i sve popularnija forma krošnje na štapu koja se može formirati i od lovor višnje. Maksimalna visina rasta: 3 – 4m. Maksimalna širina krošnje: Oko 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -24°C.

Kavkaska jela je veliko četinarsko drvo visine 25 – 30m, dok u prirodnom staništu može da poraste i do 60m. Mlađa stabla imaju pravilno piramidalnu krošnju, dok u starosti dobiju malo zatupast izgled. Grane se razvijaju nisko od zemlje. Četine su duge 2 – 3cm sa zaobljenim vrhom. Lice tamnozeleno, a sa naličja imaju dve bele pruge stoma. Uslovi gajenja: Jele vole dosta sunca, i treba im dosta prostora za rast. Zemljište treba da je dobro drenirano i umereno vlažno, nije izbirljiva što se tiče tipa zemljišta. Brzo raste i ima jak korenov sistem, zbog čega je otporna na jake vetrove. Zbog takvog korena ne treba je saditi u blizini objekata. Otporna je na urbane uslove. Period cvetanja: Šišarke su prvo zelene boje, a posle ljubičastobrao. Sedeće su i stoje uspravno na granama. Mogu biti duge do 15cm. Upotreba: Kao soliterno stablo ili u grupama, dobra je vrsta za zaštitu od vetra i buke. Sadi se uglavnom u velikim dvorištima i parkovima. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m, u gradskim uslovima i manje. Maksimalna širina krošnje: 8 – 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je drvo visine 300cm i obima stabla 27cm.