Opis Himalajski kedar raste u visinu do 25m, potiče sa Himalaja i iz Avganistana. Ima šroko piramidalnu krošnju sa povijenim vrhom. Glavne grane rastu horizontalno, a krajevi grana i sporedne grane na njima padaju na dole, što celoj biljci daje graciozan izgled. Boja četina od svetlozelene vremenom prelazi u sivozelenu. Uslovi gajenja: Himalajski kedar voli sunčane pozicije do polusenke. Vrsta prilagođena na naše uslove sredine. Najviše mu odgovara kiselo i drenirano zemljište. Dok je mlad osetljiv je na mraz i jake vetrove. Period cvetanja: Muške šišarke su tamnocrvene boje i izdužene, a ženske su manje i okruglastije. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno kao soliter. Sadi se najčešće u parkove i veća dvorišta. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Spororastuća je vrsta. Period cvetanja: April-maj, plodonosi u jesen. Upotreba: Samostalno ili u grupama, lepo izgleda u kombinacijama sa tamnozelenim biljkama. Idealan za mala dvorišta i terase. Veoma često korišćena vrsta u ozelenjavanju. Maksimalna visina rasta: 2.1 – 3.5m. Maksimalna širina krošnje: 1.2 – 2.4m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Bodljiva smrča, je četinarsko drvo koje može da poraste do 30m, u gradskim uslovima dosta manje. Ime je dobila po zašiljenim, bodljivim četinama koje su vrlo mirišljave kada se zgnječe. Dekorativno je zbog plavosrebrne boje i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Veoma otporna na gradske uslove, na sušu i suv letnji vazduh. Može da raste i na močvarnom tlu. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Nakon sazrevanja se otvaraju. Duge su 6 – 10cm. Sa plodonošenjem počinje posle 30. godine starosti. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 6m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Arizonski čempres je četinarsko drvo uskog piramidalnog habitusa sa granama koje prekrivaju stablo od tla do vrha. Ima gustu krošnju, a četine su plavozelene, plavo srebrnaste. Uslovi gajenja: Najbolje mesto za sadnju je sa puno sunca ili polusenka. U prvim godinama može biti osetljiv na vetrove. Otporan je na gadske uslove i na sušu. Odlično podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su okruglaste, braon boje. Upotreba: Vrlo je dekorativan zbog boje četina i dosta se koristi u pejzažnoj arhtekturi. Formiraju se razne topijarne forme od ovog čempresa, spirala, pom pom, lopta na stablu i sl. Pogodan za manja dvorišta i sadnju u saksije. Maksimalna visina rasta: 12 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -23°C. U ponudi je biljka u pom pom formi. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Košćela ili koprivić je listopadno drvo koje prirodno raste u predelu Mediterana. Listovi su tamnozeleni, izduženi i nazubljeni sa špicastim vrhom čime podsećaju na koprivu, odatle i narodni naziv koprivić. U jesen listovi postaju žuti. Uslovi gajenja: Raste u uslovima mediteranske klime, voli dosta sunca. Odgovara joj zemljište manje plodnosti, a često raste i u pukotinama stena, odnosno u krečnjaku. Period cvetanja: Cveta u aprilu. Cvetovi su zeleno smeđi i oprašivanje se vrši pomoću pčela. Plodovi(koštunice) su okrugli, mali i zeleni. Nakon sazrevanja postaju žuti, smeđi i na kraju, u oktobru, crnoljubičasti. Plodovi su jestivi, mada se danas retko koriste u jelu. Upotreba: Sadi se u grupama ili pojedinačno, za drvorede i poljozaštitne pojaseve. Često se može videti kraj ulica i na ostalim javnim gradskim površinama, jer dobro podnosi urbane uslove sredine i zagađenja. Maksimalna visina rasta: Visina je od 20 do 25m, u našim predelima znatno manje zbog uslova kontinentalne klime (oko 10 – 12m). Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -15°C. U ponudi je odraslo drvo visine 6m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Ovo je listopadno manje drvo visine od 4 do 6 m. Idealna vrsta za mala dvorišta. Voli osunčana mesta i plodno, dobro drenirano zemljište. Cvetni pupoljci su roze i u kasno proleće se otvaraju u krupne bele cvetove. Cvetovi su mirisni. Plodovi sazrevaju na jesen. Veličine su oko 2.5 cm i imaju narandžasto-crvenu boju. Zadržavaju se i tokom zime. Listovi su zeleni, a na jesen dobijaju narandžaste i žute nijanse. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Japanski javor je ukrasno listopadno drvo ili ređe žbun, brzog rasta u mladosti, kasnije dosta sporijeg. Otporna vrsta koja dobro podnosi uslove kontinentalne klime, pa se kod nas jako uspešno gaji. Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Veoma su dekorativni i cenjeni u pejzažnoj arhitekturi. Uslovi gajenja: Japanski javor voli polusenovite položaje sa blago kiselim i dobro dreniranim zemljištem. Bitno je redovno i uravnoteženo zalivanje, najbolje bi bilo sistemom kap po kap. Podnosi orezivanje, mada javor ima jako lepu krošnju i bez orezivanja. Na proleće treba ukloniti suve i oštećene grane posle zime. Preporučuje se malčiranje kako bi se zaštitio plitak korenov sistem od isušivanja. Period cvetanja: Cveta u aprilu – maju, purpurno crvenim cvetovima sa žutim prašnicima. Plodonosi u septembru – oktobru. Jesenji kolorit listova je narandžasto-crven. Upotreba: Nalazi široku primenu u baštama i parkovima. Pogodni su i za mala dvorišta gde se najčešće sade samostalno ili u grupi sa nižim biljkama. Sve češće se gaje i u saksijama na balkonima i terasama. Maksimalna visina rasta: U svom prirodnom staništu japanski javor raste od 6 do 8m visine. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do -24°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Fotinija ‘Red Robin’ je zimzelena vrsta koja se gaji kao manje drvo ili žbun. Veoma popularna, dekorativna vrsta, posebno u proleće ili posle orezivanja kada rastu novi crvenopurpurni listovi. Oni kasnije prelaze u zelenu boju. Otporna je na štetočine i bolesti. Veoma brzo raste, godišnji prirast može biti i preko 1m, u optimalnim uslovima. Uslovi gajenja: Fotinija voli osunčane pozicije, može se gajiti na mestima gde je pretežno ceo dan sunčano. Odlično podnosi orezivanje i brzo daje nove grane i gušću krošnju. Dobro podnosi i gradske uslove. Kao i Lovor višnja, slabije podnosi duge mrazeve, pa može doći do oštećenja listova. To se lako reši na proleće orezivanjem, posle čega rastu novi zdravi listovi. Period cvetanja: Cveta u proleće, u maju. Cvetovi sitni i beli, skupljeni u cvasti, mirisni. Upotreba: Često se formira živa ograda od nje, jer veoma brzo raste ako se redovno zaliva i prihranjuje. Može se formirati na špaliru i u formi krošnja na štapu, ili kao lopta, mogućnosti su neograničene. Gaji se i kao žbun i kao drvo. Lepo izgleda i kao soliterni detalj i u grupama sa drugim biljkama. Dobro raste i u saksiji, gde traži veću saksiju i više vode. Maksimalna visina rasta: 2,5 – 4m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -20°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Kultivar ‘Pyramidalis’ ima oblik krošnje piramidalni. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Dunjarica je zimzeleni, polegli žbun sa granama potpuno prileglim uz tlo. Visina žbuna je svega 20 – 30cm, a u širinu može da poraste do 1,5m. Ima naizmenično postavljene kožne, eliptične do duguljaste listove, koji su sjajni tamno zeleni odozgo, a odozdo sivozeleni. U jesen boja prelazi u zlatno – žutu do bronzano – crvenu. Uslovi gajenja: Adaprivna je vrsta, s tim da se najbolje uzgaja na vlažnim, ilovastim, dobro dreniranim zemljištima na punom suncu do delimične senke. Period cvetanja: Maj – jun. Cvetovi su sitni, beli sa ljubičastim prašnicima. Plodovi su crvene bobice koje sazrevaju u kasno leto i zadržavaju se tokom cele zime, ukoliko ih ne pojedu ptice. Upotreba: Ovo je odličan pokrivač tla, brzo raste i koristi se na kaskadama, zidovima, u kombinaciji sa većim biljkama, u kamenjarima. Može se saditi i u žardinjerama. Koristi se i za kontrolu erozije, jer dobro vezuje zemljište. Maksimalna visina rasta: 20 – 30cm. Maksimalna širina krošnje: 1,5m. Temperaturni minimum: Otporan je na niske temperature do -35°C. U ponudi je kotoneaster kalemnjen na stablo, tako da ima formu drveta. Visina oko 190cm. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Močvarni hrast je srednje do visoko listopadno drvo, koje razvija konusnu krošnju. Listovi su naizmenični sa 2 do 4 režnja sa obe strane koji su manje više pod pravim uglom, zašiljeni su i nazubljeni. List je sjajno zelen sa obe strane, a u jesen intenzivno crvenih listova. Brzo raste. Koren je plitak, najčešće horizontalan. Uslovi gajenja: Ovo je vrsta svetla, adaptivna je prema zemljištu. Uspešno rast na umereno suvim, vlažnim i mokrim aluvijalnim zemljištima. Najbolje se razvija na dubokim, plodnim i kiselim zemljištima. Dobro podnosi gradske uslove i niske temperature. Period cvetanja: Cvetovi muški su u resama, a zenski su pojedinačni i neupadljivi. Plod je sedeća orašica koja uleže u tanjirastu kupulu samo osnovom. Veličina ploda je 8 – 15mm u prečniku. Svetlosmeđe je boje i lopast. Počinje da plodonosi sa 20 godina starosti. Plod sazreva u oktobru druge godine, i tada opadaju sa stabla. Upotreba: Kod nas još uvek nije toliko popularan. S obzirom da podnosi gradske uslove, pogodan je za sadnju u urbanim sredinama. Maksimalna visina rasta: 15 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 8 – 15m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -29°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Grab je listopadno drvo srednje visine. Ima konusnu krošnju i često krivudave grane. Kora je glatka i siva, često sa žlebovima. Koren ide u dubinu do 1.4m, širi se pretežno horizontalno i najveći procenat žila se nalazi u površinskom delu, što je karakteristično za grab. Listovi su zelene boje, a na jesen postaju žuti i često, kad se osuše, ostaju na granama do sledećeg proleća. Uslovi gajenja: Grab voli sunčana mesta ili polusenku. Nije izbirljiv po pitanju zemljišta, potrebno mu je vlažno ali dobro drenirano. Otporan je na mraz. Toleriše visok nivo podzemnih voda i kratkotrajna plavljena. Podnosi jak vetar i visoke temperature. može pokazati osetljivost na presadnju. Period cvetanja: Cveta pre listanja, cvetovi u u vidu neupadljivih resa. Upotreba: Često se koristi za drvorede i ostale urbane prostore. Ima dobru regenerativnu moć, pa se koristi za žive ograde i formiranje topijarnih formi. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m, u početku je sporog rasta. Maksimalna širina krošnje: 5 – 10m. Temperaturni minimum: Dobro podnosi niske temperature do 28°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Sibirski brest predstavlja listopadno drvo visine 10 – 20m. List je tamno zelen, u osnovi asimetričan, a vrh je zašiljen. Ivice su nazubljene. U jesen prelaze u žutu boju. Uslovi gajenja: Vrsta koja voli dosta sunca, dobro podnosi presađivanje, orezivanje i gradske uslove. Nije zahtevan što se tiče zemljišta. Dobro podnosi suše. Period cvetanja: Cvetovi su skupljni u cvasti u vidu pramenova. Cveta u martu, pre listanja. Plod je pljosnata orašica okružena žućkasto belim krilom. Plodonosi u maju, plod opada odmah nakon sazrevanja. Upotreba: Često se koristi za žive ograde, jer dobro podnosi orezivanje, brzo se regeneriše i brzo raste. Može se saditi i samostalno ili u grupama. U kini i japanu se često koristi kao vrsta za bonsai. Maksimalna visina rasta: 10 – 20m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

U ponudi su sadnice visine do 2m Podeli na: FACEBOOKTWEETLINKEDINEMAIL

Opis Trešnja ‘Sweetheart’ je listopadno drvo visine oko 5m. Listovi su zeleni, a pred opadanje dobijaju crvenu boju. Uslovi gajenja: Preferira plodna, vlažna i lagana zemljišta, sa blago kiselom reakcijom. Dobro podnosi zimu i niske temperature, s tim da cvetni pupoljci mogu da stradaju od prolećnih mrazeva. Period cvetanja: Cvetanje je na proleće, zajedno sa listanjem. Cvetovi su beli, skupljeni u cvasti. Oprašivanje vrše pčele. Plod je jestiva, tamno crvena koštunica. Sazreva od juna do avgusta. Plodovi su sitniji i malobrojniji nego kod pitomih sorti. Upotreba: U pejzažnoj arhitekturi se koristi kao ukrasno drvo koje prelepo izgleda u periodu cvetanja, kao i na jesen zbog kolorita listova. Može se saditi soliterno ili u grupama. Maksimalna visina rasta: 4 – 5m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 4m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Plava smrča, kultivar ‘Hoopsii’ je četinarsko drvo koje može da poraste do 15m, u gradskim uslovima i dosta manje. Dekorativno je zbog plavosrebrnih četina i ima pravilnu piramidalnu krošnju sa horizontalno postavljenim granama. Uslovi gajenja: Najbolje raste na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, dreniranom zemljištu u punom suncu ili blagoj polusenci. Potrebno je redovno zalivanje, posebno dok je biljka mlada ne dopustiti da se zemljište skroz isuši. Preferira hladnije klimatske oblasti, ali se prilagođava i drugim uslovima. Dobro podnosi niske temperature. Period cvetanja: Šišarke su cilindrične, viseće na granama, braon boje kad su zrele. Upotreba: Lepo izgleda kao soliterno stablo, ali i u grupama sa biljkama druge boje. Vrlo dekorativna zbog boje četina tako da će istaći svaki prostor. Maksimalna visina rasta: 10 – 15m. Maksimalna širina krošnje: 3 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. U ponudi je biljka visine 3m. FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Uslovi gajenja: Lako se uzgaja u prosečnoj, srednjoj vlazi, dobro dreniranom zemljištu pod punim suncem do delimične hladovine. Tolerantan je na širok spektar tla. Tolerantan na sušu. Tolerantna so. Tolerantan je na gradske zagađivače. Preferira hladnu letnju klimu. Poreklo: Poreklom je iz severozapadne / centralne Evrope i zapadne Azije. Habitus: To je zaobljeno, široko listopadno drvo koje naraste u visini od 12 do 18m. Listovi: Glatki, grubo nazubljeni, istaknute nervature, petokraki, tamnozeleni. Porastu do 15cm u prečniku. Cvetovi i plodovi: Žutozeleni cvetovi se pojavljuju u proleće nakon što se pojavi lišće. Cveće prate parovi krilatih orašica (do 5cm dugački) sa krilima koja obično formiraju ugao od 60 stepeni. Seme sazreva u ranu jesen. Kora: Kora na zrelim deblima puca, otkrivajući unutrašnju narandžastu koru. Pejzažna primena: Ovo možda nije najbolji izbor za pejzaž, jer nije naročito dekorativno drvo i ima slabu boju u jesen. Može se koristiti kao drvo senke. Tolerantan je na so i aerozagađenja pa ima primenu u gradskim sredinama. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Japanski javor ‘Emerald Lace’ je listopadno niže drvo. Raste u visinu do 2m. Ima zelene listove koji na jesen dobijaju narandžasto crvene nijanse. Najbolje uspeva u polusenci u dobro dreniranom zemljištu. Može se gajiti i u saksijama. Ima izuzetno dekorativne listove i celokupnu krošnju. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis ‘Winter Gold’ je patuljasti zlatni bor, ima kompaktnu okruglastu krošnju koju nije potrebno orezivati. Veoma sporo raste, dostiže visinu do 1.2m. Četine su u leto zelene boje, a od jeseni pa do maja su zlatno – žute. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovara sunčano mesto i blago kiselo zemljište. Zalivanje umereno. Upotreba: Pogodna je vrsta za mala dvorišta i kamenjare, a može se gajiti i u saksijama. Lepo se kombinuje sa drugim vrstama većeg rasta. Maksimalna visina rasta: 80 – 120cm. Maksimalna širina krošnje: 100 – 130cm. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. U ponudi kalemljena biljka u formi krošnja na stablu. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Ginko je visoko listopadno drvo, koje danas prirodno raste samo u planinama istočne Kine. Reliktna je vrsta i danas se uspešno gaji u raznim krajevima sveta. U Kini je veoma cenjena vrsta i sadi se u dvorištima i oko hramova kao sveto drvo. Krošnja je gusta, razgranata, piramidalnog oblika. Listovi su prepoznatljivog oblika, trouglasto zaobljeni sa ivicom koje je urezana sa dva režnja. Uslovi gajenja: Ginko najbolje raste na suncu ili u polusenci. Najviše mu odgovara ilovast, vlažno ali dobro drenirano zemljište. Dobro uspeva u gradskim uslovima uz redovno zalivanje. Period cvetanja: Dvodoma je vrsta, to znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški svetovi su u obliku resa zelene boje sa puno prašnika, dok ženski cvetovi imaju duge drške na čijim krajevima se nalaze dva semena zametka. Plod se sastoji od semena koje je obavijeno mesnatim omotačem jako neprijatnog mirisa. Iz tog razloga se za parkove i javne gradske površine biraju muška stabla. Upotreba: Koristi se kao soliterno stablo, u drvoredima ili u grupama. U jesen listovi postaju zlatno žuti i jos više dekorativni. Vrsta je lekovita, koriste se listovi i seme. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 9 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 35°C. U ponudi je drvo ginka obima stabla 40-50cm. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Sirijska ruža ‘Hamabo’ je listopadni žbun srednje veličine ili manje drvo, sa zelenim listovima koji su duboko usečeni. Listovi ostaju zeleni i tokom jeseni. Uslovi gajenja: Najviše joj odgovara osunčano mesto. Prema zemljištu nije zahtevna, potrebno je redovno zalivanje i dobro drenirano zemljište. Može podneti kratkotrajne suše. Period cvetanja: Cveta od jula do kraja jeseni. Cvetovi su roze boje sa crvenom šarom unutar latica. Upotreba: Dobro podnosi orezivanje, zato se često koristi za cvetne žive ograde. Lepo izgleda i samostalno i u grupama. Maksimalna visina rasta: 2 – 4m. Maksimalna širina krošnje: 1.5 – 2m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do – 25°C. U ponudi je biljka u formi drveta visine 4m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Rasprostranjenost: Japan, Koreja, istočna i centralna Kina. Habitus i forma rasta: Japanski javor je malo listopadno drvo ili veliki grm sa široko rasprostranjenom krošnjom. Biljka se može uzgajati kao niže soliterno drvo ili veliki grm sa više stabljika. Obično je zaobljen do široko-zaobljenog oblika, sa slojevitom razgranatom strukturom sličnom cvetajućem drveću. Obično maksimalno poraste od 4,5 do 7,5m, sa širinom jednakom ili većom od visine. Postoje velike varijacije ove vrste koje su nastale zbog velikog broja kultivara koji su u prodaji. Listovi: Listovi ove vrste su obrnuto poređani, prstasto oblikovani, dugi 5 do 12cm i imaju 5 ili 7 režnjeva. Listovi se pojavljuju u rano proleće. Letnja boja je zelena, a jesenja boja varira od narandžaste, preko žute i crvene do ljubičaste. Cvetovi: Sitni, crvenkasti cvetovi formiraju se u grozdastim cvastima. Cvetaju između maja i juna i opraštaju se insektima. Plod: Plod je krilato seme; Zelene su do crvene boje i dugački su 1-2cm. Seme sazreva između septembra i oktobra, a raznosi se vetrom Kora: Kora je zelena do siva i glatka. Grančice su glatke, gole i izrazito crvene. Divlje i kultivisane sorte: Uzgoj i selektivni uzgoj japanskog javora seže više od tri veka. Postoji oko 300 kultivara. Karakteristike kao što su oblik lista, boja i oblik rasta (tj. Uspravni rast i patuljasti tip) pažljivo su odabrani kako bi se dobio širok spektar kultivara. Kultivari se uvelike razlikuju u svojim kulturološkim potrebama. Neki od najpoznatijih kultivara su „Moonfire“, „Dissectum“, „Bloodgood“ i „Osakazuki“. Pejzažna upotreba: Japanski javor je izvanredna baštenska biljka. To je jedno od najsvestranijih malih drveća za upotrebu u pejzažu. Postoji u mnoštvu oblika koji pružaju širok raspon veličina, oblika i boja. Japanski javor je veličanstven primerak ili akcentna biljka i dobro se snalazi u grupama ili na granici sa grmljem. Brzina rasta: Poraste od 3 do 4m za 10 godina, s tim da se rast s godinama usporava. Tradicionalno i moderno korišćenje: Listovi su slični papirima, a koriste se za izradu buketa u Japanu. U kineskom kalendaru oktobar je predstavljen listovima japanskog javora. Japanski javor je dugo uzgajan u Japanu, a u Evropi je uveden u gajenje početkom 1800-ih. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Divlji kesten je poreklom sa Balkana, odnosno endemit je Balkanskog poluostrva. Pripada grupi visokog listopadnog drveća koje može dostići visinu do 30m, a obim debla i do 2m. Krošnja je šuroko razganata i lepo gusta. Ovo je prilično dugovečna vrsta koja doživi starost i od 200 godina. Svetlozeleni prstasti listovi pojavljuju se u proljeće, a svaki se sastoji od 7 (ređe 5) proširenih duguljastih listića dugačkih 10-25cm. Listovi su tamno zeleni. Boja jeseni se obično sastoji od nijansi žute i braon. Uslovi gajenja: Najbolje raste na dubokom, plodnom zemljištu uz umereno zalivanje. Ne podnosi dobro velike suše, kao ni previše vlage u zemlji. Voli sunce do polusenku. Period cvetanja: Fizičku zrelost dostiže u starosti od 10 do 15 godina, a nakon toga cveta i plodonosi svake godine. Cvetovi su beli skupljeni u grozdaste cvasti, koje stoje uspravne na granama. Plod sazreva u septembru – oktobru. Plod je okrugla čaura koja se sastoji od 1-2 oraha obloženih kožastom svetlo smeđom ljuskom prekrivenom oštrim bodljicama. Plod divljeg kestena nije jestiv. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno na većim površinama, kao što je veći travnjak. Može se saditi i u grupama, a često se nalazi u školskim dvorištima. Zbog guste krošnje dobri su za zaštitu od buke, prašine, vetra, dobro utiče na mikroklimatske uslove. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Temperaturni minimum: Može da podnese niske temperature do -30°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Kineska metasekvoja je listopadni četinar koji je otkriven tek 1941 godine u Kini, do tada je bila poznata samo kao fosilna vrsta i verovalo se da je odavno izumrla. Odlikuje se prozračnom piramidalnom krošnjom sa tankim svetlozelenim mekanim četinama. Krošnja kasnije postaje široko zaobljena. Četine na jesen dobijaju crvenkastonarandžastu boju i pred zimu otpadaju. Brzo raste. Uslovi gajenja: Najbolje raste na suncu, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu uz umereno zalivanje. Tolerantnija je prema nešto vlažnijim zemljištima nego prema suvim. Period cvetanja: Cveta u rano proleće. Muški cvetovi su mali, žuti i skupljeni u grozdaste cvasti. Ženski su okruglasti, vise na dugim peteljkama. Šišarice su okrugle veličine 1.5 – 2.5cm, zrele su 8 – 9 meseci nakon oprašivanja. Upotreba: Popularna je vrsta za parkove i veća dvorišta. Vrlo dekorativna zbog nežnih četina i prozračne krošnje, kao i u jesenjem periodu zbog kolorita. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 4.5 – 7.5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je odraslo drvo 7,5m visine. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Kavkaska jela je veliko četinarsko drvo visine 25 – 30m, dok u prirodnom staništu može da poraste i do 60m. Mlađa stabla imaju pravilno piramidalnu krošnju, dok u starosti dobiju malo zatupast izgled. Grane se razvijaju nisko od zemlje. Četine su duge 2 – 3cm sa zaobljenim vrhom. Lice tamnozeleno, a sa naličja imaju dve bele pruge stoma. Uslovi gajenja: Jele vole dosta sunca, i treba im dosta prostora za rast. Zemljište treba da je dobro drenirano i umereno vlažno, nije izbirljiva što se tiče tipa zemljišta. Brzo raste i ima jak korenov sistem, zbog čega je otporna na jake vetrove. Zbog takvog korena ne treba je saditi u blizini objekata. Otporna je na urbane uslove. Period cvetanja: Šišarke su prvo zelene boje, a posle ljubičastobrao. Sedeće su i stoje uspravno na granama. Mogu biti duge do 15cm. Upotreba: Kao soliterno stablo ili u grupama, dobra je vrsta za zaštitu od vetra i buke. Sadi se uglavnom u velikim dvorištima i parkovima. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m, u gradskim uslovima i manje. Maksimalna širina krošnje: 8 – 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je drvo visine 300cm i obima stabla 27cm. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail