Opis Divlji kesten je poreklom sa Balkana, odnosno endemit je Balkanskog poluostrva. Pripada grupi visokog listopadnog drveća koje može dostići visinu do 30m, a obim debla i do 2m. Krošnja je šuroko razganata i lepo gusta. Ovo je prilično dugovečna vrsta koja doživi starost i od 200 godina. Svetlozeleni prstasti listovi pojavljuju se u proljeće, a svaki se sastoji od 7 (ređe 5) proširenih duguljastih listića dugačkih 10-25cm. Listovi su tamno zeleni. Boja jeseni se obično sastoji od nijansi žute i braon. Uslovi gajenja: Najbolje raste na dubokom, plodnom zemljištu uz umereno zalivanje. Ne podnosi dobro velike suše, kao ni previše vlage u zemlji. Voli sunce do polusenku. Period cvetanja: Fizičku zrelost dostiže u starosti od 10 do 15 godina, a nakon toga cveta i plodonosi svake godine. Cvetovi su beli skupljeni u grozdaste cvasti, koje stoje uspravne na granama. Plod sazreva u septembru – oktobru. Plod je okrugla čaura koja se sastoji od 1-2 oraha obloženih kožastom svetlo smeđom ljuskom prekrivenom oštrim bodljicama. Plod divljeg kestena nije jestiv. Upotreba: Najlepše izgleda samostalno na većim površinama, kao što je veći travnjak. Može se saditi i u grupama, a često se nalazi u školskim dvorištima. Zbog guste krošnje dobri su za zaštitu od buke, prašine, vetra, dobro utiče na mikroklimatske uslove. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m. Temperaturni minimum: Može da podnese niske temperature do -30°C. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Kineska metasekvoja je listopadni četinar koji je otkriven tek 1941 godine u Kini, do tada je bila poznata samo kao fosilna vrsta i verovalo se da je odavno izumrla. Odlikuje se prozračnom piramidalnom krošnjom sa tankim svetlozelenim mekanim četinama. Krošnja kasnije postaje široko zaobljena. Četine na jesen dobijaju crvenkastonarandžastu boju i pred zimu otpadaju. Brzo raste. Uslovi gajenja: Najbolje raste na suncu, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu uz umereno zalivanje. Tolerantnija je prema nešto vlažnijim zemljištima nego prema suvim. Period cvetanja: Cveta u rano proleće. Muški cvetovi su mali, žuti i skupljeni u grozdaste cvasti. Ženski su okruglasti, vise na dugim peteljkama. Šišarice su okrugle veličine 1.5 – 2.5cm, zrele su 8 – 9 meseci nakon oprašivanja. Upotreba: Popularna je vrsta za parkove i veća dvorišta. Vrlo dekorativna zbog nežnih četina i prozračne krošnje, kao i u jesenjem periodu zbog kolorita. Maksimalna visina rasta: 20 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 4.5 – 7.5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je odraslo drvo 7,5m visine. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Kavkaska jela je veliko četinarsko drvo visine 25 – 30m, dok u prirodnom staništu može da poraste i do 60m. Mlađa stabla imaju pravilno piramidalnu krošnju, dok u starosti dobiju malo zatupast izgled. Grane se razvijaju nisko od zemlje. Četine su duge 2 – 3cm sa zaobljenim vrhom. Lice tamnozeleno, a sa naličja imaju dve bele pruge stoma. Uslovi gajenja: Jele vole dosta sunca, i treba im dosta prostora za rast. Zemljište treba da je dobro drenirano i umereno vlažno, nije izbirljiva što se tiče tipa zemljišta. Brzo raste i ima jak korenov sistem, zbog čega je otporna na jake vetrove. Zbog takvog korena ne treba je saditi u blizini objekata. Otporna je na urbane uslove. Period cvetanja: Šišarke su prvo zelene boje, a posle ljubičastobrao. Sedeće su i stoje uspravno na granama. Mogu biti duge do 15cm. Upotreba: Kao soliterno stablo ili u grupama, dobra je vrsta za zaštitu od vetra i buke. Sadi se uglavnom u velikim dvorištima i parkovima. Maksimalna visina rasta: 25 – 30m, u gradskim uslovima i manje. Maksimalna širina krošnje: 8 – 10m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -34°C. U ponudi je drvo visine 300cm i obima stabla 27cm. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Vajmutov bor ili borovac, kako se još naziva kod nas, u prirodi može da poraste u visinu do 35m. Krošnja je u mladosti piramidalna, dok je kasnije proširena i nepravilna. Četine rastu po 5 u rukavcu, plavo zelene boje. Uslovi gajenja: Najviše mu odgovaraju vlažna peskovita, dobro propusna i kisela zemljišta. Vrsta je polusenke, tako da podnosi delimičnu zasenu. Otporan je na niske temperature. Period cvetanja: Maj – jun. Šišarke su viseće na drškama, rastu pojedinačno ili do tri zajedno. Duge su 8 – 20cm, cilindrične su i najčešće malo povijene, smeđe boje. Sazrevaju u avgustu – septembru druge godine, tada se i otvaraju. Počinje da plodonosi između pete i desete godine. Upotreba: Često se koristi za ozelenjavanje. Dekorativan je po obliku krošnje, boji četina kao i po šišarkama. Može se saditi samostalno ili u grupama. Najbolje dolazi do izražaja kao soliterno stablo. Maksimalna visina rasta: 25 – 35m. Maksimalna širina krošnje: 6 – 12m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -40°C. ‘Fastigiata’ – Forma sa uspravnom i uskom krošnjom, grane rastu prema gore. Raste u visinu do 15m i oko 3m u širinu. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail

Opis Krupnocvetna magnolija je zimzeleno, spororastuće drvo. Veoma je atraktivna zbog krupnih, kožastih listova koji su sa lica zeleni i sjajni, a sa naličja su mat braon boje. Takođe je dekorativna i zbog krupnih belih cvetova. Uslovi gajenja: Zbog krtih grana treba joj mesto zaštićeno od jakih vetrova. Voli sunčane i polusenovite položaje i kiselo, vlažno zemljište, ali dobro drenirano. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke. Period cvetanja: Biljka cveta od maja do septembra. Cvetovi su veoma krupni, belih latica i mirisni. Pojavljuju se isključivo na magnolijama koje su starije od osam godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu koju čine brojni pojedinačni plodići. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra. Upotreba: Najčeše se viđa po parkovima, s tim da se sve više sadi i u dvorišta. Za razvoj joj je potrebno dosta prostora pa je treba saditi na odstojanju od drugih biljaka. Maksimalna visina rasta: Raste u visinu do 10m. Maksimalna širina krošnje: Može se raširiti 4 – 5m. Temperaturni minimum: Podnosi niske temperature do -18°C. U ponudi je piramidalna forma zimzelene magnolije visine 3m. Podeli na: FacebookTweetLinkedInEmail