Japansko drvce(crassula ovata) zovu ga i žad drvo, uvek je u modi zbog lakog održavanja i uzgajanja. Ne traži puno vode, listovi su mu specifično mesnati i privlače pažnju u svakom domu.

Bendžamin (ficus benjamin) je dekorativna sobna biljka, za veće sobe, poslovne prostore. Ne traži sunce i puno svetlosti. Dvaput godišnje ga treba orezati da bi imao bogatiju krošnju. Imamo sa zelenim i šarenim lišćem.

Sobna Begonija je najlepš lisno dekorativna biljka koja se gaji u sobnim uslovima, a leti u polusenci. Listovi su nepravilno srcasti, veliki i široki, često šareni i veoma upadljivi. Voli zasenčena svetla mesta, a da je zaštićena od direktnih sunčevih zraka.Voli povećanu vlažnost vazduha.Izbegavati orošavanje listova zimi jer izaziva pojavu tamnih fleka i truljenja listova.Može se napraviti lepa kombinacija na balkonu sa drugim cvetnicama.

Tropski hibiskusi su žbunaste biljke prelepih cvetova, koje u našim uslovima mogu da prezime samo u zatvorenim prostorima. Odgovaraju im temperature od 15 do 30C, dosta sunca, ali ih leti treba skloniti sa direktnog sunca u najtoplijem delu dana. Ne voli jako vlažnu zemlju. Treba ih zalivati tek kada je zemlja prosušena, zaliti obilno, ali paziti da na dnu saksije postoji drenažni sloj, kako se suvišna vlaga ne bi zadržavala i izazvala truljenje korena. U periodu od proleća do jeseni treba prihranjivati jednom nedeljno, đubrivom za cvetnice, a zimi nema potrebe za prihranom, osim ako biljka stoji na toplom i osunčanom mestu, onda treba prihraniti jednom mesečno. Kako bi se isprovociralo cvetanje, orezivanje se vrši u proleće, mada se može obaviti i u bilo kom periodu godine osim zimi. Glavne grane se skraćuju na 2/3, a ostale grane se skraćuju da bi se dobio lep oblik žbuna. Svaka odsečena grana će dati nekoliko novih, na vrhovima kojih će se formirati cvetovi.

Tropski hibiskusi su žbunaste biljke prelepih cvetova, koje u našim uslovima mogu da prezime samo u zatvorenim prostorima. Odgovaraju im temperature od 15 do 30C, dosta sunca, ali ih leti treba skloniti sa direktnog sunca u najtoplijem delu dana. Ne voli jako vlažnu zemlju. Treba ih zalivati tek kada je zemlja prosušena, zaliti obilno, ali paziti da na dnu saksije postoji drenažni sloj, kako se suvišna vlaga ne bi zadržavala i izazvala truljenje korena. U periodu od proleća do jeseni treba prihranjivati jednom nedeljno, đubrivom za cvetnice, a zimi nema potrebe za prihranom, osim ako biljka stoji na toplom i osunčanom mestu, onda treba prihraniti jednom mesečno. Kako bi se isprovociralo cvetanje, orezivanje se vrši u proleće, mada se može obaviti i u bilo kom periodu godine osim zimi. Glavne grane se skraćuju na 2/3, a ostale grane se skraćuju da bi se dobio lep oblik žbuna. Svaka odsečena grana će dati nekoliko novih, na vrhovima kojih će se formirati cvetovi.

Tropski hibiskusi su žbunaste biljke prelepih cvetova, koje u našim uslovima mogu da prezime samo u zatvorenim prostorima. Odgovaraju im temperature od 15 do 30C, dosta sunca, ali ih leti treba skloniti sa direktnog sunca u najtoplijem delu dana. Ne voli jako vlažnu zemlju. Treba ih zalivati tek kada je zemlja prosušena, zaliti obilno, ali paziti da na dnu saksije postoji drenažni sloj, kako se suvišna vlaga ne bi zadržavala i izazvala truljenje korena. U periodu od proleća do jeseni treba prihranjivati jednom nedeljno, đubrivom za cvetnice, a zimi nema potrebe za prihranom, osim ako biljka stoji na toplom i osunčanom mestu, onda treba prihraniti jednom mesečno. Kako bi se isprovociralo cvetanje, orezivanje se vrši u proleće, mada se može obaviti i u bilo kom periodu godine osim zimi. Glavne grane se skraćuju na 2/3, a ostale grane se skraćuju da bi se dobio lep oblik žbuna. Svaka odsečena grana će dati nekoliko novih, na vrhovima kojih će se formirati cvetovi.

Sobna Begonija je najlepš lisno dekorativna biljka koja se gaji u sobnim uslovima, a leti u polusenci. Listovi su nepravilno srcasti, veliki i široki, često šareni i veoma upadljivi. Voli zasenčena svetla mesta, a da je zaštićena od direktnih sunčevih zraka.Voli povećanu vlažnost vazduha.Izbegavati orošavanje listova zimi jer izaziva pojavu tamnih fleka i truljenja listova.Može se napraviti lepa kombinacija na balkonu sa drugim cvetnicama.

Sobna Begonija je najlepš lisno dekorativna biljka koja se gaji u sobnim uslovima, a leti u polusenci. Listovi su nepravilno srcasti, veliki i široki, često šareni i veoma upadljivi. Voli zasenčena svetla mesta, a da je zaštićena od direktnih sunčevih zraka.Voli povećanu vlažnost vazduha.Izbegavati orošavanje listova zimi jer izaziva pojavu tamnih fleka i truljenja listova.Može se napraviti lepa kombinacija na balkonu sa drugim cvetnicama.

Sobna Begonija je najlepš lisno dekorativna biljka koja se gaji u sobnim uslovima, a leti u polusenci. Listovi su nepravilno srcasti, veliki i široki, često šareni i veoma upadljivi. Voli zasenčena svetla mesta, a da je zaštićena od direktnih sunčevih zraka.Voli povećanu vlažnost vazduha.Izbegavati orošavanje listova zimi jer izaziva pojavu tamnih fleka i truljenja listova.Može se napraviti lepa kombinacija na balkonu sa drugim cvetnicama.

Decembarski kaktus je lepa i dekorativna sobna biljka. Kada se drži na sunčanom mestu cvetovi su jarke boje. Nesme da bude u prostoriji čija je temperatura ispod 18 stepeni. Na proleće i leto možete izneti biljku napolje ali na senovito mesto jer tokom letnjih temperatura ne podnosi direktno jako sunce.

Graphtopetalum-vrsta seduma tj. sukulenata, kod nas se gaji kao sobna biljka,podnosi blagi mraz, biljka ima rozetlu 8-10cm,l istovi sivkasto zeleni, između zalivanja zemlja treba da se prosuši, voli sunčana mesta.

Senecio rowelyanus-puzajuća sobna biljka, raste puzajući po zemlji, u visećim saksiji jako lepo pada, listovi su okrugli kao grašak, cveta tokom zime belo ljučastih cvetova. Voli puno svetlosti, jutarnje ili popodnevno sunce dobro podnosi. Kao i svaka vrsta sukulenti ne podnosi višak vode, voli dobro drenažno zemljište,zimi se unosi na 5-10stepeni na svetlo mesto i samo povremeno zaliti.

Hoya je puzavica, lišće joj je mesnato, jajastog oblika, kožaste teksture. Cvetići su zvezdasti, mali, beli, sa ružičastim prelivom koji deluje kao da je od voska. Cvetaju od proleća do jeseni. Miris je prijatan, pogotovo leti. Na laticama se javljaju kapljice medne rose, koje se na sunčevoj svetlosti presijavaju u duginim bojama. Cvetovi su sakupljeni u štit, po 12-15 komada, i smešteni na kratkoj peteljci. Hoya treba da živi na svetlom i osunčanom mestu, ali nipošto izložena direktnim sunčevim zracima. Zimi posebno treba voditi računa, jer je minimalna temperatura kojoj Hoya sme biti izložena 5 – 7 stepeni, pa joj može naškoditi čak i strujanje ledenog zimskog vazduha pri otvaranju prozora. Idealno je da prezimi sa temperaturom od 10 – 15 stepeni. Obavezno joj treba obezbediti potporu u vidu piramide i lepeze – naime, Hoyi je jako teško da sama ostane uspravna zbog čvrstog i teškog cveta.Tokom vegetacije zalivanje treba da bude obilno, a tokom mirovanja tek toliko da se zemlja ne osuši.

Crassula pellucida ssp. marginalis variegated-je predivan prizemni pokrivač tla,naraste do 10cm,listovi su rozikasto zeleni sa sitnim belim cvetovima,listovi su crvenkastiji kad se drži na jakom suncu a u polusenki su zelenkastije,predivno izgleda i u visećim korpama,u malim kamenjarima sa ostalim sukulentama u kombinaciji,podnosi blagi mraz ali kod nas se gaji kao sobna biljka i unosi se zimi na iznad 5stepeni

Kohlerija se kod gaji kao sobna biljka, atraktivno izgleda u visećim saksijama. Lišće joj je dlakavo, pa se ne preporučuje zalivanje od gore. Crveni cvetovi su u obliku trube. Ova cvetna biljka voli svetlo mesto ali ne i direktno sunce. Prihranjuje se od aprila do septembra 1-2 puta mesečno. Odgovara joj visoka vlažnost vazduha, ali se ne sme orošavati po lišću. Zemlja treba da bude dobro drenirana, jer višak vode može da dovede do truljenja korena. Zimi smanjiti zalivanje.

Crasula exilis schmidtii je sukulenta koja raste Oko 20cm, glavne rozete rastu gusto jedna do druge nove rozetice sa uzanim, špicastim listićima. Listovi mogu da narastu do dužine oko 3-7 cm a kada se gaji na sunčanom mestu i slabije se zaliva listovi dobiju lepu crvenkastu boju. Dužina i boja listova (od svetlo do tamno zelene) je veoma varijabilna. Listovi sa gornje strane imaju tamnije površine a sa donje strane su srvenkasti. Cveta sa lepim cvetićima koji mogu biti raznih nijansi roza pa čak i karmin boje. Ima veoma dug period cvetanja. Cveta leti ali može cvetanje da produži i u jesen,gajiti na mestu sa puno svetla,najlepša kada se gaji na otvornom i sunčanom mestu. Što ima manje sunca lišće je zelenije. Zalivati obilno i redovno ali tek posle prosušene zemlje u saksiji. Zimi je smestiti na što svetlije, suvo i hladno (5-10°C) mesto.

Gasteria disticha je mala biljka slična aloji sa debelim tačkastim lišćem, sa ruičastim cvetovima na vrhovima,spororastuća biljka je ,ne voli vodu,zalivati samo kad se skroz prosuši zemlja,zimi se unosi u kuću da prezimi

Havortja spada u grupu sukulenata, biljaka mesnatih listova, koje vole mnogo sunca i malo vode. Idealna je za sobne staklene baštice, u kombinaciji sa kaktusima i drugim sukulentima.

Ovaj fikus ima velike zelene listove ovalnog oblika, voli osvetljena mesta ali bez direktne sunčeve svetlosti. U periodu rasta prihranjivati sa svakim drugim ili trećim zalivanjem, između dva zalivanja sačekati da se zemlja osuši 2/3.Voli dosta vlage vazduha pa je preporučljivo orošavati tokom zime, u prirodi naraste preko 10m,a u saksiji oko2m, ali se može orezivati i oblikovati

Lisno dekorativna sobna biljka, veoma dekoratívno izgleda kad raste kao drvce, otporna, može na sobnoj temperaturu ali da ne bude blizu radijatora,ali može da se orošava, ne voli previše vode, između zalivanja da se zemlja prosuši, prihranjivati od proleća do jeseni dva do tri puta mesečno, leti može da se iznese ali da ne bude na direktnom suncu i na vetru

Kombinacija aloje crni dragulj, kaktusa kleinia, seduma

Ova lozica je jedna od najotpornijih sobnih vrsta. Uspeva i u prostorijama sa jako malo svetlosti, ali bi ga preko leta trebalo izneti napolje na zasenčeno mesto i prihranjivati redovno, kako bi sledeću zimu dočekao još lepši i raskošniji.

Sobna paprat je idealna za stanove bez mnogo svetlosti. Voli dosta vlage, pa ga u stanovima sa centralnim grejanjem, treba češće orošavati vodom u kojoj nema mnogo krečnjaka.

Zamija je sobna biljka veoma laka za uzgoj. Ne voli direktnu svetlost pa je poželjno držati je malo dalje od prozora. Zaliva se jednom mesečno a višak vode iz tacne se prospe nakon zalivanja. U letnjim mesecima zaliva se par puta mesečno kada se zemlja prosuši. U letnjim mesecima poželjno je dati joj prihranu ali samo u blažim dozama, preporučena doza je 1/4 doze od predviđene na pakovanju. Treba voditi računa da se zamija ne prezalije jer lišće u tom slučaju žuti a rizom da truli. Biljka se presađuje kada rizom popuni saksiju.

Ova vrsta kalanhoje je poznata po svom lišću. Listovi su prekriveni sitnim dlačicama, a na dodiru su kao pliš. Voli svetla mesta, proleće i leto može da provede napolju ali kada se temperatura spusti na 12 stepeni mora unutra. Između dva zalivanja neka se zemlja prosuši.