Broj strana: 73 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Otvorena knjiga

ISBN: 9788651519539 Broj strana: 107 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Prometej, Novi Sad „Zbirka Bili smo dobri momci jeste angažovana u najboljem smislu te riječi. Njena angažovanost nije proizvod određenih spoljnih okolnosti, već unutrašnjih osjećanja tjeskobe i skrivanja od društva, od porodice i na kraju od sebe samog. Zato ona ne predstavlja samo djelo u kojem se pjeva o LGBT temama, već knjigu u kojoj se iz pozicije margine problematizuju svi savremeni problemi našeg društva. Iako je osjećanje straha dominantno u mnogim od ovih pjesama, ono što odlikuje zbirku jeste izuzetna hrabrost, koja se ostvaruje prije svega u jeziku, u jasnom iskazivanju sopstvene prirode i sopstvene ljubavi. U autorovoj koncepciji svijeta, ne postoji nijedna trauma koja se ne može izlije čiti ljubavlju, bilo da je u pitanju prijateljska, majčinska ili erotksa ljubav. Rat u koji njegov junak često ulazi, nije rat pušaka i nasilja, već rat za mir i razumijevanje. Zbrika zbog toga simbolično završava molitvom u kojoj je iskazana briga za sve, pa čak i one koji u toj bici stoje u neprijateljskim položajima. Zato se zaista za ovu zbirku može reći da predstavlja djelo hrabrosti i nježnosti.“ – Fedor Marjanović

ISBN: 9788651519508 Broj strana: 112 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Prometej, Novi Sad Noseća metafora je kap. Kap je po sebi neznatna, i neznatno minijaturna. Kap je sve samo ne večna. MAda, kap je veoma složena struktura, i verovatno nosi strukturu celog Univerzuma. Dakle, postoji, vidljiva je – bar za onog ko za kap zna, ume da je primeti, posmatra, razmišlja o njoj, i brine za njenu sudbinu, ili joj se, naprotiv, raduje. Jedna kap manje u okeanu, okean čini manjim; jedna kap više u okeanu, okean čini večnim. Sledi improvizovan dijalog: Dobro znamo da postoje psi lutalice, i to je više nego zlo, ali… postoje i – ljudi lutalice. Šta ćemo sa njima? Ako, Vi, pesniče, spašavate pse lutalice, onda imate isti odnos i prema ljudima lutalicama! Imam, odgovorio je pesnik. I ja sam možda lutalica, dodao je pesnik. Onda, stvar je jasna, zaključili su zeleni ljudi, presuda je samo jedna: Condamne a mort! – Dušan Spasić

Broj strana: 115 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Kreativna radionica Balkan

Broj strana: 46 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 12x17 cm Godina izdanja: 2021. Izdavač: Poetikum

Broj strana: 70 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2022 Izdavač: Poetikum

Broj strana: 145 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022 Izdavač: Kontrast izdavaštvo Primajući Nagradu „Georg Bihner”, Krista Volf je u svom govoru citirala verovatno poslednju pesmu Ingeborg Bahman, „Nema delikatesa”, ukazujući na to kako je „… ovo jezik sa one strane verovanja, ali ipak jezik. (…) Pesma koja se odriče umetnosti paradoksalno mora biti umetničko delo. Pesnik koji se izražava u potpunosti ne poništava sebe: želja za zatiranjem ostaje da svedoči o tome. Njen udeo neće biti raspršen”. Tvrdnje Kriste Volf iskazuju ono što je najviše iznenadilo nemačku publiku kada se Bahmanina poezija prvi put pojavila – njene pesme bile su ni nalik poeziji velikih pesnika prethodne generacije. Godine 1953, kada je objavljena njena prva zbirka poezije, „Produženo vreme”, Bahman je dobila nagradu Grupe 47, jednu od najpoželjnijih književnih nagrada posleratne Nemačke. Kada je objavljena njena druga i poslednja zbirka, „Dozivanje Velikog medveda”, mirnije a snažnije i direktnije slike udvostručile su hvalu javnosti i kritike. Našavši se u ulozi proslavljene pesnikinje, Bahman je pisala sve manje pesama. Ove, kasne pesme, iako istorodne u pogledu ekspresivnosti, izlaze iz unekoliko drugačijeg misaonog i emocionalnog registra. Deo prepoznatljivosti poezije Ingeborg Bahman leži u karakterističnoj fuziji apstraktnog jezika i snažnih, konkretnih slika – onome što je nazivano „filozofskim jezikom slika”. „Viši”, suvereniji plato svesti iskazan u njima blago atonalnom muzikalnošću i neretko u klasičnim versifikacijskim obrascima zaokupljen je temama trajanja i nesigurnosti, slobode i granica. A granice, u prvom redu granice zemlje i jezika, paradoksalno ne zatvaraju, već otvaraju prostor za novo – utopiju, imaginativno „nigde” gde postoji mogućnost, a ne nužnost: „Doći će dan kada će ljudi imati crno-zlatne oči, videće lepotu, biće oslobođeni prljavštine i svake težine, uzdići se u vazduh, otići će pod vodu, zaboraviće svoje žuljeve i muke. Doći će dan kada će biti slobodni, svi ljudi će biti slobodni, i od slobode na koju su mislili. Biće to veća sloboda, biće preko svake mere, biće sloboda za čitav život...” Ove reči iz Bahmaninog romana „Malina” predstavljaju poslednje korake velikog putovanja koje je otpočelo dvadeset godina ranije, u njenim prvim pesmama. Njen glas menjao je takt, registar i žanrovski oblik, ali je ostao prepoznatljivo založen verovanju u nadolazeću utopiju.

Broj strana: 125 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022 Izdavač: Kontrast izdavaštvo Književni časopis „Misao” 1920. godine širom je otvorio vrata pesmama mlade Desanke Maksimović, koje su nesvakidašnje neposredno i razumljivo progovarale o prirodi, ljubavi, neizgovorenim čežnjama. Danas, u kontekstu srpske književnosti XX veka, pesničko delo Desanke Maksimović zauzima neprikosnoveno mesto. Desanka Maksimović bila je i pesnikinja rodoljubivog osećanja, filozofskih refleksija, istrajne misaonosti i etosa slobode, dobrote, hrabrosti i odanosti. Njena nesumnjivo velika stvaralačka energija i autentična lirska osećajnost po mnogo čemu su jedinstveni u našoj književnosti, zbog čega se svaki izbor iz njenog pesništva biva nepotpun, jednostran i nepodesan za zahvatanje bogatstva i punoće njenog pesničkog izraza, koji je Stevan Raičković opisao kao stišanu lirsku struju koja sledi svoj zadatak, Ivan V. Lalić kao „delo pesnika koji je u svakom svom trenutku bio autentičan u vernosti prema sebi, svojoj prirodi i prirodi svog pevanja”, čija jednostavna mudrost dotiče retko neposredno.

Broj strana: 92 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 19 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Treći trg Druga zbirka Lidije Deduš u pogledu forme, narativnosti i dugog stiha naslanja se na njen pesnički prvenac Apatridi i ostale čudne ličnosti, ali se tematski fokus okreće ka unutra, istražujući ličnu i porodičnu istoriju i fenomen psihološkog nasleđa. Prepoznatljiv humor i parodijski odnos prema stvarnosti prisutan je i u ovoj knjizi, utoliko oporiji, koliko su iskustva o kojima autorka peva intimnija i traumatičnija. Smrt članova porodice, kraj ljubavne veze kao zametka nove porodične zajednice i neostvarivost očekivane sreće, mali su krajevi sveta koji se slute, a nikad u potpunosti ne dešavaju, zahvaljujući vitalizmu i snazi lirske junakinje i nagonu za obnovom koja se u konačnici ostvaruje kroz tekst.

Description Poezija je ono što nas ispunjava kada se preispitujemo. Ali da bismo spoznali sebe, ponekad je važno posmatrati svet iz drugačije perspektive. Šta ako počnemo da hodamo na rukama? Tako ćemo nositi planetu. Mika Antić nas u svojim „esejima ili bajkama“ podseća na to da „ko ne ume da izmisli, ne ume ni da opstane“. Ove divne stihove namenio je svačijem odrastanju… Pitaš se: šta je suština? Biti moguć u nemogućem. Pitaš se: šta je cilj? Tvoja spremnost da kreneš. Pitaš se: gde je kraj? Na kraju tvoga pitanja. Kad uobličiš misao, uobličićeš beskonačno.

Nakon zbirki Varanje smrti i Crni molirtvenik nova knjiga poezije Marka Tomaša, jednog od vodećih pesnika na području ex-Yu.

Ljubav ti uvek milost daje ljubav se điri i ne prestaje...

Delo Fransoa Vijona ostalo je do današnjeg dana zagonetno! Istoričari književnosti smatraju Vijona jednim od najvećih imena francuske poezije a njegovo pesničko zaveštanje jedinstvenom, najneobičnijom pesničkom ostavštinom srednjeg veka. Njegovi stihovi su za neke prethodnica novog vremena, a drugi smatraju da je on poslednji izdanak prethodnog doba, surovog, prepunog zla, a njegovi stihovi poetski izraz koji odgovara takvom vremenu. Prihvatan kao negativan junak, brzo se preobraćao u pesnika paćenika. Neke ljude su privlačili stihovi patetičnog tona, druge satiričnog, neki su uživali u slojevitoj akrobatici povezivanja veoma različitih stvari, a neki su u Vijonovom opusu našli remek-delo ezoterične poezije. Vijonove stihove odlikuje istinsko majstorstvo u formalnom smislu. Iako se tom vremenu odriče lirizam, ne treba zaboraviti da je Vijon dobio u nasleđe četiri veka maštovite francuske književnosti koju je dobro poznavao. Čitaj dalje

Prva knjiga pesama Vesne Goldsvorti, Solunski anđeo počinje i završava se istog makedonskog leta pre tridesetak godina, i kazuje uzbudljivu priču o jednoj nestaloj zemlji na Balkanu, ali i o tome kako se uči životu, ljubavi i pisanju poezije na novom jeziku. Pesme Vesne Goldsvorti su melanholične meditacije o izgubljenom svetu, duboko prožete čehovljevskim osećanjem prolaznosti, a istovremeno i pesme o svetu iznova nađenom, duhovite i često opore zdravice današnjem Londonu – rekama ljudi, tajnama skrivenim iza nizova fasada, u crkvama, džamijama i hramovima, i polupraznim restoranima u kasno poslepodne. Pesme nastajale između dva vremena i između dve kulture, srpske i engleske, između Balkana i Britanije, Beograda i Londona. Pesme koje očaravaju i potresaju, podsećaju i preispituju. Pesme iznijansiranog jezika, lucidnog mišljenja i raskošne imaginacije. Nagrada Robert Krošou Tajmsov izbor najboljih pesničkih knjiga u 2011. Čitaj dalje

Antologija srpskih pesama! Sto pesama, od sto različitih autora iz bilioteke mladi talenti!

Nova knjiga pesama dobitnika nagrade "Meša Selimović"! Možda najvažnija pesnička knjiga Živorada Nedeljkovića! Pesme produbljenog značenja i uzbudljivih jezičkih otkrića i uvida u svakodnevni svet. Pesme iskustva koje u zadatim okvirima svakodnevnog sveta nalaze svoje velike teme. Prepoznavajući u svakodenvici i čudo i udes, nove pesme Živorada Nedeljkovića ispisuju veliku pohvalu intimnim i kamernim prostorima, od topografije Zapadne Srbije do tipografije vlastite sobe ili unutrašnjeg sveta subjekta. Pesme o sjaju i svetlosti. Čitaj dalje

Stаnko Holcer je rođen 1975-e godine u Mаriboru u Sloveniji! Zа svoj život kаže dа liči nа filmski scenаrio! Porodicа Holcer imа slovenаčko, itаlijаnsko i nemаčko poreklo. Stаnko je odrаstаo u porodici poznаtoj po uspehu u sportu (fudbаlu). Međutim kod njegа je preovlаdаlа ljubаv i tаlenаt zа muziku i poeziju. LJubаvne pesme piše od svoje petnаeste godine. Proputovаo je sve kontinente аli mu je Jugoslаvijа ostаlа u srcu! Povodom svoje prve knjige Holcer kаže: "Bio sаm producent i menаdžer mnogim pevаčimа sа estrаdne scene Hrvаtske i Slovenije kаo što su Vlаdo Kаlember, Sаnjа Doležаl, Vlаdimir Kočiš Zec iz "Novih Fosilа", Zdrаvko Škender, Dаnijel Popović i drugi koje nisаm nаbrojаo, jer ih je bilo mnogo zа 15 godinа muzičke kаrijere. Pišem već dugo i kаo rezultаt togа izаšlа je mojа prvа knjigа ljubаvnih pesаmа "Nek živi ljubаv" - koju sаm posvetio svojoj mаjci i svim ženаmа svetа. Inspirаcije imаm nа pretek, а crpim je iz svog burnog dosаdаšnjeg životа ... Knjigu kojа je uprаvo izаšlа iz štаmpe ću nа jesen objаviti nа engleskom i ruskom jeziku, zа štа su već zаvršeni dogovori. Zа sаdа ću se bаviti promocijom ove knjige po svim većim grаdovimа eks JU." Toliko knjigа o ljubаvi, аli ljubаvi nikаdа dostа što nаs nаvodi nа pomisаo dа svаkаko vаljа pročitаti Holcerov poetski prvenаc. Čitaj dalje

Zvonko Karanović se novom knjigom vraća poeziji, i to pesmama u prozi koje sadrže kratkotrajne i zaokružene događaje, situacije na granici sna i jave. Karanović kaže da teži da zadrži i opiše pojedine emocije i stanja, da ne opisuje spoljašnju lepotu sveta, već njegovu unutrašnju tamu. Čitaj dalje

Jedan od najsnažnijih glasova u srpskoj poeziji druge polovine XX veka, Simon Simonović, ponudio je konačne verzije trećine svojih pesama objavljenih u poslednje četiri decenije. U knjizi su mlad pobunjen pesnik, uronjen u grad i čovekovu dramu u njemu, onaj stišan, okrenut zavičaju i porodici, ali i onaj umoran, sa pitalicama pri zalasku sunca, sklon predaji, bolestima i tamnim slutnjama. Ređi su moderni srpski pesnici sa jedinstvenim etičkim poimanjem vremena i života – Simonović je ispevao pregršt pesama o pojedinačnim i kolektivnim nepravdama, i neprilikama u kojima je živeo (Sa nepravdom, Kuća bez vrta). Kao redak primer moći govora svakodnevice, uobličavanja jezika u funkciji jednog posebnog pesničkog izražajnog fenomena, čitaju se njegove izvrsne, višeslojne ljubavne pesme, u kojima se prepliću srodni motivi (Bunarska voda, Tramvaji, pisak), kao i one u kojima peva o iskonskim odnosima ljudskih zajednica prelomljenim kroz najličniju prizmu (Još jedan pokušaj da se doskoči hladnoći). Njegov pesnički jezik ostvaruje se u samom korenu, kao u zaumnoj, melanholičnoj pesmi Nišna me dašak, ili u onima o suglasnicima i samoglasnicima. Raznovrsnost u jeziku i motivima ogleda se i u dijalogu sa odabranim književnim nasleđem (Onaj život, Mesečina). Konačna verzija objedinjuje najdublja i najlepša dostignuća pevanja i mišljenja Simona Simonovića. Tim pre i tim više što se nijednim stihom ona ne iscrpljuju, već se razrađuju sve dubljim i univerzalnijim značenjima. Čitaj dalje

Ova knjiga sadrži veliki broj originalnih i autentičnih priča. Nemojte se iznenaditi ako u nekoj o priča prepoznate sebe, druga ili drugaricu...

"Kako preneti muziku što se sve vreme čuje iz poezije koja ujedno piše kratku istoriju rock`n`roll-a, pri tom se kroz vlastitu diskurzivnost probija melodijom, energičnom voljom da sebe peva? U njenoj akustičnoj pozadini odzvanja ceo stadion, koji se utiša tek ponekad, na klavirske deonice Nika Kejva, njeni tonaliteti osvajaju različite nivoe teksta koji želi punk i mora da svira rock`n`roll. A to sve vreme slušamo dok prelazimo iz grada u grad, iz elegije u odu, sa koncerta na molitvu, redom dužine od dve hiljade žena Lemija Kilmistera od kojih je svaka, čak i u ovoj `bruto` reminiscenciji, našla mesto u poeziji Dragana Boškovića. Bolje je dakle, vratiti pitanje nego dati glup odgovor. Bolje je možda, i pogrešiti, pa reći jednostavno: Bogorodica, grad, rock`n`roll, bol i ništa više. The Clash je zapravo, nemoguće saopštiti: ova poezija je napisana kao migrena, krajnje anonimni bol, a toliko poznat, toliko stvaran i u nama, da je ontički obeskorenjen. I pošto pesnik nije postao, nastale su reči, blage i snažne, skrušene i moćne, samo su se dogodile u gotovo biblijskoj neposrednosti znaka." - Aleksandra Sekulić - The Clash je nastao iz jednog, nazovimo ga tako, meta-ličnog iskustva, iz svih gena kulture, rokenrola i moje lektire. Ako nam je kultura omogućila da vidimo, čujemo, pišemo, čulno osećamo i sanjamo – što je opšte mesto savremene epistemologije – onda je to iskustvo jedino i samo naše lično iskustvo. Sve što kulturno jesam, sve kulturno moje, sakupljeno je u Clash-u (Eliot bi bio ponosan na ovog pesnika!) -SERBUM: PEVANJA I MIŠLJENJA DRAGANA BOŠKOVIĆA: "NE ZNAM KO JE UBIO LORU PALMER" Kada Van Gog piše pismo svome bratu, on mu, između ostalog, kaže: "Teo, ja zaista nisam pejzažista, mada radim pejzaže, na njima će uvek biti tragova likova." Kada Dragan Bošković napiše pesmu, on prvobitno zapisuje kada bih bio pesnik i tako zauvek odlaže čin postanka zarad tragova i likova postajanja. Pesnička zbirka Otac (2013) započela je ništa koje se ispisuje u nama, izgovorila ovo kada bih i već tada i upravo tako otvorila (ne)napisanu knjigu The Clash. Van Gog nije pejzažista, Zvezdana noć nije pejzaž, Dragan Bošković nije pesnik, "Kada bih bio pesnik" nije pesma, stoga pevanje sa Stramerom može da počne: I kada bih s tobom Gospode, s tobom, Bogorodice, jednom za sva vremena postao pesnik, pesma bi počela sa jen-dva-tri-dva, imala bi dva rifa i istinu, a završila se sa Amen, uz dva zakasnela udarca bubnja, znate ono: tu-dum. A pošto bi napisao samo Tereza, Tereza, ništa više ovaj kada bih pesnik prepušten je simboličkom samoispisivanju, lutanju oko žarišta bola, jer ono se neprestano pomera, pri čemu menjajući mesto ne menja intenzitet... Aleksandra Sekulić Bogorodica, The, Tu-dum BIOGRAFIJA Dragan Bošković je rođen 1970. godine u Beogradu. Magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesor savremene srpske književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Objavio naučne knjige: "Islednik, svedok, priča: Istražni postupci u Peščaniku i Grobnici za Borisa Davidoviča Danila Kiša" (2004); "Tekstualno (ne)svesno Grobnice za Borisa Davidoviča"(2008); "Zablude modernizma" (2010). Učestvovao je na više od trideset naučnih skupova u zemlji i inostranstvu i bio je saradnik na sledećim projektima osnovnih istraživanja: 1999-2001. - Poetika srpske književnosti; 2002-2005. - Tehnika i semantika pripovedanja; 2006-2010. - Etnička i socijalna stratifikacija Balkana / Leksikon srpskog realizma. Autor je mnogobrojnih naučnih i književno-kritičkih radova Čitaj dalje

Nova zbirka poezije Ilinke Marković, treća po redu, "Sa svitanjem" ( "Između juče i danas" 2014. i "Pravo na život" 2016.) nešto je poput lirskog dnevnika koji autorka još uvek piše nežno prebirajući po uspomenama. Hodati stazama njene poezije zanimljiva je i lepa avantura u kojoj vas ne čekaju oluje i razočarenja, nego fino istkano pletivo života kojim ona komunicira s čitaocem otkrivajući mu svoje emocije, životno iskustvo i mudrost života. Ilinkini darovi su pesme njene, lepe kao rano ruho devojačke duše koje ona tka, plete i veze za sebe i svoje bližnje, i daljnje, za sve one koje zna i ne zna i o kojima peva, za male kućne praznike i sve ređe svečanosti čitanja i slušanja pesama. Toliko ljubavi, dobrote i nežnosti, prožete tihom setom, može da iznedri samo prava lirska duša, i to ženska, ona koja je u bliskom rodu sa samom poezijom i koja sve ovo što nam daruje kroz blage, lekovite, skoro ljubavne pesme i knjige, nije naučila iz knjiga već iz života, rođenjem stekla i nasledila i ljubavlju oplemenila, tako da i duši koja daruje i duši koja darove prima bude još draže i lepše. Uz pomoć poezije naša pesnikinja uspostavlja čvrstu duhovnu komunikaciju s prošlošću, sa zavičajnim lepotama, u pesmama koje je posvetila svom rodnom kraju. U njima još uvek dišu zelene livade bezbrižnog detinjstva, još odzvanja vedar dečji smeh, i još uvek se čuje škripa improvizirane ljuljaške. "Uz pucketanje vatre i miris sveže pogače vratim se svom zavičaju." Takođe, uz pomoć poezije ona uspostavlja čvrstu duhovnu komunikaciju sa dobrim i dragim ljudima, ljubavlju koja kod mnogih bledi i kopni pod naslagama prohujalog vremena. Otuda je ljubav centralna tema u njenim pesmama. Ljubav kao sveopšta planetarna vrednost i kao nasušna ljudska potreba. "Biću tvoja nedodirna zvezda koja noću sjaji u zenici snova, bežeći u tami od sebe same..." "Ova zbirka, simboličnog naziva „Sa svitanjem“, baca svetlost na prošle dane i kao fenjer, osvetljava put za budućnost i neki lepši svet." - Sanja Vukosavljević Čitaj dalje

"Zbirka poezije "U prolazu" Jaroslava Kiša je izvajana za nas kao prava skulptura emocija u praskozorja našeg podneblja da nas iz lepog sna vrati u još lepše prostore jave,bez ružnih reči koje su ponekad samo odušak od stresa.Kako je rock n' Roll način života a rok/ kamen/ stena čvrsta i postojana tako je ovo jaka poezija uspešno ostvarena i potvrde na trećom pesničkom knjigom i potrebno ju je imati u svojoj biblioteci." - Iz recenzije: Nataša Bundalo Mikić, Prof. knjiženosti, spisateljica Čitaj dalje

Večnost do kraja sveta Točiš me, ispijaš kap po kap A ja bi kao slap da penušam. Šapućeš, dišeš na levi bok Uz desni bi rok da slušam. Isparavam telo me izdaje, usnama drhtaje prinosiš. Štediš me, sate za ljubav prosiš Ja bih da me za noć potrošiš. Čitaj dalje

Uzbudljiv povratak Jelene Lengold poeziji posle knjige Bunar teških reči nastavlja se u pesmama iz nove knjige Mutni nagoveštaj kiše. Taj povratak je u znaku obnove svakodnevice kao povlašćenog prostora pesničke imagincije. U svakodnevici se, a ne na nekom anonimnom, izdvojenom i izuzetnom mestu, utvrđuju suštinska iskustva ljudskog života, doživljavaju uzleti i padovi, prepoznaju trenuci prosvetljujućeg smisla i trenuci u kojima je zamračen ceo horizont, nastaju događaji vredni pamćenja i vredni same pesme. O tome govore pesme Jelene Lengold, istinito i duboko, mirno i pronicljivo, jednostavno i proživljeno. Oblikovane kao male i zaokružene priče u formi pesama, one niti ulepšavaju svakodnevicu, niti se ustežu da pogledaju u lice onome što je tu i onome što će tek doći. Čitaj dalje