Ukoliko volite da kuvate, a nemate dovoljno vremena, svideće Vam se ovi brzi, jednostavni i zdravi recepti! Uverite se i sami koliko ukusna može da bude hrana pripremljena kod kuće! Knjiga Brza jela pruža predivan izbor recepata za ručak u kojima će uživati cela porodica, ali i onaj ko ih priprema. Čitaj dalje

Ima mnogo onih koji smatraju da obrok bez deserta nije potpun! Mi delimo to mišljenje, ali smo svakako svesni da svim tim poslasticama, ukoliko ih ne odaberemo pažljivo, unosimo i neželjene kalorije i opterećujemo telo. Kako da pomirimo ove suprotnosti? Odličnim izborom deserta koji nudimo u ovoj knjizi. Čitaj dalje

Ukus tek ispečenog hleba, nazamenljiv miris pice, hrskavost vruće pite, mala i velika kulinarska zadovoljstva koja možete da doživite svakog dana, sami ili u društvu. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Takozvani „sirotinjski“ sastojak tradicionalne kuhinje, krompir pruža izvanredne mogućnosti za pripremu, od klasičnih prženih krompirića, do prefinjenih pita i pudinga, od tradicionalnih čorbi do vrlo savremenih jela. I naravno, neizbežnih, originalnih slatkiša. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Ukusan i lepo uobličen slatkiš je kruna svakog dobrog obroka, a ponekad čak može da posluži i kao zamena za jelo na brzinu. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Osim što je najrasprostranjenija namirnica u svetu, predstavlja osnovu bezbroj recepatai može se pripremati na najraznovrsnije načine. Poznat širom sveta, rizoto je jedan od najboljih specijaliteta italijanske kuhinje Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Izuzetno ukusna jela koja sadrže malo masnoća. U čemu je tajna? U jednostavnim i originalnim receptima koji ističu kvalitet i ukus sastojaka. Ovakvi recepti će vam omogućiti da bez bojazni od gojenja uživate u uštipcima od ribe, punjenom povrću, pa čak i slatkišima koji zadovoljavaju i najveće sladokusce. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Povrće koje je nekada bilo samo običan prilog glavnom jelu, posle ponovnog otkrića mediteranske kuhinje i njenog uticaja na zdravlje, zauzima sve značajnije mesto u ishrani. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Afrika, Japan, Indija i Južna Amerika – čarobno putovanje oko sveta uz osamdeset recepata koji će vam omogućiti da otkrijete sastojke, ukuse i tajne tradicionalnih kuhinja dalekih kontinenata. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Predjelo je sinonim za maštu i raznovrsnost. Omogućava vrlo neobične kombinacije i najjednostavnije sastojke. Pravilan izbor primamljivih i originalnih predjela najbolji je uvod u tradicionalni obrok. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Neophodan sastojak naše ishrane još od davnina, ribe, ljuskari i školjke sve češće su na našoj trpezi, kako zbog izvanrednog ukusa, tako i zbog izuzetnnih hranljivih svojstava. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Kada se ima malo vremena, kada naiđu neočekivani gosti, kada je kasno za kupovinu…Nemojte da se obeshrabrite. Uz ove jednostavne i brze recepte moćićete u poslednjem trenutku da prirpremite odličan obrok i prijatno iznenadite i najzahtevnije goste za stolom. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Suštinski sastojak naše ishrane još od najdavnijih vremena, meso je namirnica koja se može prilagoditi svakoj vrsti kuvanja. Može da se jede samo, uz povrće i začine i zadovoljava sve ukuse, obezbeđujući uravnoteženu ishranu. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Tanjir klasično pripremljene testenine idealan je za svaku priliku. Karbonara ili „matrićana“? Na „šumski“ način ili zaljućena? Bilo da je sveža ili osušena, zapečena ili prelivena sosom, testenina ostaje nesporna kraljica italijanske kuhinje. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Punjene školjke, ostrige, riba u zelenom sosu, puding od račića – ukusna i prefinjena jela koja će na trpezu doneti svežinu i mirise plodova mora. Specijaliteti za izuzetne prilike, ali i za svaki dan. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Mikrotalasna rerna nije više ona neobična sprava koja služi za podgrevanje ili odmrzavanje namirnica. Postala je idealno sredstvo za otkrivanje novog načina ishrane, brzog, zdravog i izuzetno ukusnog. Dodatne informacije Dodatne informacije Autor Biblioteka „KUVARI“

Prvi broj u 2016. bio je posvećen Vegetarijanskoj kuhinji, sa 82 recepta koji nemaju meso i proizvode od mesa u svom sastavu. Protivnici vegetarijanskog načina ishrane reći će vam da nije dobro ne jesti meso, pre svega zbog proteina. Međutim, zagovornici bezmasne ishrane dokazuju kako kvalitetnih proteina ima i u biljkama. Recepti su razvrstani u rubrike: predjela, čorbe, prilozi, obrok-salate i glavna jela. Martovski broj – Francuska kuhinja, ima 74 recepta najčuvenije i najhvaljenije nacionalne kuhinje na svetu. Nemoguće je odlučiti koji je recept poznatiji i – ukusniji. Sve klasike, slobodno se može reći – svetske kuhinje, pronaći ćete u ovom izdanju. Miljin kuvar – Krompir na 81 način izašao je iz štampe u aprilu prošle gopdine. Ima li ekonomičnije namirnice od krompira? I svestranije? Koristi se i za slana jela, i za poslastice, i za hleb i pecivo… Za sve je stvoren! A i sam za sebe, samo skuvan, pržen ili pečen – dovoljno je ukusan. U maju je izašao po mnogo čemu jedinstven broj – Začini. Pored recepata sa začinima, pronaći ćete u njemu i tekstove o začinima: njihovom istorijatu, kako se koriste, s kojim namirniciama se slažu, čak i koje boljke leče! Obrađeni su: biber, čili, kardamom, kari, kim, korijander, kurkuma, muskatni oraščić, pimet, šafran, susam, aleva paprika, beli luk, belo vino, bosiljak, lovor, mak, mirođija, origano, peršun, senf, sirće, anis, cimet, đumbir, karanfilić i vanila. Junsko/julski broj bio je posvećen Pivu. Pivo ima široku primenu u kulinarstvu, kako za slaniše, tako i za slatkiše. U nekim receptima odigrao je ulogu kvasca, u nekima praška za pecivo, u nekima je poboljšao ukus jelu… Zbog svojih nutritivnih osobina, pivo se na velika vrata vraća u kuhinju, iz koje je i poteklo. Nije badava poznato i kao tečni hleb. Nepečene torte – tema Miljinog kuvara u avgustu. Najjednostavniji način da spremite ukusnu poslasticu koja ni dekorativnim utiskom neće razočarati, jeste da spremite tortu, ali – bez pečenja. Ovo izdanje obiluje i savetima za dekoraciju. A što se tiče pripreme, ne postoji ništa lakše nego napraviti nepečenu tortu. Septembarsko izdanje imalo je naziv – Rolati. U receptima su slane i slatke varijante rolata. Poseban segment posvećen je palačinkama, takođe slanim i slatkim. Kako se palačinke rolaju, na neki način i one spadaju u rolate. Verovali ili ne, ali i file Velington je rolat, ima taj oblik. U oktobru su izašle Najbolje poslastice. Neki slatkiši nisu ni kolači ni torte, koje većina jedine podrazumeva pod slatkišima. Na primer, deserti – razni kremovi, musevi, sladoled… pa i napici, kao frapei, smutiji… U ovom broju Miljinog kuvara na jedno mesto skupljene su sve reprezentativne poslastice koje je svako trebalo da spremi makar jednom u životu. Sve od kafe je broj Miljinog kuvara izašao u novembru. Pored 60 recepata, u izdanju ćete pronaći i sve vrste napitaka od kafe, kako se zovu, kako se prave i kako su nastali. Takođe, i sve vrste kafe i njihov istorijat. Naravno, nije izostavljen ni podatak da je na Dorćolu otvorena prva evropska kafana, sto godina kasnije i u Veneciji, a tek 161 godinu posle Beograda i Beč je mogao da se podiči „mestom za ispijanje kafe“. Tu je i tekst o najskupljoj kafi na svetu – pročitajte na koji način se dolazi do nje, iznenadićete se. Poslednji broj za proteklu godinu izašao je u decembru, kao dvobroj – Svečana trpeza. U njemu su svi praznični recepti, koje većina nas smatra obaveznima za svako slavlje, pogotovo za Novu godinu i Božić. Na vama je samo da sastavite jelovnik po svom ukusu iz ponuđene palete svečanih recepata. Izdanje je podeljeno na posni i mrsni deo. Čitaj dalje

Knjiga sadrži isprobane domaće recepte iskusnih domaćica.

Ova knjiga dijabetičarima nudi zdrav i primamljiv meni! Izbalansirana ishrana, zajedno s redovnim fizičkim aktivnostima, predstavlja temelj za lečenje dijabetesa; naš tim profesionalaca raspolaže velikim brojem informacija i sugestija koje će vam pomoći. Čitaj dalje

Kuhinja za decu sadrži ukusne recepte koji će primamiti, a i zabaviti čak i decu koja ne vole da jedu! Ako srpemate deci obroke po ovim divnim receptima, ne samo što ćete ih hraniti zdravo, nego će ona steći dobre navike u ishrani i zadržaće ih celog života. Čitaj dalje

Dnevnik o uvođenju nemlečne dohrane, uobročavanju i ishrani bebe do prvog rođendana i duže Ideja je da svakom pružimo mogućnost da napravi spomenar odrastanja svog deteta sa aspekta ishrane. Ovaj dnevnik postoji kako biste i Vi zabeležili neke interesantne trenutke vezane za ishranu Vaše bebe, svoje nedoumice i zapažanja, ali i da ispratite i rast i sazrevanje Vašeg deteta. Čitaj dalje

921 recept na 520 strana za samo 330 dinara! Ukoliko ste neki od brojeva Miljinog kuvara propustili u 2013, sad je sve na jednom mestu, spakovano u vakumiranu knjigu – zbornik – na 520 stranica čeka vas 921 recept! Kolekcija svih prošlogodišnjih brojeva Miljinog kuvara biće u prodaji do kraja maja isključivo na teritoriji Srbije po ceni od 300 dinara. Obradujte najbliže dragocenim poklonom! Čitaj dalje

Podsetite se prvog broja u 2015. godini – Brzi recepti, u kome ste se susreli s jelima koja možete da napravite za 5 minuta, 10 minuta, pa dalje 15, 20, 25, 30 i 40 minuta. To su pravi recepti za obrok, nisu grickalice. U martu je izašao broj Nepečeni posni kolači, koji vrvi od recepata za poslastice koje se ne peku, lako se i brzo prave, još su i posne i oduševljavaju ukusom. Aprilski broj ima temu Kiflice&rolnice. Podeljen je na specijalitete s kvascem i bez njega, pa unutar te podele na slatke i slane. Neki se slažu s određenjem kiflica kao „vitkih rolnica“, a neki misle da nikakve veze nemaju jedne s drugima. Kako god, tu su recepti i za jedne i za druge. Posebno iznenađenje za čitaoce – kako da srolate pekarske kiflice. Trik je u tome što se ne seku na trouglove. Postupak je objašnjen u slici i reci. Broj 27, Grčka kuhinja, obradio je recepte ove preukusne kuhinje, od predjela, čorbi, glavnih jela do poslastica, s tim što je musaka posebno zastupljena kao tipično grčko jelo, a bonus je i vodič s rečnikom kroz grčku kuhinju. Jedan po svemu poseban broj izašao je u junu i bio na kioscima do kraja avgusta – Omiljeni recepti blogera. Predstavili smo vam takozvane food-blogere: Marinu Ignjatović, Maju Petrović, Sandru Zuber Ranković, Slađanu Šćekić, Mariju Sponzu, Natašu Vitezović, Biljanu Sparavalo, Dragicu Perović i Draganu Pušicu. Njihove fotografije i koja reč o tome ko su, šta rade i koji su im omiljeni recepti, kao i fotografije recepata, i sami recepti – sve ćete to pronaći na stranicama ovog broja Miljinog kuvara. Jeftini recepti su jedan od najpopularnijih Miljinih kuvara, ne samo po broju prodatih primeraka već i po pohvalama, telefonskim pozivima i deljenju. Broj ima rubrik kao Ručak do 100 dinara (da, moguće je ručati za manje ili tačno 100 dinara), zatim do 200, pa 300, 400 i do 500 dinara. Zaista nije fantastika napraviti gozbu s malo para. U sezoni kestena izašao je i broj posvećen ovom plodu – Sve od kestena. Poznati su vam samo pečeno kestenje i kesten-pire? Pored saveta kako da ih kupite (koji su dobri, a ooji nisu), kako da ih čuvate, kuvate, ljuštite, pasirate… oduševiće vas i recepti za jela s kestenom i kestenovim brašnom. Poseban poklon je i malo medicine na poslednjoj stranici – lek za proširene vene upravo je melem od kestena, koji svako može da napravi u kuhinji. Novembarski broj se zove Riba i plodovi mora. Pored klasične podele na predjela, čorbe… do glavnih jela, podarili smo vam i mnoštvo saveta koji će vam pomoći da se lako i brzo izborite sa spremanjem ribe i plodova mora. Riba je dobra za zdravlje, nutricionisti kažu da bi trebalo da je makar dvaput nedeljno na trpezi, pa ako vam nedostaju ideje šta s ribom da radite, ovo izdanje je pun pogodak. Proteklu godinu završili smo s brojem Srpska kuhinja. Šta reći? To su stari dobri poznati ukusi. Nekih jela ćete se prisetiti, neka ćete tek otkriti, a neke recepte, iako poznate, srešćete u drugačijem izdanju. Čitaj dalje

Ova knjiga obiluje receptima zdravijeg tipa, ali sasvim domaćim, bez egzotičnih sastojaka i načina pripreme koji ponekad opterećuju recepte raznih metoda zdravije ishrane.

Prvi broj u 2017 – Knedle, slane i slatke – sa 63 recepta, bavio se knedlama i kao slanišem i kao slatkišem. Mada se knedle mogu praviti i od brašna svih vrsta, kod nas se obično podrazumeva da je osnovna namirnica krompir. Prava mala kulinarska revolucija u vezi s knedlama desila se prvo u Rusiji, ubrzo potom i u Nemačkoj i Italiji, kad je u testo za knedle ušao i krompir. Do tog vremena pravile su se bez njega. U drugoj polovini 16. veka Španci su doneli krompir iz Južne Amerike u Evropu, najkasnije od svih drugih vrsta do tada nepoznatog voća i povrća. Verovali ili ne, prvo se koristio cvet krompira kao ukras za kosu po plemićkim salonima. Međutim, kad je trebalo da postane hrana, u Francuskoj je uvedena zabrana gajenja zbog verovanja da se od krompira dobija leproza, a u Nemačkoj je bio proglašen za „đavolje povrće“ – raste u zemlji, neukusan je (?), ružan… Prvo se koristio kao stočna hrana, ali kad je Antoan Augustin Parmentje vrlo lukavo proširio glasine kako krompir jedu samo bogati (i to kriju), popularnost mu je naglo porasla. Nije tajna da je Evropu spasao gladi (pogotovo Nemačku). U Srbiju je krompir doneo Dositej Obradović početkom Prvog srpskog ustanka. Iako postoji skoro 4.000 vrsta krompira (samo u Peruu ima preko 3.000 domaćih), naše domaćice znaju samo za beli i crveni. Beli koriste za knedle i pire (brašnast je), a crveni (ne raspada se) za krompir-salatu. Martovski broj – Najbolji posni recepti – doneo je 78 recepata u slanoj i slatkoj varijanti. Pokušao je da pomogne povodom astronomskih cena mladog voća i povrća uoči Vaskršnjeg posta. Ideja je da ne morate da ispraznite novčanik kako biste se hranili dobro. I ukusno. I bogato. Treći broj u 2017. bio je Kućna pekara, sa 63 recepta. Naizgled su svi recepti za testo – isti ili slični. Ima u tome istine ako gledate samo sastojke. Međutim, u tim finesama – ovde manje ovog a više onog i bez onog ali s ovim – leži pola mudrosti kako napraviti savršeno testo. Ima li ičeg primamljivijeg od kuhinje koja miriše na tek ispečen hleb, pogaču, lepinje, kiflice… Majski broj – Italijanska kuhinja, ima 68 recepata. Nijedna kuhinja nije tako bogata i raznovrsna kao italijanska. Mnogi misle da Italijani jedu samo paste i pice, međutim, to je daleko od istine. Mora se uzeti u obzir geografski momenat kako bi se razumela raznolikost. Italija je mediteranska, ali i alpska zemlja. Uticaji austrijske, francuske, grčke, kao i arapske kuhinje nisu zanemarljivi. Koriste isključivo sezonsko voće i povrće, i prednost daju svežim začinima nad sušenim. Pravi dragulj gastronomije, pritom jednostavni recepti. Kao dvobroj, za jun/jul 2017. godine, na kioscima je bilo izdanje Letnji kuvar, sa 77 recepata. Pored uobičajene i podrazumevajuće brige o kalorijama i posledično višku kilograma, ishrana tokom leta specifična je i po tome što očekujemo da nas rashladi, osveži, okrepi i zasiti o istom trošku. U avgustu ste čitali izdanje specifičnog naziva – Paradajz, paprika, patlidžan, sa 70 recepata. Sve ovo povrće, iako odomaćeno u Evropi, ima prilično egzotično poreklo. Papriku i paradajz dobili smo posle otkrivanja Amerike, tačnije Srednje i Južne Amerike. Krajem 14. veka paradajz je naprečas osvojio Evropu. Toliko smo se zaljubili u njega, pogotovo Italijani, da je teško poverovati da do tada nisu ni znali da postoji. A tek filmska ljubav između nas, posebno Leskovčana, i paprike? Da li je moguće da su nekad živeli bez paprika? Patlidžan nam je stigao iz Azije, ali odavno, mereno hiljadama godina. U davna vremena, patlidžan je bio lek koliko i hrana. Na primer, od kore se pravio čaj koji bismo mogli ponovo da pijemo – odličan je za uništavanje holesterola, pored ostalih lekovitih svojstava. Najbitnije što treba zapamtiti: paradajz podmlađuje, paprika je afrodizijak, a patlidžan odličan borac u borbi protiv gojaznosti. Septembarsko izdanje Miljinog kuvara posvećeno je kraljici poslastica – torti. Najbolje torte imaju 66 recepata, sve samih klasičnih torti, koje su nezaobilazna praksa svih hvale vrednih domaćica, a izdanje obiluje mnoštvom saveta za što bolje snalaženje u pravljenju torti, kao i malih poslastičarskih trikova za brže, lepše, bolje spremanje. Posne slave izašle su u oktobru, sa 73 recepta. Za posnu slavu najbolji je švedski sto kao posluženje zato što se sve vrti oko malih zalogaja i raznovrsnosti trpeze, pa ćete glavni akcenat baciti na predjela. Što ih je više, to bolje. Pravilo je da ne budu sva na isti kalup već da ima mnogo boja na stolu i da se zadovolje raznovrsni ukusi. Ako forsirate samo salate ili jednu namirnicu, na primer spanać, ništa niste uradili koliko god jela da ste spremili. A obavezno je i makar jedno jelo od ribe ili plodova mora. Poslastice su posebna priča. Kako posni kolači dugo mogu da stoje, možete da ih spremite i nedelju dana ranije. U novembru su izašle Palačinke, slane i slatke. Imaju 66 recepata. Mnogo je vrsta palačinki, bez obzira na to što verovatno većina misli da postoje samo jedne. Krenimo od najstarijih – ruskih. Pouzdano je da su se pravile i u paganska vremena, kad su naši preci slavili dolazak lepog vremena i novog vegetativnog perioda, u stvari nove godine, testom u obliku Sunca. Prave se s kvascom, a može i bez njega, male su, debeljuškaste. Isto tako bucmaste su i američke, ali se ne prave s kvascem. I za jedne i za druge uobičajeni sastojak je mleko, ali ima i brojnih varijacija. Na primer, ruske, pogotovo posne, prave se i s pivom. Imamo i meksičke tortilje. Međutim, ono što danas uobičajeno smatramo pod tortiljama, samo su jedna njihova varijanta. Originalne su zaista nalik palačinkama, ali se prave od mešavine kukuruznog i pšeničnog brašna. Poseban slučaj su francuske palačinke – krep Suzet. Kao i s ruskom salatom, i palačinke su postale poznate u Francuskoj posle rada brojnih francuskih kuvara kod ruskog plemstva. Bili su svedoci Maslenice, i samo su osnovnu ideju malo promenili. Oni su zaslužni za palačinke kakve danas spremamo. Koja god varijanta da vam je omiljena, filovi su plod vaše mašte. Poslednji broj u 2017. godini posvećen je blogerima – Omiljeni recepti blogera, sa 53 recepta. Predstavljene su blogerke: Adilja Hodža, Ana Ćubela, Kristina Gašpar, Suzana Jovanović, Tatjana Stojanović, Snežana Knežević i Verica Poznanović. One se prilično razlikuju među sobom: nisu im iste stvari omiljene, preferiraju svoj način kuvanja i izbor namirnica… Ali jedna stvar im je zajednička – prema kuvanju gaje strast i, koliko god paradoksalno zvučalo, povezuje ih i sopstveni stil, odnosno svaka je „svoja“, i baš to insistiranje na nepristajanju na isti kalup čini ih autentičnima. Neki recepti će vam se učiniti savršeno poznati (ha, pa ovo i ja spremam), ali naše blogerke su i te „svima poznate“ recepte obogatile ili dodatkom neke namirnice ili drugačijim načinom spremanja. Naravno, pronaći ćete i originalne recepte, koje su same osmislile i podelile s nama. Čitaj dalje