Ethnicity and educational policies in Southern Eastern Europe iz 2005. na engleskom jeziku 210 strana. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Knjiga je nova. Džoel M. Halpern - Srpsko selo, društvene i kulturne promene u seoskoj zajednici (1952-1987) Џоел М. Халперн - Српско село, друштвене и културне промене у сеоској заједници (1952-1987) 381 strana; 24 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2006 `Srpsko selo` je, iako se radi o veoma ozbiljnom i studioznom delu zasnovanom na čvrstim teorijskim temeljima, veoma živo, slikovito, jednostavno i dinamično napisano, koje se čita, poput dobre proze, u jednom dahu. Ono što je isto tako važno je da su sva ta svojstva originalnog teksta u potpunosti očuvana u izvanrednom prevodu dr Bojana Žikića. Prof. dr Mirjana Prošić-Dvornić

Mirko Bogićević VUKOVA TRPEZA za đekoje čitatelje Naučna knjiga Beograd 1988.godina. 315 strana. Trpeza naših pradedova, sofra i sinija, hleb iz naćve u crepulji, pogača, ječmenjak, raženica, zlatiborska proha, vasilica, česnica, obredni hlebovi, ekmedžijski somun, cicvara, masonica, kačamak, starinska jela, etno kuhinja, sir, ičija, samokis, surutka, varenika, salma, varivo, pasulj, dolme, musaka, musake, sarma, raštan, janija, kapama, pastrma, rumena ajvalika i bedrika, medovina, mantije, priganice, opisi starih srpskih jela...pogledajte deo sadržaja. Odlicno ocuvana knjiga, osim posvete na 1. predlistu. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Zivot i kultura zaostalih plemena - Spiro Kulisic Veselin Masleša Sarajevo iz 1960. 152 strane. Očuvanost 3+. podvlačeno u određenoj meri crvenom grafitnom olovkom. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 27062019

KLETVA - Ljiljana Radulovački Etnografski muzej Beograd, 2001.god., 101 str, 24 cm, Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 15082019

IZDAVAC TURISTICKA STAMPA,1968,70 STR,ILUSTROVANA,ENGLESKI JEZIK KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

odlično očuvana

Iz vremena kada je naš narod pripadao paganizmu nije nam o njegovoj religiji ostalo nikakvih pisanih spomenika, ni domaćih ni stranih. Ta praznina nije bila ni naknadno popunjena. I u docnijim vremenima dok su starinska verovanja, starinski kultovi i božanski mitovi mogli biti još u snazi, ili bar u svežoj uspomeni, nije se našao niko da ih zabeleži. Da li nam se, kod ovako nepovolјnih uslova, kod odsustva savremenih dokumenata, može ispuniti neodolјiva želјa da ipak saznamo štogod o religiji naših predaka? Na ovo pitanje možemo, bez ikakvog dvoumlјenja, dati potvrdan odgovor. Religija jednoga naroda, ukoliko je našla izraza u običajima i verovanjima, ne menja se ni lako ni brzo. Mnogobrojni religijski običaji i radnje – dočaravanje kiše, odbrana od groma, ostavlјanje poslednjeg snopa, klanje izvesnih životinja o izvesnim praznicima; pa onda različita verovanja – u vile, divove, veštice, vampire, demone voda, u senovita drveta – sačuvani su kao preostatak iz vrlo daleke prošlosti i žive i danas, često u punoj snazi. U najvećem broju slučajeva shvatamo mi danas ove stvari i pojave kao praznoverice. Međutim, poneke starinske verske običaje – kao što je, na primer, posipanje pokošene trave po crkvi o Duhovima; kolјivo o slavi i u kultu mrtvih; stavlјanje ikone ili krsta na grudi pokojniku – prihvatila je i hrišćanska crkva, samo im je dala svoje hrišćansko objašnjenje. Na osnovi današnjih verskih običaja i narodne tradicije, idući od slučaja do slučaja, možemo stvoriti dovolјno jasnu i tačnu sliku o našoj staroj religiji. Povez: tvrd Broj strana: 312 Godina izdanja: 2022. Format: 24x16cm Pismo: ćirilica

SIMBOLIKA ZIVOTINJA U SLOVENSKOJ NARODNOJ TRADICIJI- ALEKSANDAR GURA Logos, 2005 645 str. Tvrdi povez. Zastitni omot. Knjiga ima vidljive tragove osusene vlage na stranicama - talasasti listovi i mestimicne fleke. Nema mirisa!

Naš narodni život Tihomir R. Đorđević komplet 1-4 ODLICNO OCUVANE Prosveta Beograd 1984 ,etnologija, srpski narodni običaji , komplet od 4 knjige , tvrd povez, ćirilica, 1500 strana Tihomir Đorđević (Knjaževac, 19. februar 1868 — Beograd, 28. maj 1944) bio je etnolog, folklorista, kulturni istoričar i profesor beogradskog univerziteta. Rođen je u patrijahalnoj porodici. Otac Raja je služio kao sveštenik u Brestovcu i Lužanu kod Aleksinca. O detinjstva se nalazio u neposrednom dodiru sa selom i narodom, što je uticalo da se još od mladosti, pa sve do smrti posveti proučavanju naroda, njegova života i kulture.[2] Završio je istorijski-filološki odsek Velike škole u Beogradu, a zatim je studirao u Beču i Minhenu, gde je doktorirao 1902. godine. Izdavao je Karadžić (časopis).[1] Đorđevićev opus je veliki - broj njegovih radova je oko sedam stotina. Đorđevićeva interesovanja bila su veoma široka i različita i kreću se od detaljnih analiza narodnog života Srba, preko etnografskih istraživanja života drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha, Cincara, Grka, Čerkeza itd), do folklorističkih i socioloških studija ne samo Srbije, već i Balkana. Prvi je sistematizovao i izvršio opštu klasifikaciju narodnih igara i dao teorijske i istorijske poglede na narodne igre relevantne za vreme u kojem je radio. Postavio je i razradio metodska uputstva za sakupljače i opisivače narodnih igara.[3] Održavajući je stalne veze s kolegama iz inostranstva, bila mu je dostupna najvažnija literatura tadašnjih pregalaca na polju etnologije i folkloristike. Imao je dobar uvid u najnovije naučne pravce, posebno je dobro poznavao tadašnju nemačku etnološku literaturu, u kojoj je narodna igra razmatrana iz više uglova. Zahvaljujući njemu i podršci koju je dobijao od kolega iz inostranstva, krajem 19. veka stvareni su uslovi za sakupljanje narodnih igara u najširem njihovom značenju.[3] Raspravu i klasifikaciju narodnih igara je objavio u knjizi „Srpske narodne igre” (kao devetu knjigu Srpskog etnografskog zbornika 1907. godine). Ona predstavlja nezaobilazno delo u proučavanju narodnih igara u širem smislu reči.[4] Do objavljivanja ovog dela Đoršević nije objavio nijedan članak u izdanjima Srpske kraljevske akademije nauka u Beogradu, i tek nakon njegove objave je uspostavio tešnji kontakt sa akademijom, koju je inače veoma uvažavao.[5] Iako nije bio antropolog, prvi je naučnik u nas koji je eksplicitno ukazao na značaj paleoantropologije za istoriju i etnologiju. Godine 1908. je kroz rad Neznano groblje u Žagubici, pokazao da su stara groblja, nekropole, izvor primarnih podataka za mnoge nauke.[6] U knjizi Đorđević naglašava da podaci, do kojih se dolazi izučavanjem skeleta i grobnih priloga, praktično predstavljaju jedini izvor elemenata o građi, izgledu i načinu života ljudi u određenom periodu prošlosti. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 19. februara 1921, a za redovnog 16. februara 1937 – pristupnu besedu je pročitao 2. januara 1938.[7] Najvažnija dela: Iz Srbije kneza Miloša, I i II, 1922-1924 Cigani u Srbiji, doktorska disertacija Naš narodni život

Skz, 1985. 505 strana, tvrd povez, zaštitni omot, manji format. Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena. Par žutih tačkica na gornjoj bočnoj strani.

Tvrdi povez. Posveta na predlistu, inače u perfektnom stanju.

Монографија СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ И ПРИМОРЈУ, аутора др Косте Новаковића, на око 600 страница текста, говори о Србима у северној, средњој и јужној Далмацији и Боки Которској, настањеним на овим просторима почетком 9. века и о Србима који настањују Трст почетком 18. века, што је потврђено сведочењима и документима иностраних и српских историчара. Уз коришћење релевантних историјских показатеља, архивских и других докумената и обимне литературе, аутор је дао осврт на географске, демографске, верске, просветне, културне, политичке и друге чињенице о Србима у Далмацији и Приморју. У књизи су представљене 242 познате личности српске националности из Далмације, Боке, северног приморја и Трста, који су на овим просторима оставили значајан траг у свим областима живота и рада. Уз биографије личности дате су и њихове фотографије, а одговарајуће делове текста пропратило је још шездесетак географских мапа, фотографија и табела. Аутор указује на потребу очувања српског језика и ћириличког писма, чувања и неговања српског културног, националног и верског идентитета, посебно због процеса асимилације преосталог српског становништва у Далмацији и приморју.

nova gež

ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj evropi nva grž

Kodovi slovenskih kultura 8 Ptice Clio, Beograd, 2003. Mek povez, potpis bivseg vlasnika na unutrasnjoj strani prednje korice, 169 strana. RETKO! Časopis Kodovi slovenskih kultura posvećen je duhovnoj, pre svega narodnoj kulturi slovenskih naroda. Međunarodna redakcija godišnjaka podstiče interdisciplinarni pristup u usmerenost istraživanja u oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, antropologije, kao i etimologije, balkanistike i indoevropeistike. Časopis počev od 1996. godine izlazi jednom godišnje, a svaki broj je posvećen unapred određenoj temi - do sada su objavljene sveske o biljkama, hrani i piću, svadbi i delovima tela. Urednik časopisa je Dejan Ajdačić.

odlično očuvana ejup mušović obredni hlebovi smrni običji kult predaka petar kostić ,,,

Knjiga je nova. Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu, zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa (urednik Ivan Kovačević) Огледи о југословенском културном наслеђу, зборник радова са научног скупа Оквири конструисања југословенског културног наслеђа (уредник Иван Ковачевић) 244 strane; tabele, grafički prikazi ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2012 Zbornik predstavlja krajnji rezultat naučnog skupa pod nazivom `Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa` održanog na Filozofskom fakultetu u Beogradu 8. decembra 2011. godine.

tvrd povez u odličnom stanju, petar Vlahović, Etničke priliek u Srbiji u Prvom srpskom ustanku, Andrija Stojković, Jovan Žujović kao antropolog i etnolog, Ejup Mušović, Pešter i njegovo stanovništvo u prošlosti, Ljiljana Beljkašić Hadžidedić, Narodna nošnja, Jovan trifunoski, Manastirski konaci u Skopskoj Crnoj Gori, ..................

PRIREDILA LJILJANA STANKOV, ĐAČKO ODEVANJE U SRBIJI OD SREDINE XIX VEKA, PEDAGOŠKI MUZEJ, BEOGRAD 2008. NA POČETNOJ STRANI POTPISI ĐAKA! 12

Knjiga Zvuci nostalgije: istorija starogradske muzike u Srbiji jeste prva etnomuzikološka monografija posvećena nastajanju i postojanju starogradske muzike u Srbiji. Čitajući starogradsku muziku kao nostalgičnu muzičku praksu zasnovanu na nasleđu gradske narodne muzike pre Drugog svetskog rata, Marija Dumnić Vilotijević je razmotrila brojne arhivske, terenske, bibliografske i diskografske nalaze, koji ovaj žanr profilišu kao poseban oblik popularne narodne muzike. Predstavljen je istorijski kontekst starogradske muzike – njen odnos s globalnom ranom popularnom muzikom, kao i odlike gradske narodne muzike na području Balkana i Centralne Evrope, posebno u zemljama nekadašnje Jugoslavije. Naročito su sistematizovana proučavanja koja su vršena na teritoriji Srbije, a za primere su uzete izvođačke prakse iz Beograda. Detaljno je objašnjena gradska narodna muzika s početka XX veka, najpre kroz rekonstrukciju izvođačkih konteksta – kafanskog i radijskog, a potom i kroz predstavljanje repertoara. Starogradska muzika u užem smislu je viđena najpre kao proizvod jugoslovenske i srpske muzičke industrije poslednjih decenija XX veka, nakon čega su izloženi konteksti u okviru kojih ona danas postoji u izvođačkoj praksi (kafana i koncert). Konačno, opisane su strukturalne muzičke karakteristike starogradske muzike. Opremljeno ilustracijama, rezimeom na engleskom jeziku, registrom imena, spiskom literature, ali i pregledom odabranih diskografskih izdanja, ovo pristupačno uobličeno naučno istraživanje predstavlja moderno čitanje tradicionalnog muzičkog nasleđa gradova. ____________________________________________________________________ The book Sounds of Nostalgia: The History of Old Urban Music in Serbia is the first ethnomusicological monograph dedicated to the emergence and existence of old urban music (starogradska muzika) in Serbia. Interpreting old urban music as a nostalgic music practice based on the heritage of urban folk music before World War II, Marija Dumnić Vilotijević considered numerous archival, fieldwork, bibliographic and discographic findings that profile this genre as special form of popular folk music. The historical context of old urban music is presented, including its relation with global early popular music, as well as characteristics of urban folk music in the Balkans and Central Europe, especially in former Yugoslav countries. Researches conducted on the territory of Serbia are systematized with special attention, and performance practices from Belgrade are taken as examples. Urban folk music from the beginning of the twentieth century is explained in details, starting from the reconstruction of performance contexts of tavern and radio, and followed by the presentation of repertoire. Old urban music in the narrow sense is primarily seen as a product of the Yugoslav and Serbian music industries in the last decades of the twentieth century, and its present-day performance contexts (tavern and concert) are explained. Finally, the structural music characteristics of old urban music are described. Equipped with illustrations, a summary in English, an index of names, as well as an extensive bibliography and an overview of selected discography, this accessible scientific research is a contemporary reading of the traditional music heritage of cities.

PREZIMENA U CRNOJ GORI - Vukota Miljanić, Akim Miljanić Izdavač: BEOGRADSKA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2007. Povez: tvrd Broj strana: 534 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Autor Zdravko Kostić Naslov Šale iz Šumadije Povez Mek

u odličnom stanju, Londonski grbovnik i ilirska heraldika, Aleksandar palavestra, Vodenica - mesto dodira čoveka i demonskih sila, LJubomir Radenković, Rodoslov Obrenovića, Radoš LJušić, tvrd povez..........

Kodovi slovenskih kultura 4: Delovi tela Clio, Beograd, 1999. Mek povez, 255 strana. Časopis Kodovi slovenskih kultura posvećen je duhovnoj, pre svega narodnoj kulturi slovenskih naroda. Međunarodna redakcija godišnjaka podstiče interdisciplinarni pristup u usmerenost istraživanja u oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, antropologije, kao i etimologije, balkanistike i indoevropeistike. Časopis počev od 1996. godine izlazi jednom godišnje, a svaki broj je posvećen unapred određenoj temi - do sada su objavljene sveske o biljkama, hrani i piću, svadbi i delovima tela. Urednik časopisa je Dejan Ajdačić. Delovi tela u narodnim kulturama Slovena bili su podsticajna tema za saradnike četvrte sveske časopisa Kodovi slovenskih kultura. U izloženim radovima narodna anatomija i fiziologija se pokazuju kroz analizu naziva delova ljudskog, životinjskog ili tela demona, kroz verovanja, magijske postupke vezane za telo. Kako su telo i njegovi delovi na složen način isprepleteni sa slikom sveta, razmena telesnih i netelesnih predstava u jeziku i kulturi je dvosmerna, od najstarijih vremena do danas. Iako su autori svoju pažnju usmerili na različite sinhrone ili dijahrone aspekte okvirne teme, kroz radove se posebno otkriva večna preokupacija zdravljem i plodnošću. Pojavu i značenje delova tela u ruskim bajanjima sistematizovao je i ispitao Aleksej Judin. Srpskohrvatska zdravica, u radu Tanje Petrović je razmotrena kroz upotrebu ljudskih i životinjskih delova tela u magijskom prizivanju plodnosti i berićeta, te kletvenim slikama umanjenog, slabog, mršavog, zgrčenog, sputanog i mekanog tela. Marta Bjeletić grupiše nazive delova tela u narodnom označavanju srodstva na tri grupe: 1) kost, meso, put, krv — simbolizuju životnu snagu i vitalnost, 2) trbuh, pupak, srce su u vezi sa trudnoćom i potomstvom, 3) trup, žila, zglob, seme koleno su lekseme koje imaju anatomsko, botaničko i „rodbinsko` značenje. Posebno su izdvojene lekseme koleno i pojas. Na građi savremenog poljskog jezika, Dorota Filar nabraja uobičajene osobenosti pojedinih delova tela, a potom tumači iskaze u kojima su neanatomske kategorije (fizički prostor, vreme, intelektualni, etički i estetski pojmovi) predstavljene korišćenjem naziva delova tela. U svom prilogu poznavanju narodne antropologije, Tatjana Agapkina je osvetlila magijske i kalendarsko-ritualne radnje sa vodom (kupanje, polivanje, prskanje, valjanje u rosi i dr.) kojima se obezbeđuje zdravlje. Drugi deo njenog teksta govori o htonskim i svadbeno-erotskim postupcima i verovanjima vezanim za noge, a treći — o vezivanju (zatvaranju) usta. Malgožata Daviđak je svoj rad posvetila sagledavanju glave u poljskim frazeologizmima. Na osnovu ruskih poslovica o koži Ilja Utehin ukazuje na njen status u predstavi tela i mesto u iskazima o psihološkim stanjima, osećanjima i metonimijskim iskazima o čoveku i njegovoj sudbini. Otkrivanje princezinih belega u slovenskim i grčkim bajkama Vitalij i Tatjana Zajkovski dovode u vezu sa narodnim obredima: pokrivanjem devojke kada dostigne polnu zrelost, „zagledanjem neveste`, probnim brakom, obnaživanjem pred svinjskim pastirom-žrecom kao ritualnim brakom sa pretkom/božanstvom ili demonom. Svojom studijom u južnoslovenskom nazivu za muški ud, u kojem su dosad videli banalnu metaforu iz slenga, Aleksandar Loma otvara neočekivane uvide u jezičku i kulturnu prošlost. Elena Uzenjova je pažnju posvetila proveri devičanstva u bugarskom svadbenom obredu i ukazala na akcionalne, predmetne i telesne aspekte utvrđivanja časnosti ili nečasnosti neveste. Ana Plotnikova piše o nazivima košuljice i posteljice (placente) novorođenog deteta kod južnih Slovena uz podatke o arealnoj rasprostranjenosti ovih naziva, magijskim postupcima sa košuljicom i posteljicom i verovanjima o deci rođenoj na neobičan način. Dagmar Burkhart piše o parodijskim predstavama zadnjice u nekim zapadnoevropskim delima, ruskim štampanim slikama (lubok), futurističkoj pesmi „Spomenik` Hlebnikova i tekstovima savremenog ruskog pripovedača Vladimira Sorokina. Simboliku vučjih usta u srpskim i hrvatskim običajima, verovanjima i folklornim tekstovima Piter Plas posmatra kroz „kontinuume` žensko — muško, gornje — donje, produktivno — destruktivno, domaće —divlje i pokazuje različita značenja vučjeg zeva: destruktivan, magijsko zaštitni i isceliteljski, i produktivan. Polazeći od Čajkanovićeve studije o Svetom Savi, Mirjam Mencej šepavost vuka u legendama o vučjem pastiru kod južnih Slovena dovodi u vezu sa drugim slovenskim mitologijama i savremenim rekonstrukcijama slovenskog panteona. Ljubinko Radenković pokušava da utvrdi opšta merila na kojima se zasnivaju razlike u izgledu čoveka i mitoloških bića i navodi opozicije: stalno/promenljivo, antropomorfno/zoomorfno, srednje/veliko-malo, celovito/necelovito, kratko/izduženo, jednoglavo/višeglavo, simetrično/asimetrično, govor/odsustvo govora, sposobnost vida/slepost, dvojno/jedno. Čitajući dela istočnoslovenskih i južnoslovenskih književnosti 19. veka, Dejan Ajdačić ukazuje na životinjske delove u izgledu demona, izdvaja pojave životinja kao pratilaca nečiste sile i motive pretvaranja demona u životinje.