Knjiga je dobro očuvana. Srpska književna zadruga,Beograd,1988. 456 strana,17cm

Domoroci Australije grupa autora Etnografski insitut 1982. Mek povez, strana 113 Spolja kao na fotografijama, unutrasnjost vrlo dobra

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 274

odlično očuvana

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. RR8

Podnaslov : Etnološka istraživanja na području `Đerdap II`. Autori : Dr Petar VLAHOVIĆ ; Dušan DRLJAČA ; Dr Milka JOVANOVIĆ Izdavač : Etnografski institut SANU/Etnografski muzej Srbije - Beograd ; 1978.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 93, formata 20,5 x 29 cm.

Veselin Čajkanović o Slavi, Milenko Filipović Krsna slava, Petar Vlahović, Prilog proučavanju slave, Miloje Vasić, O poreklu slave, Milan Budimir, Postanak krsnog imena i drugi

Ethnicity and educational policies in Southern Eastern Europe iz 2005. na engleskom jeziku 210 strana. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Autor: Nikolas Gejdž Povez: broširan Br. strana: 224 Format: 11,5 x 17,5 „Portret Grčke“ Nikolasa Gejdža, američkog književnika grčkog porekla, realističan je i obuhvatan, sa smislom za neobične detalje i na momente nadahnut ličnim iskustvom. U njemu su znalački i pristupačno predstavljeni grčka istorija, jezik i spomenici, ostrva i kopno, muzika, običaji, stari i savremeni mitovi. Istančani psihogram zemlje i ljudi koji oduvek bude interesovanje, dovode u nedoumicu i fasciniraju.

Mila Bosić: Božićni običaji Srba u Vojvodini Izdavači: Vuk Karadžić, Bg, Etnog.muzej Bg, Vojvođanski muzej NS, 1985. Meki povez, ćirilica, 206 strana

odlično očuvana ivan tabaković

PODGORIČKA ZRNAD IZ VIJUGA I AVLIJA ,Miloš T.Uskoković 24.cm....123.strane,,,PODGORICA Novelete....NOTICE... M

Autor: Aleksandar Pavlović Izdavač: Srpski genealoški centar Godina izdavanja: 2006 Broj strana: 204 Povez: mek Format: 16 x 11 cm Knjiga Beogradski Autoklub (1922-1941) još jedna je u ne tako dugom nizu knjiga inspirisanih društvenim promenama i procesima evropeizacije beogradskog života u periodu između dva svetska rata. Zasnovano na obilju podataka i činjenične građe, ovo delo donosi detaljan uvid u život i delatnost Autokluba, jednog od elitnih beogradskih udruženja tog vremena, udruženja za koje se može smatrati da je u znatnoj meri i bilo jedan od činioca u prihvatanju evropskih kulturnih uticaja i u njihovom širenju u domaćoj sredini. U nekoliko zasebnih odeljaka, u knjizi su prikazane istorijska, socijalna i materijalna dimenzija postojanja Kluba, odnosno prikazani su hronologija važnijih događanja vezanih za njegovo delovanje, zatim struktura članstva, klupska obeležja, prostorni smeštaj Kluba, društvene delatnosti, i, naposletku, način odevanja njegovih članova. Tim putem, nastojeći da na svetlost dana iznese brojne segmente iz života jednog udruženja, ali i sagledavajući njegovo mesto i ulogu u procesu društvene modernizacije Beograda u periodu između dva svetska rata, ova knjiga svakako predstavlja vredan doprinos u jednom sveukupnom istraživanju kulturne istorije našeg glavnog grada i to posebno one iz prve polovine XX veka, iz vremena čiji je svakodnevni život za vreme socijalizma, možda i iz političkoideoloških razloga, polako ali sigurno bio prepuštan potpunom zaboravu. Dr Vesna Vučinić-Nešković

Dušan Bandić TABU U TRADICIONALNOJ KULTURI SRBA BIGZ, 1980. Manji format, 410 strana. Deluje da nije ni čitana, spolja kao na slikama.

SA SLIKE MPUS-1/P-1

O KRSNOM IMENU -ZBORNIK - BIBLIOTEKA BAŠTINA, KNJ. BR. 13 Urednik: Svetlana Velmar-Janković Izdavač: Prosveta, Beograd, 1985, tiraž 7.000 primeraka, srpska književnost / istorija Opis: tvrd povez, ćirilica, format 24 x 15.5 cm , ukupno 564 strane Prodajno stanje: Polovna, jako lepo očuvana knjiga, deluje nekorišteno. `Nekorišten sa felerom ` odnosi se na ostećenje rikne na vrhu korice i nekakvim mrljicama,kao akvarel samo na gornjoj površini štamparskog tabaka ( slika), unutrašnjost besprekorna, knjiga deluje nekorištena. Knjiga je kvalitetno štampana i koričena, čista, uredna, bez pečata, posveta, podvlačenja, neprijatnih mirisa.

Украшавање и мотиви на бошњачком градском покућству : из збирки Одјељења за етнологију Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву : Музеј у Пријепољу, април - мај 2005. / Aуторири: Светлана Бајић и Лебиба Џеко [16] стр. : илустр. ; 23 cm има потпис на првој страни K SS O 1 2 M O 3 2

NARODNI OBIČAJI VEROVANJA I POSLOVICE KOD SRBA

Zaduzbinar novog zavicaja, Crkva Sv,Luke u Rakitovu Ktitor Miodrag Dragan Nikolic, Jagodina 1996. Priredio Savo Vetnic Privatno izdanje, mali tiraz 90 str, etnologija, tradicija, umetnost, geografija, ....

O imenu Šapca kroz vekove, Gliša Elezović SANU 1952. god strucna etnologija. malo pozutele korice mali tiraz specijalno izdanje

nova narodne igre dragoslav dević veselin čajkanović ,,

Teorijski pomak u razlikovanju pola (sex) i roda (gender), unutar teorije rodnosti, ima dugu predistoriju. Osnovu teorijskog koncepta je ponudila Margaret Mid u knjizi „Pol i temperament u tri primitivna društva“ još 1935. godine. Ona je definisala pol kao biološku kategoriju, a rod kao društveni konstrukt. Izdavač: Ukronija Broj strana: 224 Pismo: Ćirilica

Knjiga je nova. Danijel Sinani - Narodna religija, odabrana poglavlja Данијел Синани - Народна религија, одабрана поглавља 214 strane; grafički prikazi, tabele ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2010 Određenje pojma narodna religija, izvori za proučavanje narodne religije, dosadašnja istraživanja, opšte karakteristike narodne religije, religijske predstave, primeri iz prakse...

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,„Portret Grčke“ Nikolasa Gejdža, američkog književnika grčkog porekla, realističan je i obuhvatan, sa smislom za neobične detalje i na momente nadahnut ličnim iskustvom. U njemu su znalački i pristupačno predstavljeni grčka istorija, jezik i spomenici, ostrva i kopno, muzika, običaji, stari i savremeni mitovi. Istančani psihogram zemlje i ljudi koji oduvek bude interesovanje, dovode u nedoumicu i fasciniraju.``

Srpska knjizevna zadruga, Beograd, 1991 godine. Tvrd povez, 484 str, odlično očuvana O autoru Миленко С. Филиповић (Босански Брод, 8. новембар 1902 — Београд, 22. април 1969) био је један од најзначајнијих српских и југословенских етнолога и етнографа.[1] Основни биографски подаци Рођен 8. новембра 1902. године у Босанском Броду у породици жељезничара са укупно седмеро дјеце. Миленко С. Филиповић је био истакнути југословенски антропогеограф и свјетски познат и признат етнолог, истраживач широких географских пространстава и још дубљих народних обичаја, миграција српског становништва и њихових посљедица, до веома ријетких и тешко уочљивих појава и посљедица народног живота. Школовање Основну школу завршио је у граду Високом, возарећи жељезницом из оближњих Подлугова. Гимназију похађа у Тузли у тешким условима Првог свјетског рата, гдје га материјално помаже као и друге одличне ученике индустријалац Данило Пантић. Као одличан ученик Миленко даје инструкције слабим ђацима и тако материјално помаже школовање своје браће и сестара. Уписује се на Филозофски факултет у Београду (1921) гдје студира групу предмета: географија, етнологија и национална историја код највећих научника тога времена, географа Јована Цвијића и етнолога Тихомира Ђорђевића и Јована Ердељановића. Иако је дао много радова из антропогеографије, професор Филиповић је ипак на првом мјесту био етнолог. Студије завршава за три и по године у својој 23. години живота. Када је мјесто професора географије у Велесу, у Македонији, одмах наставља са научним радом на изради докторске дисертације: “Височка нахија”, коју је одбранио 1928. Године. Дисертација од 456 страница текста објављена је исте године у Београду у чувеној Цвијићевој едицији “Насеља српских земаља”. Научни рад У чувеној Цвијићевој едицији “Насеља српских земаља”, током живота објавио је доста радова, а важнији су: “Вогошћа и Биоча у Босни”,” Живот и обичаји народни у Височкој нахији”, „Гласинац”, „Рама” у Босни и “Таково”. 1930. године је изабран за доцента и за вандредног професора 1937. године на младом Филозофском факултету у Скопљу. Са подручја Македоније професор Филиповић је објавио неколико десетина већих и мањих радова и постао члан Научног друштва. Један је од покретача оснивања Етнолошког друштва Југославије и главни уредник часописа “Етнологија”. Богати научни рад професора Филиповића прекида Други свјетски рат на подручју Југославије од 1941-1945. године, који је преживио у Београду. И у таквим условима професор Филиповић наставља са научним радом, тако да је одмах посље ослобођења изабран за Научног сарадника Српске академије у Београду. Као већ истакнуто научно име добија Рокфелерову стипендију и проводи једну школску годину на Харвардском универзитету у САД, гдје не само слуша, него и држи предавања на енглеском језику, који је сам научио. Због запажених научних радова изабран је за научног сарадника Харвардског универзитета. Слободно вријеме је користио за упознавање и скупљање грађе о Србима у Америци од обала Атлантика до обала Пацифика. На новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву изабран је по позиву за редовног професора на предметима антропогеографија и етнологија 1955. године. И током релативно кратког боравка у Сарајеву развио је снажну научноистраживачку и организацијску дјелатност. Тако је већ 1957. године као главни уредник првог географског научног часописа у Босни и Херцеговини “Географског прегледа” објавио веома запажени уводни чланак “Цвијићева антропогеографска школа”. Остао је главни уредник овог часописа до одласка у пензију (1962). Истовремено је изабран за члана Научног друштва БиХ, а затим за редовног члана Академије наука БиХ. Од 1959. До 1964. године био је директор Балканолошког института Академије наука БиХ. Организовао је и учествовао са неколико реферата на чувеном Симпозијуму о средњовјековном катуну. Ни тешка болест није могла спријечити професора Филиповића да настави са својим научним радом у Сарајеву и у Београду. Бројни су радови професора Филиповића у Дијелима Академије наука БиХ у Сарајеву као што су: “Лепеница као регија“,“Попово у Херцеговини“(заједно са Љ. Мићевићем), “Мајевица“(С обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба),“Српска насеља у Белој Крајини“, и на десетине мањих по обиму, али зато веома значајних по садржају. Радови професора Филиповића објављени су и у три југословенске енциклопедије, а наводимо само најзначајније као: “Кућна задруга“, “Род“, “Крсна слава“, “Братство“, “Цигани“, „Цинцари“ и бројни други. Професор Филиповић запазио је на десетине одличних студената, које је стално мотрио и помагао им да успеју у тешком научном раду. Десетак од њих су постали познати научници у својим научним дисциплинама. Поједини његови ученици чувају бројна писма којима је овај несебични учитељ изражавао готово родитељско старање за њих. Још неки од важнијих Филиповићевих етнолошких радова су: „Деформисање лубање у Југославији`, „Тетовисање у јужној Србији`, „Србљаци`, „Етничке прилике у Македонији и Старој Србији`, „Обичаји и веровања у Скопској котлини`, „Несродничка и предвојена задруга`, „Галипољски Срби`, „Живот и обичаји народа у Височкој нахији`, „Трачки коњаник у обичајима и веровањима балканских народа` „Женска керамика код Балканских народа`, „Цинцари у Босни`, „Горња Пчиња, „Постанак и развитак групе банатских Хера“, „Стварање етничких група на планинама`, „Структура и организација средњевековног катуна`, „Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије` „Различита етнолошка грађа из Црне Горе и Санџака`, „Етнолошке белешке из источне Херцеговине`, „Јован Цвијић и српска етнологија` итд. Mеђу бројним антропогеографским студијама проф. М. Филиповића истичу се радови: „Височка нахија`, „Северна велешка села`, „Дебарски Дримкол`, „Голо Брдо“, „Гласинац`, „Рама у Босни`, „Таково`, „Попово у Херцеговини`, „Хас под Паштриком`, „Модрича некад и сад`, „Положај и територијални развитак Велеса`, „Номадски сточари на Ограждену`, „Цвијићева антрапогеографска школа` итд. [2] Кроз читав свој прилично тежак живот радио је са огромном енергијом не признавајући животне тешкоће. Зато је успио да у свом научном објављеном раду има готово 400 стотине библиографских јединица. Цијели живот професора Филиповића био је посвећен научном истраживању и научним радовима. Тај рад је познат и признат не само у Југословенским земљама већ и у широким научним круговима у иностранству, јер су поједини Филиповићеви радови објављени и изван наше земље. Темељно знање страних језика омогућило је проф. Филиповићу познавање светске научне литературе. Од мањих чланака о појединим ситнијим проблемима брзо је прешао на заокругљене и потпуније студије. Неке његове студије су најбоље које постоје у југословенској етнолошкој и антропогеографској науци.[2] Смрт Професор Филиповић је умро 22. априла 1969. године, посље тешке болести, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду надалеко од једног од својих учитеља Јована Цвијића и славног књижевника и борца за народна права Петра Кочића. Смрћу професора М. Филиповића наша наука изгубила је ватреног поборника. Он ће остати у трајном сећању југословенских етнолога и географа, а пре свега његових ученика и сарадника. Остаће оличење изузетне енергије и етичке постојаности. Ово неколико редова нека му буде само стручак признања од захвалног ученика и пријатеља.