Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 178 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Srpske narodne pripovetke i predanja iz leskovačke oblasti Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Srpski etnografski zbornik, knjiga XCIV Odeljenje društvenih nauka - Srpske narodne umotvorine, knjiga 4 Sakupio: Dragutin M. Đorđević Priredila: Nada Milošević-Đorđević Povez: broširan Broj strana: 667 + fotografije Sadržaj priložen na slici. Spolja kao na slikama. Pečatirana, poslednja tri lista malo pohabana duž jedne ivice, sve ostalo odlično očuvano. Priče o životinjama i basne Bajke Legendarne priče Novele Šaljive priče i anegdote Predanja (K-123)
Antropogeografska i etnološka razmatranja na terenu i u narodu vršena 1934-1937 godine Izdavači: Muzej u Prištini / Narodna i univerzitetska biblioteka u Prištini Biblioteka Čuvari baštine, knj. 1 Povez: tvrd Broj strana: 376 + prilozi Ilustrovano. Veoma dobro očuvana. Knjiga je podeljena na sedam tematskih celina: 1. Etnička prošlost i istorijsko-geografsko stanje Srba u Drenici u starije doba 2. Etnička prošlost Srba u Drenici u novom veku 3. Etnička prošlost i etnografsko-antropogeografsko stanje Arbanasa u Drenici u novom veku 4. Patrijarhalna kultura kod Arbanasa u Drenici 5. Život i običaji 6. Etnička prošlost Cigana (Roma) u Drenici u novom veku 7. Naselja i poreklo stanovništva „M. S. Milojević, srpski spisatelj iz doba romantizma ističe kako u jednom delu Drenice u 431-oj kući živi „sve sam Srbin poturčen, koji vrlo malo zna arnautski i koji više srpski no arnautski govore“. Zatim navodi: „U 258 takođe poturčeni Srbin, ali koji podjednako govore i jednim i drugim jezikom“. Slično Milojeviću, razlaže i drugi srpski spisatelj T. Stanković, koji navodi: „Drenički Arnautaši, svi znaju dan svoje slave – svoga krsnog imena i toga dana ništa ne rade.“ (K-136)
Marko Miljevic - Grmecka korida Sanski Most, 1990. Mek povez, 98 strana, bogato ilustrovano. Грмечка корида је назив за традиционалне борбе бикова, код крајишких Срба,[1] са Грмеча. Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза Илиндана (2. августа). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у Оштрој Луци и Владе Републике Српске. Године 2015. одржана је 243. корида по реду. Историја Иако се сматра да је ова српска народна светковина стара најмање два вијека, претпоставља се да се Грмечка корида први пут у штампаном облику помиње у приповијеци „Јаблан” 1902. српског аутора из овог краја, Петра Кочића, и то у вријеме аустроугарске окупације. Срби из погрмечких села су традиционалне борбе бикова до 1992. године одржавали на Међеђем брду код Санице, у данашњој федералној општини Сански Мост. Током рата корида јењава, а погрмечки Срби напуштају огњишта и ову манифестацију настављају 1996. године на Поповића брду, Општина Оштра Лука које се налази на територији Републике Српске.[2] Приповијетка „Јаблан” 1902: Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. — Подувати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. - Не дајте, људи, нагрди вола! викну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велик млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују.[3] Категорије Борбе бикова су подјељење у двије категорије, од 500 до 800 kg и оне преко 800 kg. Побједник обично осваја и новчану награду. Илиндан и грмечки вашар Илиндан је хришћански празник који се слави 20. јула по јулијанском календару, односно 2. августа по грегоријанском календару. Посвећен је светом пророку Илији. Окупљања на вашарима су у традиционалној култури обављала значајну функцију културне размјене између становника блиских предеоних цјелина. Грмечка корида и данас има значајан одјек у сеоским и градским заједницама крајишког подручја.
Zdravko Kajmaković : GEORGIJE MITROFANOVIĆ , Kajmaković, Zdravko, 1929-2009 Сарајево : `Веселин Маслеша`, 1977 , tvrdi povez, Fizički opis 406 стр., [10] табли, [1] савијен лист : илустр. ; 28 cm I Predmetne odrednice Митрофановић Георгије, зограф, 17в -- Хиландар -- Црква св. Николе -- Ушће Očuvanost 4.
TAMNIČ KROZ VEKOVE , Monografija autori: Жикић, Радослав В., 1948-2008 Стојановић, Србобран Д., 1944- Тодоровић, Александар Ж., 1921-2004 Жикић, Јован Б., 1947- Крагујевац : Српско биолошко друштво `Стеван Јаковљевић`, 2010, Fizički opis VII, 432 str. : илустр. ; 24 cm Тамнич је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-; ima potpis.
RUSKA EMIGRACIJA U SRPSKOJ KULTURI XX VEKA - Tom 2 - Zbornik radova, Руска емиграција у српској култури XX века : зборник радова. T. 2 / приредили Миодраг Сибиновић, Марија Межински, Алексеј Арсењев Ostali naslovi Допринос руске емиграције развоју српске културе XX века Београд : Филолошки факултет, Катедра за славистику и Центар за научни рад, 1994 Fizički opis VIII, 326 стр. ; 24 cm Napomene `Основ овог зборника чине саопштења и реферати са научног скупа посвећеног теми `Допринос руске емиграције развоју српске културе XX века`, одржаног 27, 28. и 29. априла 1993. на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду`--> уводне напомене Емиграције, руске -- Југославија -- 20в -- Зборници Руси -- Југославија -- 20в -- Зборници Србија -- Културна историја -- 20в -- Зборници Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-.
Pun naslov : WISSENSCHAFTLICHE MITTEILUNGEN DES BOSNISCH-HERZEGOWINISCHEN LANDESMUSEUMS - BAND III, HEFT B Autori : Grupa autora Izdavač : Bosnisch-herzegowinischen Landesmuseum - Sarajevo ; 1980. god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 301, formata 19 x 26,5 cm.