Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilca! Biseri decje knjizevnosti - Lafonten - Izabrane basne - Price o lisculukavom i kurjaku jakom - Alfons Dode - Cica - Segenova koza Ilustracije: Grupa autora !

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najlepše basne za decu – cirilica po Dositeju Obradovicu Zbirku najlepših i najčitanijih basni koje su volela mnoga deca pre tebe sakupio i zabeležio naš poznati pisac Dositej Obradović. Čitajući knjigu Dositeja Obradovića Najlepše basne za decu – latinica, uočićete da se u basnama životinje često ponašaju kao i odrasli ljudi. Uočićete da se priroda oko njih predstavlja takođe u živom obliku sa svim vrlinama i manama. To je ujedno i glavna osobenost ovih kratkih priča, koje nazivamo basnama. Luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga. U knjizi Najlepše basne za decu mozete pročitati više od sedamdeset basni našeg poznatog basnopisca. Iz sadržaja knjige Najlepše basne za decu – latinica: Lisica i gavran Medved i pčela Ovan i jelen Lav i zec Lisica i jarac Cvrčak i mrav Kos u kavezu Zečevi i lisice Petao i dragi kamen Kornjača i orao Lisica, petao, kokoške i psi Zečevi i žabe Lav, miš i lisica Papagaj i mačka Lav i lisica Krmača i vučica Vuk i jagnje Jelenji rogovi Vuk i ovca Orao i lisica Konj i magarac Žabe, panj i hidra Slavuj i jastreb Lisice Lav i magarac Žena i kokoška Medved i mečkar Lisica i grožđe Kovač i pas Lav i miš Jastreb i kukavica Lav, magarac i lisica Jelen i vinograd Pas i vuk Magarac u lavljoj koži Mladi i stari jelen Lisica i kupina Psi Mačak i miševi Petao, lisica i kokoške Dve žabe Ris i lisica Zec i lav Papagaj i druge ptice Petao, pas i lisica Petlovi i prepelice Dva miša Paun i čavka Mišić i mišica Ugojena mazga Lisica i majmun Slavuj, kukavica i magarac Vuk i ždral Žaba i vo Čavka i druge ptice Putnici i topola Lovac i kos Majmun i delfin Vuk i lav Lav i bik Vuk i konj Lisica i vuk Ustreljeni orao Lav i medved Vučica i vučići Mesar i pas Divlji vepar i lisica Proždrljiva lisica Magarac, petao i lav Vuk i koza Čavka i orao Mesarev pas i vuk Konj i konjušar Jarac, bik i lav Lisica i drvoseča Čovek i dva psa Lav, vuk i lisica Lav, bikovi i lisca Lav i divlji vepar Miševi i zvonca Basne su priče u kojima su junaci životinje, nosioci ljudskih osobina, ali u suženoj alegorijskoj funkciji; sve one govore čovekovim jezikom, ali čine svet za sebe, izdvojen, poseban. Sa dobro poznatom poukom na kraju, u kojoj je sabrano sve narodno iskustvo i mudrost, pred nama je zbirka mudrih priča koju deca rado prihvataju i pamte čitavog života jer na nenametljiv način, kroz nezaboravne likove – lukava lisica, nejaki miš, ćudljivi vuk – stiču životno iskustvo i uče kako da se nose sa nedaćama.

104 Ilustrovane basne U knjizi se nalaze 104 najlepše dečije basne: -LAV I ZEC -LAV, MIŠ I LISICA -LAV I MAGARAC -LAV I MIŠ -LAV, MAGARAC I LISICA -LAV I BIK -LAV I MEDVED -LAV, VUK I LISICA -LAV, BIKOVI I LISICA -LAV I DIVLJI VEPAR -LISICA I JARAC -LISICA, PETAO, KOKOŠKE I PSI -LISICE -LISICA I GROŽĐE -LISICA I KUPINA -LISICA I MAJMUN -LISICA I VUK -LISICA I DRVOSEČA -LISICA I RODA… 256 str., tvrd povez sa sunđerom,ćirilica,Format:205mm x 295mm

Po Dositeju Obradoviću Pripovedali - Sava Radović - Predrag Krstić Ilustracije - Vladana Likar-Smiljanić Izdaje - IRO Vuk Karadžić - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 8 od 10 Tvrd povez 135.strana

Tvrd povez, odlično očuvana ima potpis na predlistu L

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ivan Andrejevič Krilov (rus. Иван Андреевич Крылов, 13. veljače 1769. - 21. studenog 1844.) je bio ruski basnopisac i komediograf. Proslavio se prvenstveno svojim basnama, u kojima je često uz općeljudske mane i poroke istodobno šibao i aktualna ruska društvena i kulturna zbivanja po čemu se razlikovao od La Fontainea, kojega je mnogo prevodio i prerađivao i u kojeg se u mnogočem i ugledao. Krilkoljeve basne, pisane gipkim i jampskim stihovima i narodu bliskim jezikom, uspjele su prodrijeti i do europskih čitalaca i do ruskog puka, te pojedine Krilovljeve sentencije žive i danas kao narodne poslovice.

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Ređe u ponudi! Autori: - Cyril Pedrosa - Cecile Chicault - Michel Plessix - Thierry Robin - Mazan - Tiburce Oger - Isabelle Dethan - Turf - Jean - Luc Loyer - Yann Degruel and Julie Audibert - Jean - Luc Masbou - Claude Guth and Laurent Cagniat Ilustracije: Korica: Michel Plessix Zadnja korica: Turf Uvodna strana: Jean - Luc Masbou Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 — Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac. Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova. Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima. U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, `Evnuha` (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu `Adonis` 1658., inspirisan Ovidijem. Lafonten je `Adonisa` posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike. Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova `Dogodovštine i vesti u stihu` (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke `Đokonda` (franc. Joconde) i `Rogonja i srećni` (franc. Le Cocu battu et content). U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo - basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom `Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena` (franc. Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige `Dogodovštine i vesti` je bilo zabranjeno. U periodu 1667-1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih `Odabranih basni`. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov `Susret` (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju `Astrea` (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta. Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne `Dogodovštine i vesti` a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih `Dogodovština i vesti`. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji. Književni stil i interes Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovano: La Fonten Basne Odabrane basne, koje je u stihove stavio gospodin de La Fonten, jednostavno nazvane Fables de La Fontaine, su tri zbirke od dve stotine četrdeset i tri alegorijske basne koje je Žan de La Fonten objavio između 1668. i 1694. Većina njih je inspirisana basne o Ezopu, Babriju i Fedru prikazuju antropomorfne životinje i sadrže eksplicitni (predstavljen na početku ili kraju pesme) ili implicitni moral. Autor izmišlja žanr koji raskida sa ezopskom, evangelističkom i humanističkom tradicijom, gde stil i duh više nego predmet imaju za cilj da budu didaktički. Uzor klasičnog francuskog, ove apologete su od početka 18. veka kao nastavno pomagalo koristili jezuiti, glavno nastavno telo u Francuskoj do 1763, i porodični učitelji, zatim postali, pod Trećom republikom i sve do posle rata. , obavezno u osnovnoj školi. Urednička geneza Tri zbirke Prva zbirka basni odgovara knjigama I do VI aktuelnih izdanja. Objavljena je 1668. godine, osamnaest godina nakon Ezopovih parafraza Džona Ogilbija na engleskom, i posvećena je detetu, dofinu. Žan de La Fonten je tada bio privržen, kao i njegova majka Fransoaz Pidu, da prati Grande Madame, tetku Luja KSIV koja je sudila u Luksemburškoj palati. Tako će ostati do njene smrti 1672. godine. Faksimil rukopisa Statuature i Jupiterove statue, objavljen 1678. Druga zbirka odgovara knjigama od VII do KSI. Objavljena je tek deset godina nakon prve, 1678. i 1679. godine, u dva toma, od kojih je poslednji obuhvatao tri od ovih pet novih knjiga. Pesnik je tada otišao sa orleanskog dvora pre šest godina u pariski salon gospođe de La Sablijer. Svoju knjigu posvećuje gospođi de Montespan, još uvek trijumfalnoj miljenici koja se u tridesetsedmoj godini zabavlja izvan samog Versaja, u svom novom i susednom Šatou de Klanji. Četiri godine ranije, naručila mu je, u znak poštovanja i zaštite, libreto za operu koja na kraju nije napravljena. Poslednja zbirka odgovara aktuelnoj knjizi KSII. Objavljena je nakon teške bolesti 1693. godine, a ponovo je izdata 1694., nekoliko meseci pre smrti autora, sedamdesetjednogodišnje poznate ličnosti koja je deset godina ranije postala akademik, a koju je nedavno ugostila njegova bogata prijateljica En. d`Hervart u svom hotelu u ulici Rue de la Platriere. Posvećena je vojvodi od Burgundije, unuku Luja KSIV i sada nasledniku. Upravo je ovaj mladi princ dao starom pesniku temu za jednu od novih bajki, Stari mačak i mladi miš. Basne nastale iz zbirke Zbirke okupljaju tekstove čiji datum sastavljanja ostaje neodređen i koji su za mnoge ranije kružili u obliku nedatiranih i lažno anonimnih listova potpisanih M.D.L.F.1 Pre pojavljivanja u drugoj zbirci, osam basni je objavljeno u delu objavljenom 1671. Nove basne i druge pesme. Matrona Efeska i Belfegorova pojavila se 1682. u Pesmi o Kvinkini i drugim delima u stihovima, narudžbini sa naučnim pretenzijama. Le Cure et le Mort, aluzija na autentičnu vest, i Le Soleil et les Grenouilles, metafora holandskog rata i imenjak basne iz prve zbirke, objavljeni su odvojeno 1672. Ovoj se neće pridružiti. ostalima za života autora. Rukopis La Cour du Lion, osim ako se radi o životinjama bolesnim od kuge, distribuiran je 16742. Mnoge basne iz poslednje knjige, sastavljene u hitnosti bolesti koja najavljuje skoru smrt, već su bile objavljene. Lisica, vuk i konj, pročitana 1684. na Akademiji za prijem Nikole Boaloa3, učestvovala je 1685. sa još nekoliko novih basni u sastavljanju knjige pod naslovom Dela proze i poezije sieurs de Maucroik et of the fontana. Le Milan, le Roi et le Chasseur je u junu 1688. poslat princu de Contiju na brak i objavljen 1689. Les Compagnons d`Ulisse, Les deuk Chevres, Du Hoarder et du Singe, objavljeni su između kraja 1690. i krajem 1692. Le Mercure galant, ali se verzije KSII knjige malo razlikuju4. Sudiju arbitra, bolničara i usamljenika izabrao je u junu 1693. otac Dominikue Bouhours da se pojavi u njegovoj antologiji Recueil de vers Choisir4. La Ligue des Rats, umetnuta u knjigu KSII u Œuvres posthumes iz 1696. godine, ne pojavljuje se u izdanju Žana de la Fontana iz 1694., koje je tajno kružilo i dodato je zbirkama tek 18615. The Ass Judge, francuski prevod latinska bajka Žana Komira, pojavljuje se u savremenim izdanjima Celokupnih dela, ali ne i sa drugim basnama Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 — Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac. Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova. Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima. U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, `Evnuha` (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu `Adonis` 1658., inspirisan Ovidijem. Lafonten je `Adonisa` posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike. Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova `Dogodovštine i vesti u stihu` (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke `Đokonda` (franc. Joconde) i `Rogonja i srećni` (franc. Le Cocu battu et content). U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo - basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom `Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena` (franc. Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige `Dogodovštine i vesti` je bilo zabranjeno. U periodu 1667-1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih `Odabranih basni`. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov `Susret` (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju `Astrea` (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta. Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne `Dogodovštine i vesti` a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih `Dogodovština i vesti`. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji. Književni stil i interes Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.

Odlicno ocuvana,kao nova.Izdavac:Beli Put K81

Zečići Autor: Felix Salten Izdavačko preduzeće `Bratstvo-Jedinstvo` Godina izdanja: 1952 14x20 cm, meki povez, 186 str. Prevod: Lazar Atanacković,Petar Aranicki Stanje: Na predlistu posveta i pečat prethodnog vlasnika. Unutrašnjost knjige je odlično očuvana, bez ikakvih nedostataka, ali je na zadnjoj korici sa spoljne strane išvrljano dečijom rukom kao na slici.

NOVA KNJIGA Ova obimna i prelepo ilustrovana riznica najlepših basni za decu će vašim mališanima predstaviti četrdeset najinteresantnijih junaka i njihovih pustolovina, borbu dobra i zla.... Iz sadržaja: Crvrčak i lasta, Zec i kornjača, Lisica i roda, Medved i pčele, Cvrčak i marv, Vuk i konj, Lav, magarac i lisica, Vetar i sunce, Vuk i jarići, Konj i magarac, Petao i lisica, Lav i miš, Lisica i jarac, Zec i žabe, Gavran i lisica, Pastir koji je zbijao šale, Petao i biser, Slavuj i jastreb, Lav i lisica, Cvrčak i leptir, Roda i žabe, Lav i njegovi podanici, Dva petla, Čovek i dva psa, Putnici i medvedica, Lav i medved, Orao, čavka i pastir, Lisica i drvoseča, Seljakovi sinovi, Lisica i majmun, Dva miša, Kornjača i orao, Mišić i mišica, Majmun i delfin, Lisica i vuk, Mladi i stari jelen, Čavka i druge ptice, Košuta i lav, Seljak i njegovi sinovi, Jastreb i kukavica, Papagaj i druge ptice. Izdavač: LEO commerce Pismo: ćirilica Povez: tvrdi Format: 210mm x 290mm Broj strana: 164

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Commodore trade - Beograd, 2022. god. Tvrd povez, obložen sunđerom, 28,5 cm. 96 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor

Veći format. Prelepo ilustrovano. Tvrdi povez. Blago ižvrljana na predlistu.