Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
76-100 od 1123 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
-
Tag
Žurnalistika i novinarstvo
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Još je književnik Borislav Pekić u svojem delu `Pisma iz tuđine` pisao da je `prosečan britanski pogled na Jugoslaviju posledica istorijske-model zablude, ali i nekih zabluda čiji je poreklo novijeg datuma. Sve se odnose na Srbe, a ukoliko obuhvataju Jugoslaviju, to je opet samo zbog Srba. Britansko neshvatanje Balkana usavršeno je naklonošću prema Turskoj imperiji i nesklonošću prema svemu što je, ugrožavajući ovu potonju, opasnostima izlagalo najbrži put Indiji, izvoru britanskog kolonijalnog bogatstva. Srbi su imali nesreću da im je formiranje nezavisnog nacionalnog i državnog života zavisilo od pada Turske čime su, u borbama sa njom, zaslužili trajnu englesku nezahvalnost. Za Engleze Srbin je Bugarin na Dardanelima ili Rus na Moreuzima, što je za londonsku vladu istorijska mora...` Marko Lopušina (Raška, 1951) srpski je novinar, istraživač i istoričar, poznat po nizu knjiga o novijoj srpskoj istoriji, dijaspori, kao i tajnim službama i njihovoj ulozi u savremenoj srpskoj politici.[1] Odlikovan je zlatnom Medaljom za zasluge (2024)
MALI EKRAN Momo Kapor Str 245 Povez mek Stanje knjige knjiga je nova TANAIS 2012 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Posle romana i knjiga prica, po kojima je Momo Kapor (1937–2010) više nego prepoznatljiv u srpskoj književnosti, pred citaocima su njegove manje poznate televizijske kritike koje je, kao svoje prve književne radove, objavljivao dvaput mesecno u rubrici `Mali ekran`, u `Književnim novinama` od 1964–1969. godine. Izabrane u ovoj knjizi, Kaporove `price` o televiziji u nastajanju, na medijskom prostoru ondašnje Jugoslavije, svedoce o njegovoj potrebi da u svakom programu ili emisiji traži važan susret sa životom. Britki jezik, dosetka, nemirni duh, obrušenost na glupost, na licemerje, na kukavicluk, izdvajale su ove tekstove od onih kakvim je obilovala ondašnja štampa. Pozivajuci se na Foknera, Prusta, Hemingveja, Hickoka, Trifoa, Godara... polazeci od uverenja da televizija pociva na fenomenu masovne kulture kao `nove audiovizuelne naslednice` tradicionalne kulture, Kapor je tražio `moralni barometar`, svestan da mali ekran fabrikuje lažne idole, povladuje šundu i kicu, i zanemaruje stvaralacki duh. Postavio je velike zahteve svakome ko piše o televizijskom programu. Osecajan i maštovit, nadmocan u zapažanju, duhovit u zakljucivanju, poredio je televizijskog kriticara sa Prometejem, mada bez vatre, i ostavio mu na `cuvanje` mali ekran – njegove prave vrednosti i opasne zablude.
Četvrti svetski rat protiv Srbije - Dijego Fuzaro Politika, Publicistika Izdavač Naš Pečat 2019 Broširan mek povez 217 str, 21 cm Knjiga je nekorišćena Knjigu šaljem preporučenom tiskovinom (poštarina 133 din) Књигу есеја Дијега Фузара, једног од најзначајнијих италијанских и европских филозофа данашњице, недавно је, под насловом Четврти светски рат против Србије, објавио Печат. У овом јединственом издању сабраних колумни Печатовог дугогодишњег сарадника, а које наш лист редовно објављује од 2014. године, читалац ће се поново срести с ауторовим коментарима и вредним промишљањима безмало свих важних проблема данашњице. Фузаро говори о многим идеолошким, политичким, културним и уопште цивилизацијским питањима – потенцијално жариштима опасних сукоба, о којима се у Европи и свету, али и у Србији воде жустре и супротстављене дебате, а решења се ни из далека не назиру. Дијего Фузаро успева да с филозофског становишта тумачи и актуелне и реалне догађаје, непогрешиво детектујући зло у слаткоречивости неолибералних кругова. Надмоћан умом и знањем, наоружан добрим намерама према човечанству, елоквентан, брзо је постао нова звезда на небу светске филозофије. У својим делима Дијего Фузаро се бави италијанском филозофијом, немачким идеализмом и марксизмом у смислу превредновања Маркса у оптици савременог капиталистичког света. Покушава да укаже на радикалну контрадикцију капитализма, односно акцелеративну концепцију у односу на будућност, а која не допушта алтернативу. Указује да човек није више власник свога времена, због убрзања историје до кога доводи глобални капитализам. Драган Мраовић
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SADRŽAJ: HIMBA JE U SRCIMA ONIH KOJI MISLE ZLO Umjesto predgovora Put u neizvjesnost Rat i mir – Šalom” »Izrael ima atomsku bombu Jedna nova »rasa« Umjesto Britanije - Sjedinjene Američke Države! Onaj tko putuje ptica je Baronova smrt U ime Tareka, ne ratujte, ljudi! ONI KOJI TVRDE KAKO JE NEPRAVDA NEIZBJEŽNA, ZABORAVLJAJU Dugi razgovori s Arafatom Iz razgovora Dare Janeković s predsjednikom Josipom Brozom Titom o situaciji na Srednjem istoku Sutra ću vidjeti kako se Orijent grli Govoreći otvoreno sa Hasaneinom Hejkalom Rizik Anuara el Sadata Razgovor sa Sadatom u Gizi Hafez el Asad: »Mi nismo ekstremisti« JEDAN ČOVJEK MOŽE VRIJEDITI KOLIKO STOTINU LJUDI U iračkom Kurdistanu Mala utvrda Sinovi pustinje Razgovor s Gadafijem Susret u Kartagi Živjeti zajedno! Sadatov kobni izazov PRILOZI Rezolucija UN o podjeli Palestine (29 novembra 1947) Rezolucija br 242 Vijeća sigurnosti UN od 22 novembra 1967 Rezolucija br 338 Vijeća sigurnosti UN od 22 oktobra 1973 Pismo Anuara el Sadata Leonidu Brežnjevu Kronologija (od 18 stoljeća prije nove ere do 6 juna 1982 godine) Palestinaca je 4,5 milijuna Pismo iz Izraela Teritoriji koje je Izrael držao pod okupacijom u septembru 1982 nakon invazije na Libanon Kazalo Bibliografija Bilješka o autorici `Knjiga Dare Janeković » Josuini nasljednici« izvanredno je žurnalističko djelo o dramatičnim događajima što se čitava desetljeća smjenjuju na uzavrelom području Srednjeg istoka. To je potresno svjedočanstvo sukoba što suprotstavlja Izrael i arapski svijet, održava ratno stanje i produžava patnje prognanoga i obespravljenoga palestinskog naroda koji se bori za pravo na život i svoju domovinu. Autorica ove knjige, istaknuta jugoslavenska novinarka Dara Janeković, bila je i sama svjedokom ratnih zbivanja u prvim linijama arapsko-izraelske fronte. Kao vrstan pisac i iskusan foto-reporter riječju je i slikom majstorski prikazala i sa svih strana osvijetlila teške i kompleksne probleme Srednjeg istoka - područja izvanredno bogatog naftom koja čini krvotok industrijske civilizacije U podrobnom prikazu historijskih prilika još od legendarnih vremena Jošue, nasljednika Mojsijevog, sve do današnjih dana, autorica je vještom analizom i zapažanjima ukazala na začetak i uzroke mržnje Židova i Arapa, mržnje koja već četiri tisuće godina potresa »Obećanu zemlju« i izaziva odjeke u cijelom svijetu.` Asad Hafez Baas Barzani Musatafa Bejrut Burgiba Habib Cisjordan Dajan Moše Egipat Fatah Muamar Gaza Golan Hejkal Mohamed Nasanein Irak Iran Jerusalim Kurdi Kuvajt Libija Meir Golda Mejerson Nafta Naser Gamal Abdel Pahlavi Reza Palestinci Palestina Sadat Anuar Sinaj Sirija Tripoli Darinka Dara Janeković (Stepanovićevo, Novi Sad 1. prosinca 1924. – 30. srpnja 2021.[1]) bila je hrvatska novinarka i publicistkinja. Sudionik antifašističke i oslobodilačke borbe 1941-1945. Tada počinje raditi u partizanskim novinama. Na kraju rata ima čin kapetan I. klase. Nakon rata posvetila se novinarstvu i publicistici. Dovršava gimnaziju, studira pravo, uči jezike, stenografiju, daktilografiju… Dvadeset pet godina radila kao inozemni dopisnik za kuću Vjesnik, ponajviše kao specijalni izvjestitelj s raznih međunarodnih događaja, s krznih područja i iz zemalja na svim kontintentima. 1950-ih i 1960-ih dva puta stalna izvjestiteljica iz Pariza. Prati konferencije o razoružanju u Ženevi, rat u Vijetnamu i Alžiru. Zbog kritičkog pisanja o zločinima francuske vojske te podržavanja alžirske oslobodilačke borbe, ekstremistička organizacija OAS osudila je 1961. na smrt. U kući u kojoj je stanovala eksplodirala je podmetnuta bomba. Od 1962. dopisnica za zemlje sjeverne Afrike sa sjedištem u Alžiru. Odatle putuje u mnoge tek oslobođene zemlje Afrike: Egipat, Sudan, Ugandu, Mali, Keniju, Tanzaniju, Zambiju itd, te piše serije reportaža, feljtona, eseja i fotoreportaža. Izvještavala je i iz Španjolske, Poljske, Kine, Rumunjske, Grčke, SSSR-a, Velike Britanije itd. Izvještavala je sa svjetskih konferencija o razoružanju u Ženevi, konferencija nesvrstanih itd. Za vrijeme izraelsko-arapskog rata 1967. izvještava iz Tel Aviva, a zatim više puta iz Sirije, Jordana, Iraka, Libanona, Egipta, Libije i Kuvajtu. Bila je u iračkom Kurdistanu, s kurdskim borcima za slobodu (1970.) i tada, u šumama blizu iranske granice, razgovarala s njihovim vođom Mustafom el Barzanijem. Više puta obišla je sva ratišta Srednjeg i Bliskog istoka i sve zemlje toga područja. Neko vrijeme provela je s palestinskim borcima. Imala je tri razgovra s vođom PLO-a Jaserom Arafatom. Boravila je i u Panami, Meksiku, Venezueli, više puta u Kini i Južnoj Koreji. Njen razgovor s kineskim premijerom Zhou Enlaiem (1971.) prenijeli su mnogi svjetski listovi i velike agencije: New York Times, Epoca, Europeo, japanski i drugi listovi. Druge njene reportaže, intervjui i feljtoni bili su također prenošeni u raznim zemljama, a također su objavljivani i tekstovi o njoj. Vrlo su zapažena bila njena tri razgovora s Josipom Brozom Titom o zabrinjavajućem stanju u zemlji 1972., 1973. i 1976. Te razgovore zabilježili su i prenijeli mnogi svjetski listovi i agencije. U drugom i trećem razgovoru bila su njena pitanja vrlo oštro intonirana, govoreći o rastućoj krizi u zemlji, i Titovi su odgovori bili podjednako oštri, pa su ih razni birokrati oko Tita ublažavali i cenzurirali. Nastupila je kao gošća u ime Jugoslavije na tribini OUN o temi Informiranje i razvoj (24. listopada 1974.). Kao članica jugoslavenske delegacije nastupala je i sudjelovala na Prvoj konferenciji Mediteranskih zemalja u Alžiru 1964., Svjetskom kongresu žena u Berlinu 1975., Dvanaestoj generalnoj skupštini Svjetske federacije rathin veterana antifašista u Haagu 1967. itd. Uspjela je da se HND-u vrati Novinarski dom. Bila je predsjednica Društva novinara Hrvatske i potpredsjednica Saveza novinara Jugoslavije 1972. – 1978. U tom razdoblju uspjela je da se Društvu vrati Novinarski dom u Zagrebu, nakon što je to spomenula u razgovoru s Josipom Brozom Titom i on dao podršku. Borila se za bolji status novinara i više slobode. Tada je bila pokrenuta inicijativa da se novinarima prizna beneficirani radni staž, na osnovu istraživanja koja su pokazala da je život novinara, nakon rudara, najkraći; to nije bilo odobreno. Za reportažu o podjeljenoj Koreji Zaboravljena trideset i osma paralela dobila je u Pragu Međunarodnu nagradu za reportažu. Dobila je nagradu Zlatno pero 1972., nagradu `Otokar Keršovani` Društva novinara Hrvatske za životno djelo, te nagradu `Moša Pijade` Saveza novinara Jugoslavije, također za životno djelo. Dobitnica niza ordena u doba SFRJ za sudjelovanje u antifašističkoj borbi, za novinarski rad i za širenje prijateljstva i razumijevanja među narodima.
Bojan Kovačić: ČUDESNI JAPAN, Izdavač Foto studio R5K Vrbas 2012, tvrdi povez, str. 108. Kolor fotomonografija. Očuvanost 4. Наиме, аутор књиге је неколико пута боравио у Јапану, који је први пут посетио 2006. године. На тим путовањима се трудио да своје импресије о овој далекој земљи забележи оком фотоапарата и тако их сачува од заборава. Знајући да феномен књиге има већу моћ над заборавом, Бојан Ковачић је одлучио да објави фотомонографију.
U dve knjige, dobro očuvane, fototipsko izdanje Matice srpske, Novi sad 1986. Tekst u originalu na slavenoserbskom jeziku, ukupno oko 1000 strana, vrlo dobro očuvane, format 23cm. Novine serbske su bile prve srpske dnevne novine, koje su se pojavile 1. avgusta 1813. u Beču. Pune tri godine list je izlazio svaki dan osim nedelje i praznika, i to je prvi dnevnik na srpskom jeziku, a zatim dva puta nedeljno. Do maja 1816. uredništvo lista vodili su Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, studenti medicine. Prvi srpski dnevni list počeo je da izlazi u vremenu pogodnom za dnevnu štampu, u vreme ratova udružene evropske koalicije protiv Napoleona. Najveći deo prostora, skoro tri četvrtine, bio je posvećen tim ratovima. Pored ratnih vesti list je donosio proklamaciju i naredbe vladara, ukaze i naimenovanja, a na kraju redovno „Tečenije novca na Vienskoj berzi“. Posle izlaska Frušića iz redakcije (kada je završio medicinu), Davidović je vodio veliku borbu za opstanak Novina, jer je njihov tiraž i broj pretplatnika od 1816. godine stalano opadao, a čemu je znatnim delom doprinela i austrijska cenzura, koja nije dozvoljavala novinama ma kakvo mešanje u politiku. Uloživši sve napore da spase list, Davidović je 1819. godine nabavio sopstvenu štampariju za Novine i pokrenuo almanah Zabavnik. Međutim i pored svega, dugovi su se samo povećavali. Polovinom 1821. godine Davidović je napustio Beč i prešao u Srbiju, ostavivši Novine svom saradniku, studentu prava Petru Matiću.
Senke i dim Nemanja Rotar Nemanja Rotar, mlad ali plodan pisac, u ovoj zbirci eseja se osvrće na odnos politike, društva i pojedinca - još od drevnog antičkog doba pa do danas. Senke i dim se dižu nad idealom davno izgubljenog zlatnog doba koje i dalje ostaje ideja vodilja svih ljudskih zajednica do današnjih dana. Zašto se Sokrat opredelio za ispijanje otrova, u kakvom odnosu stoje puška Vinčester kalibra 508 i uspostavljanje prave demokratije, šta sujeta ima sa apsolutnom moći? U ovoj uzbudljivoj filozofsko - političkoj analizi, džentlmeni koriste saveznike dok spomenike prekriva koprena korova i zaborava, sumrak ponovo pada na agoru dok se u svetskom poretku bude neki novi, ludi cezari.Br.strana: 252 God.izdanja: 2015. k
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.