Cena: 2000 DIN Za članove Udruženja: 1800 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: višegodišnje Količina na lageru: 8 Veličina: oo 1m Zemlje isporuke: Srbija Opis: vrlo atraktivana i veoma ukusna malina naradzaste boje ploda sadnice su veoma kvalitetne Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu sadnica u dnu ove strane su svi naši artikli poručite sve na jednom mestu i dobićete sve na jednojpoštarini za veću količinu može dogovor Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 2000 DIN Za članove Udruženja: 1800 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 120 Zemlje isporuke: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: 240 semena = 2000 dinara metuliferus, rogata dinja je povrće “ voćnog” ukusa iz porodice krastavaca. Poreklom je iz Afrike, a danas se uzgaja po celom svetu. Radi svog neobičnog izgleda često se koristi kao ukras, a koristi se i kao hrana – ukus mu je nalik na mešavinu kiwija i dinje. Uzgaja se isto kao i krastavci, sadi se tek krajem 4/početkom 5. meseca direktno van – on je tropsko povrće osetljivo na niske temperature. Posadite po 3-4 semenke u rupu ili u liniju jednu do druge uz prostor za penjanje – žičana ograda ili postavljena mreža za grašak i krastavce. Kiwano bolje uspeva kad ima prostor za penjanje, a plodovi se razvijaju u “ podnožju” biljke – to velim iz vlastitog iskustva – iako su mi se biljke kiwana razrasle posvud po mreži, plodove sam pronašla samo u podnožju biljaka. Kad sam ga uzgajala bez mreže jako je slabo rodio, a kod uzgoja uz mrežu urod je bio velik. Biljka kiwana izgleda potpuno isto kao i krastavci, ali je otporniji je na pepelnicu od krastavaca koja često napada biljke iz obitelji krastavaca. Ako do prvih mrazeva plodovi ne požute/ponarandžaste, uberite ih i spremite ih na suvo mesto, možda najbolje negde na sobnu temperaturu, kao ukras na policama. Plodovi kiwana su zreli za konzumaciju kad požute/ponarandžaste, ali zapravo ne konzumiraju se samo u toj “ završnoj” fazi, mogu se jesti poluzreli, tad su ukusom više slični krastavcu, zeleni i potpuno zreli – tad su sočniji i slatki. (Nije u originalnom pakovanju). Napomena o isporuci: Pouzecem ili licno Lokacija prodavca: aleksinac - srbija

Cena: 2000 DIN Za članove Udruženja: 1800 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 120 Zemlje isporuke: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: 200 semena = 2000 dinara metuliferus, rogata dinja je povrće “ voćnog” ukusa iz porodice krastavaca. Poreklom je iz Afrike, a danas se uzgaja po celom svetu. Radi svog neobičnog izgleda često se koristi kao ukras, a koristi se i kao hrana – ukus mu je nalik na mešavinu kiwija i dinje. Uzgaja se isto kao i krastavci, sadi se tek krajem 4/početkom 5. meseca direktno van – on je tropsko povrće osetljivo na niske temperature. Posadite po 3-4 semenke u rupu ili u liniju jednu do druge uz prostor za penjanje – žičana ograda ili postavljena mreža za grašak i krastavce. Kiwano bolje uspeva kad ima prostor za penjanje, a plodovi se razvijaju u “ podnožju” biljke – to velim iz vlastitog iskustva – iako su mi se biljke kiwana razrasle posvud po mreži, plodove sam pronašla samo u podnožju biljaka. Kad sam ga uzgajala bez mreže jako je slabo rodio, a kod uzgoja uz mrežu urod je bio velik. Biljka kiwana izgleda potpuno isto kao i krastavci, ali je otporniji je na pepelnicu od krastavaca koja često napada biljke iz obitelji krastavaca. Ako do prvih mrazeva plodovi ne požute/ponarandžaste, uberite ih i spremite ih na suvo mesto, možda najbolje negde na sobnu temperaturu, kao ukras na policama. Plodovi kiwana su zreli za konzumaciju kad požute/ponarandžaste, ali zapravo ne konzumiraju se samo u toj “ završnoj” fazi, mogu se jesti poluzreli, tad su ukusom više slični krastavcu, zeleni i potpuno zreli – tad su sočniji i slatki. (Nije u originalnom pakovanju). Napomena o isporuci: Pouzecem ili licno Lokacija prodavca: aleksinac - srbija

Cena: 1600 DIN Za članove Udruženja: 1440 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: višegodišnja Količina na lageru: 3 Veličina: oko 2m Zemlje isporuke: Srbija Opis: ovo je sadnica višegodišnje puzavice koja cveta rano u proleće dok još nema lišća cvet je krupan oblik bagremovog samo je mnogo veće i vrlo mirisno sadnica je dobro užiljena velika oko 2m Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu biljke u dnu su svi naši proizvodi pogledajte i odaberite sve što vam treba i dobićete sve na jednom i tako izbegnete plaćanje više poštarina Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 1800 DIN Za članove Udruženja: 1620 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dvogodišnja sadnica Količina na lageru: 3 Veličina: oko 2m Zemlje isporuke: Srbija Opis: višegodišnja listopadna puzavica cveta rano u proleće pre listanja cvetovi su slični bagremu samo su veći plavo ljubičaste boje vrlo su mirisni bilja je dobro užiljena Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu biljke Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 2000 DIN Za članove Udruženja: 1800 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dvogodišnja Količina na lageru: 4 Veličina: oko 3m Zemlje isporuke: Srbija Opis: višegodišnja listopadna puzavica,prelepih plavoljubičastih cvetova koji su slični cvetu bagrema ,prelepo i opojno mirišu,cveta rano u proleće,pre listanja biljke sadnice su dobro užiljene imamo različitih veličina i cena pogledajte u našoj pordavnici i napravite dobar izbor za vas Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu biljek Lokacija prodavca: paracin - srbija

Ovaj mali zimzeleni žbun raste do 50 cm visine. Tokom godine je zelen a nakon prvog mraza dobija čokoladnu boju koja se na biljci zadržava sve do proleća. Voči dobro drenirano zemljište bogato humusom Više informacija Domaći Naziv Podocarpus Visina Rasta 40-50 cm Širina Rasta 50-60 cm Brzina Rasta Sporo Otpornost Srednje Otporna Dekorativnost Lisnodekorativna Boja Cveta / Vreme Cvetanja / Miris No Tip Lista Zimzelen Boja Lista Zelena, tokom zime čokoladna Osunčanost Terena Polusenka, Senka, Sunce Posebni Zahtevi / Upotreba Mali Vrtovi, Gajenje u Saksiji

Chocola seme - Retka biljka (Jarilla chocola) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Ovaj izvanredni srodnik papaje je listopadna višegodišnja biljka visoka oko 1 m, koja raste uspravno, sa širokim, lopatastim listovima i sočnog podzemnog gomolja. Bele i ružičaste cvetove prate izvanredni ružičasti plodovi sa pet vidljivih grebena. Plodovi su jestivi, ukusni, slatki, kiselkasti i vrlo prijatnog mirisa. Jarilla chocola rasprostranjena je u dolinama, kanjonima i listopadnim šumama duž meksičke pacifičke obale od države Sonora do Gvatemale i Salvadora na nadmorskim visinama ispod 1300 m. Plodovi sadrže belu pulpu kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa, koji izaziva limun. Uštirkani gomolji takođe mogu biti zanimljiva kultura, uporedivi su sa krompirom. U Čivavi u severnom Meksiku, meštani jedu koren sirov ili prepečen, a voće sirovo. Jarilla chocola je malo poznata van Meksika i još ređe se gaji. Najbolje uspeva u tropskoj i toploj umerenoj klimi, u delimičnoj senci i vlažnim, dobro dreniranim zemljištima.

Retko seme Papaja Carica veberbaueri Cena je za pakovanje od 5 Semena. Rijetko i malo poznato, slabo razgranato grmlje ili malo drvo rijetko više od 7 m visoko sa debelim granama, velikim, duboko lopatastim, dlanovitim listovima i šiljastim, grebenastim, narandžastim do crvenim plodovima. Izvorno je u planinskim šumama Anda u Peruu do 3000 m i tamo se gaji zbog jestivog, vrlo ukusnog, aromatičnog i osvežavajućeg voća koje se jede sveže, sušeno ili konzervirano. Od voća se pravi i liker pod nazivom Cacikue. Carica veberhaueri toleriše sušu i hladnoću i najbolje je prilagođena uzgoju u toploj umerenoj klimi.

Mandragora seme (Mandragora officinarum) Cena je za pakovanje od 5 semena. Mandragora (Mandragora officinarum) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Solanaceae koja narasta do visine 20 — 30 cm. Naziv biljke potiče od grčkih reči mandra (štala) i ageiro (sakupljati), jer je najčešće rasprostanjena i sakuplja se oko štala i torova. Čitava biljka, a posebno njen koren, veoma su otrovni, zbog prisutnih alkaloida (hioscijamina, atropina, skopolamina...). Malo je biljaka toliko obavijenih tajnama i mitovima, kao što je mandragora, jedna od najpoznatijih svetih biljaka, koja je kroz istoriju korišćena u vradžbinama i magijskim obredima, ili toliko cenjena kao talisman. U narodu je sve u vezi s mandragorom i danas jako tajanstveno, pa mnogi narodi o njoj imaju sopstvena predanja. Tako jedno od predanja mandragoru smatra, ljudskom dušom zarobljenom u telu biljke. Sinonimi Mandragula, mandrača, đavolja jabuka, Afroditine jabuke, đavoli paradajz, narangulina, Adamova glava, bunovina, čovečuljak, okoločep, skočac, alraun, veliko zelje. Opis Mandragora, je višegodišnja je zeljasta biljka visoka 20 do 30 sm, ovalnih listova koji rastu iz niske rozete. Njeni cvetovi su na kratko uzdignutoj stabljici. Nakon cvetanja razvijaju se plodovi slični zelenom paradajzu, koji tokom vremena postepeno dozrevaju menjajući boju u žutu ili narandžastu.[2] Rasprostranjenost Mandragora je rasprostranjena u sredozemnom delu Evrope, na osunčanim mestima, kamenitim i peskovitim predelima, najčešće oko štala i torova, bogatih stajskim đubrivom. Ugroženost vrste Mandragora (Mandragora officinarum) spada u kritično ugrožene i strogo zaštićene biljne vrste. Uzroci ugroženosti prema IUCN klasifikaciji su: Promene staništa izazvane poljoprivredom Tradicionalna medicina – sabiranje Gubitak staništa. Primena u narodnoj medicini i farmaciji Mandragora kao mitološka biljka U starovekovnoj hirurgiji mandragora je korišćena za anesteziju, ublažavanje reumatskih bolova, smirenje, a velikim dozama za izazvanje delirijuma i ludila. Dioskorid je mandragoru koristio kao anestetik tokom hirurških intervencija, kao lek za oči, sredstvo za indukciju abortusa i sredstvo za uspavljivanje.[3] I Galen je nakon kuvanja u vinu koren mandragore koristio kao anestetičko sredstvo, a sa medom je izrađivao čepiće (supozitorije) koji su se koristili za uspavljivanje. Galen je i te kako bio svestan otrovnosti ove biljke, i zato je svrstao preparate dobijene od mandragore u najškodljivije lekove „koji se moraju uzimati umereno da ne bi delovali kao otrov“. Hebrejska tradicija je znala za mandragoru, koja je u to vreme važila za afrodizijak. Džon Žerar (John Gerard, 1545-1612), engleski herbalista, preporučivao je primenu esencije lišća mandragore protiv žutice i unutrašnjeg krvarenja.[4] Koren mandragore koji je specifičnog izgleda (čiji izdanci-neobičnog oblika, podsećaju na lik/figuru čoveka, korišćeni su u ritualne svrhe, kao amajlija za sreću, lečenje steriliteta itd. Osim neobičnog korena, korišćeni su i plodovi poznati pod nazivom „Afroditine jabuke“, koje su predstavljale simbol ljubavi, što se u narodu održalo do danas. Rimski enciklopedista Aulus Kornelius Celzus (Aulus Cornelius Celsus) u svom delu De re medica iz 1. veka napisao je „da je san mirniji i dublji ako se pod jastuk stavi plod mandragore“. U savremenoj farmaceutskoj industriji derivati mandragore: skopolamina (butilbromid, metilbromid) koristi se u tabletama za suzbijanje bolesti kretanja. Otrovnost i simptomi trovanja mandragorom Čitava biljka, je otrovna, a najviše njen koren. Otrovnost potiče od prisutnih alkaloida u mandragori (hioscijamin, atropin, apoatropin skopolamin). Najizraženiji simptomi trovanja alkaloidima mandragore su; depresija (narkotično delovanje), suvoća grla i otežano gutanje, dugotrajno širenje zenica. Uneta u organizam u većim dozama mandargora izaziva paralizu disanja, koja može okončati smrtinim ishodom zbog teške hipoksije otrovanog.[5] Kod dugotrajne (hronične) upotrebe, mandragora izaziva halucinacije i psihoze. Predanja vezana za mandragoru Koren mandragore u narodnoj medicini je izuzetno cenjen kao amajlija i lek. Mandragora se vekovima koristila kao jedan od sastojak čarobnih napitaka, ili nešto češće kao amajlija, jer se smatralo da njen koren podstiče na ljubav i plodnost, te da je u te svrhe mnogo „jači” ženski koren. Vrednost, pa samim tim i cena korena mandragore bila je utoliko viša ukoliko je mandragora bila sličnija ljudskom obličju i ukoliko se na njoj pol jasnije video. Po mnogim verovanjima, ako se koren mandragore pravilno ne neguje, ili se sa njim ne postupa dobro, on postaje zloduh, koji tera njenog vlasnika na zla dela. Koren mandragore koji ima izraženu sličnost s muškim ili ženskim likom bio je izuzetno cenjen i skup, jer je bio jako redak.[1] Mandragora se pominje u Starom zavetu. Narodi Mesopotamije i Egipta su je mešali sa drugim tropanskim alkaloidnim biljkama iz familije Solanaceae u različitim preparatima koji su se pili ili mazali po koži. Vino u koje su potapali koren mandragore koristili su kao opijajuće i omamljujuće sredstvo, u cilju lečenja ili verskim i drugim obredima. U pozadina mnogih priča vezanih za mandragoru i veštičarenje vezana je i moć za letenja, odnosno, kako je to objasnio nemački profesor Erih Puker, za halucinacije, povezane sa letenjem, uvidom u nove dimenzije i odvajanjem od bilo kakvog stabilnog oslonca, izazvane trovanjem skopolaminom, jednim od glavnih sastojaka mandragore.[1] „ Posebno su zanimljivi ogledi vršeni četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, kad su neki nazovinaučnici, tražeći pogodne supstance za „pranje mozgova" i „serum istine", mnogo pažnje posvetili mandragori i skopolaminu...[1] ” Mnogi ljudi su verovali da koren mandragore vrišti kada se izvlači iz zemlje. Iskopati mandragori i čuti njene krike značilo je sigurnu smrt, pa su drevni travari savetovali ljudima da vežu psa za mandragoru i nateraju životinju da ga ona podigne iz zemlje, čime su navodno ubijali psa, ali štedeli sebe. Ovu tvrdnju opovrgao je i osudio u svojim delima jedan od engleskih biologa i herbalista Džon Žerar (John Gerard, 1545-1612), imajući u vidu da je bezbedno posadio i presadio mnoge stabljike mandragore.[6] Mandragora u pisanim delima i slikama Mandragora kao ilustracija u delu lat. Tacuinum Sanitatis Malo je koja biljka, kao mandragora, toliko obavijena tajnama i mitovima, korišćena u magijskim obredima i vradžbinama (kao cenjena sastojak čarobnog napitaka), kao talisman, amajlija, jer je smatrana ljudskom dušom zarobljenom u telu biljke.[1] ili motiv u likovnim i pisanim delima. Tokom istorije mandragora je bila inspiracija mnogim umetnicima. Najviše je ostavila trag u pisanoj reči i slikama. Pominje je Gete u „Faustu”, dominikanski sveštenici u „Malju za veštice”, Makijaveli u „Mandragoli”, Vilijam Šekspir u tragediji „Romeo i Julija”, ili slika čuveni Direr u svojoj gravuri „Četiri veštice” „Malleus Maleficarum” Delo „Malleus Maleficarum” (Malj za veštice), koje su zajedno napisali dominikanski sveštenici Hajnrih Kramer i Džejms Sprenger, bio je vodič koji je trebalo da služi inkvizitorima, da im olakša posao tokom suđenja vešticama, a u osnovi se pozivao na bulu pape Inokentija VIII.[1] „Mandragola” Čuveni mislilac Nikolo Makijaveli 1518. godine koristeći mandragoru kao inspiraciju, napisao je dramu „Mandragola”, u kojoj napitak načinjen od mandragore treba da pomogne lepoj Lukreciji da zatrudni. „Romeo i Julija” Vilijam Šekspir mandragoru koristi u tragediji „Romeo i Julija”, kroz monolog Julije koja treba da popije čarobni napitak koji će je u toku 42 sata načiniti mrtvom,i kaže „...budem li odveć rano sebi došla / smrad onaj grozni, krici oni strašni, / mandragorinim nalik kricima / kricima koje ona odaje / kad je iz zemlje čupaju...[1]" Gravura „Četiri veštice” Čuveni Direr načinio je gravuru „Četiri veštice”, na kojoj se viseća kugla (sa i dalje nerastumačenom oznakom O.G.H.) često poistovećuje s plodom mandragore oko koje plešu veštice...[1]

U ponudi sadnice tuje oblikovane na štapu sa jednom loptom, visine oko 1 metar. Jako dekorativne sadnice koje dolaze do izražaja u svakom prostoru. Može se saditi i na sunčanom mestu, tokom leta sa umerenim ne velikim zalivanjem. Napomena: Cena od 1.500,00 dinara je cena sadnice u busenu. Cena važi za prodaju u rasadniku. Ukoliko se biljka dostavlja kurirskom službom, doplaćuje se za jednu biljku oko 500-800,00 dinara.

Kivi jednogodišnje sadnice 2 ženske + 1 muška biljka, kontejner. Kivi je dvodoma biljka, odnosno postoje ženske biljke koje daju plod i muške koje ih oprašuju. Stoga na svakih 3-4 posađenih ženskih biljaka moramo posaditi jednu mušku biljku. Od ženskih biljaka najčešće se sade sorte Hayward (vrlo krupnih plodova). Cena je za prodaju u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje. VIŠE O KIVIJU:

5 sadnica, saksija 1 litar. Odlikuje se izrazito velikim plodovima i visokim prinosom. Plodovi su sočni, prijatnog, slatkastog, lagano oporog i aromatičnog ukusa. Pogodni su za konzumaciju u svežem stanju ili za preradu u pekmeze i druge proizvode, a mogu se i zamrzavati. Masa ploda je od 5 g u sušnim godinama pa do 11 g u vlažnijim godinama. Cena je za prodaju u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje. VIŠE O TAJBERIJU: Prodaja sadnica od oktobra do maja meseca ili dok ima na lageru. Trenutno –

Cena: 1.500 DIN Za članove Udruženja: 1.35 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 3-4 godine Količina na lageru: 1 Veličina: Duzina lisca oko 80 cm zbog dubine naseg jezera, sirina oko 60 cm Zemlje isporuke: Srbija Opis: Продајемо вишегодишње велике локвање, јер су нам прерасли језеро. Већ прве сезоне на новом месту ће лепо и раскошно изгледати. Локвањ је плутајућа водена биљка са великим, мирисним, жуто белим цветовима и равним, округлим, плутајућим лишћем. Листови имају дугачке стабљике и горе су светло зелени, а одоздо црвенкасти или пурпурни. Пречник листа је до 20 цм, плутајући на површини воде или само испод. На стабљици постоји 1 цвет, бели, мирисни, пречника 6-12 цм који плута на води. Потребна дубина језера од 50 до 80 цм. Саде се у корпе, да корење може што више бити у контакту са водом. У јесен губе лишће, у пролеће расте ново. Вишегодишње су биљке. Napomena o isporuci: Obzirom da su biljke velike, plasim se da bi se ostetile u prevozu, idealno bi bilo da kupac dodje kod nas, ali naravno da saljemo i brzom postom na zeljenu adresu. Lokacija prodavca: Subotica - Srbija

Cena: 2200 DIN Za članove Udruženja: 1980 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 10 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Drveni nosač za žardinjeru od 50cm. Napomena o isporuci: Plaćanje pre slanja ili pouzećem. Lokacija prodavca: Bačka Palanka - Srbija

Cena: 2400 DIN Za članove Udruženja: 2160 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 8 Veličina: Visina 85cm,police 25x20 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Drveni stalak za dve saksije. Napomena o isporuci: Plaćanje pre slanja ili pouzećem. Lokacija prodavca: Bačka Palanka - Srbija

Crna Zadova Loza seme (Mucuna nigricans) Cena je za pakovanje od 1 semena. Žadova loza,smaragdna puzavica vodi Poreklo sa Filipina. Žadova loza je upletena zimzelena loza koja raste u tropskim šumama filipina. Ima gustu drvenastu stabljiku i moze da naraste do 25 m. ili više. Njeno fluorscentno cvece je zadivljujuce. Cvetovi su joj plavičasto zeleni kandžastog oblika u ogromnim obešenim “grozdovima”,cvetovi mogu da narastu do 150 cm duzine.Valjkaste mahune u kojima se nalaze velika semena, koje su uz cvet narastu oko 15 cm u duzinu. Voli svetlost i najbolje raste u neutralnoj do kiselkastoj zemlji. Razmnožava se semenom.

Spanac drvo - Katuk seme (Sauropus androgynus) Cena je za pakovanje od 5 semena. Visegodisnji zbun ili manje drvo koje u idealnim uslovima naraste do 2 metra. Spanac drvo je omiljeno povrce u zemljama azije, a potice iz indonezije i malazije ali se odlicno moze uzgajati i kod nas u vecoj saksiji, stim sto se zimi mora uneti u podrum ili kucu, hodnik. U mnogim zemljama kao na tajlandu je uobicajeno da svaka kuca ima cosak u basti gde raste ova biljka. Listovi su veoma hranljivi i zdravi, a mogu se jesti kuvani ili sirovi kao i u salati. Plodovi su takodje jestivi i slatki, osim sto se jedu sirovi od njih se jos prave dzemovi i marmelade. Cak i ona deca koja ne vole spanac obozavaju Katuk. Kod dojilja koje konzumiraju Katuk se povecava kolicina mleka. Katuk je jako interesantan I za vegeterijance jer je posebno bogat belancevinama I formira krv. Odlicno povrce koje ne samo da je zdravo vec I jako ukusno…

Plumeria Seme "Ornamental mix" Cena je za pakovanje od 5 Semena. Plumeria-egzoticna vrsta pripada porodici oleandera,dosta brzo raste,nisu potrebni nikakvi posebni uslovi za čuvanje.Veličina cvetova zavisi od vrste(ima ih ukupno 8)od 2 cm-a(mini plumerije)do čak 10-cm-a(rubra)Cveta neprekidno 3 mes. (ima naravno i vrsti poput pudice i obtuse koje cvetaju preko cele god.čak i tokom zime) Imaju veoma lep miris koji je najjači preko noći,u rangu je sa Jasminom.Visina koju dostižu zavisi od vrste i može biti od 1m-6m.Može se čuvati kao žbun ili drvo,žbun se formira orezivanjem a svaka reznica se vrlo lako ožiljava.Većina plumerija je listopadna osim pudice i obtuse koje su zimzelene,oblik listova je različit kod svih vrsta.Nešto što je karakteristično za sve plumerije je da se vrlo lako oprašuju pa ukoliko je nekoliko vrsti-boja blizu,najverovatnije će se iz semena koja proizvedu te biljke izroditi nove vrste :) zato se varijeteti stalno umnožavaju a trenutno ih ima preko 400 Semenku potopiti 2h u vodi pa zasaditi u mix-u supstrata((treset,humus))i perlita.2/3 semenke se pobode u zemlji dok pero ostaje iznad zemlje.Dobro nakvasiti i prekriti najlonom(najlon sklanjati svakoga dana na par sati pa vratiti natrag)Čuvati na svetlom i toplom mestu.Min temperatura za klijanje 22°C.Semenka isklija za 2-3 nedelje.Ukoliko omotač ne otpadne sa biljke uklonite ga sami.Biljke bi trebalo povremeno zaštititi fungicidom.Biljku zalivati tek kada se zemlja prosuši-ne podnosi višak vlage.Tokom leta može biti vani dok se tokom zime čuva u svetloj i toploj prostoriji.Prehranjivati 1 nedeljno.Nakon 3.god prehranjivati fosforom.

Cena: 2200 DIN Za članove Udruženja: 1980 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 9 Veličina: Visina 82cm,dijagonala: spoljna 26cm,unutrašnja 17cm. Zemlje isporuke: Srbija Opis: Drveni stalak za saksiju. Napomena o isporuci: Plaćanje pre slanja ili pouzećem. Lokacija prodavca: Bačka Palanka - Srbija

Seme Sargarepe – Mrkve DANVERS Cena je za pakovanje od 14.000 Semena. Americka sorta jos iz daleke 1800 godine koja potice iz isto imenog grada. Super otporna sorta kada je u pitanju pucanje ili podela korena . Raste na skoro svakoj zemlji , tako da je pogodna i za najteze slucajeve i tipove zemljista . Ova sorta ima odlicnu aromu i odlican prinos . Sorta koja raste najbolje kada se zasadi izmedju luka .

LJUTA MONIKA polu babura paprika 1200 semena Cena je za pakovanje od 1200 Semena (10g). LJUTA MONIKA rana sorta ljute polu-babure, kupastog oblika koja je odlicna kako za uzgoj na otvorenom tako i za uzgoj u staklenicima. Plodovi su uspravni, konusnog ili piramidalnog oblika sa zaobljenim vrhom, glatki, 10-12cm dugi, sa sočnim i hrskavim mesom. Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je mlečno bela, dok je u botaničkoj zrelosti svetlo crvena. Spada u grupu ranih sorti, potrebno je 115 do 118 dana da se ciklus završi od klijanja do pune tehnološke zrelosti. Plodovi ove sorte mogu se koristiti i posebno su pogodni za kulinarske svrhe kao i za industrijsku preradu. Bere se 5-6 puta u sezoni. Moguci prinos je 36-43 t/ha. Bere se 5-6 puta u sezoni. Moguci prinos je 36-43 t/ha.

Black Truffle - Crni Tartuf Micelijum (Tuber melanosporum) Cena je za pakovanje od 60 ml. Black Truffle - Crni Tartuf ili Crna gomoljača (лат. tuber melanosporum) jeste mesnati deo jedne retke pečurke. Ima potpuno podzemni ciklus života i najradije raste podno hrasta. Micelijum je toliko proždrljiv da rasteruje sve ostale biljke oko drveta. Za pronalaženje ovih pečurki koristi se posebna rasa pasa pod imenom "psi gomoljičari". Gomoljača je drugi i manje poznat naziv za tartufe. Tartufi, koji su poznati po svojoj vrednosti spadaju u najskuplje vrste pečuraka i imaju široku primenu u svetskoj kuhinji. Francuska predstavlja oko 45% svjetske proizvodnje crnim tartufima , Španija 35% i Italija 20% . Manje količine se proizvode u Sloveniji , Hrvatskoj i australijskim državama Tasmanija i Zapadna Australija. U 2005. godini , crni tartufi su pronađeni u Srbiji . Oko 80% francuske proizvodnje dolazi iz jugoistočne Francuske. Proizvodnja je značajno smanjena tijekom 20. vijeka, pala oko 20 tona godišnje . Uporede radi , 1937. godine , Francuska proizvela oko 1.000 tona crnih tartufa . Metoda gajenja: Povoljno vreme za sadnju micelijuma " Crni Tartuf " od maja do avgusta. 1. Pod mladim listopadnim drvetom (hrast, bukva, orah) iskopati rupu sa precnikom od 10 cm i dubinom od 15 cm, odmah u blizini drveta na obodu. Oko jednog drveta mozete napraviti i 5 do deset rupa. 2. Rupu do polovine dubine treba napuniti unapred pripremljenim kompostom sa visokim sadržajem treseta, zatim raspoređivati komade micelija u rupu – rupe (ukoliko sejete vise), 1 pakovanje za jednu rupu. Pokrijte rupu sa kompostom do ivice. 3. Zaliti sa 1 litrom vode lagano. Takođe, navlažite zemljište oko rupe, sa puno vise vode - najmanje 1 kantica po rupi. Zemljiste I rupe gde ste posejali ne bi trebalo da se osuši. Pokrivajte rupu – rupe slojem mahovine, liscem, granama. 4. Zimi bi trebalo da je mesto gde je crni tartuf posejan da se pokrije listovima ili slamom. Crni tartuf raste na dubini od 25-30 cm i obično se nalazi u grupama od 5-7 komada. Rod 25-30 godina. Produktivnost Obično je žetva 7-10 gljiva po sezoni od jednog drveta I jedne rupe. Od prve zetve mozete ocekivati 350 do 500 grama tartufa. A po kvadratnom metru 3,5 do 4,5 kilograma.

Beli Tartuf Micelijum (Tuber magnatum) Cena je za pakovanje od 30 ili 50 ml. Italijanski tartuf ili italijanska gomoljača, Tuber magnatum je vrlo jestiva gljiva. Naš najrasprostranjeniji tartuf je najčešći i na kontinentu i na Mediteranu. Oblik Većinom u obliku kvrgavog krompira,1,5-6-[9] cm dužine,1-4-[6] cm širine,1-5cm visine;rjeđe kuglast, no i tada grbav, s usjecima i žljebovima, s jamama pa i parcijalno spljoštenim slojevima, kao komad stijene. Površina bez bubuljica, eventualno malo brašnasto hrapava. Peridija Spolja je kožnatoblijede boje, kao svijetla kafa, starija i s nešto jačom primjesom. Iznutra bijela, tanka, oko 0,5mm, jače izražena i šira s donje strane. Gleba [meso unutra kojega se razvija himenij]po cijeloj unutrašnjosti prošarana bijelim venama, a masa kroz koju se vijugavo ili labirintno vene granaju u početku je sivkastobijela, zatim siva, sasvim zrela tamno purpurnočokoladna i gotovop crna. Tvrda, teška, s jakim no ugodnim ukusomi mirisom na bijeli luk. Mikroskopija Spore tamno sepijasmeđe, široko eliptične do gotovo okrugle, načičkane cilindričnim, 4-7/1-1,5 mi, iglicama, po vrhu povezanim jednim prozirnim velom, tako da se promjer cijele spore povećava za dvije dužine iglica i, zajedno s njima, iznosi: 33-52/32-45 mi. Jezgra je mrežasto granulirana, a pojedine pločice su duge 6-10mi. Spore su veće što ih je manje u ascusu, od jedne jedine do dvije ili tri. Asci izodijametrični ili ovoidni s uglastim stranama, 80-127/60-85 mi. Stanište i rasprostranjenost Naš najrasprostranjeniji i najčešći tartuf, i na kontinentu ili na Mediteranu. Raste jedan nedaleko od drugoga,8-18cm pod površinom zemlje, u mikorizi s raznim listopadnim drvećem, najradije pak u hrastovi-grabovim šumama, prorijeđenim i svjetlijim, te duž potoka i rječica sa bagremima, johama i topolama. Pokazatelji su mu duguljasti smeđecrveni hruštevi, koji u gomilama vrve iznad gljive. Doba sazrijevanja [XI] I-VI, no mogu se naći, jer dugo rastu i teže se kvare, i u drugo doba godine. Jestivost Visoko cijenjena gljiva, osobiti prikladna za umake, za punjenje mesa ili ribe te kao prilog. Sama za sebe je prejaka. Po kuvanju miris bijelog luka, iako slabiji, ostaje, a pridružuje mu se još jedna specifična aroma na parfem. Slične vrste Ima mnogo podzemnih vrsta gljiva koje ne samo da nisu tartufi, nego čak ni Ascomyceti. Glatke površine, bez bubuljica i sličnih boja, najbliži je prošupljeni tartuf, Tuber excavatum Vitt. Dosta čest kod nas, takođe ukusan, mikroskopski se razlikuje najlakše po manje-više centriranoj komorastoj šupljini unutar glebe, te po mirisu na druge začine, ne na bijeli luk. Spore su mu u prosjeku manje,30-40/22-33mi. Po boji, obliku, pa i mirisu na bijeli lik, slična je i lažna gomoljača, lažni tartuf, Tuber macrosporum, no ona ima bubuljičastu površinu i još veće spore:do 80/60 mi. Istarski ili perigordski tartuf, Tuber melanosporum najcjenjeniji od svih tartufa, uspijeva takođe širom bivše Jugoslavije, ne samo u Istri(što bi se moglo zaključiti po imenu), no zapravo nema slličnosti:boje je crveno smeđe, pa crne, a pokriven je četvero do šesterostranim piramidalnim bubuljicama, širokim do pola mm. Iglice spora su maksimalno 3 mi duge. Metoda gajenja: Povoljno vreme za sadnju micelijuma " Crni Tartuf " od maja do avgusta. 1. Pod mladim listopadnim drvetom (hrast, bukva, orah) iskopati rupu sa precnikom od 10 cm i dubinom od 15 cm, odmah u blizini drveta na obodu. Oko jednog drveta mozete napraviti i 5 do deset rupa. 2. Rupu do polovine dubine treba napuniti unapred pripremljenim kompostom sa visokim sadržajem treseta, zatim raspoređivati komade micelija u rupu – rupe (ukoliko sejete vise), 1 pakovanje za jednu rupu. Pokrijte rupu sa kompostom do ivice. 3. Zaliti sa 1 litrom vode lagano. Takođe, navlažite zemljište oko rupe, sa puno vise vode - najmanje 1 kantica po rupi. Zemljiste I rupe gde ste posejali ne bi trebalo da se osuši. Pokrivajte rupu – rupe slojem mahovine, liscem, granama. 4. Zimi bi trebalo da je mesto gde je crni tartuf posejan da se pokrije listovima ili slamom. Crni tartuf raste na dubini od 25-30 cm i obično se nalazi u grupama od 5-7 komada. Rod 25-30 godina. Produktivnost Obično je žetva 7-10 gljiva po sezoni od jednog drveta I jedne rupe. Od prve zetve mozete ocekivati 350 do 500 grama tartufa. A po kvadratnom metru 3,5 do 4,5 kilograma. Sinonimi: Tuber magnatum

Plumeria Frangipani Seme "Orangelight" Cena je za pakovanje od 5 Semena. Plumeria-egzotična vrsta pripada porodici oleandera,dosta brzo raste,nisu potrebni nikakvi posebni uslovi za čuvanje.Veličina cvetova zavisi od vrste(ima ih ukupno 8)od 2 cm-a(mini plumerije)do čak 10-cm-a(rubra)Cveta neprekidno 3 mes.(ima naravno i vrsti poput pudice i obtuse koje cvetaju preko cele god.čak i tokom zime)Imaju veoma lep miris koji je najjači preko noći,u rangu je sa Jasminom.Visina koju dostižu zavisi od vrste i može biti od 1m-6m.Može se čuvati kao žbun ili drvo,žbun se formira orezivanjem a svaka reznica se vrlo lako ožiljava.Većina plumerija je listopadna osim pudice i obtuse koje su zimzelene,oblik listova je različit kod svih vrsta.Nešto što je karakteristično za sve plumerije je da se vrlo lako oprašuju pa ukoliko je nekoliko vrsti-boja blizu,najverovatnije će se iz semena koja proizvedu te biljke izroditi nove vrste :) zato se varijeteti stalno umnožavaju a trenutno ih ima preko 400 Semenku potopiti 2h u vodi pa zasaditi u mix-u supstrata((treset,humus))i perlita.2/3 semenke se pobode u zemlji dok pero ostaje iznad zemlje.Dobro nakvasiti i prekriti najlonom(najlon sklanjati svakoga dana na par sati pa vratiti natrag)Čuvati na svetlom i toplom mestu.Min temperatura za klijanje 22°C.Semenka isklija za 2-3 nedelje.Ukoliko omotač ne otpadne sa biljke uklonite ga sami.Biljke bi trebalo povremeno zaštititi fungicidom.Biljku zalivati tek kada se zemlja prosuši-ne podnosi višak vlage.Tokom leta može biti vani dok se tokom zime čuva u svetloj i toploj prostoriji.Prehranjivati 1 nedeljno.Nakon 3.god prehranjivati fosforom.