Strip sa slika. Kompletan i odlično očuvan. Slike spoljašnosti su u visokoj rezoluciji i uvećanjem možete videti kompletnu spoljašnost. U unutrašnjosti nije nigde švrljano.

Opis Antikvarno izdanje Privrednog pregleda s početka ovog veka daje sveobuhvatan pregled i presek stanja svetske trgovinske politike i tržišta na razmeđi dva milenijuma.

Prospekt Mercedes S-Klasse 19-08-10,101 str.nem.

Prospekt Mercedes S-Klasse 17-02-10,101 str.nem.

Br strana 155 Autor Dusan Altman Modelovanje i simulacija sistema model fakultet tehnickih nauka ftn fakultet organizacionih nauka fon

POPUST! Autor: Leon Pogelšek, Slavko Pregl Povez: meki Format: 13,5 x 20,5 cm Strana: 401 Pismo: latinica slike autora Izdavač: Admiral Books Iz Ristinog ateljea u selu Starčevo kod Pančeva, preko različitih trgovačkih puteva, otputovalo je u svet, na tržište umetničkim delima, nešto više od 400 likovnih dela. Sva se nalaze u uglednim muzejima i galerijama u svetu, u privatnim zbirkama i kod trgovaca slikama. Ni za jedno delo, do sada, nije službeno utvrđeno da se radi o falsifikatu. Koja dela i koliko njih su u svet poslali majstori svog zanata iz malog sela usred panonske ravnice blizu Pančeva u Srbiji, govori ovaj roman. Radnja romana je zasnovana na istinitim događajima... a jedan od autora knjige bio je akter ove neverovatne priče. O tajnama i zapletima u vezi sa likovnom zbirkom koju je skupio Erih Šlomović objavljeno je bezbroj tekstova u domaćoj i stranoj štampi. Erih Šlomović, rođen u bogatoj jevrejskoj porodici početkom XX veka, kao veoma mlad krenuo je iz Beograda u Pariz, gde se zaposlio kod slavnog galeriste i kolekcionara Ambroza Volara. Volar je potpomagao tada još nepriznate umetnike Sezana, Renoara, Manea, Gogena, Van Goga, Pikasa i druge, i izlagao njihova dela. Šlomović je postao Volarov sekretar, vredno je sakupljao likovnog dela sa željom da ustanovi muzej francuskih impresionista u Beogradu. U atmosferi nadolazećeg rata jedan deo kolekcije pohranio je u trezor u Parizu a drugi deo zbirke je diplomatskom poštom poslao u Jugoslaviju. Kada je počeo rat, porodica Šlomović je izbegla u jedno selo u centralnoj Srbiji. Erih je svoju zbirku sakrio iza duplog zida u seoskoj kući. U jednom od nemačkih pogroma stradali su Erihov otac, brat i sam Erih. Erihova majka Roza, koja je preživela ovu tragediju, dogovorila se sa posleratnim vlastima da likovna zbirka nađe svoje mesto u beogradskom Narodnom muzeju. Na putu za Beograd, u sudaru vozova, Roza je poginula a slike su ostale rasute među nastradalim putnicima i razbijenim vagonima. Tada su nestala mnoga dela. U muzej u Beogradu stiglo je samo 58 slika i 286 crteža i grafika. U kratkom životu i radu Eriha Šlomovića ima mnogo stvari koje će zauvek ostati tajna. Najviše maštu uznemirva činjenica da se ne poklapa broj umetničkih dela koja je mladi galerista i ljubitelj umetnosti sakupio sa stvarnim brojem do sada nađenih i evidentiranih dela. Koliko je uistinu nestalo u železničkoj nesreći...? Rista, kolekcija, Bata, Pera Konj k-8

Poznati istoričar Sajmon Sibag Montefjore odabrao je pisma koja su menjala tok svetskih događaja, govorila o bezvremenim osećanjima ili oslikavala epohu u kojoj su pisana. Neka od pisama su uzvišena i pružaju nadahnuće, druga su odbojna i uznemirujuća. Pojedina su izuzetna književna dela, dok su mnoga surova, gruba i jednostavno besramna. Tu su i ona erotična, kao i lascivna, dok ima i pisama koja su krajnje dirljiva. Ovaj pažljivo promišljeni izbor pisama iz svih krajeva sveta, koja datiraju sve od drevnog doba do XXI veka, prilagođen današnjem čitaocu, obuhvata ljubavna pisma ali i pozive na oslobođenje, objave rata i razmišljanja o životu i smrti. Pisci su različiti: od Elizabete Prve i Katarine Velike, preko Staljina i Pikasa do Mandele, od Fani Berni i Ejde Lavlejs preko Emelin Pankherst do Roze Parks, od Mikelanđela i Mocarta preko Puškina, Balzaka i Oskara Vajlda do Čehova, od Ramzesa Velikog i Avgusta preko Sulejmana Veličanstvenog i Linkolna do Hitlera i Čerčila. Živopisnim i pristupačnim stilom majstora pripovedanja Montefjore pokazuje zbog čega su ova pisma nezaobilazno štivo, kako mogu da razotkriju i osvetle prošlost – i obogate naš današnji život. Sajmon Sibag Montefjore, istoričar i pisac, (1965) studije je završio na univerzitetu u Kembridžu. Njegova knjiga Katarina Velika i Potemkin našla se u užem izboru za nekoliko prestižnih nagrada. Svetski slavu stekao je zahvaljujući knjizi Staljin: Dvor crvenog cara za koju mu je 2004. godine dodeljena britanska nagrada za knjigu godine u žanru istorije. Godine 2007. objavio je i knjigu Mladi Staljin. Montefjore je član Britanskog kraljevskog udruženja pisaca.

Pre nego što se poduhvatite čitanja ovog malog brevijara, u nameri da izbegne bilo kakav nesporazum, autor nastoji da vam predoči svoju polaznu tačku. Toplo preporučuje onima koji očekuju da će ovde naći spisak marki i prodajnih mesta da nastave da se opskrbljuju časopisima koji su namenjeni za vulgum pecus. Uz to, autor ne preporučuje čitanje ovog delca skorojevićima i ostalim novim bogatašima, kojima Bizmarkova deviza „beati possidentes“ služi kao uzor za umetnost življenja i obrazovanja; japijima sa mobilnim telefonima i kabrioletima, koji imaju potrebu da se uvuku u polumondenske krugove koji, čak i takvi, poprilično prevazilaze njihove intelektualne kapacitete; „sitnom“ i „krupnom“ plemstvu koje poput ustajalog kamambera ne ume više da sačuva distancu. Podrazumeva se da se i adepti B.C.B.G. (bon chic, bon genre – konzervativni šik) stila nalaze na ovom spisku, slični najpatetičnijoj buržoaziji. Ovaj „priručnik“ se obraća eliti, a ne onima koji prate prolaznu modu. Elementarno poznavanje kulture luksuznih proizvoda i jaka ličnost bez sumnje su minimum koji se zahteva u ovom slučaju. Nadamo se stoga da ovaj brevijar neće pasti u neželjene ruke, niti u knjižarsku preraspodelu. Čak i ako ste ubeđeni da želite da pripadate čudesnom svetu snobova, u njemu ne možete unapred steći svoje mesto. Nije li i samom Pigmalionu bila neophodna Afroditina pomoć? I pored toga, upravo vama i samo vama, ova knjiga može da pruži solidnu podršku. Da li se rađamo kao snobovi? Da li za takvo nešto imate predispozicije? Da nije reč o nekoj bolesti ili frustraciji? Šta jede snob? Gde ide u kupovinu? Gde ga možemo sresti i šta nosi u svojim putnim neseserima? Kako je uredio svoj dom u čijem okrilju prima jedino malobrojne bliske osobe? Kakvi su njegovi politički stavovi? Da li je vernik? Da li pati od paranoje ili od egzistencijalističke teskobe? Pitanja se nižu u nedogled. Međutim, svaki snob je neuporediv i jedinstven. Snob je sve video, sve doživeo i čak nema potrebu da se toga seća. Budite uvek izuzetak! Takav je Zakon snobizma! „Nikada ne bi trebalo da činimo bilo šta od onoga što ne bismo mogli ispripovedati nakon večere!“, zabeležio je Oskar Vajld. I pre nego što nastavite sa čitanjem, zapamtite: svaki oblik altruizma od sada vam je zabranjen! Quod licet Iovi, non licet bovi, što će reći, nije sedlo za magarca. Tako je udešen svet.

NIKOLA TESLA unutrašnji svet zdravlja MEDICINA Ova knjiga predstavlja ekskluzivu jer u duhu 21. veka opisuje Teslina grandiozna istraživanja svemira, ekstraterestrijalne inteligencije i međuplanetarnu komunikaciju, kojom on stremi ostvarenju Kontakta. Pozivajući se na referentne izvore, dokumenta, dela i Tesline citate, autorka nas na jedinstven biografski i likovni način vodi Teslinim zvezdanim putevima, kroz vreme i svemir daleko pre njegovog rođenja, za vreme Tesle i nakon njega. Opisujući život genija spaja nas sa Teslinom galaktičkom egzistencijom koju čine njegova nadasve inteligencija, duša, humanost, naučna intuicija, ejdetičnost i briljantna pronalazačka inventivnost njegovog bića. U ovom delu doačarana je filozofska i mitološka crta Teslina, ali i njegova pionirska uloga u SETI istraživanjima, širom planete... Izdavač: Akia Mali Princ Broj strana: 412 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm

55832) AK 2 BASNE DOSITEJA OBRADOVIĆA 1 i 2 , Srpska književna zadruga Beograd 1895 / 1896 , biblioteka Kolo brojevi 22 i 29 , tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, IX+ 179 + VI + 187+ XX strana , pečatni potpis na predlistu drugog toma

Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obe

Ova knjiga nam donosi priču Iza­bele Makavoj, žene koja je imala tri ozbiljne veze u životu. Svaki od ta tri muškarca podario joj je dete - i to ćerku. Ona je sama odgajila svoje tri devojčice koje su izrasle u tri veoma različite žene. Sa svakom od svojih ćerki Izabela ima poseban odnos. Ipak, postoji jedna tajna u Izabelinoj prošlosti...

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Držeći se pripovedačkog načela "tesno, a široko", Dragan J. Ristić pokazuje vanredno umeće u rukovanju kratkom formom. Opredelivši se za proznu minijaturu pri predstavljanju prividno običnih, a zapravo tragikomičnih događaja iz svakodnevnog života, autor uspeva da sklopi narativni mozaik od čak sto jednog narativnog zapisa (fragmenta), poentirajući svaki od njih sebi "primerenim" Marfijevim zakonom. Rukopis knjige je ovenčan gradskom književnom nagradom "Slaviša Nikolin Živković" koju dodeljuju Grad Niš i Društvo književnika Niša.’’

“Zadivljujuća simfonija o praškoj književnoj i filozofskoj semiosferi… Jedna od najsavremenijih kulturoloških studija u evropi” Venko Andonovski Gojko Čelebić studirao je starogrčki jezik i književnost na Karlovom univerzitetu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Pragu. Doktorat u oblasti svetske komparatistike, o Miguelu de Cervantesu, i uticaju na slovensku književnost, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je pre svega romansijer (objavio je 12 romana), zatim pripovedač (11 zbirki pripovedaka), sa još petnaestak knjiga u gotovo svim žanrovima- eseji, naučne proze, drame, scenarija, uključujući četiri pesničke zbirke. U scenskom stvaralaštvu, pored pozorišnih i filmskih režija, za njm je dvadesetak drama, dramatizacija, filmskih scenarija i sl. Autor je dva dugometražna filma. U službenoj karijeri bio je visoki diplomata u Buenos Ajresu, Tokiju, Njujorku, Kairu i Rimu.

Knjiga je dobro očuvana.Ima malu flekicu gledano odozgo(kao naslici). ,,U romanu se postavljaju ključna pitanja: odnos esencije i egzistencije, umetničkog stvaralaštva, vremena, slobodne volje i smisla života. Mučnina, roman u formi dnevnika, nagoveštava istovremeno i osnovne ideje Sartrove egzistencijalističke filozofije. U njemu se postavljaju ključna pitanja: odnos esencije i egzistencije, umetničkog stvaralaštva, vremena, slobodne volje i smisla života. Antoan Rokanten pokušava da napiše knjigu sa istorijskom tematikom, ali osećaj mučnine i straha od egzistencije neprekidno ga proganjaju, te on postaje sve svesniji banalnosti predmeta koji ga okružuju, sopstvenog tela i drugih ljudi. Posmatrajući ljude oko sebe, uviđa da su svi njihovi postupci motivisani željom da prikriju ispraznost i besmisao njihovog postojanja. Jedna džez pesma inspiriše ga na razmišljanje o umetnosti kao mogućem polju traganja za smislom vlastite egzistencije.``

Knjiga je dobro očuvana.Bila malo zacepljena pri vrhu,uspešno prsesvučena providnom pvc folijom. Tvrd povez.Unutra u odličnom stanju. ,,Vrhunsko ostvarenje američke proze. Kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat izvorno je objavljen 1963. pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na Silvijinom životu, postao je klasik XX veka, proslavljen zbog crnohumornog i oštroumnog portretisanja pedesetih godina prošlog veka i prodat u milionima primeraka širom sveta. Mesec dana nakon objavljivanja romana Stakleno zvono Silvija Plat je izvršila samoubistvo. *** Kada Ester Grinvud 1953. pobedi na konkursu za studente koji je raspisala redakcija časopisa Ženski dan, ona odlazi u Njujork da provede mesec dana kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica ove redakcije. Ushićena je zbog ukazane prilike jer veruje da će tako ostvariti svoj životni san da postane pisac. Međutim, iako uživa u večerama, koktelima, poklonima, njen život se otrže kontroli. Ona tone u depresiju, u privatni pakao koji je dobrim delom posledica suočavanja sa nemogućim zahtevima koje pred ženu stavlja svet konzervativne Amerike pedesetih godina prošlog veka. Silvija Plat majstorskim umećem uspeva da čitaoca uvuče u Esterin slom s takvim intenzitetom da njeno ludilo postaje opipljivo, pa čak i razumljivo, što čini Stakleno zvono istinskim američkim klasikom.``

Ova knjiga nalazi se u izboru lektire za peti razred. Vođen željom da spase svet, ali ne sasvim lišen sebičnih motiva, dečak po imenu Mika prolazi kroz čudesne svetove i neobična iskušenja. Potpuno neočekivano zatiče se u službi kod Zelenbabe, starice velike moći i tajanstvenog porekla. Hoće li uspeti da se izbori s moćnim mitskim bićima i da dokaže da zaslužuje tajanstvene Zelenbabine darove?

Izdavač: Srpska kraljevska akademija, Beograd Zadužbina Dimitrija Stamenkovića, knjiga 4 Godina izdanja: 1910 Povez: tvrd Broj strana: 153 Sadržaj priložen na slikama. Korice i potkorične strane kao na slikama. Unutrašnost knjige (uz poneku flekicu i desetak podvučenih rečenica) je veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Sadašnje stanje srpskoga naroda - Srpsko rodoljublje - Srpsko otačastvoljublje - Šta smeta jedinstvu i napredovanju našega naroda - Pogodbe za razvijanje srpskod rodoljublja i otačastvoljublja - Obrazovanje naše omladine u srpskom duhu - Rodoljubive i patriotske dužnosti Srba raznih zanimanja (K-85)

УВОД У ПРАВО 2 РАДМИЛА ВАСИЋ и КОСТА ЧАВОШКИ ДРАГАНИЋ Б е о г р а д 1 9 9 9 БИБЛИОТЕКА СТУДИЈЕ а) Право б) Држава ........................................................... Брош Ћирилица 2 9 1 страница

Dodatne informacije Pisac IJAN MEKDONALD Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2021 Povez MEKI Strana 404 Stanje Vrlo Dobro

Novi strip

Radnja Nebesa smeštena je u distopijsku budućnost – bivšu prestonicu Finske, grad-državu Helsinki 2058. godine. Društvo je propalo nakon građanskog rata, a vlast je preuzeo nacionalistički pokret pod nazivom Svetlost. Politički disidenti prebegli su na sever. Sve granice su zatvorene, a kontakt sa spoljnim svetom ne postoji, i niko više nema viziju svetlije budućnosti. Umesto toga, Svetlost je svojim građanima podarila Nebesa: virtuelnu stvarnost. Na Nebesima i dalje postoji nekadašnji svet, živopisniji i lepši nego što je ikada zaista bio. Pristup Nebesima omogućen je samo dobrostojećem delu populacije, dok običan svet životari i gladuje u neofašističkom poretku. Akseli radi na univerzitetu i pokušava da otkrije uzrok epidemije apatije. Ljudi jedva da izlaze iz svojih stanova, ne razgovaraju jedni s drugima, a bebe se ne rađaju. Kada Akseliju bude omogućen potpuni pristup Nebesima, virtuelna stvarnost će ga sasvim obuzeti sve dok ne susretne devojku po imenu Ina. Susret je toliko upečatljiv da odlučuju da se sretnu i u stvarnosti. Nakon toga, sve se menja. Ovaj distopijski roman bavi se aktuelnim pitanjima: klimatskim promenama, rastućom nejednakošću unutar socijalne države, pitanjem moći tehnoloških izuma i nacionalističkim pokretima. Roman je dobio sjajne kritike, a 2019. je nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost. Takođe je nominovan za književnu nagradu Helmet, koju helsinške biblioteke dodeljuju budućim klasicima. Knjiga je objavljena u okviru projekta “Govorite li ženski? Književnost kao način osnaživanja žena”. Projekat je podržan od strane Kreativne Evrope. Pia Leino rođena je 1977. Skoro dve decenije radila je kao novinarka u finskoj novinskoj agenciji STT. Magistrirala je novinarstvo na Univerzitetu u Tampereu 2004 i dve godine studirala kreativno pisanje na renomiranoj helsinškoj akademiji Kriittinen korkeakoulu. Njen prvi roman, Ružna blagajnica (Ruma kassa, 2016), duhovito se bavi rijaliti programima i pritiscima sa kojima se žene suočavaju. Distopijski književni triler Nebesa (2018), smešten u Finsku 2058. godine, nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost. Autorkin treći roman, Prekovremeni rad (Iliaika, 2020), takođe je smešten u blisku budućnost i bavi se pitanjem koje smo svi jednom postavili sebi: kako biste živeli svoj život da znate kada morate umreti? Njena interesovanja uključuju popularnu kulturu, društvene medije i politiku. Živi sa porodicom u Helsinkiju.

Dodatne informacije Pisac GRIGORIJE SLUŽITELJ Izdavač LOGOS – BEOGRAD Izdanje 2019 Povez TVRDI Strana 248 Stanje Vrlo Dobro

Zlokobne sile okupljaju ekipu cudnih i ocajnih likova u ovom jezivom i zastrasujucem Ogavinom delu koje cete upijati velikom brzinom… …Nadobudna spisateljica useljava se u novi stan i otkriva da je njena gazdarica ubila muža. Godinama kasnije, sin čuvenog pisca razmišlja o svojoj maćehi i neobičnim pričama koje mu je nekada pričala. U međuvremenu, ljubavnica hirurga obećava da će ga ubiti ako ne napusti ženu, i pre nego što uspe da nastavi sa svojim zločinom iz strasti, hirurg će ukrstiti puteve sa još jednom izuzetnom damom, pevačicom u kabareu, čije srce nežno kuca izvan njenog tela. Ali, kada hirurg obeća da će srediti njeno stanje, on izaziva ljubomoru druge osobe koja bi želela da sačuva srce za sebe u torbici napravljenoj baš po meri… Ubice i ožalošćeni, majke i deca, ljubavnici i nevini posmatrači – njihove sudbine se slivaju u mračnu, ali lepu i zavodljivu mrežu, pred kojom su potpuno nemoćni. Kada započnete da čitate ovaj roman u pričama, imaćete osećaj da Borhesova senka lebdi nad ovom očaravajućom knjigom. Situacije su kao stvorene za Murakamijev poseban spoj stvarnog i fantastičnog, i to već od uvodne priče, „Popodne u pekari”, u kojoj žena dolazi u radnju da kupi kolač od jagoda – kako će se ispostaviti – za dete koje je umrlo godinama ranije, preko priče „Stara gospođa Đ”, koja u svojoj bašti uzgaja šargarepu u obliku ljudskih ruku… Sve u svemu, pamtićete ovu zbirku kao vrlo čudnu, pomalo zbunjujuću, ali s druge strane pitku i potpuno jedinstvenu, čiji ćete ukus dugo osećati i kad završite čitanje. Joko Ogava svrstava se među najbolje savremene japanske pisce. Rođena je 1962. godine i do sada je objavila preko dvadeset fikcionalnih i nefikcionalnih dela, a prema njenim romanima snimljeni su i filmovi. Dobitnica je svih prestižnih književnih nagrada u Japanu, između ostalog, ponela je Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, kao i čuvenu Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dela joj se prevode širom sveta, a u Japanu su među najčitanijima. Ton njenih dela je promenljiv: od nadrealnog, preko grotesknog – ponekad s primesama šaljivog – do psihološki dvosmislenog i često duboko uznemirujućeg. Ogavu snažno privlače motiv vode i snovi, a fascinirana je fizičkim i mentalnim poremećajima. Piše jednostavno i mirno. Na površini sve izgleda spokojno. Ali njeno umeće leži u tome što joj polazi za rukom da nas obuzme i povede ka onome što je izvan očekivanog. Najpoznatija Ogavina dela su Profesor i njegova domaćica, Bazen, Dnevnik trudnoće, Minin marš, Hotel Iris, Osveta…

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.