nova veliki format pun kolor vellok

Ilustrovani list za zabavu i pouku Časopis SRBADIJA broj 3, Beč 1874, kompletan broj, izvanredne slike Strane od 49 - 72 (brojevi strana se odnose na celo godište) Listovi razdvojeni, na spojevima podlepljeni - ojačani Nekoliko ćoškova oštećeno pa podlepljeno sličnim papirom, nedostaju manji delovi teksta, vidi se na slikama TAGS: Jevrem Grujić Jaroslav Čermak Dorćol Gr5adac 09.02.2024

ZLATNA SERIJA ZS 67 - PSDZ Priče sa Divljeg Zapada - U KRUGU SMRTI Izdanje novosadskog Dnevnika iz daleke 1971. godine Kompletan, kompaktan, kockast, u dobrom stanju, na žalost oštećena naslovna (vidi slike) Komunikacija isključivo putem Kupindo poruka. Pogledajte i ostale moje stripove na Kupindu. https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih jela od testenine.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih posnih jela.

Zbirka recepata za jednostavnu pripremu izvrsnih posnih kolača.

Istorijska uloga srpske crkve U čuvanju narodnosti i stvaranju države Mihailo I. Popović Protojerej Beograd, Nova štamparija , 1933 Stanje kao na slikama

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

K.-S. Chandan - La Paix Européenne la Hongrie et les attentats, Publications Contemporaines `Le Danubien`, Paris 1934 godine Mek povez. Ima pečate prethodnog vlasnika. Korice oštećene na rikni. Na nekim mestima podvlačeno i dopisivano bojicom uz tekst. Svi tabci nisu rasečeni. 305 strana H/KSJ1

mikijev almanah 35

Odlični časopisi Zeitschrift fur Kulturaustauch Kolonialismus und Kolonialreiche teil I / teil II Die Kulturstadt Europas Technologien und Medien ... Tags: Postmoderna postmodernizam casopis delo republika polja avangarda orijentalizam poststrukturalizam nemacki esej eseji teorija ... Kultura Kulturaustausch – Magazin für internationale Perspektiven (Eigenschreibweise: KULTURAUSTAUSCH) ist ein vierteljährliches Magazin, das vom Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) herausgegeben wird. Es erscheint im ConBrio Verlag und wird durch das Auswärtige Amt finanziell unterstützt, ist aber inhaltlich unabhängig. Inhaltsverzeichnis 1 Inhalte 2 Redaktionsbeirat 3 Auszeichnungen 4 Weblinks 5 Einzelnachweise Inhalte[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Kulturaustausch behandelt internationale Kultur- und Gesellschaftsthemen. Ein Schwerpunktthema jeder Ausgabe fokussiert die wachsende Bedeutung kultureller Prozesse in der globalisierten Welt. Dieses umfasst etwa zwei Drittel des Heftumfangs und enthält Texte von Gastautoren mit unterschiedlichen kulturellen und fachlichen Hintergründen. Der Fokus liegt dabei etwa auf grenzüberschreitenden Phänomenen (Klimawandel,[1] Wachstum,[2] Flucht[3]), kulturellen Praktiken in verschiedenen Ländern (Arbeit,[4] Rausch[5], Konsum[6]) oder einzelnen Staaten und Weltregionen (Türkei,[7] Frankreich,[8] Russland,[9] Iran[10]). In der Regel werden diese Themen in Essays und Interviews besprochen. Zahlreiche internationale Intellektuelle, Schriftsteller und Wissenschaftler haben bereits für Kulturaustausch geschrieben, darunter etwa Ai Weiwei, Shumona Sinha, Charles Taylor, Naomi Klein, Pankaj Mishra, Laurie Penny, Tim Parks, Adania Shibli, Laksmi Pamuntjak, Erri De Luca und Vandana Shiva. Für die Bebilderung der Inhalte sorgten in der Vergangenheit unter anderem Edward Burtynsky, Hossein Fatemi und Lord Snowdon. Außerhalb des jeweiligen Themenschwerpunkts befasst sich das Magazin zudem mit Themen wie der Auswärtigen Kulturpolitik, Entwicklungszusammenarbeit, nationalen Stereotypen und weiteren Themen des Kulturaustausches. Es enthält auch Reportagen, Rezensionen und andere Textformen. Redaktionsbeirat[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Bei der Auswahl der Schwerpunktthemen wird die Redaktion von einem Beirat aus Politik, Wissenschaft, Medien und Kultur beraten. Die Mitglieder des Redaktionsbeirats (Stand 2023) sind die Schriftstellerin Jagoda Marinić, die Journalistin Evelyn Roll, der Kulturwissenschaftler und Philosoph Thomas Macho, die Autorin Fatima Remli und der Schriftsteller Aleš Šteger.[11] Auszeichnungen[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Für ihre Layout-Gestaltung der Ausgabe Was vom Krieg übrig bleibt (I / 2007) wurde Art-Direktorin Heike Reinsch mit dem red dot design award in der Kategorie communication design geehrt.

mikijev almanah 29

mikijev almanah 28

Vašar taštine šokirao je viktorijansko književno društvo zbog iskrenog opisa tadašnje društvene stvarnosti: Tekeri slika dostojanstvo i bedu svog vremena, nemilosrdno razotkrivajući niske nagone gramzivosti, sujete, želje za moći, laži i licemerja vladajućih klasa. Nema u ovom romanu sasvim pozitivnog junaka, umesto njega se prvi put iz stranice u stranicu pojavljuju figure koje nisu samo lutke već ljudi od krvi i mesa. Kroz kaleidoskop dobrih i zlih, podlih i dobronamernih likova, prepliću se priče o dve žene. Lišena skrupula i naoružana zadivljujućom snagom karaktera i oštrim umom, ali i izvanrednom lepotom, Beki Šarp koristi sve svoje adute i bori se za luksuzan život, daleko iznad svog društvenog nivoa. Sa druge strane, njena školska drugarica plemenitog srca Amelija Sedli tipična je naivna viktorijanska heroina, razmažena kćerka iz bogate porodice, koja posvećuje život čoveku kojeg voli.

Katalog kolekcije medalja i plaketa iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu Beograd, 1981. Udžbenički format, stranice nisu numerisane. Lepo očuvana, korice kao na slici.

Iz recenzije: ’’Roman Heretik beletriziran je život Marka Antonija de Dominisa, znamenitoga Rabljanina iz ranoga 17. stoljeća, tvrdoglavog apostata i fizičara čija je nevolja bila u tome što je ... ispitivao svijet ne samo posredovanjem Biblije, nego i s pomoću leća i drugih sprava, nijekajući na taj način njegovo božansko ishodište... Supek portretira gorostasa hrvatske povijesti, tragičnog najviše zato što su njegove vrline tretirane kao nedopustivi grijesi.’’

Reč izdavača: ’’Velika biografija iz Nedeljnik biblioteke sada su dostupne u objedinjenoj ediciji. Knjige koje su pisali naši najpoznatiji novinari, pisci, istoričari… ukupno 23 knjige.’’

Zbirka priča Dušana Prelevića Preleta. Iz recenzije: Prelević spada u one koji prvo imaju biografiju, pa tek onda počnu da pišu. U našoj novijoj književnosti mnogo je onih koji prvo počnu da pišu, a tek posle toga počne da im se događa život, ili oni sami počnu da smišljaju biografiju. Očigledno, Prelević je progovorio zato što je morao, za razliku od onih koji su pripovedanje izabrali kao zanimanje. Dušan Prelević je sentimentalni hroničar jednog života koji je u našem vremenu zaboravljen. Ako njemu dosad književnost nije bila potrebna, on je sada potreban književnosti. Miodrag Perišić, Beograd 1987.

Iz recenzije: ’’Slavonski pejsaž i socijalnu sliku društva potkraj 19. st. možemo potpuno doživjeti iz ovih reprezentativnih pripovijedaka Josipa Kozarca.’’

NINDJA Magazin Poster broj 1 Prelep veliki Nindja Poster iz 1987. godine. Stanje se vidi na fotografijama.

Opis: Spiru i Fantazio 2, Andre Franken Spiru, istraživački novinar sa izraženim osećajem za pravdu, i Fantazio, njegov najbolji prijatelj pomalo preke naravi, ne provedu dan a da ne upadnu u neku nevolju ili avanturu. I tako već duže od osamdeset godina, što ovaj strip čini jednim od najdugovečnijih i najznačajnijih na evropskoj sceni. Uz ta dva inteligentna, pravična i nemirna lika obavezno dolazi i ljubimac, džangrizava veverica po imenu Spip, kao i neobična majmunolika životinja Marsupilami, dospela na stranice Spirua i Fantazija pravo iz najdubljih džepova mašte ključnog autora ovog stripa – Andrea Frankena. Iako je strip nastao davne 1938. i godinama izlazio u novinskom formatu, tek kada je početkom pedesetih ovaj legendarni francuski autor preuzeo rad na njemu, serijal je dobio sve one atribute po kojima je poznat i danas, autentičan humor, minuciozno izgrađen stil, besprekornu dinamiku. Razvivši pojedinačne gegove i kratke priče u duže avanture sa složenim zapletima, Franken razvija ovaj stripski mit, trudeći se da razbije klišee u pogledu likova i radnje, što Spirua i Fantazija čini jednim od najvećih dela frankobelgijskog stripa.

Opis: Dostavljačice novina 2, Brajan K. Von Priča počinje jednim neobičnim snom – a onda sve postaje mnogo, mnogo čudnije... U ranim časovima prvog novembra 1988. godine, dok gradić Stoni Strim još spava posle proslave Noći veštica, dvanaestogodišnja Erin kruži krajem dostavljajući novine. Tragovi jučerašnjeg slavlja još su vidljivi po susedstvu, a neki su momci, izgleda, odlučili da još nije vreme da se skinu šareni kostimi. Grupica njih pokušava da zastraši Erin, ali u pomoć joj pristižu tri koleginice, opremljene biciklima i čvrstim stavom... Njihov mali grad i mirni životi nepovratno će se izmeniti dok se ova sjajna naučnofantastična priča iz pera slavnog Brajana K. Vona (Saga, Y: Poslednji muškarac na Zemlji) bude razvijala u neočekivanim pravcima i širila iz tinejdžerske drame predgrađa u neistražena polja natprirodnih i nadrealnih misterija... „Novi veliki američki strip.“ – VOVOX „Dostavljačice novina su dospele na sam vrh moje liste obaveznog štiva.“ – The Seatt le Review of Books „Vrhunski kreativni tim Dostavljačica novina gradi misteriju koju ne možete da ostavite.“ – The A.V. Club

Opis: Spiru i Fantazio 3, Andre Franken Spiru, istraživački novinar sa izraženim osećajem za pravdu, i Fantazio, njegov najbolji prijatelj pomalo preke naravi, ne provedu dan a da ne upadnu u neku nevolju ili avanturu. I tako već duže od osamdeset godina, što ovaj strip čini jednim od najdugovečnijih i najznačajnijih na evropskoj sceni. Uz ta dva inteligentna, pravična i nemirna lika obavezno dolazi i ljubimac, džangrizava veverica po imenu Spip, kao i neobična majmunolika životinja Marsupilami, dospela na stranice Spirua i Fantazija pravo iz najdubljih džepova mašte ključnog autora ovog stripa – Andrea Frankena. Iako je strip nastao davne 1938. i godinama izlazio u novinskom formatu, tek kada je početkom pedesetih ovaj legendarni francuski autor preuzeo rad na njemu, serijal je dobio sve one atribute po kojima je poznat i danas, autentičan humor, minuciozno izgrađen stil, besprekornu dinamiku. Razvivši pojedinačne gegove i kratke priče u duže avanture sa složenim zapletima, Franken razvija ovaj stripski mit, trudeći se da razbije klišee u pogledu likova i radnje, što Spirua i Fantazija čini jednim od najvećih dela frankobelgijskog stripa.

Spiru, istraživački novinar sa izraženim osećajem za pravdu, i Fantazio, njegov najbolji prijatelj pomalo preke naravi, ne provedu dan a da ne upadnu u neku nevolju ili avanturu. I tako već duže od osamdeset godina, što ovaj strip čini jednim od najdugovečnijih i najznačajnijih na evropskoj sceni. Uz ta dva inteligentna, pravična i nemirna lika obavezno dolazi i ljubimac, džangrizava veverica po imenu Spip, kao i neobična majmunolika životinja Marsupilami, dospela na stranice Spirua i Fantazija pravo iz najdubljih džepova mašte ključnog autora ovog stripa – Andrea Frankena. Iako je strip nastao davne 1938. i godinama izlazio u novinskom formatu, tek kada je početkom pedesetih ovaj legendarni francuski autor preuzeo rad na njemu, serijal je dobio sve one atribute po kojima je poznat i danas, autentičan humor, minuciozno izgrađen stil, besprekornu dinamiku. Razvivši pojedinačne gegove i kratke priče u duže avanture sa složenim zapletima, Franken razvija ovaj stripski mit, trudeći se da razbije klišee u pogledu likova i radnje, što Spirua i Fantazija čini jednim od najvećih dela frankobelgijskog stripa. Čarobna knjiga pred čitaoce donosi kompletan Frankenov rad na ovom serijalu, u šest tomova.