Vidi slike!

Todor Manojlović - Centrifugalni igrač (Beograd, 1930.)

P1-5)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. NEKE STRANICE ISPADAJU I ISKRZANE SU. NEDOSTAJU STRANICE: 1-16,19-22, 35-36, 59-60, 79-80, 103-104, 128-129, 131-132, 196-197, 215-216,235-236, 265-266, 281-284, 303-304 343-344, 363-364, 384-385, 389-390, 403-404, 407-410, 424-425, 429-430, 447-450 453-454, 467-468, 473-474, 487-492, 495-496, 504-505, 517-520. IZGLEDA DA UGLAVNOM NEDOSTAJU POSLEDNJE STRANICE ČASOPISA, OSIM AKO NIJE GREŠKA U UPISIVANJU BROJEVA NA STRANICAMA.

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2006-2014 Junak / Edicija: Teks Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski Lovac na fosile 2 2006 Zlato juga 3 2007 Dva lica osveta 4 2007 Sjeverozapadni teritorij 5 2008 Rio Hondo 6 2008 Sin vjetra 7 2009 Blindirani vlak 8 2009 Opasno putovanje 9 2010 Otrov kobre 10 2010 Utvrda Sahara 11 2011 Paklena postrojba 12 2012 Putovima zapada 13 2013 Zvijer u ljudskom obličju 14 2014

stanje kao na slikama,za sve eventualne nedoumice,pitajte iz lične kolekcije Godina izdanja: 2006-2015 Junak / Edicija: Dylan Dog Izdavač: Ludens Kompletni,prosečna ocena 5-/5 Jezik: hrvatski

prvo izdanje1935 godine ima išaranih stranica

Dodatne informacije Pisac VLADAN DOBRIVOJEVIĆ Izdavač DRASLAR PARTNER – BEOGRAD Izdanje 2009 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

unesko world art series Odlično očuvana

ČEZAREMOLINARI ISTORIJA POZORIŠTA VUK KARADŽIĆ BEOGRAD 1982 Prevod JUGANA STOJANOVIĆ Likovno oblikovanje RADE RANČIĆ ............................................................. INDEKS Ilustracije Ćirilica Tvrde korice Omot Šiven povez 335 stranica BESPREKORAN PRIMERAK !!!!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!!! G88

DOBRI PASTIR - ČAST I&II&III - GERASIM PETRANOVIĆ [TA-4] tri knjige u jednoj Čast I - 1850te godine u Zagrebu, broj strana 311 Čast II - 1853te godine u Novom Sadu, broj strana 296 Čast III - 1859 u Karlovcima, broj strana 357

49789) KRVAVI BEHARI , o. Ber. Markušić Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 veoma retko prvo izdanje pesma Josipa ( Berislava ) Markušića ukoričeno sa još tri antikvarna izdanja u jednu knjižicu formata 11 x 14,5 cm , 1: Na moru ; Gi de Mopasan ; Umetnička biblioteka , preveo Grgur Berić ; 52 strane 2: Jesen; August. Strindberg ; preveo Vladimir Babić ; 48 str. 3: Jedna noć u raju ; autor Saher Mazoh - Psiha Psihanova ; Izdanje knjižare Bor. J. Dimitrijevića Beograd 1922 4: Krvavi behari ; o. Ber. Markušić , Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 ; 93 str. autor : Josip (Berislav) Markušić (Čepak, kod Kotor Varoša, 23.1.1889 – Jajce, 26.2.1968.), bio je čovjek rada, reda i molitve. Osnovnu školu završio je u Kotor Varošu 1894, gimnaziju u Gučoj Gori (1894 – 1899), novicijat u Fojnici (1899 – 1900), teologiju u Kraljevoj Sutjesci (1900 – 1901) i Budimpešti (1901 – 1904). Za svećenika je zaređen 1904. Bio je duhovni pomoćnik u Jajcu 1905, profesor u Visokom (1905 – 1915), gvardijan u Jajcu (1915 – 1916, 1922 – 1928), Sarajevu (1919 – 1922) i Beogradu (1931 – 1939), te župnik u Kotor Varošu (1916 – 1919). Biran je za predsjednika gimnazije u Visokom (1914 – 1915), definitora, tri puta za provincijala (1928 – 1931, 1949 – 1952, 1952 – 1955) i kustosa (1934 – 1937) Bosne Srebrene. Bio je 1950. generalni vizitator u slovenskoj provinciji. Kao umirovljenik živio je i djelovao u Jajcu (1940 – 1949, 1955 – 1968), a skupa s gvardijanom fra Bonom Ostojićem sudjelovao je na Drugom zasjedanju AVNOJ-a. Kao pristaša kršćanskog pozitivnog aktivizma zalagao se za ostvarenje kršćanskih moralnih, etičkih i socijalnih načela. Spisateljskom djelatnošću počeo se baviti kao mladi svećenik i nastavio tijekom čitava života. Bavio se proučavanjem naše narodne i crkvene prošlosti. Osobito drag, bio mu je Ivan Franjo Jukić. Osim nekoliko samostalnih djela napisao je oko 200 raznih priloga: studija, članaka, refleksija, komemorativnih sastava, nekrologa, prikaza i pjesama. Zanimali su ga narodna i crkvena povijest, umjetnost, kulturna i društvena zbivanja. Pisanje mu je prožeto živom vjerom i ljubavlju prema Crkvi, franjevačkom redu, svojoj redovničkoj zajednici Bosni Srebrenoj, domovini i narodu. Znatan dio njegovih pjesama slika socijalnu bijedu bosanskog puka. Jajce i gradska okolica bili su također predmet njegova proučavanja. Najmanje, što ne samo fratri Bosne Srebrene i ne samo jajački katolici, nego svi Jajčani, i svi ljudi dobre volje duguju Markušiću, a to je živa uspomena na njegov život i njegovo djelo. Toj uspomeni pripada i susret koji se u ljeto 1926. odigrao u jajačkom samostanu između tadašnjeg gvardijana fra Joze Markušića i književnika Ive Andrića, kojeg je stvaralački nemir ovdje doveo da se upozna s kronikama fra Ante Kneževića. Naime nakon Milana Ilića, o kojem smo vam pisali prethodno u našoj rubrici „Ugledni jajčani“ sticajem okolnosti Markušić nastavlja da bilježi događaje vezane za grad na onom mjestu gdje je to prota silom prilika prekinuo. Služeći se tzv. monumentalnom historijom, kao okvirom za opisivanje događaja, prota Milan Ilić ostavio je vrijedna zapažanja o Markušiću, prije svega o njegovu nastojanju da pomogne taocima: „U manastiru je bio i fra Jozo Markušić, a to je bilo važno. Markušić je uživao najveći ugled među franjevcima. Veliki dio svog slobodnog vremena proveo je s nama, samnom i doktorom Mićom. Svaki dan je dolazio makar jedan put u našu sobu, tu je sjedio i pričao s nama. Inače je dolazio k nama u vrijeme šetnje. U manastiru su bili nastanjeni njemački oficiri. S desne strane i s lijeve strane fra Jozine bile su njihove sobe. On je ipak navijao radio London, tiho, i slušao vijesti pa ih nama prenosio. Upravo se vodila očajna borba za Krit. Fra Jozi je bila glavna briga da kod nas održi duh. Bio je sretan kad smo pjevali i skakali. Govorio je: Teško je biti Srbin. Teško ali slavno. Želio je da s ponosom nosimo svoje breme.“ Aktivnost fra Jozina i njegove otvorene simpatije za taoce nisu prošli nezapaženo kod Nijemaca. Jedan njemački podoficir rekao je Leli Matekalo – članici gradskog zbora: „Onaj stari fratar (Markušić) trebalo je da bude srpski pop.“ Prota Ilić bilježi od Markušićevih komentara povijesne težine, i to upravo onih dana kada su taoci trebali biti pušteni: „Milane! Nikoga nisam mrzio kao Sovjetsku Rusiju. Ali ako ona zarati s Njemcima, svaki dan ću se na svome klečalu moliti Bogu za njenu pobjedu.“ U svojim Memoarima prota je zapisao: Rijedak katolik, rijedak Sloven, rijedak čovjek.“ Ove fragmente o Markušiću nužno je znati kao „uputu“ za čitanje njegove samostanske kronike – dokumenta jednog vremena nazvanog vremenom mraka. Pored toga, Markušić pripada u red najistaknutijih bosanskohercegovačkih javnih djelatnika XX stoljeća, posebno kada se radi o praktičnom i teorijskom odnosu vjere i politike, vjerskih zajednica i države. Svojim se kroničarskim zapisima Markušić uvrstio u niz franjevačkih kroničara Bosne Srebrene, emanirajući razumjevanje općeg smisla povijesti kao drugog i upornog rada na dnevnim poslovima u kontinuitetu kroničarova čekanja ispunjenog vjerom i nadom. Zato je u Markušićevim ratnim zabilješkama, kao i inače u njegovom dugom i plodnom životu, uvijek prisutan motiv „rada za narod, a ne stranku“. Tako će otkaz tripartitnog pakta u Beogradu 27.3.1941. popratiti komentarom: “Svi smo voljeli mir, ali ne mir vezanog za čovjeka koji je izgubio slobodu, poštenje, čast i poštovanje u svijetu, nego mir među slobodnim narodima ili onima koji se bore za slobodu; mir među junacima, kako kaže narodna pjesma.“ Snažno osjećajući kako se u „nastupajućoj svjetskoj kataklizmi mrak spušta na našu zemlju, ali ne i na naša srca“, Markušić će tokom ratne oluje brižljivo bilježiti događaje ponajprije vezane za Jajce i gradsku okolicu, ali i one na širem planu. Neće zaobići odbijanje jajačkih fratara da 21.4.1941. na Hitlerov rođendan za banket angažiraju limenu glazbu, spomenuti će boravak srpskih talaca u samostanu kao „izuzetne jajačke dane svih nacija i nacionalnosti“, neće zaboraviti zlostavljanja Srba u režiji ustaških vlasti i njihovu svirepu likvidaciju, ali isto tako i opću solidarnost jajačkih katolika – Hrvata, dodjelu tridesetoro srpske siročadi na idržavanje viđeno „ tragičnim prizorom svojstvenim kamenom dobu“, vojne operacije koje su na svim stranama odnosile ljudske živote. Sve to sažeto u jednu misao: „Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.“ Za 1941. godinu zapisao je: „Kao brodolom po noći, pri kojem svak svoju glavu čuva; ne znaš ima li osim tebe još tko živ, ili kome bi mogao pomoći?! A nakon proživljene katastrofe da se vidimo i upoznamo tko je tko?! Ne pada snijeg da zamete svijet, već da svaka zvijerka svoj trag pokaže.“ Godinu 1942. ispratio je riječima: „U duši sam živio slobodan, premda sam izvanjski robovao i sjetio se narodne pjesme: „ Žari pali udbinski dizdaru i tvojoj će kuli reda doći.“ Ratno vrijeme u Jajcu, pored ostalog i šest bombardiranja grada 1943, našlo je u Markušiću kroničara, koji je pored spisateljskog dara za konciznim opisom događaja imao tu prednost da se poput prote Milana Ilića, ideološki neutralnim stavom približi običnom čovjeku. Već je bilo vrijeme da se ne samo ovo Markušićevo djelo, nego cijela njegova ostavština tiska i tako učini dostupnom javnosti kao „Pjesma novog doba“ kako nosi naslov jedna od njegovih rodoljubivih pjesama. Preuzeto iz: „Fotomonografija JAJCE Središte i margina povijesti i ljepote“; Prof. dr Dubravko Lovrenović, Danka Damjanović, dr Enes Milak; Društvo za zaštitu kulturno povijesnih i prirodnih vrijednosti Jajca, Grafid d.o.o. Banja Luku; Jajce 2008. U zaključku kronike, Markušić poručuje: Ja ovako mislim, a mislio sam i u aprilu 1941.: Ne možeš biti okupiran dok te ne zarobe; ali ni ako si svezan još nisi zarobljen, dok okupatoru dušu ne predaš. Godine 1941. ja i moje kolo u Jajcu smo bili okupirani, ali ne i zarobljeni, jer se nismo tuđinu predali, od one godine pa na stotine godina, do godina narodne vječnosti! (…) Cijelo vrijeme rata, na svaki dolazak ili pred svakim dolaskom Njemaca, održavani su u samostanu sastanci nekih građana Hrvata, Srba i Muslimana, da se zdogovore u onim tjeskobama: a kuda i šta sada?! Zdogovor kuće ne obara: stoga su se braća Muslimani, Srbi i Hrvati uvijek sretno izvlačili. (…) Ono što sam ja doživljavao i gledao, kako se seljaci, a ne manje i građanstvo, međusobno pomažu, čuvaju, štite, zauzimaju, zaklanjaju; jedan drugoga upozoravaju, brane, napominju, pravdaju i hrabre – to je od hiljadugodišnje vrijednosti za nasljedovanje. Pjesnički pripadajući naraštaju katoličkih neoromantičara s početka 20. st., zapaženo je djelovao na raznim područjima kulturnoga, crkvenoga i društvenoga života. Pjesme, njih ukupno stotinjak, i razne članke započeo je objavljivati u »Poletu« Zbora franjevačkih bogoslova »Jukić«, a zatim u »Serafinskom perivoju«, koji je 1907. – 1908. uređivao, te u njegovu sljedniku »Našoj misli«, »Vrhbosni«, »Hrvatskoj straži« (časopisu), »Osvitu«, »Glasniku sv. Ante«, »Prosvjeti«, kalendaru »Napredak«, »Hrvatskoj zajednici«, »Primorskim novinama«, »Franjevačkom vjesniku«, »Glasniku katoličke crkve u Beogradu«, »Kalendaru sv. Ante«, »Bosni Srebrenoj«, »Dobrom Pastiru« i dr. Godine 1908. objavio je zbirku »Krvavi behari«, u kojoj prevladavaju domoljubne i religiozne pjesme. Markušića se, kao Škaricu, Blažinčića, F. Galovića i Petkovića, označava neoromantičarom, koji je stajao pod utjecajem programa obnove kršćanske književnosti na osnovi programa austrijskoga književnika Rikarda von Kralika, koji je na hrvatskim prostorima početkom 20. st. promicao najutjecajniji katolički kritičar dr. Ljubomir Maraković.

The ANTIQUITIES OF ATHENS and others monuments of Greece London, MDCCCLVIII (1858), third edition Tvrd povez, 150 strana + ilustracije. Korice u stanju kao na slikama, pri lagerovanju malo iskrivljena, unutra očuvana, požutela, predlist u stanju kao na slici. Antička Grčka, Atina, arhitektura, spomenici...

Dodatne informacije Pisac LJILJANA ĐUROVIĆ Izdavač VIZUELNO – BEOGRAD Izdanje 2013 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

Pun naslov: MISSALE ROMANUM EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI RESTITUTUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI JUSSU EDITUM CLEMENTIS VIII. URBANI VIII. ET LEONIS XIII. AUCTORITATE RECOGNITUM EDITIO DECIMASEPTIMA POST ALTERAM TYPICAM. Ovaj primerak Misala iz 1911. godine je 17. izdanje, štampan prema tipskom izdanju koje papa Lav XIII objavio 1884. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....RATISBONAE (Regensburg) ROMAE (Rim) NEO EBORACI (New York Sity) & CINCINNATI. Godina izdanja:...1911. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak Broj strana:.........ukupno 974, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................5 kg Stanje knjige:......kožni povez na koricama je pohaban na uglovima i ivicama, koža na koricama je mestimično izgubila sjaj, strane do 210 su potpuno očuvane, osim negde češćih tamnih mrlja; od 214 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, papirni spoj strana potpuno je odvojen od strane 214 do strane 246 i drži se delimično na končanom spoju; od strane 297 nadalje listovi su dobro očuvani; 6 listova je delimično ODVOJENO OD POVEZA u gornjem, središnjem ili donjem delu (listovi 231/232, 9/10, 233/234, 390/91, 18/19, 312/313); na 13 mesta listovi su MEĐUSOBNO SPOJENI papirnom trakom po Nsredini (listovi 253/4, 260/61, 262/63, 266/65, 270/71, 346/347, 348/349, 16/17, 24/25, 66/67, 68/69, 70/71); 7 listova je LEPLJENO TRAKOM na margini (listovi 231/232, 233/234, 234/6, 369/370, 17/18, 19/20, 21/22); 9 liastova je ZACEPLJENO NA MARGINI (listovi 221/222, 286-296, 481/482, 3/4, 5/6, 7/8, 17/18, 69/70, 71/72); na 2 lista nedostaje gornji vrh (299/300, 457/458); delimičan TRAG VLAGE na bočnoj margini na od strane 60 do 144; u donjem uglu izrazito su isprljani od listanja listovi 279/80 i 281/82 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima); kod prednjeg dela knjige oseti se miris, koji ne mogu da definišem, verovatno od stajanja u negrejanoj prostoriji, kao što je crkva. Misal se sastoji od 5 delova koji su zasebno numerisani: Uvodni deo (36 strana) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (624 strane) COMMUNE SANCTORUM (245 strana) APPENDIX CANTUS AD LIBITUM (32 strane) MISSAE IN FESTIS PROPRIIS (34 strane) “MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/33-265-kp/985)

ЛИКОВИ БАРОКА РОЗАРИО ВИЛАРИ C L I O Б е о г р а д 2 О О 4 П О Л И С а) Барок - Европа - Зборници б) Европа - Историја - 17в - Зборници ............................................................ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 4 О 6 страница НЕКОРИШЋЕНО Одлично екстрА !!!

СРБИЈА ИСТОРИЈА ИЗА ИМЕНА СТЕВАН К. ПАВЛОВИЋ C L I O Б е о г р а д 2 О О 4 ПОЛИС а) Србија - Историја ....................................................... Р е ф е р е н ц е С р б и ј а Краљеви Цареви Деспоти Патријарси Ослободиоци Карађорђе Кнез Милош Држава Аутономија Независна Србија Супарништво династија Супарништво странака Србија у рату Југославија 1918 Србија у Југославији 1918-1941 Србија у парампарчад Жртве Отпори Сарадње 1941-1945 Србија под Титом (Део ширег комунистичког плана 1945-1980) Србија после Броза Од Титове апотеозе до Милошевићеве консекрације 198О-1989 Србија у тами - Милошевићево доба 1980-2ОО1 ....................................................... Мапе Слике у боји Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 О О страница НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА Кондиција: 1О Екстра !!!

ЛИКОВИ СТАРОГ ЕГИПТА СЕРЂО ДОНАДОНИ C L I O Б е о г р а д 2 О О 5 ПОЛИС а) Друштво - Египат - Стари век - Зборници ........................................................... Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 4 3 странице Екстра !!!!!!!!!!!!!!!

Dodatne informacije Pisac VALTAZAR BOGIŠIĆ Izdavač KNJIŽARNICA FR. ŽUPANA ZAGREB Izdanje 1872 Povez TVRDI Strana 201 Stanje Dobro

Opis Istorija umetnosti H. V. Jansona je već više od četrdeset godina nezaobilazna knjiga za sve koje interesuje umetnost. Grupa vrhunskih stručnjaka priredila je novo sedmo izdanje dopunivši klasično Jansonovo delo koje sada ima više od 1100 strana. Knjiga je podeljena u trideset poglavlja koja hronološki obrađuju umetnost, od preistorijske do moderne. Prva Istorija umetnosti štampana je 1962. godine. Uspostavljajući nov pristup umetnosti Janson je ponudio čitaocima izuzetno sadržajno delo koja opisuje, povezuje i upoređuje istoriju umetnosti, stilove, tehnike i vrhunska dela. Novo sedmo izdanje Jansona je prepravljeno i dopunjeno oslanjajući se na tradiciju i tekstove originalnog Jansona. Grupa naučnika, eksperata za različita poglavlja umetnosti nastavila je sa iznošenjem karakteristika umetničkih dela, analizom perioda, pravaca i doprinosa umetnika. Dodata su posebna poglavlja o renesansi u severnoj Evropi i Italiji, baroknoj umetnosti i ključnim aspektima vezanim za moderno doba. U novom izdanju je, između ostalog: – izmenjena organizacija, dela se pominju u kontekstu hronološke rasprave a ne zasebno čemu je pridodato i istraživanje vezano za političke i društvene zloupotrebe umetnika i dela. – izdvojeno poglavlje o načinu na koji istoričari umetnosti donose zaključke o umetničkim delima. – data posebna pažnja ženama kako umetnicama, tako i pokroviteljkama i vernim uživaocima umetničkih dela. – obrađeno nekoliko novih predmeta vezano za predmete, medije i tehnike, uz dopunu novim umetničkim formama poput instalacije i manje istaknutim granama umetnosti ranijih razdoblja kao što su tapiserija, metalni predmeti i porcelan. – stručno su proverene i obnovljene sve reprodukcije i nabavljene su sve slike u boji od najtačnijih i najverodostojnijih izvora a za univerzitete je pripremljena arhiva visokokvalitetnih digitalnih slika. – svako poglavlje je radilo šest stručnjaka i svako je pretrpelo promene – dodat je uvod u umetnost, uporedo su obrađivane kulture na Bilskom istoku, ponovo je uvedena islamska umetnost, proširena je rasprava o manje značajnim umetnostima u ranom razdoblju srednjeg veka, poglavlja o modernoj umetnosti su temeljno rekonstruisana Janosonova istorija umetnosti ostaje i dalje nezaobilazna knjiga za sve koje interesuje umetnost. Autori ove nove, obnovljene verzije su šest istaknutih stručnjaka: Penelopi Dž. E. Dejvis (antička umetnost), Dejvid L. Sajmon (srednjovekovna umetnost), Volter B. Deni (islamska umetnost), En M. Roberts (renesansna umetnost), Frima Foks Hofrihter (barok i rokoko) i Džozef Džejkobs (moderna umetnost). Saradnjom više autora postignuto je da se sačuva težište na samom umetničkom delu, a ipak je tekstu dodata uzbudljiva širina u načinu mišljenja unutar istorije umetnosti.

МИРО МИКЕТИЋ КРОЗ ПАКАО И НАТРАГ 1 - 3 БЕОШТАМПА БЕОГРАД 2О1О Библиорека ANIMA CANDIDA КЊИГА ТРИЛОГИЈА ТРОТОМНА (ИС)ПОВЕСТ, као драгоцени извор за изучавање грађанског рата у Црној Гори !!! ВАСОЈЕВИЋИ... породица, фамилија и суседи Мира Микетића борили су се до краја рата у редовима ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а црногорски ЧЕТНИЧКИ ЛИДЕРИ мајор Ђорђије ЛЕШИЋ, капетан Павле ЂУРИШИЋ и низ других, нижих старешина живо су присутни на страницама ове трилогије !!! ЦРНА ГОРА, располућена у грађанском рату, далеких година, а тако близу, 1941-1945, а та располућеност је и ДАН ДАНАС велика и све већа !!!!!!!! Д о к л е !!!!!!!! ............................................................ На полеђини: Ребека Вест Матија Бећковић Немања Девић Књиге 1-3 Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Пажња !!! 125О СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕЧИТАНО Е к с т р а !!!!!!!!!!!!!

ЗАШТИТА ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ Округли столови и савјетовања у 2011. години СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ Подгорица 2О12 ЗБОРНИК РАДОВА Р е ф е р е н ц е 1. СРБИ И ПОПИС СТАНОВНИШТВА У ЦРНОЈ ГОРИ 2011. 2. СРПСКИ ЈЕЗИК У ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ ЦРНЕ ГОРЕ 3. СРПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ У РЕГИОНУ 1 4. СРПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ У РЕГИОНУ 2 5. КОЛЕКТИВНА ПРАВА СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ У СВЈЕТЛУ РЕЗУЛТАТА ПОПИСА СТАНОВНИШТВА 2О11. ГОДИНЕ ДЕКЛАРАЦИЈА ИЗЛАГАЊА УЧЕСНИКА САВЈЕТОВАЊА (око 5О) ........................................................ 27 РЕФЕРЕНТНИХ ЈЕДИНИЦА (писма, одговори, пописнице, тужба) Љубичасти печат (Даровала Љиљана Булатовић-Медић, књижевник из Београда!) Брош Ћирилица Тираж /с а м о/ 5ОО 397 страница НЕКОРИШЋЕНО РАРИТЕТ Е к с т р а !!!!!!!!!!!!!!!!

MIKIJEV ZABAVNIK Prvih pedeset brojeva Ukoričeno u dve sveske. 1974/ 75. Brojevi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25. 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49 i 50. Veoma očuvani. Nema žvrljotina ili zapisa sem što je po koja ukrštenica ispunjavana. Po koji list malo zacepljen (ništa strašno) ili nedostaje sličica koja se lepila na naslovnoj strani.

Lunov Magnus strip 32 - Osveta Žutog gavrana - kočiz lms

dobro stanje kao na slikama malo je uprasena sa strane nije bas kolekcionarski primerak al retko se i ovakav pronadje velika preporuka ljubiteljima avangardne umetnosti RETKO časopis Rok Beograd 1969 poster u odlicnom stanju ( Vladan Radovanović Poliedar ) mixed media neoavangarda avangarda bit international vujica resin tucic grupa oho franci zagoricnik strip triglav akcija performans hepening manconi ... postmoderna ...

omot ilustrovao Georg Gros Binoza ima ex libris prethodnog vlasnika na prvoj praznoj strani Prijevod s njemačkog Tomislav Prpić. Naslovnica George Grosz. Stanje odlično. Roman suvremene nezaposlenosti. Leonhard Frank, (born Sept. 4, 1882, Würzburg, Ger.—died Aug. 18, 1961, Munich, W.Ger.), German Expressionist novelist and playwright who used sensationalism and a compact and austere prose to dramatize a favourite theme—the destruction of the individual spirit by bourgeois society. After studying painting in Munich in 1904 and working as a commercial artist, Frank turned to literature. In 1914 his open opposition to World War I forced him to flee to Switzerland. The same year he published his first book, Die Räuberbande (1914; The Robber Band). The story of rebellious young boys who seek to create the ideal society but end up as “good citizens,” it embodies the main theme of his writings—the humorous exposure and realistic portrayal of the narrowness of the middle classes. While in Switzerland he also published Die Ursache (1915; The Cause of the Crime), an attack on repressive educational systems, and Der Mensch ist gut (1917; “Man Is Good”), a revolutionary denunciation of war. Frank returned to Germany in 1918. His belief in the necessity of the overthrow of capitalism and the establishment of socialism was expressed in his novel Der Bürger (1924; A Middle-Class Man) and in Das ochsenfurter Männerquartett (1927; The Singers). During the same period he wrote his masterpiece, Karl und Anna (1926; Carl and Anna), a realistic, if sentimental, account of a soldier who seduces his comrade’s wife. In 1933 Frank’s books were banned and burned by the Nazis, and he immigrated again to Switzerland. From there he went to Paris, where in 1940 he was confined in an internment camp. After several escapes and reinternments, he fled to the United States. He returned to Germany in 1950 and two years later published the thinly disguised autobiographical novel Links, wo das Herz ist (1952; Heart on the Left). Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Leonhard Frank Izdavač: Binoza, Zagreb Izdanje: Prvo Godina: 1933 Uvez: Tvrdi + ovitak Format: 13x21 Stranica: 200 ostalo se vidi na slikama knjiga odlicno ocuvana sve cisto avangarda antikvarne knjige omoti knjiga ovitak omotnice avangardni dizajn ekspresionizam nemacki ...