Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ruski rečnik je dvosmerni, opšti, osnovni rečnik i obuhvata leksički fond koji je namenjen širokom krugu korisnika. Leksički sastav Rečnika odražava promene do kojih je poslednjih godina došlo u ruskom i srpskom jeziku. U Rečnik su uključene nove realije društveno-političkog života, novi oblici ekonomske delatnosti, inovacije u oblasti nauke i kulture, kao i promene u odnosu na stilske forme živog jezika u svakodnevnom i poslovnom komuniciranju. Rečnik sadrži i slikovni deo, kao i kratku gramatiku ruskog jezika.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mirko Divković (Zagreb, 1843. – Samobor, 1924.) zagrebački gramatičar, leksikograf i prevoditelj Životopis Pohađao je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1863. godine.[1] Divković je gotovo cijeli svoj profesorski radni vijek (od 1868. do 1908. godine) proveo u zagrebačkoj Klasičnoj gimnaziji,[2] a 26 godina bio joj je i ravnatelj tj. od 1882. do 1908. godine.[3] Prevodio je s ruskog jezika. Divković, Mirko, hrvatski filolog i leksikograf (Zagreb, 24. VI. 1843 – Samobor, 12. I. 1924). Autor udžbenika za hrvatski jezik (Oblici hrvatskoga jezika, 1879; Sintaksa hrvatskoga jezika, 1881) pisanih pod jakim utjecajem Đ. Daničića i poslije spojenih u Hrvatsku gramatiku. Po F. Miklošiču sastavio Oblike staroslovjenskoga jezika za školu (1883). Osim vježbi iz latinskoga, autor opsežnoga Latinsko-hrvatskoga rječnika za škole (1900). Prevodio s ruskoga, najčešće Turgenjeva, Tolstoja i pučke pripovijetke.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Joyce M. Hawkins Referentno delo najšire moguće upotrebe, ovaj rečnik sadrži ne samo konvencionalni materijal – preko 49.000 jedinica rečnika sa definicijama, izgovorom i etimologijom – već više od 6.000 enciklopedijskih zapisa, koji variraju od pedeset do 250 reči o širokom spektru tema, uključujući istoriju, književnost, muziku, bioskop, pozorište, jezike, mitove i legende, teologiju, nauku i tehnologiju. Devedeset stranica posebno nacrtanih ilustracija i osam stranica mapa poboljšavaju tekst. Dvadesetak stranica dodataka sadrži korisne liste: težine i mere, hemijske elemente, predsednike SAD i još mnogo toga. Potpuno ažuran, Rečnik sadrži zapise o određenim izumima (npr. avion, kompjuter, semafor), unos za svaki glavni jezik i kratku istoriju svake nezavisne zemlje na svetu. Među opštim predmetima su anestetika, astrologija, astronomija, evolucija, impresionizam, industrijska revolucija, lingvistika i štampa. Unosi pravih imena pokrivaju glavne gradove i druge velike metropole, kao i reke i planine i značajne ličnosti u rasponu od Karla Velikog do Čarlija Čaplina, od Darvina do Dikensa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spanski recnik Vojmir Vinja (Dubrovnik, 12. novembar 1921 –– 15. jun 2007, Zagreb) [1] lingvist, romanist, akademik HAZU, osnivač hispanističkih studija u Hrvatskoj i utemeljivač Odsjeka za francuski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Zadru. Život Rođen je 1921. godine u Dubrovniku kao najmlađe, deveto, dete u porodici poštanskog nameštenika. Silom očeva nameštenja odrastao je na Korčuli, u Splitu i Šibeniku; klasičnu gimnaziju polazio u Šibeniku. Maternji jezik bio mu je čakavsko narečje hrvatskosrpskog jezika, a u školi je učio talijanski. Bez obzira na preranu očevu smrt, Vinja je diplomirao 1947. godine[2] na Filozofskom fakultetu, gde je kasnije stekao doktorat znanosti i habilitaciju iz lingvistike. Na studij se upisuje 1940. godine, na smer romanske lingvistike i francuskog jezika s književnošću, gdje mu je profesorom bio Petar Skok. Studij je prekidao radi borbe protiv okupacije Dalmacije. Diplomirao je tek 1947. i odmah potom bio primljen za asistenta na katedri za romansku lingvistiku koju je tada vodio Petar Skok. Godinu 1949/1950. proveo je u Londonu u diplomatskom poslanstvu, a 1956/1957. na Sorboni studijski. Penzionirao se 1986. Bio je član uredništva časopisa Čakavska rič i Folia Onomastica Croatica. Osnovao je Skokove etimološke i onomastičke susrete 1986.

Webster`s New World Dictionary: Godina izdanja: 1988. ISBN: 0-13-949314-X Oxford Advanced Learner`s Dictionary of Current English: Godina izdanja: 1987. ISBN: 019 431106-6 Oba rečnika imaju posvetu. Čuvani su u kući nepušača. (ključne reči: noburda, nodeca, rečnik, engleski, engleskog, Oksford)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jean Dayre Mirko Deanovic Rudolf Maixner Hrvatsko francuski recnik 960. stranica

Oksfordov džepni rečnik sinonima. Idealan za učionicu i kancelariju.

LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA - Milan Vujaklija Izdavač: PROSVETA Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd Broj strana: 1103 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Balkanska toponimija 2019. Tvrd povez, strana 494 Spolja vrlo dobro, unutra odlično stanje stanje Onomastika, rečnik

Englesko-engleski rečnik s gramatikom. Idealan za učenje i studiranje.

Pempučenko LATINSKO RUSKI REČNIK Reprint iz 1914. Na ruskom jeziku Autor: Pempučenko Izdavač: Moskva Godina izdanja: 2001 Broj strana: 810 Format: 21 x 15cm Povez: Tvrdi povez sa zlatotiskom Opis i stanje: Veoma dobro očuvano Tags: Latinski Ruski 24.02.2024.

Cena knjige bitno smanjena Povez : polutvrd Broj strana :330 Stanje : odlično

BEOGRAD,1981.GOD. tvrd povez, 1004 strane u dobrom stanju

drugo dopunjeno izdanje,hc,988strana

NJEMAČKO - HRVATSKOSRPSKI RJEČNIK sa gramatičkim podacima i frazeologijom - Antun Hurm Izdavač: ŠKOLSKA KNJIGA Zagreb Godina izdanja: 1968. Povez: tvrd Broj strana: 982 Stanje: SOLIDNO

Dobro očuvana knjiga… K57

Mladinska knjiga 2002. Tvrd povez, strana 1008 Korišćen, vrlo dobro očuvan

AUTOR: Slavko Bjelajac i Dragutin Mesić NASLOV: Vojni rečnik-nemačko-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-nemački IZDAVAC: Ministarstvo vojske GODINA: 1940. POVEZ: tvrd, prva stranica isečena, 590 stranica, dimenzije 15x10 cm (KB:173)

Autori: Predrag Piper, Rajna Dragićević, Marija Stefanović Povez: tvrd Br. strana: 722 Format: 17x24 Od reakcije ka stimulansu! Naslov Obratni asocijativni rečnik srpskoga jezika upućuje na činjenicu da su u ovom rečniku, za razliku od Asocijativnog rečnika srpskoga jezika verbalne asocijacije srpskoga jezika organizovane i leksikografski opisane po principu: od reakcije ka stimulusu, kao što je navedeno u podnaslovu rečnika, a ne prema principu: od stimulusa ka reakciji, koji je bio primenjen u prethodnom asocijativnom rečniku istih autora. Drugim rečima, ta dva rečnika su komplementarne celine i njihova upotreba daje najbolji rezultat ako se tako i koriste. Jedna od mogućih upotreba podataka iz asocijativnih rečnika odnosi se na mogućnost njihovog upoređivanja u asocijativnim rečnicima različitih jezika. Na taj način stiče se uvid u specifičnosti i univerzalnost karakteristika nacionalnog bića različitih naroda. Ovo osobeno delo iz sfere specijalizovanih lingvističkih rečnika, svojom koherentnom metodološkom bazom, precizno postavljenim i realizovanim ciljevima, originalnom građom, kao i mnogostrukom, interdisciplinarnom primenom, predstavlja značajni doprinos razvoju srpske leksikografije. Kao logični nastavak opisa iznetog u prvom tomu (od stimulusa ka reakciji), drugi tom (od reakcije ka stimulusu) pruža celovit uvid u verbalno-asocijativnu mrežu leksikona srpske jezičke ličnosti, što ga čini unikatnim fenomenom u srpskoj leksikografiji.

Autor: Boris Hlebec Format: 17x24,5 Br. stranica: 567 Povez: Tvrd Kolor ilustracije, štampano na kunstdruku! Rečnik sadrži više od dvadeset hiljada pojmova, preko dvadeset hiljada objašnjenja i više od hiljadu detaljnih ilustracija u boji. Tematski pokriva sve aspekte savremenog života, a tražena reč se veoma lako i brzo pronalazi. Takođe sadrži gramatiku engleskog jezika,skraćenice titula i pozicija u društvu,anglosaksonske mere i odgovarajuće ekvivalente, lista nepravilnih glagola. Napominjemo da je knjiga nova!

Autor: Mirjana Kosović Povez: tvrd Br. strana: 752 Format: 17,5x24,5 Ovaj POSLOVNI REČNIK je namenjen širokom krugu ljudi koji se bave raznim delatnostima, a naročito poslovnim ljudima, bankarima, finansijerima, menadžerima, preduzetnicima, pravnicima, ekonomskim stručnjacima i studentima, a takođe će biti veoma koristan i prevodiocima jer sadrži mnogo stručnih termina. Rečnik takođe sadrži i bogat vokabular iz sledećih oblasti: poslovne korespondencije, spoljne i unutrašnje trgovine, transporta i osiguranja, kao i međunarodnog prava i arbitraže.

`Ilustrovani engleski rečnik Oxford / [prevod Zvezdana Šelmić].` Novi Sad: Mladinska knjiga Nova, 2002. 1008 str. : ilustr. ; 27 cm, 2,85kg Spolja vidite, unutra je odlično.

OVO SE SMATRA JEDNIM OD NAJBOLJIH I NEPREVAZIDJENIH RECNIKA ROMSK0G JEZIKA-KOJI JE IZDAT KOD NAS, KAD PROCITATE DETALJNIJE OPIS RECNIKA, KAO I AUTOROVU BIOGRAFIJU(DOLE NIZE U NASTAVKU), BICE VAM JASNIJE O KAKVOJ SE VELICINI-PIONIRU RADI?OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! SRPSKOHRVATSKO-ROMSKO-ENGLESKI RJECNIK - RADE UHLIK Romengo alavari Recnik:Srpskohrvatsko - romsko - engleski rečnik Autor:Rade Uhlik ISBN:Ostalo Godina izdanja:1983. Stranica:473 Autor: Domaći Vrsta: Opšti OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! Jezik:Srpski Tip: Višejezični Povez:broširan Format: 20x14cm Izdavač:`Svjetlost`,Sarajevo,1983.god. Godina: 1983. Stranica:473 Stanje:vrlo dobro. DETALJNIJE O ROMSKOM JEZIKU-o ovom rečniku: ШТА ЈЕ РОМСКИ? Прва ствар која привлачи пажњу када узмемо речник у руке, или када претражујемо каталог, јесте наслов. У свим насловима срећемо реч „ромски”. Међутим, ромски језик у Србији је дијалекатски и 257Ромолошка лексикографија у Србији: стање и доступност локално веома разуђен, а стандард је тек недавно установљен. Такође, називи ромских заједница (интерни, екстерни) не морају се поклапати са називима варијетета којим те заједнице говоре. Нити исти назив двеју ромских заједница гарантује да је у питању исти говор, нити обрнуто – две ромске заједнице могу имати различите називе а гово - рити истим, или барем веома сличним варијететом. Свих ових шест речника ромског су заправо речници гурбет - ског дијалекта, или је, у случају да се даје више варијанти, гурбетски дијалекат основни дијалекат речника, иако се то не каже увек експли- цитно. Радије се користе нека географска одређења, као што је „ром - ски говори у Србији”, „у Хрватској”, „у Босни и Херцеговини”. Ухлик полази од, како каже, „гурбетског говора српских Рома”, а Кајтази од „ромских говора у Хрватској”. Само се у ова два речника срећу варијанте из других говора. Нажалост, код Ухлика оне нису обеле - жене одговарајућом скраћеницом, већ је само у предговору речено да се наводи „Najpre srpskohrvatska reč, zatim prevod (jedan ili više njih) na gurbetskom. Posle toga ima i prevod na matičnom vlaškoromskom, zatim prevod na tursko ili grčkoromskom, a ređe i na šatrovačkom. Na kraju stoji prevod na engleskom” O autoru: Uhlik, Rade Uhlik, Rade, bosanskohercegovački romolog (Sarajevo, 2. II. 1899 – Sarajevo, 13. VI. 1991). Studij germanistike završio u Beogradu. Radio kao srednjoškolski profesor u Brčkom, Tuzli, Prijedoru i Nišu. Nakon II. svjetskog rata kao poliglot (govorio oko 14 jezika) dobio je posao prevoditelja u Tanjugu. Potom je radio u Zemaljskome muzeju u Sarajevu kao viši znanstveni savjetnik na folklorističkim romološkim temama i lingvističkoj obradbi romskih jezika i narječja. Uveo je termin Gurbeti za skupinu Roma koja je nastavala prostore zapadnoga i središnjeg Balkana; njihove jezične osobitosti razvrstao je u 4 skupine gurbetskoga. Istraživao je ponajprije govore bosanskih Gurbeta, ali i drugih, te one Arlija, Burgijaša, Gopta itd. Skupio je i bogatu građu romske poezije, pripovijedaka i pošalica. Zbirku romskih pjesama u izvorniku Romane đilja objavio je 1937., potom u prijevodu Ciganska poezija (1957., 1982), te Ciganske priče (1957). Izradio je tri romska rječnika: Rječnik bosanskoga romskoga (Bosnian Romani Vocabulary, u: Journal of the Gypsy Lore Society, 1942–43), Srpskohrvatsko-ciganski rečnik (Romane alava, 1947) i Srpskohrvatsko-romsko-engleski rečnik (Romengo alavari, 1983). Uz niz objavljenih znanstvenih radova ostavio je i dragocjene zapise o izvorno hrvatskoj romskoj zajednici Gopta. Velik dio njegove rukopisne ostavštine uništen je tijekom rata 1992., a nešto radova čuva se u Knjižnici Odsjeka za indologiju Filozofskoga fakulteta u Zagrebu. Uhlik je bio član Gypsy Lore Society i bosanskohercegovačke Akademije. Član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine Rade (Aladar) Uhlik (1899–1991) je najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije, imajući u vidu širok spektar njegovih naučnih interesovanja. Delo Radeta Uhlika doprinelo je boljem poznavanju kulture i jezika romskih zajednica s Balkana širom sveta, ali i na da dalji razvoj i standardizaciju romskih govora na ovim prostorima. Međutim, njegove lingvističke studije posvećene praktično svim romskim govorima Jugoslavije ostale su, zbog jezičke barijere, van razmatranja savremene romologije. Većina njih još uvek nije izgubila svoju naučnu aktuelnost. Značaj Uhlikovih lingvističkih istraživanja romskih govora u Jugoslaviji (iz domena dijalektologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmatike), zatim leksikografskih radova (Bosnian Romani: a vocabulary (3 volumes) (1941–1943), Srpskohrvatsko-ciganski rječnik (Romane Alava) (1947) i Rječnik srpskohrvatskoromsko-engleski (1983), prevoda Jevanđelja po Luki na romski jezik (1938) i na ekstenzivan sakupljački rad u oblasti romskog folklora i romske tradicijske kulture.

TVRD POVEZ,682 STRANICE

Mirko Divkovic Reprint izdanja iz 1900 Tvrde korice,solidno ocuvana 1161 strana M-33