Autor - osoba Muhić, Ferid, 1943- = Muhić, Ferid, 1943- Naslov Štit od zlata / Ferid Muhić Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik hrvatski, srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Skopje : Tabernakul, 1991 (Skopje : Nova kniga) Fizički opis 158 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Napomene Tiraž 1000. Tamni sjaj Muhićeve proze / Nikola Milošević: str. 1-3. Štit od zlata vraća nas drevnim Keltima (a možda i bogumilima) – njihovim hrabrim ratnicima koji odlazeći u rat ostavljaju po jedan kamen na gomilu, a uklanjaju ga dolazeći te tako od onih što su poginuli ostaje mogila netaknutih kamenova... Taj ratnik koji se ne bi vratio, e taj bi bio pravi gubitnik, jer je otišao bez Štita od zlata još jedar i težak, još mlad sa bezbroj čestica što su kroz radost, kroz dodire sa svijetom, mogle preći u sjaj... Autor se u ovoj priči divi podvigu čovjeka, divi se ljepoti zbog ljepote same, i veliča otpor svemu onome što nas drži zatvorene, što nam je prokleto /za/dato u raznim rešetkama i zatvorima oko nas... MUHIĆ, Akademik prof. dr. Ferid je jedna od najmarkantnijih ličnosti u Bošnjaka, i jedan od najvećih živih filozofa Balkana, univerzitetski profesor, pjesnik, kritički analitičar, redovni profesor novovjekovne filozofije i savremene filozofije i filozofske antropologije na Univerzitetu „Kirilo i Metodije” u Skoplju, profesor po pozivu Univerziteta iz Malezije i više zapadnoevropskih univerziteta. Rođen je 8. juna 1943, na visokim Rudinama, selo Mahoje, zaseok Zuber, srce Bosne i vršica njenog stasitog bora. Muhić piše o filozofiji i ljudskim naravima, o svojim putovanjima diljem svijeta i planinarenjima, o konjima, psima i čovjekovu susretu sa prirodom. Na bivšem eksjugoslavenskom prostoru objavio je više stotina priloga, eseja, pjesama, naučnih rasprava, polemičkih ogleda. Najviše na bosanskom i makedonskom jeziku. Od knjiga posebno ističemo: Kritički metodi, Filozofija ikonoklastike, Motivacija i meditacija, Štit od zlata, Šum Bosne, Ne zaboravi Bosno, Revolucija i dominacija, Dim ugarka snova, Falco peregrinus, Ruža duše, Sto koraka iznad, Makedonija, catena mundi… Mislilac hladne glave i vruća srca. MG47 (K)

odlično očuvana

Hobit ili Tamo i natrag Čarobna knjiga 2012. Mek povez Nema predlist, korišćena

Rad, Reč i misao, 1990. Drugo izdanje jedne od ključnih knjiga crnog talasa, dopunjeno nekolicinom pripovedaka iz knjige Mladići iz Raške, iste stilsko-tematske celine. Pogovor Tiodor Rosić Odlično očuvana, praktično nekorišćena. Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa – kaže Mihajlo Pantić. Od prvog izdanja prošlo je pedeset godina, a autor ističe da je Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. U trenutku objavljivanja, ova dela su imenovana kao stvarnosna ili crna proza. Za jedne, destruktivni akt uperen ka lepoj literaturi i još lepšoj, bukoličkoj društvenoj stvarnosti. Za druge, autentični dokaz da literatura mora i može biti Bugarska baraka je, najpre, otvorila bezdane ljudske tuge, svedenosti na golu egzistenciju, obesmišljenost i gorčinu. U svetu zadimljenih kafana, promajnih baraka, memljivih soba, musavih prozorskih okana, prljavih ulica, obitavaju nevoljnici, koji smislenost i ne vide, i ne traže. Surovo bitisanje budi najmračnije porive, pa je u Bugarskoj baraci zlo, naizgled, temeljni princip sveta. U poratnoj Raški (a to može biti i bilo koji grad u bilo kom dobu onečovečenja), Tanatos vlada u strahotnom obliku: iz čoveka se projavljuje animalno, zaumno i podzemno. Nema milosti, jer je i svet nemilosrdan prema čoveku. To je devastiranje dotadašnjeg harmoničnog, umilnog, umivenog kazivanja o svetu stvorenom po meri čoveka, najboljem od svih svetova. To je i “otpor prema svima književnim postupcima, oblicima i žanrovima koji pretpostavljaju, sami po sebi, utvrđeni poredak književnih i životnih vrednosti”, smatra V. Ribnikar. Ovakva destruktivna snaga se sakupila, sublimirala, kao zmija sklupčala na ljudsko srce, pa u literaturu banula kroz jezik koji je direktan i opor, životan i grub, ponekad crnohumoran i lascivan – kroz “stilizaciju niskih, divljih formi (polupismena pisma, raznorazne hronike – pa i one sa klozetskih zidova, sanovnici, birokratski formulari i drugi potrošni, dokumentarni material)”, objašnjava autor. U Bugarskoj baraci, kao i u drugim delima crnog talasa srpske proze, nije se banalno oponašao realistički postupak, već se transponovao u nove oblike, travestirajući ili eksplicitno parodirajući socijalistički realizam, podsećajući na najbolje teme što ih je dotad srpska literatura iznedrila: “Vuk sa dokumentarnom prozom (njegova maestralna tajna građa o vladavini kneza Miloša), Bora Stanković s Božjim ljudima, Bulatović s Đavoli dolaze, Mihailović s Tikvama, Tišma s zbirkama priča Krivice i Nasilja”. Autor je svesno izabrao mimetički princip literarnog delanja, duboko uveren da se, u tom trenutku, ne može drugačije pokazati snaga književnosti. Između etike i estetike, literature i života, bilo je svrsishodnije odabrati stvarnost, pokazati hrabrost „da se suoči sa svim vidovima svog doba, i da to suočenje izdrži, ne srozavši se u beznađe“, kako misli LJ. Jeremić. Junaci Barake jesu dugo zagledani u ponor, i ponor je zagledan u njih, ali se upravo u tom bezdnu najpre i najsnažnije čezne za svetlošču. Dublji, univerzalni smisao Barake, impliciran je upravo u ideji pojedinačne, lične, autentične nesreće čovekove. Svikla na opšte slike pošasti, destrukcije, pada u zlo, ljudska vrsta postaje empatična i osvešćena tek kad spozna individualnu patnju. Bugarska baraka je tada, kao i sada, ispunila intenciju pisca. Literatura je, pokazao je Savić, dovoljno jaka i važna, da se o njoj promišlja kao mogućoj meni sveta, da se zbog nje lome koplja neistomišljenika, da se izazovu vrtoglavice i nesanice onih, koji su živeli drugačiji život i lepu literaturu. Srpska književnost je u proteklih pola veka prošla zanimljiv put meandara i mena. Nastajala su dela čije se poetike razlikuju toliko, kao da ne pripadaju istom leksičkom kodu, zemlji, tradiciji. Kraj XX veka je pripao postmodernoj, profesorskoj literaturi, kako kaže Savić. Ali, “niko nema prava da od pisca traži – pojednostavljeno rečeno – da ostane slep i gluv za kapitalna pitanja i suštinske teme ovog vremena”, kaže autor, te je početak ovog veka malo, divno čudo: u literaturu se vraćaju postupci i ideje stvarnosne, crnotalasne proze. Iako još u omami dekonstrukcije, intertekstualnosti, metatekstualnog – srpska književnost ponovo kreće za onim, što je Bugarska baraka pre pola stoleća već učinila; poseže za životom u svim pojavnostima, realijama koje nisu konstrukcija, već istinski pad u svet po sebi. Ponovo je živa potreba da se jezikom raskrili Biće, da se istinski imenuje zlo i sve njegove emanacije. Literatura je tako iznova postala svesna sebe i sopstvene moći. Ana Stišović Milovanović Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

odlično očuvana im2

40098) MOLEKULI , Ivan Tokin , Samizdat B92 Beograd 2015 , Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

HISTORIJSKA ČITANKA 1, 2 - Miljenko Jergović Izdanje: VBZ Zagreb, 2006./2008. F: 12x20 cm O: 220+171 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A. Kultna knjiga Miljenka Jergovića – subjektivna povijest jednog vremena, zemlje i grada... Ova knjiga ne govori o stvarnim događajima, nego o sjećanju na stvarne događaje i o strategiji zaboravljanja. U njoj postoje krivo zapamćena imena i godine, neki su gradovi postali drugim gradovima, a s novčanica su nestala lica zeničkih topioničara i pojavila se lica husinskih rudara. Vjerojatno postoji neko pravilo prema kojem čovjek pamti i zaboravlja, ali budući da su priče o sjećanju obično historija ili fikcija, izbjegavamo misliti o takvim pravilima. `Historijska čitanka` nije ni historija, ni fikcija, nego je popis onoga što još uvijek postoji kao inventar jedne posve subjektivne povijesti grada, zemlje i vremena. Kao i svaki popis, tako bi i ovaj trebao težiti preciznosti. On ništa ne uljepšava, ne obrađuje i ne osmišljava, nego nabraja, sve dok ima što nabrajati. U njemu ima ponavljanja, i onih emocija kojih bi se sramila svaka ozbiljna priča o vremenu, ali ih se ne srame porodični albumi s fotografijama. `Historijska čitanka` zapravo je porodični album jer se čovjek uvijek familijarizira s ljudima u vremenu koje je prošlo i koje si želi objasniti. * * * Prva ukoričena Historijska čitanka objavljena je 2000. godine. Nakon nje je kolumna u Danima izlazila još nešto više od godinu dana. Ugasila se, iako tema nije bila iscrpljena. Ali jest autor. Još od prvih kolumni su u redakciju, te na moju zagrebačku i sarajevsku adresu, stizale čitateljske ispravke i nadopune, a katkad i pisma ispunjena prijekorom. Bilo je ljudi koji su smatrali da ružno i s podcjenjivanjem pišem o njihovim predratnim čaršijama, neki su u mojim pričama pročitali ironiju, mislili su da treba drukčije... U jednom tekstu povrijedio sam svoga mejtaškog obućara. Napisao sam da se njegova radnja nakon rata polako gasi. A on se trudio da je sačuva, i na kraju je radnju i održao, istu kakva je bila prije rata. Kada se izliže guma na peti, on i dalje sređuje stvar. A Sepetarevac je strm i opasan, pogotovo zimi. Taj je obućar prva i najbolja preventiva traumatološke klinike...

Bookbridge Godina izdanja:: 2013. Broj strana: 271 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: A4 sitna oštećenja korica i knjiga je uredna i dobro očuvana Restoran Madera je tokom svojih 75 godina postojanja izrastao u kultno sastajalište beogradskih intelektualaca, političara, glumaca, sportista, novinara, a upravo je jedan od njih, Dobrivoje Bobi Janković inicirao i napisao knjigu “Šta kaže Madera” posvećenu svima onima koji su o ove kultne kafane napravili to što jeste.

Za Esme - Džerom Dejvid Selindžer Izdavač: LOM Godina izdanja: 2009 Broj strana: 186 Format: 21 cm Povez: Broširani Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.

Danil Harms Apsurdne priče Meki povez „Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja. Ali potpuno razumem i uvažavam: zanos i ushićenje, nadahnuće i očaj, strast i uzdržanost, raspusnost i čednost, tugu i nesreću, radost i smeh.“ Danil Harms, 31. oktobra 1937. Jedan Englez nikako nije mogao da se seti kako se ta ptica zove. – To je – kaže – kreštalica. Ah, ne, nije kreštalica, nego kreštavica. Ili ne, nije kreštavica, nego kričiličica. Ma bez veze! Nije kričiličica nego krekac. Ama ne krekac, nego krekatekurica. Hoćete li da vam ispričam priču o toj kreštalici? To jest, ne kreštalici, nego kreštavici. Ili ne, ne o kreštavici, nego o kričiličici. Ma bez veze. Ne o kričiličici, nego krekcu. Ama ne o krekcu, nego o krekatekurici. Uh, nije to. Kukureštalici? Ne, nije kukureštalica. Da nije kukurikača? Ne, nije ni to. Zaboravio sam kako se zove ta ptica. A da nisam zaboravio, ispričao bih vam priču o toj kukirikireštalici. Danil Harms

Tvrde korice sa zastitnim omotom,dobro ocuvana 271 strana M-53

Letopisi nesmiraja 3: Crnozorje Džej Kristof(autor) Izdavač: Čarobna knjiga Naslov originala: Nevernight 3 / Jay Kristof Uzbudljiv i srceparajući završetak nagrađivane trilogije Letopisi Nesmiraja. Mia Korvere, gladijati, odbegla robinja i ozloglašeni ubica, u bekstvu je. Progone je Mačevi Crvene crkve i vojnici legije Luminatija. Moguće je da nikad neće uspeti da pobegne iz Grada mostova i kosti. Njen mentor Merkurio u kandžama je neprijatelja. Njena sopstvena porodica želi je mrtvu. A njen najljući protivnik, konzul Julije Skeva, stoji nadomak potpune vlasti nad republikom. Međutim, ispod grada leži jedna mračna tajna. Zajedno sa s vojom ljubavnicom Ašlin, bratom Jonanom i tajanstvenim dobročiniteljem koji se vratio iz smrti, Mia mora da krene na opasno putovanje preko cele republike, u potrazi za konačnim odgovorom na zagonetku njenog života. Mrklimrak se primiče. Noć pada nad republikom. Možda poslednji put. Može li Mia da preživi u svetu u kome čak i dnevna svetlost umire? „Potresna i uzbudljiva završnica izuzetne trilogije.“ – Publishers Weekly „Ulozi su veći nego ikad pre. Obožavaoce će oduševiti epska završnica ove mračne, krvave sage.“ – Kirkus Reviews „Neočekivani obrti u ovom tomu kreću od samog starta, a čitaoci koji očekuju crni humor i veliki broj žrtava neće biti razočarani. Završnica koja je intrigantna koliko i njen početak, Nesmiraj.“ – Booklist

Letopisi nesmiraja 2 Svetohum Džej Kristof(autor) Miroslav Bašić Palković(prevod) Izdavač: Čarobna knjiga Naslov originala: Nevernight 2 / Jay Kristof Dobitnik nagrade Aurealis za najbolji roman epske fantastike. Mia Korvere, uništitelj carstava, postala je pripadnik Mačeva naše Gospe od Blagomorstva, ali mnogi članovi Crvene crkve smatraju da to mesto nije zaslužila. Njen položaj je klimav, a mogućnost da se osveti za brutalno ubistvo svoje porodice i dalje je daleko. Nakon smrtnog sukoba sa starim neprijateljem, Mia počinje da sumnja da prava motivacija Crvene crkve nije ono što je mislila. Kada se obznani da će se konzul Skeva i Kardinal Duomo konačno pojaviti u javnosti, na završetku velikih igara u Svetohumu, Mia se oglušuje o crkvu i prodaje sebe u ropstvo kako bi iskoristila šansu da uradi ono na šta se zaklela onog dana kada je izgubila sve. U pesku arene, Mia pronalazi nove saveznike, gorke suparnike, i nailazi na nova pitanja o svojoj sklonosti ka senkama. I dok se zavere raspliću, tajne razotkrivaju, a broj mrtvih među zidovima kolegijuma raste, Mia će morati da bira između lojalnosti i osvete. „Veličanstvena avantura puna uzbudljivog nasilja, užasavajućih čudovišta, urnebesnih digresija i časti koja zahteva prolivanje krvi.“ – Publishers Weekly „Mračnije, okrutnije, krvavije i više seksi – Svetohum je prepun napetosti i akcije od koje zastaje dah. Nakon čitanja, nećete znati šta vas je snašlo.“ – USA Today *9

odlično stanje 21 x 15 cm mek povez 510 strana

Autor: Ján Jankovič 2008., tvrdi povez, 550 strana, nepodvlačena, nema posvetu, na kvalitetnom sjajnom papiru, ilustrovana crtežima, težina 1250 grama. **

Nikadođija - Nil Gejmen Dopunjeno i izmenjeno izdanje Izdavač: Laguna, Beograd Broj strana: 359 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13 x 20 cm Godina izdanja: 4. oktobar 2013. Prevodilac: Nevena Andrić NOVA knjiga!!! Kultni roman koji je proslavio Nila Gejmena. Pod ulicama Londona leži svet kakav ljudi ne mogu ni sanjati. Grad čudovišta i svetaca, ubica i anđela, vitezova u oklopima i bledih devojaka u crnom somotu. Ovo je grad zapostavljenih i zaboravljenih. Mladi poslovni čovek Ričard Mejhju doznaće o ovom drugom Londonu i više nego dovoljno. Zbog jednog jedinog dobročinstva, on se iz svoje svakodnevice stropoštava u svet u isto vreme i sablasno poznat i krajnje začudan. A tamo dole, ispod grada u kom živi, čeka ga neobična sudbina: nikadođija. „Zanosno... originalno i strahotno... oslanja se u jednakoj meri na Džordža Lukasa, Montija Pajtona, Doktora Hua i Džona Miltona... bajkovit sadržaj noćnih mora i maštarija.“ – USA Today „Knjiga kakvu bi Teri Pračet možda napisao da ga na mesec dana zatvorite u ćeliju s Francom Kafkom.“ – Wired „Bujno izmaštano... postmodernistička, pankerska vilinska kraljica...“ – Kirkus Reviews „Nil Gejmen je zvezda. Stvara priče kao što bi neki sumanuti kuvar mesio torte za venčanje: nadograđuje ih sloj po sloj, a u testo ubacuje svakojake slatkiše i gorke zaogaje.“ – Klajv Barker „Želela sam da se ova knjiga nikad ne završi... Lovica, Izlington, Porta – ovi likovi sad su mi deo života... Otkinula sam za ovom knjigom.“ – Tori Ejmos „Pisac beskrajne mašte i retke moći zapažanja.“ – Vilijem Gibson

Srđan Volarević DA L IMA SMRTI ZA NAS KOJI SMO OSTALI BEZ OTADŽBINE Autorovo izdanje, 2012. 193 strane. Odlično očuvana ali ima posvetu. Zbirkа pričа kojа uglаvnom govori o sudbinаmа likovа s područjа severne Dаlmаcije.

22250) HOBIT , Dž. R.R. Tolkin , Nolit Beograd 1986 , treće izdanje , odlično očuvano , biblioteka Raspust, tvrd povez, format 13 x 20 cm , roman, latinica, 285 strana

VEŠTAC - VEŠČEV PRIRUČNIK - Alen T. Pisegir Autor: Alen T. Pisegir Žanr: Epska fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 318 Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2023. lepo ocuvana ,bez saranja , smao na zadnjih par stranica je bilo malo razrezano u donjem zaglavlju margine ,pa sam ojacao salotejpom mislim da je to bilo fabricki Ubice čudovišta i mutanti neverovatnih sposobnosti. Mnoge glasine kolaju o vešcima, ali mahom su neosnovane i u svest naroda kontinenta tvore neistinitu sliku o tom bratstvu. Ko su oni zapravo? Namenjen mladim vešcima, ili prosto znatiželjnicima, ovaj priručnik nudi važne informacije o kontinentu i praksama koje upražnjava bratstvo. Napisao ga je i ilustrovao veštac Ekaic u nadi da će znanjem raspršiti netoleranciju i mržnju koje donosi strah neznanja. Veščev priručnik sadrži sve što je mladom vešcu neophodno da bi obavljao svoju dužnost, od opisa kontinenta i njegove istorije do najvažnijih tajni tog bratstva. Detaljne informacije o alhemiji, smešama, napicima i kamenju, koje vešcu mogu koristiti u njegovim avanturama, smenjuju se sa opisima čudovišta i drugih stvorenja i strategijama da se u susret s njima preživi. Na kraju je rečnik jezika, hen linge, neophodan ne samo za razumevanje drevnih tekstova već i pri komunikaciji s brojnim narodima kontinenta. Veščev priručnik je jedinstven vodič, bogat autentičnim informacijama koje bacaju preko potrebnu svetlost na senku što okružuje to bratstvo. U tvrdom povezu, sa osamnaest detaljnih ilustracija, ovo delo nas vodi kroz mitologiju i zanat vešca. (veliki beli ormar)

Assassin`s Apprentice - Robin Hoob Prvi deo trilogije Vidovnjaci Knjiga je nova kupljena preko Book depository

The thousand names - Django Wexler Prvi deo serijala ` The Shadow Campaigns ` Nova knjiga kupljena preko Book depository

SV10 61142) GUSLARSKE PJESME , Milan Doderović , Autorsko izdanje, selo Marovac, opština Medveđa 1989, iz sadržaja : Karađorđeva smrt ; Hajduk Stanko ; Hajduk Veljkova smrt ; Avdagina Fata ; Boj na Veljoj glavi 1912 ; Skender beg ; Prenošenje moštiju kneza Lazara ; Kralj Vladimir ; Bitka na Pločniku 1386 ; Skobaljić Nikola ; Streljanje đaka u Kragujevcu ; Pogibija Roberta Kenedija ; .... mek povez, format 14,5 x 20 cm , ćirilica, 161 strana