George R.R.Martin A FEAST FOR CROWS Igra prestola Bantam Books, 2011. Manji format, 1060 strana. Lepo očuvana, upisano ime na predlistu.

U ovoj knjizi Stevan Sremac nas na zanimljiv način upoznaje sa istorijom pravoslavlja. Povez: tvrd Broj strana: 96 Pismo: ćirilica Format: 31 cm Godina izdanja: 2009. Izdavač: JRJ

Autor - osoba Đukanov, Đura, 1956-2000 Naslov Luda pali sveće : pripovetke / Đura Đukanov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 137 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Danas` (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na presavitku korica. Otud je spiritus movens apsolutno svih Đukanovljevih junaka zapisan u rečenici: „Ćaranćul je mrtav. Bolje on nego ja.“ Ona je paradoksalno mesto priznanja opšteg posrnuća koje susreće elementarnu ljudsku nadu: pripovedač koji izgovara navedeno svet vidi kao odvratnu kaljugu i ništa više od nje, ali mu se u tom i takvom svetu i dalje živi. Srđan Srdić Đura Đukanov (1956–2000) bio je srpski pripovedač i dramski pisac. Kao rođeni Mokrinčanin, jedan je od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka. Pored Mokrina, živeo je u Vršcu i Novom Sadu. Objavio je sledeće knjige: Đavolska snevačina (1979), Domaći Sapun (1982), Slatkovodna Neman (1985), Luda pali sveće (1988), Voz Svetog Petra (1990), Dnevnik Vilijama Vilsona (1997) i Dvogled bez stakala (2000, posthumno objavljeno). MG56 (L)

BEZ JEZIKA - Vladimir Galaktionovič KorolJenko Pripovetka / Matica Srpska - Novi Sad, 1948 g. / s ruskog preveo Živojin Boškov V Galaktionovič Koroljenko, bio je ruski pisac, novinar, akivista za ljudska prava i humanista ukrajinsko - poljskog porekla. Brojne su priče koje je napisao povodom njegovog izgnanstva u Sibir. 1853-1921/Ukrajina obrazovanje Državni tehnološki Univerzitet Sankt Peterburg broširano, format: 12,5x17cm, strana: 210

Orasio Kiroga Priče o ljubavi ludosti i smrti Tvrdi povez Biblioteka Hispanika Priče o ljubavi, ludilu i smrti, zbirka je sugestivnog naslova kojim je Orasio Kiroga objedinio i tematski povezao, u većoj ili manjoj meri, petnaest priča nastalih u periodu od 1908. do 1914. godine. U ovim pripovetkama Kiroga uspeva da pronađe ravnotežu između onoga što svojom književnošću želi da kaže i načina na koji će to izraziti. Za sobom ostavlja opčinjenost modernizmom, ne odbacuje, ali potiskuje u drugi plan, upliv Edgara Poa i Gija de Mopasana, otvarajući se ka uticaju kreolizma i lokalne kulture. Lajtmotiv koji se proteže kroz čitavu zbirku jeste smrt koju pokatkad izazovu bolest, ludilo ili ljubav, a još češće čovekova nemoć pred silama prirode. Međutim, prikazana smrt nikad nije prirodna, već tragična, neočekivana i neizbežna, koliko god se žrtva borila da joj se odupre. Nijedan od protagonista nije pošteđen neminovnosti smrti ili neprestane opasnosti od nje, bilo da je čovek, životinja, čak i stvar.

Alis Monro Pogled sa Edinburške stene Tvrdi povez Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči: “Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka. Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti. Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku.

Veoma dobro ocuvana, jedan cosak je losiji ali nista strasno (pogledajte slike).

Nova knjiga Izdavač : Leo Commerce

Knjiga Minje Subote je raskošna priča o zemlji koje više nema. Iako nije pisana sa namerom da bude svedok jedne epohe, kroz prizmu estradnog života, ova knjiga je verodostojnije oslikala pedeset godina druge Jugoslavije nego što su to uradili mnogi istoričari, psiholozi, sociolozi i drugi olozi. Kako i zašto? Odgovor je jednostavan: na prvi pogled bezazlene priče, istinom koju nude, kao kada se gradi mozaik – kockica po kockica, vraćaju nas u vreme kada smo mislili da će blagostanje socijalne jednakosti večno trajati. Oproštaj sa tim vremenom bio je gorak i krvav, pa je to razlog više da se radujemo knjizi koja opominje i postavlja pitanje: zar je sve ovo trebalo srušiti da bi uplovili u današnjicu sa neizvesnim krajem. Minja Subota piše pitko, realistički, pa posle svake pročitane priče čitalac ima utisak kao da je odgledao kratak film. A na kraju svakog od tih filmova Minja nudi pesmu koju obavezno valja čuti, kao zvučnu podlogu vremena u koje je priča uronjena. Beograd nikad nije bio tako lep kao u Minjinim pričama. Beograd je slikao kroz ljude, koji su njegova duša: muzičari, novinari, pisci, manekeni, televizijske zvezde... Pritom nije zaboravio i njihove pratioce, „obične“ ljude, koji se hrane uspesima svojih ljubimaca, čije živote shvataju kao uzore kojima valja stremiti. Taj deo knjige posebno je interesantan, a vrhunac dostiže pričama iz Sovjetskog Saveza u koji su naši umetnici uneli duh zapadne kulture. Ova rečenica deluje kontradiktorno, jer je Jugoslavija bila socijalistička zemlja, ali to je zaključak koji nudi i Minjina knjiga. Minja Subota je i vrstan fotograf, pa je i tu dimenziju uneo u svoju knjigu. Svaka njegova priča deluje kao fotografija na kojoj se sve jasno vidi. Taj putopisni dar posebno je istaknut u pričama vezanim za velike turneje, a vrhunac dostiže u nekoliko priča iz Sovjetskog Saveza. Među tim pričama se izdvaja storija iz rodnog mesta Josifa Visarionoviča Staljina, a najupečatljiviji je deo svedočenje Staljinovih sugrađana. Kombinujući reč i muziku, dobili smo zvučnu razglednicu jednog vremena o kome istorija još nije dala konačan sud. Priča o epohi društvene zrelosti socijalističkog društva ostala bi krnja da Minja nije uplovio u vode u kojima nema foliranja. A to je muzika namenjena najmlađima. Priče o nastajanju tih pesama i odnosu vlasti prema nekima od njih (Hajdemo u Afriku da sadimo papriku, Razbole se lisica, suši se ko grana), govori o dečijim bolestima jednog društva, ali i o dečijoj duši Minje Subote. To je vrlo bitna odlika i ove knjige: duša čista kao dečija, bez zlih namera i skrivenih poruka. Vanja Bulić Kada pročitate ovu knjigu, saznaćete: Kako je izgledala Tolstojeva Jasna Poljana u martu 1972. godine, pročitaćete ljubavnu priču koju krije jedan automobil u beogradskom Muzeju automobila, upoznaćete čoveka koji je Titu prikazao osam hiljada filmova i saznati koji je poslednji film Tito gledao. Pročitaćete kako je Braca Petković neeksplodiranu bombu na prikolici provezao kroz Beograd, i najzad ćete saznati da li je Tito stvarno bio Tito. Pročitaćete da ima neispričanih priča iz sibirskih logora, da časovi srpskog mogu da se drže i u kafani „Tri šešira“, i kako se osećate kada vam u garderobu pred koncert uđu prave foke. Saznaćete kako je Đorđe Marjanović bez pasoša stigao od Toronta do Beograda, kako je Živan Saramandić s Leonidom Brežnjevim igrao „Moravac“ i u prodavnici cipela u Nemačkoj pevao „Kneza Igora“, i kako je Arsen Dedić u Zapadnom Berlinu svirao „Hej Sloveni“. Pročitaćete kako nastaju i nestaju pesme, zašto je zabranjeno da se pesma „Razbole se lisica“ izvodi kada je Tito bio u Kliničkom centru, videćete kako se u Titovo vreme Plavim vozom nije vozio samo predsednik Tito već i Miodrag Petrović – Čkalja. Prošetaćete Gorjem, Staljinovim rodnim gradom, i biti u Šalonu u Francuskoj, gradu gde je snimljena prva fotografija na svetu.

Potpuno nova.

Srpska književna zadruga 1967 487 strana očuvanost 5

Autor: Svetozar Vlajković Povez: broširan Br. strana: 304 Format: 15 x 20,5 Vrsni, a namerno prećutkivani, romanopisac i pripovedač Svetozar Vlajković ponudio je nam je svoju hrišćansku autobiografsku prozu Povratak izgubljenog, koja je slika ne samo njegovog života nego i epohe. Ko je čitao Don Žuana beogradskog u šumi čudnovatoj shvatiće zašto se i ova Vlajkovićeva knjiga mora imati u rukama.

Autor: Fjodor Mihailovič Dostojevski Povez: broširan Br. strana: 238 Format: 14,5 x 20,5 Izbor iz dela Dostojevskog nikada nije jednostavan, zato smo tragali za odgovorom kako ga vide sa Zapada. Donosimo vam tekstove o Dostojevskom američkih, britanskih, nemačkih i domaćih autora. Delovi iz romana koje smo odabrali svedoče o čoveku koji je, kako kaže otac Justin Popović, plameni proročki idealizam svojim apostolstvom pretvorio u pravoslavni realizam. A on najčešće nije plišani. Nastavljam da se divim toj pojavi – ako je ona uopšte slučajnost – kako dela jednog od najvećih hrišćanskih pisaca modernog doba nastavljaju da žive u prvoj javno proklamovanoj ateističkoj državi; da se divim zapanjujućem prodoru piščevog izlaganja greha, patnje i iskupljenja. Pretpostavimo da nekog čoveka zapitaju da imenuje knjigu pisanu radi pružanja uvida neverniku u smisao hrišćanstva; može li dati bolji odgovor od - Braća Karamazovi? - iz predgovora.

Svečari U Duši, Stari Snovi- Nikola Maširević Tvrdi povez. Dimenzije: 18,4 x 18,6 cm Godina: 2007. Broj strana: 111 Tragovi starosti i korišćenja. Zadnja korica na gornjoj ivici je malo ulubljena. Srednje očuvano. Stanje Kao Na Fotografijama.

Solidno očuvane, korice malo iskrzane, sa spoljašnje strane listova bleda boja koja par milimetara ulazi na neke stranice, ćoškovi nekih listova imaju tragove savijanja