SKZ 1971. 301 str. istrgnut predlist korice malo povijene povez dobar

Naslov Gilgameš : sumersko-vavilonski ep / [priredio Zoran Milutinović] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Podgorica : Unireks : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997 (Kraljevo : Slovo) Fizički opis 93 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milutinović, Zoran Zbirka Biblioteka Šum vremena. kolo 2 ; knj. 1 ISBN 86-427-0608-2 Napomene Prevedeno prema: Gilgamesch; izvornik na akad. jeziku. Pogovor: str. 85-93. Predmetne odrednice `Gilgameš` Ep o Gilgamešu je sumersko-vavilonsko delo o Gilgamešu, petom vladaru prve poslepotopske dinastije iz Uruka između 2700. i 2650. p. n. e. Ep o Gilgamešu je ep (spev) iz Sumera i nesumnjivo najstarije poznato književno delo. Priča sadrži niz legendi i pesama uključenih u duži akadski ep o heroju-kralju Gilgamešu od Uruka, vladaru iz trećeg milenijuma p. n. e. Nekoliko verzija je sačuvano, a najpotpunije je očuvano dvanaest glinenih ploča u biblioteci asirskog kralja Asurbanipala iz 7. veka p. n. e. u Ninivi. Suštinski, priča govori o duhovnom sazrevanju herojskog Gilgameša, moćnog, ali egocentričnog kralja koji tiraniše svoj narod, pa čak zanemaruje i bogove. On je jednim delom božanstvo, a jednim delom čovek. Kroz svoje avanture, Gilgameš prvobitno počinje da upoznaje sebe kroz doživljavanje smrti svog jedinog prijatelja Enkidua. Tražeći tajnu večnog života prototipski heroj putuje, a na kraju se vraća u Uruk mnogo mudriji nego kada je otišao, pomirivši se sa svojom smrtnošću. Jedna od priča iz ovog epa potpuno je ista kao i priča o Nojevom potopu. Nastanak Književnost Vavilona i Mesopotamije bila je vrlo bogata. Iz tog perioda su pronađeni mnogi epovi, legende, mitovi, himne bogovima, psalmi, bajke, basne, poslovice i pripovetke. Najsavršeniji među epovima je Ep o Gilgamešu. Za razliku od junaka iz grčke ili keltske mitologije, junak iz Epa o Gilgamešu je bio istorijska ličnost. Gilgameš, sin Lugalbande bio je prema sumerskoj listi kraljeva, peti kralj grada Uruka, koji je udaljen oko 155 km južno od današnjeg Bagdada. U mesopotamskoj mitologiji Gilgamešu se pripisuje polubožanska nadljudska snaga, (mitološki prethodnik grčkog junaka Herakla), koji je izgradio veliki zid oko grada Uruka da brani svoj narod od stranog neprijatelja. Veruje se da je istorijska vladavina Gilgameša trebalo da bude otprilike oko 2.500. p. n. e., 400 godina pre najranije poznate pisane priče. Otkriće artefakata povezanih s dvojicom kraljeva po imenu u pričama, Aga i Enmebaragesija od Kiša, je dalo verodostojnost o istorijskom postojanju Gilgameša. Najranije sumerske verzije ovog epa se smatra da potiču već od 2.100 g. p. n. e. –2.000. p. n. e., dok najstarije akadske verzije potiču od 2.000-1.500. p. n. e. Ep je napisan na akadskom, vavilonskom jeziku i sastoji se od 12 ploča (pevanja) pa je prema tome i najveći. Ploče imenuju svog autora kao „Sin-Leqi-Unninni“, što znači: Bože meseca, prihvati moju molitvu. Sumerske poeme koje su poslužile kao osnova akadskog Epa o Gilgamešu: Gilgameš i Agga od Kiša Gilgameš i zemlja života Gilgameš i Nebeski bik Gilgameš i vrba Gilgamešova smrt Gilgameš je bio sasvim zaboravljen do viktorijanskog doba. Engleski putnik, Ostin Henri Lajard, 1839. godine je iskopao više od 25.000 glinenih ploča iz ruševina Ninive. Henri Roulinson je počeo da prevodi te ploče, prvo u Bagdadu a onda u Britanskom muzeju. Kada je Roulinsonov učenik Džordž Smit preveo jedanaestu ploču Epa o Gilgamešu, na engleski 1872. godine, izazvao je veliku senzaciju.[10] Razlog tome je bio što je na toj ploči bio opisan potop i spašavanje koje je jako slično onome što je opisano u Bibliji (Utnapištim je u Gilgamešu napravio brod, a u Bibliji Noje). Nekoliko godina kasnije, i druge su ploče prevedene. Ipak, jedna petina epa nije završena, jer neki delovi ploča nisu pronađeni ili su oštećeni. Zanimljivo je da ime Gilgameš, kako je utvrđeno, znači „otac-junak“ ili „stari čovek-junak“. Enkidu, u poemama koje prethode ninivskoj verziji nije saborac i prijatelj Gilgameša već njegov sluga. Značenje njegovog imena tumači se na razne načine, kao „gospodar brana i kanala“, kao „gospodar rita i močvare“, ili kao „stvorenje boga Ea (Enkija)“. Verzije Epa Do nas su doprle tri verzije Epa najstarija starovavilonska, po prvom stihu Velik je on, veći od ljudi svih, čini ga 6 očuvanih odlomaka prepisa koji potiču iz 18–17. veka p. n. e. tzv. periferna verzija koju čine 2 fragmenta iz 15–14. veka p. n. e. i predstavlja sažetu preradu starovavilonske verzije. ninivska verzija, naziv dobila po mestu pronalaska Ninivi, odnosno asirska, po prvom stihu nazvana O sve videvšem, čine je 4 grupe prepisa. Potiče iz 7. veka p. n. e, prema jeziku je vavilonska, predstavlja preradu starovavilonske verzije od koje se razlikuje po tome što je izvršena zamena arhaičnih reči, skraćivanje ili proširivanje teksta epskim formulama i ponavljanjem čitavih pasusa, razmeštaj pojedinih epizoda. Najveću zaslugu za očuvanje Epa ima asirski kralj Asurbanipal (Ašurbanapli) 7. vek p. n. e. koji je kao veliki osvajač i veoma učen čovek izaslao učene ljude i pisare u kulturne centre drevnog Sumera i Vavilona da u tim centrima istraže arhive, prevedu na savremeni semitski jezik sve što je vredno i zapišu na pločice u čijem je zaglavlju moralo stajati: „Prepisano i sravnjeno s izvornikom i sabrano u dvoru Asurbanipala, Vladara Sveta, Kralja Asirije“. Sastav i sadržaj Epa Ep o Gilgamešu može se podeliti na 4 veće celine, koje su sledeće: Enkijada ili pripovest o junaku iz stepe, o njegovom uljuđivanju, ulasku u civilizovani svet i prijateljstvu sa Gilgamešom; obuhvata tablice prvu i drugu; obrađuje mitološke motive: stvaranje prvog čoveka, motiv nevinosti prvog čoveka, istočni greh prvog čoveka, motiv senzualne ljubavi, motiv prijateljstva – paralela Gilgameš – Ahilej. Pohod protiv Humbabe, putovanje u kedrovu šumu i smaknuće Humbabe; pevanja treće, četvrto, peto; za temu ima pustolovine junaka, sadrži motiv roditeljske ljubavi, motiv borbe sa čudovištem, motiv zabrane, tj. motiv ogrešenja o zabranu – ubistvo Humbabe kojeg štiti bog En-lil. Epizoda o ismejavanju boginje Ištar, boj s Nebeskim bikom i smrt Enkidua; pevanja šesto i sedmo, osmo; motiv borbe sa čudovištem, motiv ogrešenja o zabranu – ubistvo Nebeskog bika, motiv smrti. Gilgamešovo traganje za znanjem predaka o ljudskom životu i besmrtnošću; pevanja deveto, deseto, jedanaesto, obrađuje motiv smrti, strah od smrti, motiv besmrtnosti, tajna života, predanje o potopu, simbolika broja dvanaest, sunčev junak. Dvanaesto pevanje, kao dodatak, uslovljeno osnovnom sadržinom i astrološkim značenjem Epa obrađuje motiv donjeg sveta. Radnja jedna trećina čovek a dve trećine bog. Gilgameš se opisuje kao veoma lep i mudar čovek koji je gradio prelepe hramove i velike gradske zidine. Međutim, i pored njegovih vrlina, kada je počeo svoju vladavinu bio je despot. Gilgameš je radio razne grozote svome narodu (npr. silovao je svaku ženu koja mu se svidela). Bogovi su uvideli patnju Gilgameševog naroda i stvorili su Enkidua, čoveka divljine, koji je bio ravan Gilgamešu. Enkidu je bio divlji čovek. Kada ga je jedan lovac ugledao u divljini doveo mu je ženu iz hrama boginje Aruru da bi ga vratio u civilizovani svet (tada se verovalo da seks i žene deluju smirujuće na ljude divljine). Enkidu je stvarno postao normalan čovek. Kada je saznao šta Gilgameš radi svom narodu, otišao je u Uruk i našao Gilgameša. Nakon što su se tukli čitavu noć, sprijateljili su se. Odlučili su da zajedno idu u avanture. Oni prvo odlaze u zabranjenu šumu da ubiju Humbabu koji je uvredio Boga Šamaša. Tu ih napada Humbaba, kojeg pobeđuju. Pri povratku u Uruk, nakon što je Gilgameš odbio da ima ljubavne odnose s boginjom, boginja Ištar traži od svog oca da pošalje bika da kazni Gilgameša. Gilgameš i Enkidu se bore i pobeđuju nebeskog bika. Bogovi odlučuju da kazne Enkidua. Enkidu umire, a Gilgameš je emocionalno slomljen. Nakon toga Gilgameš odlazi u potragu za besmrtnošću. Dolazi do svog praoca koji mu po nagovoru Žene govori kako može da postane besmrtan. On posluša svog praoca i nalazi besmrtnost (TRAVU iz PRAMORA) i želi da je podeli sa svojim sugrađanima. Zmija mu pojede tu travu i on je proklinje. Umire kao smrtnik. Radnja po pločama Drevna Asirska statua koja se čuva u Luvru i za koju neki naučnici smatraju da predstavlja Enkidu, glavni lik Epa o Gilgamešu Prva ploča: Narator kroz opisivanje upoznaje čitaoca sa veličanstvenošću grada Uruka i predstavlja mu njegovog kralja Gilgameša. On je najveći kralj na Zemlji, dve trećine božanstvo, a jedna trećina čovek, najjači čovek koji je ikada postojao. Ipak, vladao je kao tiranin nad svojim ljudima u gradu Uruk, ne saosećajući sa njihovim nevoljama, pa čak i upražnjavajući navodno pravo oduzimanja nevinosti nevestama u prisustvu njihovih muževa. Kada su se njegovi ljudi požalili bogovima da je prestrog, bogovi odlučuju da posavetuju Gilgameša. Majka boginja Aruru/Ninhursag stvara dlakavog divljeg čoveka Enkidua kao dostojnog protivnika. Enkidu živi u divljini među šumskim gazelama. On uništava lovačke zamke, od jednog lovca koji ga otkriva i traži od Gilgameša da ga pošalje u hram jednoj bludnici da ga ona pripitomi tako da ga divlje zveri onda počnu odbijati. Gilgameš ga šalje Šamhat, svetoj bludnici boginje Ištar, koja zavodi Enkidua u nedelju dana dugu seksualnu inicijaciju, u kojoj Enkidu pokazuje izuzetnu muškost. Kao rezultat ovog susreta, životinje se sada boje i beže od njegovog prisustva. Napušteni Enkidu traži utehu od Šamhat koja mu nudi da ga vrati s njom u civilizaciju. Druga ploča: Enkidu uči da jede ljudsku hranu, maže njegovo raščupano telo i oblači se u civilizovanu odeću. On žudi da poseti hram boginje Ištar i da izazove moćnog kralja Gilgameša. Enkidu postaje razjaren saznavši da ovaj navodno uzorni vladar namerava da spava s mladoženjinom mladom prije venčanja. On ide sa Šamhat u Uruk gde blokira Gilgamešu put do mladine prostorije. Nakon ogromne borbe u kojoj Gilgameš pobeđuje, Gilgameš se pokazuje bez zlobe nakon čega on i Enkidu postaju najbliži prijatelji. Gilgameš predlaže avanturu u zabranjenu kedrovu šumu, gde moraju ubiti moćnog Humbabu demona čuvara šume. Enkidu, znajući da je sam glavni bog Enlil dodelio Humbabi ovaj posao gorko protestuje, ali se na kraju slaže iz ljubavi za svog novog prijatelja. Treća ploča: Gilgameš i Enkidu se pripremaju za putovanje u kedrovu šumu. Oni dobiju blagoslov od gilgamešove majke, boginje Ninsun, kao i podršku boga sunca Šamaša, koji postaje njihov zaštitnik. Četvrta ploča: Gilgameš i Enkidu putuju prema zapadu do Libana i kedrove šume. Enkidu ima niz uznemirujućih proročkih snova, koje Gilgameš naivno i pogrešno tumači kao dobra predskazanja. Peta ploča: Ulazeći u šumu, Gilgameš i Enkidu nisu dorasli strašnom Humbabi, ali su uz pomoć svog zaštitnika Šamaša koji šalje osam moćnih vetrova (zviždeći vetar, probijajući vetar, mećavu, zli vetar, demonski vetar, zaleđeni vetar, oluju, peščanu oluju) protiv šumskog zaštitnika. Sada u gilgamešovoj milosti, Humbaba moli za svoj život, obećavši da će dati kralju svu drvenu građu koju želi. Enkidu međutim savetuje Gilgamešu da ne pokazuje milost. Oni svirepo ubijaju Humbabu, vadeći mu utrobu. Zatim su posekli moćna kedrova stabla koje je Humbaba pre štitio i sa splavom se niz Eufrat vraćaju nazad u civilizaciju u grad Uruk. Šesta ploča: Nakon povratka u Uruk, boginja Ištar predlaže brak Gilgamešu. Znajući nesretne sudbine njenih prethodnih ljubavnika, on odbacuje ovaj predlog. Odbačena Ištar zahteva da njen otac Anu pošalje „nebeskog bika“ da ubije Gilgameša zbog njegove drskosti. Enkidu lovi bika i hvata ga za rep, a Gilgameš ga kao matador ubija. Ištar ga proklinje rekavši: „Teško Gilgamešu koji me je oklevetao i ubio nebeskog bika!“ Enkidu koji je bio veran Gilgamešu, usuđuje se da vređa boginju. Ištar i njen sveštenice su u dubokoj žalosti zbog nebeskog bika, dok Gilgameš i ljudi Uruka slave mušku hrabrost heroja-kralja. Sedma ploča: Glavni bogovi Anu, Enlil, i Šamaš okupljaju se i većaju da se odredi kazna za ubijanje nebeskog bika i Humbabe. Nakon rasprave o ovom pitanju, odlučuju da poštede Gilgameša, ali osuđuju Enkidua. Verni Enkidu postaje smrtno bolestan i proklinje svete bludnice Šamhata zbog njegovog dovođenja iz divljine. Na šamašov nagovor, on je međutim pomiluje i blagoslovi je, iako u gorkom i ironičnom smislu. Ležeći na samrti, on opisuje svoje prebivalište „kuću od praha“ u podzemnom svetu ožalošćenom Gilgamešu. Osma ploča: Gilgameš pruža dugotrajan poetski govor o Enkiduu. Gilgameš oplakuje Enkidua 6 dana i 6 noći i tek sedmog dana ga sahranjuje. Duboko potresen, ranije neranjivi kralj žali zbog gubitka svog jedinog pravog prijatelja i po prvi put dolazi do shvatanja o svojoj vlastitoj smrtnosti. Deveta ploča: Da bi izbegao sudbinu Enkidua, Gilgameš preduzima opasno putovanje da poseti legendarnog Utnapištima i njegovu suprugu, jedine ljude koji su preživeli Veliku poplavu dobivši besmrtnost bogova. On putuje na najviši vrh sveta planinu Mašu, gde susreće strašna škorpionska bića koja čuvaju kapiju blokirajući završni deo njegovog putovanja. On ih ubeđuje u sveobuhvatnost svoje svrhe, a oni mu omogućavaju da uđe. Gilgameš nastavlja da putuje naizgled beskrajnim stazama kroz veliku hladnoću i tamu. Deseta ploča: Na dalekoj udaljenoj obali Gilgameš susreće Siduri koja je održavala jednu konobu i koja pokušava da ga odvrati od njegove potrage. On je međutim, previše ožalošćen gubitkom Enkidua i previše ispunjen strahom od svoje eventualne smrti da bi se dao odvratiti od svoje namere. Gilgameš zatim prelazi „vode smrti“ sa skeledžijom Uršanabijem dovršavajući putovanje i sastajući se na kraju sa besmrtnim Utnapištimom. Jedanaesta ploča: Utnapištim govori Gilgamešu detaljno o velikoj poplavi i nerado mu daje priliku da bude besmrtan. On obaveštava Gilgameša da ako može ostati budan sedam dana da će postati besmrtan. Pokušavajući da to ostvari Gilgameš neminovno zaspi. Utnapištim ga obaveštava o posebnoj biljci koja raste samo na dnu mora. Iako mu baš ne dodeljujući besmrtnost, to će mu opet vratiti u mladost. Vezivanjem kamenja na noge da bi zaronio duboko Gilgameš dohvata biljku i nada se da će je vratiti u Uruk. On stavlja biljku na obalu jezera dok se kupa, ali je zmija ukrade. Gilgameš se vraća u Uruk očajan, ali prizor grada sa njegovim masivnim zidovima pokreću ga na pohvaljivanje ljepote samoga grada. Nakon neuspeha u potrazi za besmrtnošću Gilgameš umire kao smrtnik. Dvanaesta ploča: Iako se mislilo da je nekoliko priča u prvih jedanaest ploča prvobitno bile odvojene priče, na pločama one su dobro uvezane u jedinstvenu celinu. Priča na dvanaestoj ploči je jasno kasniji dodatak, u kojem je Enkidu još uvek živ, ima ženu i sina. Počinje sa Gilgamešom koji šalje Enkidua na zadatak u podzemni svet da preuzme predmete svete boginjama Ištar/Inana, koja je Gilgameš izgubio. Priča se završava sa raspravom u kojoj Enkidu odgovara Gilgamešu na nekoliko pitanja koja se odnose na sudbinu onih ljudi u narednom životu. Jezik i stil Jezik epa odlikuje se tonom koji je kasnije korišćen u Bibliji, ali je zapravo tek kasnije prenesen u jevrejsku književnost. To se isto desilo i sa pričom o potopu, koja je objavljivanjem u ovom epu uzbudila celi naučni svet. Epska ponavljanja u njemu vrlo su značajna. Često imaju svrhu da naoko primitivnim ponavljanjem jasnije predoče trajanje vremena u kome se neki jednolični događaji zbivaju (zabijanje 120 stubova u plićake smrti, putovanje Gilgameša kroz mračni klanac i dr.). Celi ep se može podeliti na dva dela: čovek prema spoljašnjem svetu i čovek prema unutrašnjem svetu. U prvom delu epa (od 1. do 7. ploče) treba istaći prijateljstvo između slavljenog junaka Gilgameša i poludivljeg čoveka polja i stepe Enkidua. Jedini predstavnici zla su čarobni nebeski bik i Humbaba, čuvar kedrove šume. Njih pobeđuju oba prijatelja, što s etičke strane predstavlja simbol pobede dobra nad zlom. Osim ove dve borbe u epu nema krvavih ratovanja, svojstvenih mnogim epovima. U dobro izgrađenoj radnji ep dostiže svoj vrhunac opisom smrti prijatelja Enkidua (8. ploča). Preokret koji se tim putem dešava u duši Gilgameša, tuga za prijateljem i njegov iznenadni strah pred smrću iznesen je jednostavno, a ipak tako snažno i potresno da ove stranice pripadaju među najlepše u starijoj književnosti. One tako jasno dokazuju da su čoveka od najstarijih dana pa sve do danas mučili isti problemi. Pitanje života, urođeni strah od smrti, težnja za besmrtnošću opisani su tako da mogu uzbuditi i današnjeg čitaoca. Ovom pločom ep menja karakter. On postaje human, približava se unutrašnjem čoveku i dobija gotovo lirski, elegički karakter. Pravi vrhunac epa nalazi se u opisu potopa (11. ploča), koji je dat na veoma stvaran način. Svojom vrednošću ona daje epu umetnički beleg, uz to svojom dramatičnošću oživljuje tok radnje. Ep završava pesimistički: čovek je nemoćan da bilo šta sazna o stvarima koje ga neprestano muče, a to su pitanja o životu i smrti (12. ploča). Glavni likovi Gilgameš – je bio najjači čovek, hrabri borac, kralj Uruka. Bio je jednu trećinu čovek, a dve trećine bog. On postaje veoma tužan kad njegov prijatelj Enkidu umire. Postaje očajan znajući da će i on umreti i odlazi na putovanje do kraja sveta u potrazi za odgovorom, o životu i smrti. Enkidu – je bio prijatelj i saborac Gilgamešu. Bogovi su ga stvorili kao divljeg čoveka, koga su odgojile životinje. Pošto je sa Gilgamešom ubio Humbabu (čuvara kedrovih šuma) i nebeskog bika, bogovi ga kažnjavaju sporom i bolnom smrću. Utnapištim – kralj i sveštenik u Šuripaku. Na nagovor boga, gradi veliki brod i spašava sebe, svoju porodicu i po jedan primerak svih živih bića, od velike poplave, koja je za malo uništila sav život na svijetu. Bogovi su njemu i njegovoj ženi podarili večni život. Motiv U „Epu o Gilgamešu“ se sa velikom umetničkom snagom postavlja večito pitanje o smislu života i neizbežnosti čovečije smrti, pa makar to bio i proslavljeni heroj. U spevu se priča o tome kako Gilgameš, „dve trećine bog a jednu trećinu čovek“, vlada u starom gradu Uruku. Gilgameš svirepo ugnjetava narod, terajući ga da zida gradske bedeme i hramove bogovima. Stanovnici Uruka žale se na svoju tešku sudbinu bogovima, i bogovi uslišivši njihove žalbe stvaraju div-junaka Enkidua, koji raspolaže natprirodnom snagom. Enkidu živi među divljim zverima, zajedno sa njima ide u lov i na pojilo. Jedan od lovaca, koga Enkidu sprečava da lovi divlje zveri, moli za pomoć Gilgameša. Težeći da primami sebi toga primitivnog heroja, Gilgameš mu šalje hramovnu bludnicu. Bludnica ukroćuje ljubavlju njegovu divlju ćud i dovodi ga u Uruk. Tu oba junaka zapodevaju dvoboj, ali, raspolažući podjednakom snagom, oni ne mogu da savladaju jedan drugog. Sprijateljivši se, oba div-junaka, Gilgameš i Enkidu, zajedno vrše svoje podvige. Oni zajedno kreću u kedrovu šumu, gde obitava moćni Humbaba, čuvar kedrove šume. Gilgameš i Enkidu stupaju u boj sa Humbabom i ubijaju ga: I zaljuljaše se kedrovi, i izađe Humbaba, Strašan, izađe ispod kedrova. Jurnuše oba junaka, nadmećući se u odvažnosti, I oba se uhvatiše u koštac sa gospodarem kedrova. Dvaput je sudba pomogla Enkidu, I Gilgameš drži u ruci Humbabinu glavu. Pobednički junak Gilgameš budi ludu strast u srcu boginje Ištar, koja heroju nudi svoju ljubav. Ali mudri i oprezni Gilgameš odbacuje njenu ljubav, podsećajući boginju na to koliko je patnji i žalosti zadala ona svojim ranijim ljubavnicima. Uvređena Gilgamešovim odbijanjem, boginja Ištar žali se na njega svom ocu, vrhovnom bogu neba, Anu. Uslišivši uporne molbe svoje kćeri, bog na zemlju baca čudovišnog bika, koji svojim padom i dahom ubija i uništava ljude i ljudsku imovinu. Ali junaci ubijaju to strašno čudovište, i Enkidu veli Gilgamešu: Prijatelju moj, pobedili smo nebesku zver, Zar ne smemo sada reći da nam je osigurana slava u potomstvu! Enkidu usni san u kome mu se proriče propast. I zaista Enkidu se smrtno razboli. Dirljivim rečima oprašta se on sa svojim prijateljim Gilgamešom i proriče i njemu neizbežnu smrt. Gilgameš oplakuje smrt prijatelja i prvi put oseća nad svojom glavom lepršanje krila smrti. Njegovo naricanje zaodeveno je u umetničkom obliku Šest dana i noći plakao sam ja nad njim, Sve do dana kada su ga spustili u raku Sada se i ja bojim smrti i bežim u pusto polje. Nada mnom lebdi prijateljeva reč što mi je kaza pred smrt. Kako, o kako da se utešim? Kako, o kako da zaplačem? Voljeni prijatelj sad je nalik na prašinu. I neću li ja leći, kao i on, da nikad više ne ustanem? Moren strahom od smrti, Gilgameš kreće na daleki put. On se upućuje svom pretku Utnapištimu, koji je jedini od smrtnika dobio besmrtnost. Njega ne plaši teškoća dalekog puta. Njega ne mogu zadržati ni ljudi-škorpije, ni rajski vrt sa drvećem na kome cveta drago kamenje, ni boginja Siduri, koja ga poziva da zaboravi na smrt i da se preda svim radostima života. Gilgameš prebrođuje čamcem „vodu smrti“ i stiže u kraj u kome živi Utnapištim. Gilgameš nastoji da od njega dozna tajnu večnog života. Odgovarajući na Gilgamešova pitanja, Utnapištim mu priča o svetskom potopu, i o tome kako ga je bog Ea naučio da sagradi kovčeg i da se u njemu spase od potopa, posle čega su Utnapištim i njegova žena od bogova dobili besmrtnost. Sažalivši se na Gilgameša, Utnapištim mu otkriva „tajnu reč“ i savetuje ga da siđe na dno okeana, da tamo ubere travu besmrtnosti, koja nosi ime „stranac postaje mladićem“. Na svom povratku Gilgameš stiže do tajne trave, ali ljuta zmija dopuže do njega i ugrabi mu travu. Ožalošćen heroj, vrativši se u svoj grad Uruk, moli bogove za poslednju milost. On želi da vidi sen svog preminulog prijatelja Enkudua. Bog podzemnog sveta Nergal šalje po naređenju bogova, na zemlju Enkidouvu sen. Spev se završava zaključenim dijalogom između prijatelja. U odgovor na Gilgamešovu strasnu molbu da mu ispriča „zakon zemlje“, Enkidu mu najmračnijim bojama opisuje zagrobni život umrlih ljudi. „Pa ništa. Pusti me da sednem i zaplačem. Reci mi zakon zemlje koji ti poznaješ.“ „Glava, koje si se ti doticao i zbog koje si osećao radost u srcu, Kao staru odeždu, crv nju proždire“ „Prsa, kojih si se ti doticao i zbog koji si osećao radost u srcu, Kao stari džak, puna su prašine. Čitavo je telo moje nalik na prah“ To je prvi je prvi put da je krajnje jasno i u isto vreme sa takvom snagom i izrazitošću izrečena misao o neizbežnosti smrti, kojoj su podložni svi ljudi, čak i oni koji su spremni na svaki podvig da bi savladali neminovnu smrt. Epska legenda o Gilgamešovim podvizima vodi svoje poreklo iz duboke sumerske starine. Imena glavnih junaka – Gilgameša i njegovog prijatelja Enkidua – sumerskog su porekla. Na Gilgamešovo ime nailazi se u sumerski natpisima iz XXV veka, a na predstavu Gilgameša – na cilindričnim pečatima iz istog vremena. Priče o podvizima Gilgameša i Enkidu, o tragičnoj smrti Enkidu i o Gilgamešovim lutanjima u potrazi za besmrtnošću prepliće sa čitavim nizom starijih religijskih motiva, koji su u vidu pojedinih epizoda umetnuti u opšti tekst speva. Takav je kratak odlomak legende o stvaranju čoveka (Enkidu) od gline, natopljene božijom pljuvačkom; takav je čuveni mit o svetskom potopu, u kome se podrobno priča kako je stari heroj Utnapištim na savet boga mudrosti Ea sagradio kovčeg, spasavši se u njemu od vode potopa, i time zaslužio večni život. Spev o Gilgamešu zauzima posebno mesto u vavilonskoj književnosti, kako po svim umetničkim odlikama, tako i po specifičnosti misli izraženih u njemu. U visokoumetnički oblik zaodevena je misao starovavilonskog pesnika o večnoj čovekovoj težnji da savlada smrt i stekne ličnu besmrtnost. U zadnjim rečima speva oseća se mučna želja čovekova da sazna „zakon zemlje“, tajnu života i smrti. Dubokim pesimizmom prožete su reči starog pesnika. Budući život on slika kao oličenje stradanja i bola. Čak ni čuveni Gilgameš – „divni, snažni, mudri, božanstvo - svojim dvema trećinama, čovek – samo jednom, svetlog tela kao velika zvezda“ – i pored svog božanskog porekla ne može da zasluži i stekne besmrtnost. Blaženstvo u zagrobnom životu daje samo onom ko izvršava zapovest religije, zahteva sveštenika, obrede verskog kulta. U tome je osnovna misao čitavog speva. MG142 (N)

GRAD EMBER: Džin Dupro Naslov Grad Ember : prva knjiga Embera / Džin Dupro ; prevod Ivan Jovanović Jedinstveni naslov The City of Ember. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2009 (Beograd : Publish) Fizički opis 204 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Ivan Zbirka Biblioteka Čarobna knjiga ISBN 978-86-7702-068-2 (broš.) Mnogo godina nakon strašne katastrofe koja je zadesila svet, grad Ember, možda jedino mesto nastanjeno ljudima, lagano umire. Svetla ima sve manje, i gradu preti večiti mrak. Okruženi tamom Neznanih krajeva, stanovnici Embera veruju da je njihov grad jedino svetlo u mračnom svetu. A sada se svetla polako gase. Postoji li način da se žitelji Embera spasu? Niko ne zna. Ali dvanaestogodišnja Lina Mejflit pronalazi misteriozno parče papira, a njen drug Dun Harou otkriva neobične stvari u hodnicima Cevovoda. Prateći te niti, oni započinju traganje za izlazom... „Sadrži intrigantnu misteriju… mučno putovanje u nepoznato i skrivenu poruku koju čitaoci treba da dešifruju. Uzbudljiv završetak ostavlja čitaoce u nestrpljenju da pročitaju sledeću knjigu.“ Kirkus Dobro očuvana knjiga.

24825) MRGUDA , Petar Kočić , Vikom Banja Luka 1994 , pripovetka, faksimil pripovetke u rukopisu Petra Kočića , dvojezično srpsko -grčki ,luksuzno opremljeno izdanje , tvrd povez, veliki format 35 cm , zlatotisak , 14 cm

Mirjana Novaković - Tajne priče U zemlji u kojoj glavni putevi i dalje idu drumovima iz vremena Rima, nije čudo što će junakinja jedne od priča uzviknuti: „Nema bekstva iz zemlje koja pripada Carstvu. NIKADA.” Bez obzira da li ih prate šnauceri zakrvavljenih očiju, ili švercuju svemoćne pilule u Budimpeštu, ili u novosadskoj mećavi traže srušenu kafileriju, junaci ovih pripovedaka spremni su na sve, pa treba da budu spremni i čitaoci jer ih na kraju puta čeka iznenađenje. I što junaci sve više otkrivaju, i sve više razumeju, opasnost je veća jer njihovi protivnici ne samo što su vešto skriveni, već su i nemilosrdni. „Pripovetke Mirjane Novaković poigravaju se žanrovskim konvencijama SF-priče, horora, krimi-priče, antiutopije, ali time se ne ukida njihov angažovani odnos prema socijalnoj stvarnosti autorke i njenih čitalaca. Tranzicijska stvarnost Srbije s kraja XX i početka XXI veka ulazi u ove pripovetke kao duhovita transpozicija poremećenog vrednosnog sistema, pa i kao fantastično otelovljenje ideoloških floskula, socijalnih apsurda i mitema na kojima on počiva. Time se u pripovedanju Mirjane Novaković ostvaruje unekoliko paradoksalni spoj distopije i žive, upečatljive, satiričko-kritičke slike stvarnosti. Na tom fonu, njeni junaci se grade kao oličenje uzaludne ljudske čežnje za punim samoostvarenjem i srećom iz koje se rađa čudo priče kao apsolutne laži i jedine istine za koju znamo.“ Ljiljana Pešikan Ljuštanović

Za decu i osetljive Izdavac - Nolit, Beograd Godina - 1976. Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,160 str. (96)

Autor: Milenka Cica Colovic Izdavac: Prosveta - Beograd, 2008. Mek povez, 308 str. Težina: 340 gr ЧОЛОВИЋ, Миленка Цица (Пљевља, 1949) Пише прозу. Приче је објављивала у „Стварању“, „Мостовима“, „Просвјетином календару“, „Милешевцу“, „Свевиђу“, „Одзивима“, „Народном животу“, „Огледалу“, „Политици“, „Српском ослобођењу“, „Пљеваљским новинама“ итд. Објавила је збирку приповиједака „Кад траве говоре“ (2000), роман „Она које нема“ (2006), збирку прича `Вилинске мреже: легенде и анегдоте` (2009). POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 56

POSVETA NA PREDLISTU Dobitnik nagrade Premio Grinzane Cavour 2003. godine Izdavač:RENDE Broj strana: 160 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2009. 450,00 RSD Rasprodato Kategorija: Priče Autor: Miljenko Jergović Odlazimo zauvijek. Mislim da odlazimo zauvijek jer se drukčije ne može objasniti to da smo u gepek spremili svoje zimske džempere i cipele i da ništa iza sebe nismo ostavili osim tog osjećaja da se nikada nećemo vratiti ili ćemo se vratiti kao ljudi koji dolaze na odmor i kojima je sve privremeno i jako su nervozni jer se trude da se što bolje odmore, pa zato viču jedni na druge i potežu za uši tuđu djecu. Muka mi je kad pomislim da ćemo i mi sljedeće godine biti turisti …

SNOVI, SNOVIĐENJA I PO NEKO DOVIĐENJA POEZIJA Šifra artikla: 389835 Isbn: 9788671579803 Autor : Jelena Trajanovski Stanković Izdavač : PARTENON Zbirka poezije beogradske pesnikinje Jelene Trajanovski Stanković (1985.) „Snovi, snoviđenja i poneko doviđenja“ svojevrstan je poetski triptih, sačinjen od tri međusobno povezana ciklusa: Snovi, Snoviđenja i Doviđenja. Naslovi ciklusa direktno, ali nipošto banalno doslovno, upućuju na glavni mot... Detaljnije Zbirka poezije beogradske pesnikinje Jelene Trajanovski Stanković (1985.) „Snovi, snoviđenja i poneko doviđenja“ svojevrstan je poetski triptih, sačinjen od tri međusobno povezana ciklusa: Snovi, Snoviđenja i Doviđenja. Naslovi ciklusa direktno, ali nipošto banalno doslovno, upućuju na glavni motiv oko kojega su satkane pesme od kojih je svaki od njih sastavljen. Svojevrstan podnaslov svakog od ciklusa predstavlja po jedna poetesina misao (pisac predgovora zbirke, Viktor Radun Teon naziva je motom, odnosno aforizmom) koja se može posmatrati kao srž ili sažetak ideje iz koje su se u njemu sabrane pesme razvile; ona je, drugim rečima, ishodište – žižna tačka u kojoj se one, raznorodne po temi i motivima, na koncu sve sabiraju. Iako žanrovski uzbudljivo šarene i raznovrsne (ali ipak dosledne i suptilno koherentne) pesme sabrane u ovoj zbirci mahom se mogu podvesti pod pojam ljubavnih; od lirski zanesenih obraćanja žene izabraniku njenog srca do njenih refleksivnih promišljanja, samoposmatranja i poniranja u dubine sopstvene duše – sve, opet, nadahnuto i podstaknuto njezinim nežnim osećanjima prema voljenome muškarcu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Jelena Trajanovski Stanković Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PARTENON Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 21 Strana 80 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

62395) NEVEROVATNI MORIS i njegovi školovani glodari , Teri Pračet , Laguna Beograd 2016 , roman o disksvetu , Dobitnik nagrade Karnegi. Ovo je pacoubilački svet, glodar udara na glodara... Svaki gradić na Disksvetu zna za priče o pacovima i frulašima. Moris – ulični mačor vičan umetnosti preživljavanja – predvodi bandu sastavljenu od svojih školovanih, pacovskih drugara (i jednog tupavog klinca); uglavnom zarađuju finu lovu. Kad spojite jednog frulaša i mnoštvo pacova, dobijete zaista mnogo para. Sve dok ne naiđu na nekoga ko ne igra kako oni sviraju. Sada on i njegovi prijatelji moraju da nauče šta znači jedan novi pojam: zlo... „Neverovatan roman... Da Teri nije već dokazao da je majstor svog zanata, Neverovatni Moris mogao bi se smatrati njegovim majstorskim delom.“ Financial Times „Divno sročena moralna dilemma.“ Guardian mek povez, format 11,5 x 18 cm , potpis na predlistu , 259 strana, žute pege na ivici stranica,

ZNANSTVO POEZIJA Šifra artikla: 379660 Isbn: 9788680980188 Autor : Jovan Dunđin Izdavač : FONDACIJA GRUPA SEVER Nije reč o poznanstvu niti o poznanju, ali svakako jeste o poznavanju i prepoznavanju. Kroz devet ciklusa, kao kroz devet lirskih pevanja, predočeno nam je, ako ne opraštanje, onda smireno osvrtanje na ono što je bilo, nizanje minulih slika, prepoznavanje svog mesta i pozicija, koje nisu između s... Detaljnije Nije reč o poznanstvu niti o poznanju, ali svakako jeste o poznavanju i prepoznavanju. Kroz devet ciklusa, kao kroz devet lirskih pevanja, predočeno nam je, ako ne opraštanje, onda smireno osvrtanje na ono što je bilo, nizanje minulih slika, prepoznavanje svog mesta i pozicija, koje nisu između sna i jave, već između stvarnog i mogućeg. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Jovan Dunđin Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač FONDACIJA GRUPA SEVER Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2020 Format 13x18 Strana 138 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ISKRAJ POEZIJA Šifra artikla: 379640 Isbn: 9788680980102 Autor : Jovan Dunđin Izdavač : FONDACIJA GRUPA SEVER Ako imamo uvid u izuzetan pesnički opus Jovana Dunđina, onda možemo da potvrdimo da je novi naslov ne samo na tragu njegovih dosadašnjih poetičkih i ličnih istrajavanja, nego i neka vrsta rekapitulacije njegovog dosadašnjeg pevanja. Ako imamo uvid u izuzetan pesnički opus Jovana Dunđina, onda možemo da potvrdimo da je novi naslov ne samo na tragu njegovih dosadašnjih poetičkih i ličnih istrajavanja, nego i neka vrsta rekapitulacije njegovog dosadašnjeg pevanja. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Jovan Dunđin Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač FONDACIJA GRUPA SEVER Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2019 Format 13x18 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Srpska književna zadruga br. 303, Beograd 1948., strana 280. Tvrdi povez, posveta na naslovnoj strani. Korice kao na slici, ostalo dobro očuvano. K9

Izdaje - Agora Beograd ROMAN O TROBOJNOJ ŠAHOVSKOJ TABLI Senka nemoguće razjasniće minulog rata u Bosni i Hercegovini leluja se iznad novog romana Mira Vuksanovića Bihpolje. Njegov narator, neimenovani beogradski pisac, prateći nekoliko ratnih i pararatnih događanja, istražujući dubine padova svojih junaka, ulazi, istovremeno, kako u sudbinske putanje ljudi u neljudskim vremenima, tako i u senovita značenja samog jezika. Putujući od otmenog Mostara Šantićevog i Ćorovićevog, Dučićevog Trebinja i poratno setne pustoši Nevesinja, pa do Banjaluke naših dana i kozarskog Knešpolja Skendera Kulenovića, ovaj uporni svedok trorukog rata, u maniru prozne liturgije ili pomena užasu, vodi svog čitaoca u priču koja se ne da do kraja dopričati, onu o usudu teritorije, “o narodima koji su izašli na slobodu iz Proklete avlije”, o permanentnim istorijama zatiranja drugog. Na pozornici kletve i inata, tragom verski utrojenih znakova, u blato srušenih minareta zvonika i tornjeva, ovaj Vuksanovićev svedok, iza slojeva istorijskog i događajnog podrazumevanja, kroz razmatranje mita opšte nacionalne nedovršenosti, na koncu izvan “verovanja da je Novi Stari most u Mostaru zaista Stari most”, pokušava ispričati priču šahovskoj partiji našeg vremena odigranoj na nemogućoj tropoljnoj šahovskoj tabli, “bez pobednika, a sa okrivljenima”. Prateći povorke bihpoljskih “ukameljenih mrtvih duša”, pomeranje u jeziku ovog romana i simbolično i stvarnosno uverljivo opominjuće svedoči da bihpolje, isto je što i smrtpolje, tropolje, bojpolje, ratpolje, krvpolje, mrzipolje, zlopolje. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 203.strane

Nastavak epske sage Slobodne Zemlje Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd Biblioteka 44°N i 20°E Povez: broširan Broj strana: 302 Veoma dobro očuvana. Mada je Elizea znala da će s druge strane Zida naići na čuda i opasnosti, nije bila spremna za svet koji ju je dočekao. Nije bila spremna za neobične narode, magiju u vazduhu, čudesne gradove – ni za prijateljstva. Ono što je počelo kao zlosrećna i usamljena potraga preraslo je u nešto sasvim drugačije. Nekoliko dana po dolasku u Zemlje Ajaranda, Elizea u šumi sreće malu družinu istraživača. Nastavlja da putuje s njima i upoznaje narod koji se krio s druge strane Zida. Počinje da shvata da priče koje je slušala o njima kao dete nisu bile istinite i da su Ajarandi na mnogo načina slični ljudima koje je do tada poznavala – možda i bolji. Ipak, ništa nije savršeno, te i oni poseduju slabosti i tajne koje ih sputavaju. Elizea vrlo brzo uviđa da Tama nije zaobišla ni njih i da je njena borba znatno opasnija nego što je očekivala... Druga knjiga mlade beogradske spisateljice Katarine Skokin, Zemlje Ajaranda, jeste nastavak njenog uzbudljivog romana Slobodne Zemlje. Svojim prvencem Katarina je odškrinula vrata sveta literature i fantastike, a nastavkom sage o junakinji Elizei širom ih je otvorila. Njena jedinstvena mašta i osećaj za dinamiku kao da su se još više razmahali u ovom romanu i doprineli tome da odrastanje njene heroine bude i suptilno, uprkos surovostima kojima je i dalje okružena. (K-144)

Vanja Bulić - Zašto Bog nema auto kao nova Sve svoje sobom vozim. „Za razliku od radija u kolima iz mog detinjstva, današnje zvučne mašine u četvorotočkašima uskoro će umeti da prave palačinke, a zatim će iz upotrebe izbaciti i vozača!“ U još jednoj knjizi Bulićevih duhovitih hronika o našem svakidašnjem životu našla se i tema koja ponajviše opseda današnjeg čoveka okruženog čudima savremene tehnologije. Ali svoju priču o automobilu pisac je obojio satiričnim tonovima o našem društvu, našim navikama i mentalitetu koji se nije mnogo promenio od vremena kočija i konjskih tramvaja do danas. Posebna vrednost Bulićeve automobilijade su i podjednako duhovite ilustracije Špire Radulovića, namenski urađene za ovu knjigu. „Ima ih plavih, crvenih, žutih, staromodnih, mladih, pametnih... Kao i sva živa bića na planeti. Automobili su, dakle, bića koja žive sa nama. Pa je pisac Vanja Bulić odlučio da piše o njima. I njihovim nama, razume se. U stvari, četvorotočkaši su mu bili samo povod da piše o dvonošcima.“ Dragutin Minić Karlo

pečat 67, 500