Izbor iz svetske štampe mart 1940. 110 str. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10102020 i

GRADINA br. 62-63/2014 Izdavac: Gradina Mek povez 234 str.

Izbor iz svetske štampe avgust 1938. 110 str. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10102020 i

Izbor iz svetske štampe juni 1940. 110 str. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10102020 i

Izbor iz svetske štampe april 1938. 110 str. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 10102020 i

Casopis izgleda kao nov i napred i nazad na 112 izbrojanih strana i posterom na otvaranje,cist i bez ikakvih skrabotina.

Filozofija u ranoj Vizantiji Gradac dvobroj 122, 123 Priredio Ilija Maric 1997 Mek povez, strana 159 Odlicno ocuvano

SIGMUND FROJD I RAĐANJE PSIHOANALIZE Casopis za kvir teoriju i kulturu Godina II broj 8-9 Izdavac: Centar za kvir studije Mek povez 489 str.

ПИСМО БРОЈ 49 ЛЕТО 1997 Р е ф е р е н ц е ХЕРМАН ХЕСЕ КРИСТИЈАН МОРГЕНШТЕРН ГАЈДО ГАЗДАНОВ ИВАН БЛАТНИ ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ ................................................................ БРОШ ЋИРИЛИЦА 244 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО

slavenski balovi u beču srpski naučnici bečki đaci paja jovanović grof sava vladislavić sava tekelija ,,,,

Dolcea broj 2 iz 2000. Nauka Kultura Umjetnost Dolcea broj 2 iz 2000. Nauka Kultura Umjetnost Dukljanska Akademija Nauka i Umjetnosti 248 strana. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ---------- 29032021

KULTURE ISTOKA 12: Stara znanja i nove paradigme Časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka (Dečje novine, Gornji Milanovac, God. IV, Broj 12, april-juni 1987, broš, 69 str., ilustrovano)

KULTURE ISTOKA 11: Budizam - svetlo Azije Časopis za filozofiju, književnost i umetnost Istoka (Dečje novine, Gornji Milanovac, God. IV, Broj 11, januar-mart 1987, broš, 71 str., ilustrovano)

Srpski jezik 1-2, dobro stanje. Izdanje:1996 Povez:mek Broj strana:579 Težina:770g K-12P

MORAŠA 1 - Časopis za jevrejsko versko nasledje BIBLIOTEKA NER MICVA Mek povez 221 str. Manji tragovi ostecenja na koricama .

GRADAC br. 200: KRLEŽA Izdanje: GRADAC Čačak, 2015. F: 18x24 cm O: 209 str Mek povez, ćirilica. Časopis je N O V. Urednik časopisa Branko Kukić u uvodnom tekstu pod naslovom `Nešto od ničega u ničemu` i sa podnaslovom `Maskiranje realnosti`, ističe da je 200 brojeva `Gradca` za 40 godina postojanja `slika, posledica, ali i otpor nesrećnim, burnim godinama obeleženim tumbanjima, zabludama, obmanama, rasulom, lažima koje su prešle u istinu i opsenama koje danas doživljavamo kao realnost`. - Logično je da smo se u takvoj situaciji i vremenu stanju i položaju našli pred Krležom. Kada se danas pomene Krleža - diže se oluja - navodi Kukić. On ističe da se mnogima pričinilo da je Krleža bio pogodan za `potkusurivanje`, ne shvatajući da je on bio za `raskusurivanje`. -Krležina je namera bila obračun sa svima, pa se može reći da je on bio za promenu svega iz korena. Ali se postavlja pitanje: šta danas može da se promeni a da se ne počne iz početka? - kaže Kukić. U predgovoru za ovaj broj časopisa `Gradac`, koji je priredio leksikograf i pisac Vlaho Bogišić , pod naslovom `Krležino stoljeće`, navodi se da se tematska celina sastoji od sto hronološki raspoređenih i naslovljenih skica o životu i delu Krleže i njegovih osvrta.

Ilustrovani list br.8 (1929) Dogadaji i stare fotografije iz svih krajeva tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Kompletan 32 strane. Sadržaj sa fotografijama: Lorens Olivije u pozorišnom komadu Bo Žest Naši u Gvatemali Ministar trgovine dr.Mažuranić u poseti Parizu Promene u beogradskoj opštini Maskenbal Veslačko-Plivačkog Kluba Beograd Mali Kalemegdan i Košutnjak Novela vestern:Čovek ili revolver Galerija beogradskih sportista Beograd uskoro dobija radio stanicu Maskenbal Dunavskog Kola Jahača u Beogradu Dobrotvori crkve na Bulbulderu Ljubav u Americi:Mabel se razvodi Moda viđena u Kazinu (Monte-Karlo) Mis Nemačke,Španije,Rumunije,Italije,Rusije,Francuske,Holandije.Čehoslovačke,Grčke i Poljske. Glumci:Kler Bau,Džin Artur,Lane Žajnler,Nel Hamilton,Robert Kastle i Bebe Danijels Roman u nastavcima;Čovek bez imena Ocena 3+(4-).Vidi slike. U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena, Duga, Beograd, 26 komada - sve prikazano na obe slike, Sve sveske su kompletne, nema škrabotina, poneka ima krojni arak. Tragovi starosti i korišćenja - malo pohabanije korice, fleke od izloženosti vlazi u manjoj ili većoj meri ali generalno u dobrom stanju. U paketu idu brojevi: 137, 148, 184, 186, 187, 191, 193, 196, 197, 202, 204, 205, 207, 210, 212, 248, 265, 267, 280. Plus specijali: Kuvar - mart 1969. Vez i kukičanje - februar 1968. Vez i kukičanje 2 Vez i kukičanje - novembar 1966. Vuna II Pletivo Vez i kukičanje br. 9

BURDA sa radnom sveskom na srpskom jeziku i kompletnim krojevima malo korišćenim.

PAUL CELAN, FUGA SMRTI Gradina Str 371 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

str. 56 urednik Antonije Hadžić, novi sad 1870 Antonije Tona Hadžić (Subotica, 20. novembar 1831 — Novi Sad, 17. januar 1916) bio je srpski dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik. Hadžić je bio sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik, dramaturg i reditelj Srpskog narodnog pozorišta i glavni urednik Letopisa Matice srpske. On je rođen od oca Save i majke Marije. U Subotici je pohađao osnovnu školu (1840—1843) i šest razreda gimnazije (1843—1850). Sedmi i osmi razred gimnazije završio je u Pešti. U istom gradu studirao je filozofiju (1850—1852) i pravo (1852—1857). Kao đak i student igrao je u srpskom diletantskom pozorištu, a bio je i predsednik srpskog omladinskog sruštva u Pešti „Preodnica“. Na Glavnoj skupštini 22. avgusta 1859. u Pešti izabran je za sekretara Matice srpske. Jedan od prvih zadataka na funkciji bio je da realizuje inicijativu ranijeg predsednika Matice Platona Atanackovića da Maticu preseli iz Pešte u Novi Sad, što je zajedno sa Alekcandpom Candićem i uradio 1864. godine. Na mestu sekretara ostao je do 1895, a potom je obavljao dužnost predsednika (1896—1911). Kao urednik Letopisa Matice srpske (1859—1869 i 1876—1895) bio je izuzetno agilan, a njegova uređivačka politika je odražavala sazrevanje političke svesti mlade srpske građanske klase prema demokratskim i slobodoljubivim idealima evropskog građanstva. Izdavao i Matičino glasilo za književnost i zabavu Matica tri puta mesečno, od 1865. do 1870. Još dok je bio sa Maticom u Pešti, zajedno sa Lazom Kostićem je organizovao predstave u korist Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je pribavljao statute koji bi mogli da posluže kao uzor za prvi ustav SNP-a, prikupljao je dekor, kostime, rekvizite, kao i pozorišne komade radi prevođenja za prvi repertoar, a neke je i lično preveo i priredio. Kada je prešao u Novi Sad potpuno se posvetio pozorištu: bio je podnačelnik, pa načelnik Društva za SNP, predsednik Pozorišnog odseka, upravnik, dramaturg i reditelj. Od 1875. do 1903. kao upravnika ga je zastupao Dimitrije Ružić, ali je Hadžić i dalje upravljao pozorištem. Hadžić je pisao književne i pozorišne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, istorijske članke i manje rasprave, prevodio komade sa mađarskog jezika, adaptirao je domaće drame (Grabancijaš Ilije Okrugića Sremca i Stanoje Glavaš Đure Jakšića) za pozorište, inscenirao je Gorski vijenac Njegoša sa prologom Laze Kostića (1902). Sa Gligorijem Geršićem je preveo Otela (1886), a samostalno je preveo III čin Kralja Lira (1873). Napisao je jednočinu komediju Ljubav nije šala (1871), a sa Jovanom Đorđevićem alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina Jenka Markova Sablja (1873). Pokrenuo je i uređivao Pozorište (1871—1908) i ediciju Zbornik pozorišnih dela SNP (1872). Bio aktivista Ujedinjene omladine srpske i glavni urednik njenog glasila Mlada Srbadija (1870-1871), dok nije premešteno u Beograd. Odlikovan je Ordenom Svetog Save I, II (1894) i III stepena (1898); Ordenom kneza Danila III stepena (1895), Oficirskim krstom Franca Jozefa I (1908), a dobio je i zvanje dvorskog savetnika. Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

K020 Nakon dvogodišnjih priprema, Kultura – interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka), objavio je u 165. broju (krajem 2019) veliki međunarodni temat od 20 tekstova Strip i identitet. Autori su pretežno glavni stručnjaci u svojim zemljama, a pola njih su i najviši svetski akademski autoriteti za strip, vizuelno pripovedanje, karikaturu, animaciju, dramske umetnosti, mediologiju, komunikologiju i srodne oblasti. Urednik temata Zoran Stefanović u uvodniku Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet tumači važnost vizuelnog pripovedanja za svetsku i nacionalne kulture, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970-ih, i ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije (www.usus.org.rs), kojom bi Srbija mogla postati međunarodni model. Stefanović kaže da „kad se razmotri spisak autora Kulture br. 165 – sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika – možemo konstatovati okupljanje relevantnih stručnjaka: neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali su izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog momenta prestonicom svetske stripologije. Želja nam je bila promovisati novu generaciju stručnjaka, najaviti buduća istraživanja i sva lica kulturnih politika koje će doći, ali i pokazati da je ravnoteža globalnog i lokalnog od osobite važnosti unutar stripske kulture i misli“. A među autorima su Džon Lent i Nik Suzenis (SAD), prof. Ditrih Grinevald (Nemačka), Benoa Peters (Francuska), Dženg Huangai (Kina), Aleksandar Kunjin, Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko (Rusija), Iztok Sitar (Slovenija), Goran Dujaković i Milan Milošević (BiH), kao i Žika Bogdanović, Anica Tucakov, prof. Irina Antanasijević, Marija Ristić i Branislav Miltojević iz Srbije. Istaknuto je i da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, Pegaz – revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu Kultura 1975. uredio prvi međunarodni temat o stripu u nekom državnom ak ademskom časopisu Istočne Evrope. Стрип и идентитет Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XVI–XX ВЕК) Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – PUNISHER Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ Стрип и идентитет - осврти и прикази Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА Истраживања Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОKРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧKОГ СИСТЕМА Maja Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ Љубица Винуловић ПOРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА Осврти и прикази Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА In Memoriam Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)