nasleđe – strah – sazrevanje – rađanje – patnja – buđenje Autorka bestselera Od kada sam se zavolela – volim. Roman o snazi ljubavi i hrabrosti da se njena moć iskusi. Hepiend se ne događa samo u filmovima i knjigama. On može da bude stvar izbora, jer „sreća je pitanje odluke i zato poneko zauvek ostane u krugu ponavljanja, a neko se osmeli i iskorači“. Slavica je provela godine pokušavajući da isceli rane koje joj je naneo crnokosi mladić, tešeći se da će ga stići zaslužena kazna. A onda, petnaest godina kasnije, putevi su im se ukrstili na mestu na kojem su se tome najmanje nadali. Branko je sada neko sasvim drugačiji, neko kome su oprost i ljubav preko potrebni. Mnogobrojna iskušenja su pred njima. Nagrada je – novi život. Junaci novog romana Ivane Kuzmanović žive svuda oko nas i u nama. Bol i emocionalne ožiljke dobili su od roditelja u nasleđe. Postali su žrtve ili dželati. Nedostatak ljubavi i nerazumevanje gurnuli su ih na periferiju života, u bolest, izolaciju, destrukciju, tugu. Ipak, oni su uspeli da preokrenu svoje sudbine... „...mislim da se prilika ukazuje svakome, samo je neko vidi, neko ne... U knjižarama su sve knjige dostupne, pa se ipak neko odlučuje za lake ljubiće, a neko za literaturu koja osvešćuje. Isto je i u životu. Naravno, šta god da izabereš platićeš određenu cenu. I uvek kada se za jedno odlučuješ nešto drugo odbijaš. A najveći problem nas ljudi je što bismo hteli da imamo sve. Tako počinjemo da pravimo račun u jednačini sa mnogo nepoznatih...“ Ako je prethodna knjiga Od kada sam se zavolela – volim pokretala procese na nivou relativno jasnih emocija i misli, ova pokreće na nivou najdubljih slojeva bića. Roman U ime Ljubavi nosi univerzalne principe, podjednako važne za oba pola i za sve generacije.

Pali anđeli je željno iščekivani novi roman Trejsi Ševalije, autora jednog od najvećih svetskih bestselera Devojka sa bisernom minđušom. Ovo je snažna priča o dve porodice čije se sudbine prepliću, ali i o dečijem prijateljstvu, seksualnom buđenju i ljudskim slabostima. Januar 1901. godine, dan nakon smrti kraljice Viktorije: dve porodice posećuju susedne grobove na otmenom londonskom groblju. Jedan od grobova krasi anđeo čuvar, a drugi prelepa urna. Voterhausovi oplakuju kraljicu i drže se viktorijanske tradicije; Kolmanovi željno iščekuju modernije društvo. Na njihovo uzajamno nezadovoljstvo porodice će im postati neraskidivo povezane kada se njihove ćerke sprijatelje iza nadgrobnih ploča. Da sve bude gore, sprijateljiće se i sa musavim grobarovim sinom. I dok devojke odrastaju, a novi vek dobija svoj izgled, dok automobili zamenjuju konje, a električna svetlost nadjačava petrolejsku, životi i sudbine dveju porodica postaće sve povezaniji, kako u životu, tako i u smrti. Ovo je roman koji je u isto vreme elegantan, smeo, originalan i opčinjavajući. „Izuzetan roman, tajanstven, duboko protkan neodoljivom atmosferom...istinski čarobno iskustvo.“ The Guardian „Pročitala sam Pale anđele za jedno popodne. Sutradan sam sela i ponovo pročitala ovu jedinstvenu i nezaboravnu knjigu.“ Dženis Nimura, The New York Times

ili Sve što znam o ljubavi. Dvanaest inicijacija koje će promeniti život svakog ko traga za ljubavlju u ovom svetu. „Zahvalnost ne podrazumeva samo blagodarnost za ono što prepoznajemo kao dobro u našem životu, nego naprotiv ona znači prepoznati blagodat koju nam je donelo sve ono što ljudi najčešće prepoznaju kao nesreću. Hvala svima koji su me proterali iz rodnog grada – spasli su mi život. Hvala svima koji su me otpuštali i cenzurisali – samo zahvaljujući njima napisala sam 60 knjiga. Hvala onima koji su me izdali i ostavili – pročistili su moj život od lažnih prijatelja. Hvala na svim klevetama i osudama, linčevima i lažima – oni su me naučili blagosti i da ne sudim drugima. Hvala na svim danima bede i nemanja – oni su me naučili istinskoj skromnosti i saosećanju. Hvala svim tugama – one su me naučile da cenim svaku radost. Hvala svima koji su me pokrali i opljačkali – oni su me naučili da sve što imamo zapravo nemamo. Hvala svima koji su me ismevali i ponižavali – oni su me izlečili svake taštine. Hvala svima koji su mi zatvorili puteve i postavili prepreke – bez njih nikad ne bih saznala koliko sam hrabra i jaka. Hvala najtežoj bolesti koja me zadesila – od tog stradanja i patnje najviše sam naučila o ljubavi, ona me je bacila u blaženi zagrljaj Boga i podigla moju svest više od svih hiljada knjiga koje sam pročitala. Hvala smrti što mi već pet godina diše za vratom – ona me je naučila da je sadašnji trenutak sve što imam.“ Isidora Bjelica

„Bestseler koji stiče svoje poklonike sa svakom novom generacijom čitalaca.“ Marie Claire Noćas sam, u snu, opet bila u Menderleju. Ovim rečima druga žena gospodina De Vintera uvodi nas u misteriozni svet zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim liticama. Druga gospođa De Vinter bila je družbenica bogate stare gospođe kada je na jednom od njihovih putovanja, u Monte Karlu, upoznala Maksima de Vintera. Gospodin besprekornih manira i melanholične naravi veoma brzo dobija njenu naklonost i potpuno neočekivano je prosi. Po dolasku u Menderlej, nova gospođa De Vinter otkriće sasvim drugačiju narav svog muža. I ne samo to. Ona ne pripada njegovom svetu. Ona ne može ni po čemu da se meri sa Rebekom, prvom Maksimovom suprugom. Na to će je svakodnevno podsećati naročito kućepaziteljka gospođa Danvers. Ali ko je bila Rebeka? Njeno zlokobno prisustvo primećuje se u Menderleju i nakon njene smrti. Šta se dogodilo divnoj Rebeki? „Jedan od romana koji je ostavio ogroman trag u dvadesetom veku. Svojom uznemirujućom pričom o moći koju nad nama imaju sopstvena iščekivanja i legende Rebeka je uspela da postane deo našeg savremenog kulturnog nasleđa. Romantična, a istovremeno puna jeze, Rebeka je roman za sva vremena.“ Times „Od svoje prve do poslednje rečenice Rebeka je remek-delo. Mnogi veliki pisci ne bi se usudili da posegnu za tako riskantnim pripovedačkim potezima koje nalazimo u Rebeki, ali baš su to ona mesta koja najviše nagrađuju čitaoce.“ Guardian

Od autora romana Đavo i mala gospođa. Jedna mlada književnica, jedan neuspeli scenarist, jedan uspešan kritičar... bezbroj mogućnosti. „Smeštena u našu sredinu i našu savremenost, zbivanja u ovom romanu izlaze iz okvira konvencionalnih tema kojima se bavi većina naših pisaca i protkana su dobrim dijalogom i osećanjem humora, pogotovu onog apsurdnog. Veoma zanimljivo, neobično i slojevito ostvarenje.“ Filip David, književnik „Junaci Milosavljevićevog romana, nekadašnje kolege sa studija dramaturgije – uspešna spisateljica, promašeni pisac u telu prosečnog marketinškog kopirajtera i kritičar, trendseter i profesionalni Mefisto – uvlače sopstvene živote u zaplet koji podseća na holivudske filmove, u sve ono čega su se u svojoj elitističkoj aroganciji uvek gnušali. Izuzetna slika jedne generacije razapete između predstave o sopstvenoj važnosti i spoznaje o pripadnosti provincijalnom svetu koji ih okružuje.“ Srdan Golubović, reditelj „Koja god vrata da otvoriš, tamo je vrtlog, bezdan, rupa... Možda otvoriš vrata i uđeš u svoju sobu. A možda to nije tvoja soba i ti nisi taj čovek nego neki drugi. Takva je ovo knjiga. Otvorite!“ Milena Marković, pesnikinja „Ulazi pod kožu i čita se u jednom dahu!“ Gordan Kičić, glumac

„Izvanredan, neobičan psihološki triler“ Mail on Sunday Devetogodišnji Luj Draks je problematično dete. Bistar je, napredan i opasno, uznemirujuće sklon nezgodama. Na porodičnom izletu gotovo je predodređeno da se nešto dogodi. No ovog puta je gore nego što iko može da pretpostavi. Kad se Luj sruši s litice u jarugu i zapadne u duboku komu, otac mu nestaje a majka se parališe od šoka. Na jednoj klinici u Provansi doktor Današe pokušava da povrati Luja u svesno stanje, ali dečak prkosi medicinskoj logici i lekara uvlači u tamno središte svog potisnutog sveta. Samo Luj drži ključ tajne, a on ne može da komunicira. Ili možda može? „Emocionalno neodoljivo, moralno zaprepašćujuće... potresno. Deveti život Luja Draksa je napetiji od mnogih trilera... Ispod privida postoji nešto za svaku osudu, užasavajuće, ali čudovišno lepo.“ Independent on Sunday „Uzbudljivo... prepuno trenutaka od kojih vam srce staje a napetost dostiže gotovo tačku pucanja.“ Daily Telegraph „Domišljato, uzbudljivo, sjajno!“ Daily Mirror „Izuzetno! Magnetski privlačno štivo koje će vas oduševiti i uznemiriti.“ Daily Mail „Izrazito napet roman: opor, tajanstven i iščašen.“ Entoni Mingela

Viktor fon Domaševski, zaboravljeni arhitekta i graditelj, u Velikićevoj povesti mogao je da postane i neimar luke u Puli, ali je sticajem okolnosti uklonjen sa tog važnog zadatka i sveden na graditelja samo jedne skladišne zgrade. U mašti pripovedača on postaje istinski tvorac svega bitnog u pulskoj luci. Jer sve, pa i geografija i ekonomija života, da ne govorimo o istoriji, proizvod je subjektivnog doživljavanja sveta Velikićevih junaka. - Žarko Radaković Čar ovog romana je u nizu malenih komada iskopina. Tok radnje se ne može prepričati. Jer bilo bi to kao prenošenje sna rečima. Mađutim, Velikić je baš u tome uspeo. On gradi sugestivnu prozu iz pojedinačnih, jakih slika i metaforičkih scena neposredne izražajnosti. - Jörg Magenau, Frankfurter Allgemeine Zeitung Dosije Domaševski je još jedan Velikićev pogled na Beograd, ali Beograd koji ne prećutkuje da je dugo imao Bulevar Revolucije. Sa druge strane, između Beograda i Pule, između dve krajnje tačke jednog metežnog a pustog ostrva, postupak nespominjanja donosi snažno prisustvo naše sasvim opipljive tragedije. Melanholija glavnog junaka pokriva mnoge geografije nenapisanih života. Ovaj roman uz zrelost izvojevanu radom poseduje i moć krika. - Vule Žurić Pripovedač se kreće ka svome cilju, a čitalac se nada da se to neće dogoditi, kako bi magija Velikićeve proze što duže potrajala. Dosije Domaševski je još jedan dokaz da trenutno najuzbudljiviju književnost u istočnoj Evropi pišu Poljak Andžej Stasijuk, Mađar Laslo Darvaši, Čeh Johim Topol, i srpski pisac Dragan Velikić. - Gabriela Jaskulla, Nord Deutsche Rundfunk

Priča jedne generacije koja je žrtvovana na raskrsnici dva društvena sistema. Upečatljiva sudbina beogradskog arhitekte koji u poznoj dobi razotkriva zamršene porodične odnose, preispituje svoj bračni život i odnos sa ćerkama koje žive u emigraciji. Tokom putovanja do Šapca, gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka, nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim neočekivani obrt u njegovom intimnom životu. Kroz umešno predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one laži i himere koje su obeležile njegov život.

Tačno znam kada sam umrla. U tri i dvadeset četrnaestog januara godine hiljadu devetsto pedesete, popodneva ispunjenog neobično jarkom sunčevom svetlošću i oštrim vetrom koji je nosio bele oblake preko plavog neba nada mnom i prilično uzburkavao Irsko more u daljini.“ Nina Hardi je ubijena. Umrla je u kući u kojoj je odrasla, a ubio ju je Džordž, prijatelj iz detinjstva. Međutim, njen leš nikad nije nađen, a ona ostaje tiha sena koja posmatra događaje u vlastitom zagrobnom životu. Mora da posmatra polubrata Gregorija kako dolazi da je sahrani, tridesetak godina kasnije, i Džejni kako pokušava da izvuče priznanje od Džordža, svoga brata. Kroz njih će Nina ponovo proživeti njihove živote i početi da shvata kakvi su ljudi postali. Ovo je priča o imaginarnim prijateljima i vožnjama na senu, o pozorišnim predstavama i školskim igrankama, o naizgled idiličnom detinjstvu pored reke Bojn. Međutim, spoljašnji se svet ne može obuzdati, a krhka ravnoteža njihovih prijateljstava ubrzo se narušava. Na kraju će ih razdvojiti rat, a kad se ponovo sastanu, ustanoviće da su se toliko promenili da se više ne prepoznaju. Sena je i nezaboravan prikaz detinjstva, i snažna priča o ljubavi u mnogim njenim oblicima, i dirljiva tragedija o izgubljenoj nevinosti. Napisana zapanjujuće domišljato i perceptivno, ona učvršćuje status Nila Džordana kao jednog od najupečatljivijih glasova savremene proze. „Ovim žestokim, mračnim a ipak blistavim romanom Nil Džordan ponovo pokazuje da je jedan od najtalentovanijih irskih umetnika.“ Džon Banvil

Roman koji nastavlja tamo gde je stao kultni roman Nož! ...Proču se, ubrzo, i da su svi iz Donje Čemernice bačeni u jamu, u nekoliko jama, jer je bilo jama koliko i priča, i da je šumar Rifat preživeo. Jedna čobanica, Srpkinja, u svakoj priči imala je drugačije ime, čula ga kako ječi u jami, spustila mu uže, izvukla ga nekako, sakrila ga u neku pećinu, tu ga, u potaji, hranila i pojila. Otišao je nekud, niko ne zna gde. ...Moj Hanibal je rođen u Donjoj Čemernici, ali on niti je musliman niti je pravoslavac, on je pas, samo pas, i pametniji je od svih vas. ...Majke, očevi, bake i dedovi izgubljenih jedinaca vešali su crne barjake na kuće, a na kućna vrata dovlačili trnje. Poštovan je strašni običaj da se, trnjem na kućnom pragu, objavi da je nestao sin jedinac i da će, i te porodice i kuće, da nestane. Hromi fotoreporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka, Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara iza kojih se kriju nedodirljivi bogovi rata – spadaju u antologijske stranice novije srpske proze. „Ovako književno uverljivog i potresnog antiratnog romana nema u novijoj srpskoj književnosti. Dve decenije od rata devedesetih pojavljuje se prvi roman ni na čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu, drama jedinke koja poprima razmere antičke tragedije.“ Ljiljana Šop

Prvi na listi najprodavanijih romana New York Timesa. Nikolas Sparks, najprodavaniji autor na listi New York Timesa, donosi nam još jednu nezaboravnu priču o ljudskim sudbinama i potrebi da se pronađe prava ljubav. Poruka u boci predstavlja nam Terezu Ozborn, novinarku slomljenog srca, čiji će se život iz korena promeniti kad jednog dana na plaži pronađe bocu s dirljivim ljubavnim pismom. Želja da pronađe čoveka koji je napisao te prekrasne misli dovešće je do ćutljivog Gareta, muškarca svog života.

Šestogodišnja Misi, najmlađa kći Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodičnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronađeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Četiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledećeg vikenda dođe u tu kolibu. Uprkos zdravom razumu, on u mračno zimsko popodne stiže do kolibe i vraća se u svoj najgori košmar. Ono što će tamo zateći zauvek će ga izmeniti. U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje će Mek dobiti zapanjiće vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Poželećete da svi koje poznajete pročitaju ovu knjigu. „Čitajući Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mučna pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.“ Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko „Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjujuće kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitao.“ Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu 2017. godine je po knjizi snimljen i istoimeni film (The Shack). Režiser je Stjuart Hazeldin, scenario je napisao Džon Fusko, a glavne uloge poverene su Semu Vortingtonu, Grejemu Grinu i Oktaviji Spenser.

Uživajte u opojnoj, strasnoj drami! Sandej ekspres Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... „Apsolutno predivno – čaroban roman!“ Peni Vićenci

ŠKOTSKA, 1863. godine. U pokušaju da pobegne od svoje ne tako nevine prošlosti u Glazgovu, Besi Bakli – radoznala junakinja Zapažanja – počinje da radi kao služavka u gospodskoj kući u blizini Edinburga za tajnovitu gospođu Arabelu. Krajnje neobični zahtevi poslodavke navešće Besi da istražuje Arabelinu prošlost. Zapažanja su brilijantno originalan, zabavan i uzbudljiv roman o putovanju jedne žene od problematišne prošlosti ka neočekivanoj budućnosti. Ova snažna priča o spletkama, sumnji i tajanstvenim nestancima, ujedno veoma topla, smela i čulna, slikovito dočarava moć ljubavi, odanosti i prijateljstva. „Neobično pronicljiv roman: prisan, duhovit i provokativan… Ono što ovu knjigu izdvaja od ostalih je jedinstven način na koji Besi Bakli sagledava svet.“ Sandej tajms „Očaravajuća priča o sumnji i iskupljenju.“ Dejli ekspres „Harisova piše originalnim stilom. Njen lepršav a opet prefinjen ton pripovedanja čini ovu knjigu neodoljivom.“ Gardijan

Od dobitnika National Book Award i autora bestselera Vrti se, veliki svete. Njufaundlend, 1919. godine. Dva avijatičara – Džek Alkok i Artur Braun – kreću za Irsku u pokušaju da prvi prelete Atlantski okean u neprekidnom letu ne bi li zalečili rane iz Velikog rata. Dablin, 1845–46. Na međunarodnoj turneji za podršku svojoj osporavanoj autobiografiji, Frederik Daglas nailazi na Irce koji saosećaju s abolicionističkim pokretom – uprkos činjenici da, dok glad hara zemljom, siromašni trpe tegobe koje su zapanjujuće čak i za američkog roba. Njujork, 1998. Ostavivši mladu suprugu i tek rođeno dete, senator Džordž Mičel polazi u Belfast, gde mu kao sinu irskoameričkog oca i libanske majke zapalo da privede nesigurnom kraju zloglasne i ogorčene severnoirske mirovne pregovore. Ova tri slikovita prelaska okeana povezana su nizom upečatljivih žena čije su lične priče zahvaćene talasima istorije. Počev od irske služavke Lili Dagan, čiji se put ukršta s Frederikom Daglasom, roman prati njenu ćerku Emili i unuku Loti, a dostiže vrhunac s pričom iz današnjeg vremena o Hani Karson, u kojoj se ovaploćuju sva nadanja i promašaji prethodnih naraštaja. Od irskih jezera do ravnica Misurija i vetrovite obale Njufaunlenda, njihova putovanja odražavaju napredak i oblikovanja istorije dok svaka od njih otkriva da čak i najskromniji trenuci milosti nađu put da uzburkaju vreme, prostor i sećanje. Meken opet pokazuje zbog čega je jedan od najhvaljenijih i najznačajnijih pisaca svoje generacije, romanom koji se visoko vinuo i pružio preko kontinenata, preskočio vekove i sjedinio osobenosti vešto stvorenih likova, kako istinskih tako i izmišljenih. Najzrelije delo nenadmašnog pripovedača, Transatlantik je duboko razmišljanje o identitetu i istoriji zemaljskog šara koji, kako nam prođe koja godina, nekako postaje sve manji i sve čudesniji.

Knjiga o drugačijim ženama. U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo. Romantična teoretičarka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neočekivane porive, žena koja ni posle brojnih razočaranja u muškarce ne gubi veru u ljubav... – sve su to Marojevićeve Beograđanke, neobične žene u različitim životnim situacijama. „Kao vrstan poznavalac ženskog karaktera, Marojević svoje Beograđanke predstavlja kroz niz minuciozno ispisanih ženskih portreta. I svaka od žena, čija je priča u ovoj knjizi ispričana gotovo slikarski precizno, jeste grad za sebe. Osam Beograđanki je pripovedaču ove knjige ispričalo svoje životne storije, a on je zadržao njihov glas prenoseći te priče čitaocima u obliku ispovesti koje će vas istovremeno nasmejati, rasplakati, naterati da se zamislite i o koncu, u finalu svake od priča, podariti vam zrnce mudrosti.“ Dejan Stojiljković

Kako su tajne službe uplele svoje prste u jednu skandaloznu, veliku ljubav o kojoj se ćutalo više od pedeset godina? Tajna Titovog kreveta je triler čija se radnja odvija u jednom od najmisterioznijih hotela na svetu – Pera palasu u Carigradu – u kojem su odsedali najbogatiji, najmoćniji i najslavniji ljudi sveta. Ovaj roman, baziran na dokumentarnom materijalu, otkriva dugo skrivane tajne iz života Josipa Broza Tita koji je nekoliko puta boravio u Pera palasu. Da li je i koliko puta Tito zamenjen dvojnicima? Ko su bile njegove rane ljubavi i strasti? Kakav je bio Titov ljubavni život pre Jovanke? A kakav je bio njegov skriveni odnos sa Agatom Kristi i Džeki Kenedi? Kako su tajne službe uplele svoje prste u jednu skandaloznu, veliku ljubav o kojoj se ćutalo više od pedeset godina? Ko je zaista bio Tito?

Najkontroverznije delo najpriznatije savremene argentinske književnice. Marina se osećala krajnje poletno, kao što joj se dešavalo uvek kad bi započinjala dijetu, kad bi probala nov lek ili upoznavala novog stručnjaka za slabljenje. U času kad stupa u centar za mršavljenje „Vreteno“ Marina ima nešto više od četrdeset godina i teži preko devedeset kilograma. Umorna od neuspelih dijeta, uplašena sopstvenom nemoći da se obuzda, ipak veruje da će uspeti da stekne vitko telo o kojem mašta od devojačkih dana. Pacijenti pristupaju „Vretenu“ po sopstvenoj volji i za ogromne pare, ali su obavezni da plate još mnogo više ako odluče da odu pre no što završe tretman. Pod upravom Profesora, prilično sadističke ali harizmatske ličnosti, metodi slabljenja su krajnje svirepi: niskokalorične dijete, gladovanje i brutalan plan fizičkih vežbi. Grupa čuvara se stara da se pravila ispunjavaju, dok se pacijenti dovijaju kako da izbegnu toliki pritisak. Daleko od muža i dece, Marina se lomi između želje da oslabi i žudnje za dotadašnjim životom. Pojava Aleksa, debelog i zavodljivog donžuana, dodaje neočekivani element njenoj neobičnoj pustolovini. Da li je moderno društvo svet u kojem je savršen fizički izgled, u nedostatku drugih utopija, postao najviši ideal? Šta se događa sa ljudima koji su primorani da žive zajedno u izolovanoj sredini? „Pisan bogatim jezikom bez eufemizama, ponekad sirov i uvek zavodljiv roman.“ Marta Ortiz, La Capital „Baveći se pomalo bizarnom idejom da je mršavost odraz aristokratije i institucijama koje promovišu takav ideal, Šua nam poklanja zabavan i oštar, duhovit a opet vrlo promišljen roman.“ Patrisio Lenard, Radar

Koliko je stvarni život stvaran, a koliko zabavan? Ako je suditi na osnovu moja prva dva školska dana, odmor bi morao da se zove pomor. Sirota sestra Mirtila nije znala gde se nalazi. Bila je okrugla, poskakivala je kao gumena loptica, i sve joj je bilo lepo, dobro i sjajno. Kako je mogla da poveruje da moje drugarice igraju kolo oko mene, ostalo mi je tajna. Da smo zbilja igrale kolo, i ja bih bila deo kruga, a ne bih stajala u njegovom središtu. Ironična, originalna, neobična i neodoljiva priča o odrastanju. Leda, naša glavna junakinja, sve do šeste godine živi u jednom nestavrnom svetu, u ogromnoj vili van grada, zajedno sa ćutljivim ocem koji ne izlazi iz svog vajarskog ateljea, nervno labilnom majkom čiji je život obeležen velikom tragedijom, ekscentričnom bakom, nekadašnjom operskom primadonom, braćom blizancima sa kojima nije nimalo bliska, gospodinom Paolom, baštovanom koji gaji čudovišne biljke, i guvernantom koja čvrsto stoji na zemlji i dopunjuje platu tako što vilu i malu Ledu iznajmljuje za snimanje reklama. Iz tog nestvarnog sveta, u kome ne postoji čak ni televizor, Leda će prvi put izaći kada krene u školu. I tada pred njenim razrogačenim očima počinje da se odvija „stvarni“ život, koji ona posmatra sa detinjom nevinošću oštrom poput žileta.

Rebeka Ver, samoživa i beskrupulozna žena, nekada čuvena glumica koju su muškarci obožavali a žene s podjednakim žarom mrzele, oduvek je živela po načelu da sebi može sve da dozvoli. Kada joj ćerka, uspešna violinistkinja, emigrira na Zapad postaje politički nepodobna i iz protesta koji prerasta u bolest petnaest godina odbija da izađe iz stana. Sin joj je jedina veza sa spoljnim svetom. I dok se napolju polako urušava uzdrmani politički sistem i društvo prolazi kroz bolnu dramu tranzicije, postaje sve jasnije da sin, pisac, opsesivno upleten u bolesnu seksualnu vezu s urednicom izdavačke kuće, nikako ne može da se oslobodi iz mreže majčinih emotivnih ucena, želje za osvetom i pokušaja da živi normalno. Može li se junak ove fascinantne povesti izvući iz tog klupka kada, posle niza beznačajnih erotskih avantura doživi fatalni susret s Ester Feher?

„Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa... sa otrovnom jasnoćom... Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo... Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Dok jesenje lišće pada nečija ljubav počinje da cveta. Džini Loson se bliži šezdesetom rođendanu. U braku nije nesrećna, pre je neispunjena i neshvaćena. Džordž, njen muž, iznenada izjavi kako želi da se preseli na selo, a Džini hoće da ostane u Londonu, gde joj žive kćerka, zet i unuka Eli, i gde vodi uspešnu prodavnicu zdrave hrane. Jednog četvrtka posle podne, u parku gde čuva unuku, upoznaje Reja, koji je tu sa svojim unukom. Od prvog trenutka iznenadiće ih otvorenost koju ispoljavaju jedno prema drugom. Oni razgovaraju kao stari prijatelji, zajedno se smeju, imaju ista nadanja, čežnje, tajne… S vremenom Džini shvata da je zaljubljena u njega i počinje da preispituje svoj život. Pokušava da se izbori s pritiskom porodice koja smatra da uvek zna šta je bolje za nju. Rastrzana između nenadane strasti i osećanja obaveze, Džini provodi nedelje i mesece misleći na četvrtke u parku, pokušavajući da odluči da li je bolje da živi sama nego u braku koji je posle mnogo godina počeo da je sputava. Da li će naći hrabrosti da iskuša sreću u novoj ljubavi? „Nežna ljubavna priča... Hilari Bojd je, kao Džoana Trolop, vešt posmatrač porodičnog života... Najbolja je kad mirno demontira skele koje članovi porodice godinama dižu da se zaštite jedni od drugih.“ – Daily Mail „Topao, odličan primer ljubavi u trećem dobu.“ – Daily Telegraph „Slika prve prave ljubavi u Džininom životu privući će sve žene jer pisanje Hilari Bojd vas odmah vraća u one trenutke prave strasti koja zaseni sve ostalo na svetu.“ – bestchicklit.com

„Izvrsno i divno napisana knjiga Džejmsa Mika uspeva da bude istovremeno i jednostavna i prefinjena, sa savršenom ravnotežom između okrutnosti i humanosti. Ovaj po svemu ruski roman, sa nesagledivim horizontima, izuzetan je događaj u engleskoj književnosti.“ Entoni Bivor „Velika, smela, potresno drugačija priča, ispripovedana sa zastrašujućom snagom. Mik razume užasavajuću snagu zla, ali mu nikada ne izmiče duhovitost niti saosećanje prema neobičnim trenucima milosti koji srcu ulivaju život.“ Majkl Fejber „Džejmsa Mika poredim sa Kafkom, Murkokom i ruskim klasicima, ali on je učinio nešto jedinstveno: u obrtima je jeziv, zbunjujuć i divan. Znam da sam pronašao svoj roman godine.“ Alan Vorner „Sasvim neobičan roman. Jezik je tako svež, iskričav i blistav. A tek sama naracija! Kakva priča! To je uzvišen prezir ograničenosti – ništavnih želja, bledog saosećanja i skučene mašte. Zadivljujuće.“ Filip Pulman

Tigre, tigre, sjaš kô plam usred noćnih gora sam! Ko to večan, čiji rad tvoj jezivi stvori sklad? Požari i pogrebi, cirkuske predstave i zavođenje, susedi i nagost: novi roman Trejsi Ševalije vrvi dramatikom. London, godina 1792. Porodica Kelavej seli se iz dobroćudnog dorsetskog sela u metež pretrpanog, nemilosrdnog grada. Dolaze progonjeni užasnim gubitkom, satrveni udarcem koji samo potpuno novi život može da ublaži. Usred grada napetog zbog sve krvavije Francuske revolucije stvara se neobična veza između Džema, najmlađeg sina Kelavejovih, i iskusne Londonke Megi Baterfild. Njihovo prijateljstvo dobija dramatičan tok kada se upetljaju u život svog suseda, štampara, pesnika i revolucionara Vilijema Blejka. On sprovodi Džema i Megi kroz nepredvidivi, burni prelaz od nevinosti do iskustva. Njihovo putovanje nadahnuće Blejka da stvori svoje najčarobnije delo. London džordžijanske epohe na stranicama ovog romana oživljava slikovito i verno, baš kao što je Delft sedamnaestog veka vaskrsnuo u remek-delu Trejsi Ševalije, romanu Devojka sa bisernom minđušom. „Ambiciozan, impresivan roman. Imate utisak da iz stranice u stranicu osećate mirise Londona, opipavate pohabane tkanine odeće koju nose likovi, gledate njihova ispijena, živopisna lica dok žude za životom i poistovećujete se sa Džemovom zapitanošću nad svetom koji ga zbunjuje dog zamišljeno posmatra Temzu.“ Daily Express „Prepoznatljiv stil, detalji koji vas neminovno uvlače u priču i sjajno oživljen džordžijanski London – sve je odlično i s pravom merom.“ Sunday Times

Na ovoj planeti smo samo iz jednog razloga: da naučimo da volimo. Obuze me strašna, jeziva panika, koja ide do dubine kostiju, da sve ovo zajedno nema nikakvog smisla i da ga ja neću nikada otkriti. Da ću ceo život provesti pogrešno… Uzbudljiva ispovest Isidore Bjelice o delu njenog života o kojem dosad niko nije znao ništa. Ovaj autobiografski roman istovremeno je i filozofska pripovest o traganju za ljubavlju i smislom. Junakinja romana Sama luta po svetu, odlazi u Meksiko u potrazi za ključem razumevanja našega bića i smisla, ne znajući da se odgovor zapravo nalazi u njenom srcu... I kada se mnogo godina kasnije suoči sa krajnjim beznađem, kada pomisli da su je svi napustili i da je ostala sama, shvatiće da put do srca voljenog vodi kroz sopstveno srce.