Vrhunska dokumentaristička proza. Istinite priče o najmonstruoznijim zločinima, organizovanom kriminalu, novcu i moći donose mnogo čitalačkog uzbuđenja i napetosti. „Jedna od nas“ – Osne Sejerštad Priča o masakru u Norveškoj. Autorka bestselera „Knjižar iz Kabula“. „Jedna od nas je knjiga o pripadnosti i zajednici, ali i o tome šta se događa kada ne možemo da je pronađemo. Ovo je i priča o Norveškoj. Savremena priča o svima nama.“ Andeš Bering Brejvik je 22. jula 2011. godine detonirao bombu ispred kancelarije norveškog premijera u centru Osla i pritom ubio osmoro ljudi. Zatim je otišao u kamp za omladinu na šumovitom ostrvu Uteja gde je ubio još šezdeset devetoro ljudi. Većina njih su bili mladi članovi Radničke partije. Osne Sejerštad analizira taj dan, Brejvikovo preobraćenje od nadarenog deteta iz bogatog dela grada u masovnog ubicu i posledice ovog događaja koji je zauvek promenio jednu miroljubivu i prosperitetnu zemlju. Jedna od žrtava bila je i žustra Bano, devojka u potrazi za svojim identitetom, svojom pripadnošću. Savremeni način života, socijalna i politička kretanja doveli su do njene smrti, do jednog od najtragičnijih civilnih masakra današnjice. „Jedna od nas je vrhunska dokumentaristička proza. Poput Dželatove pesme Normana Majlera i Kapoteovog Hladnokrvnog ubistva i ovde nam autorka iznosi priču o brutalnom ubistvu i implicitno skreće pažnju na društvo koje je delimično i samo odgovorno za počinjeno nasilje.“ New York Times Book Review „Majstorsko delo novinarskog zanata, veoma bolna hronika jezivog čina koji nam nikada u potpunosti neće biti shvatljiv. Nezaboravna knjiga.“ NPR Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dželatova pesma I“ – Zapadni glasovi Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute. Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicerovu nagradu za književnost. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dželatova pesma II“ – Istočni glasovi Pulicerova nagrada za književnost. Slučaj Garija Gilmora ne bi izazvao toliku pažnju svetske javnosti i pisanje Majlerove sage o zločinu i kazni da nije bilo dva kritična momenta. Najpre, Glimor je prvi osuđenik koji je ubijen nakon deset godina moratorijuma nad smrtnog kaznom koji je izrekao Vrhovni sud Amerike. A potom, bizarno u ovom slučaju bilo je insistiranje osuđenika da bude što pre pogubljen pred streljačkim vodom smatrajući da je pravedno osuđen. U tome mu je pomogao ceo pravosudni sistem. Majlerovo remek-delo postalo je centar debate američke javnosti o smrtnoj kazni, koja ponižava i onog nad kojim se sprovodi i sve koji u njoj učestvuju – ne samo dželate. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicerovu nagradu za književnost. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Ubistva pod cvetnim mesecom“ – Dejvid Gren Svetski bestseler Ubistva u narodu Osejdž i rađanje FBI-ja „Knjiga godine!“ Entertainment Weekly „Remek-delo dokumentarne literature.“ Boston Globe Istinita priča o jednom od najmonstruoznijih zločina u američkoj istoriji. Dvadesetih godina XX veka najbogatiji narod na svetu bili su Indijanci plemena Osejdž u Oklahomi. Nakon što je nafta otkrivena ispod njihove zemlje, Osejdži su vozili skupe automobile, gradili vile i slali decu u evropske škole. A onda je neko počeo da ubija Osejdže, jednog po jednog. Porodica Moli Berkhart postala je prva meta, a onda su i ostali pripadnici plemena počeli da umiru pod tajanstvenim okolnostima. Nisu preživeli ni oni koji su se odvažili da istraže ova ubistva na Divljem zapadu. Kako se broj smrtnih slučajeva popeo na dvadeset četiri, FBI je preuzeo slučaj. Bila je to jedna od prvih velikih istraga FBI-ja, i loše je počela. Očajan, mladi šef Džej Edvard Huver zatražio je pomoć bivšeg teksaskog rendžera Toma Vajta kako bi rešili ovu misteriju. Vajt sastavlja tajni tim agenata koji je zahvaljujući novim tehnikama istraživanja razotkrio jednu od najjezivijih zavera u američkoj istoriji. U Ubistvima pod cvetnim mesecom Dejvid Gren obelodanjuje šokantne zločine i seriju hladnokrvnih ubistava. Zasnovana na dugogodišnjem istraživanju i novootkrivenim dokazima, knjiga je remek-delo dokumentarne literature. Ali pre svega, ovo je optužnica protiv bezobzirnosti i predrasuda prema Indijancima koje su omogućile da ubice ostanu toliko dugo na slobodi. „Ljubitelji trilera zasnovanih na istinitim događajima uživaće i u ovoj knjizi.“ USA Today „Svaki korak u istrazi otkriva niz zlokobnih tajni i preokreta.“ Time Magazine „Knjiga godine!“ Entertainment Weekly Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Američki tabloid“ – Džejms Elroj „Jedna pakleno uzbudljiva vožnja.“ Detroit Free Press Nalazimo se iza scene, u prislušnoj stanici i u samom srcu događaja – izbor Kenedija za predsednika, invazija u Zalivu svinja, atentat – usred podzemnog sveta koji se širi između Majamija, Los Anđelesa, Čikaga i Vašingtona. Nalazimo se u svetu gde CIA, mafija, Džej Edgar Huver, Hauard Hjuz, Džimi Hofa, kubanski izgnanici, razni odmetnici i usijane glave kuju složene zavere... Gde se svačija lojalnost može kupiti – samo treba ponuditi pravi iznos, nabaviti pravu drogu ili izvršiti pravo ubistvo... Gde dva agenta FBI-ja i jedan egzekutor žestinom svoje strasti, pohlepe i mržnje oblikuju događaje koji će zauvek izmeniti tok istorije... Elroj nam svojim poznatim nemilosrdnim prikazivanjem stvarnosti, brutalnim jezikom i vratolomnom pripovedačkom brzinom otkriva tajnu istoriju jedne žestoke epohe. „Bila je to jedna velika američka priča, sočna i senzacionalna mešavina seksa, šou-biznisa, organizovanog kriminala, novca i moći. Da o njoj čitate u nekom romanu, ne biste verovali da je istinita. (A u stvari, ona jeste u romanu, u Američkom tabloidu Džejmsa Elroja, koji deluje kao izmišljotina a zapravo je istinit do najsitnijih detalja.)“ Scotland on Sunday Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Odlično očuvana. Sifra adp28.6

540 strana Laguna pisac knjiga ČEŠLJUGAR I Tajna istorija

Odlično očuvana. Sifra adp28.2

Lepo očuvana na nekoliko strana grafitna olovka. Sifra adp17.2

Jako lepo očuvana knjiga. Sifra adp27.3

P3-3) OMOTI SU OŠTEĆENI , OSTALO JE U REDU.

Očuvanost novo. Sifra adp8.5

Jako lepo očuvana s posvetom. Sifra adp10.4

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp8.3

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp8.2

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp8.2

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp10.1

Odlično očuvana. Sifra adp28.3

Kao nova. Sifra adp28.3

Očuvana kao nova. Sifra adp28.4

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp10.1

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp10.1

Lepo očuvana. Sifra adp11.1

Lepo očuvana. Sifra adp2.5

Jako lepo očuvana sa posvetom na kraju. Sifra adp11.1

Sa posvetom lepo očuvana. Sifra adp10.3

Korica prva se odvaja kao na slici 2. Sa posvetom solidna. Sifra adp6.4

Solidna. Sifra adp2.5

Autor - osoba Ibsen, Henrik, 1828-1906 = Ibsen, Henrik, 1828-1906 Naslov Drame. 1, Lutkina kuća, Sablasti, Divlja patka / Henrik Ibzen ; [priredio Josip Lešić ; prevela Zeina Mehmedbašić] Vrsta građe drama Jezik hrvatski, srpski Godina 1986 Izdanje [2. izd.] Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 324 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lešić, Josip, 1929-1993 = Lešić, Josip, 1929-1993 Mehmedbašić, Zeina = Mehmedbašić, Zeina Zbirka ǂBiblioteka ǂArs. Lektira Napomene Prevod dela: Ein Puppenheim; Gespenster; Die Wildente Ibzenove drame / Josip Lešić: str. 5-103. Predmetne odrednice Ibzen, Henrik, 1828-1906 – Drame Autor - osoba Ibsen, Henrik, 1828-1906 = Ibsen, Henrik, 1828-1906 Naslov Drame. 2, Rosmersholm, Heda Gabler, Jon Gabrijel Borkman / Henrik Ibzen ; [priredio Josip Lešić ; prevela Zeina Mehmedbašić] Vrsta građe drama Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski, srpski Godina 1986 Izdanje [2. izd.] Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 264 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lešić, Josip, 1929-1993 = Lešić, Josip, 1929-1993 Mehmedbašić, Zeina = Mehmedbašić, Zeina Zbirka Biblioteka Ars. Lektira ISBN 86-21-00019-9 Napomene Prevod dela: Rosmersholm; Hedda Gabler; John Gabriel Borkman Bibliografija: str. 259-160 Ibzenove drame na scenama jugoslovenskih pozorišta : hronologija izvođenja 1878-1918: str. 261-264. Predmetne odrednice Ibzen, Henrik, 1828-1906 – Drame Henrik Ibsen (norv. Henrik Ibsen; Skien, 20. mart 1828 – Oslo, 23. maj 1906) je bio norveški dramski pisac. Potiče iz trgovačke porodice u Skienu u Norveškoj. Sa 15 godina 1843. godine prešao je u susedni Grimstad, da bi izučio za apotekara. Tu je ostao do 1850. godine i već tada uveliko piše, osim poezije i prvu dramu „Katilina“. Dramski prvenac veliča revolucionarni duh a objavio ga je pod pseudonimom. Iz Grimstada odlazi 1850. godine u Kristijaniju da bi studirao medicinu. Ali već 1851. godine na zauzimanje poznatog violiniste Ole Bula dobija najpre rediteljsko pa upravničko mesto u novootvorenom Narodnom pozorištu u Bergenu. Bio je u delikatnoj obavezi da svake godine napiše jedan pozorišni komad, koji će se 2. januara na toj pozornici izvoditi. Ibzen je proveo u upravničkoj stolici šest godina, a samo je 1854. godine imao uspeh sa dramom. Napustio je Bergen 1857. godine i prešao u Kristijaniju (Oslo), gde je postao upravnik Norveškog pozorišta. Međutim i tu se nije zadržao jer je pozorište bankrotiralo 1862. godine. Napisao je 1858. godine u Kristijaniji pozorišno delo „Pohod na sever“, koje se izvodilo i u vojvođanskim pozorištima. Sa državnom stipendijom krenuo je u tuđinu 1864. godine. Sa prekidima se bavio u Rimu, Drezdenu i Minhenu (po drugi put 1886-1892). Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju 1892. godine stekavši veliki ugled. U svojim dramama je analizirao moralne nedostatke modernog društva. Svoje poslednje četiri drame napisao je u Norveškoj, a 1900. godine živeći u Kristijaniji je doživeo prvi od serije moždanih udara i tada se povlači iz javnog života. Stvaralaštvo U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se on postepeno oslobađa. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na presto, delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, sumnjom koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand, u kojoj autor izlaže etički kredo ”sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint, najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu. Dramom Savez mladih, sa tematikom iz savremenog života, Ibsen najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (kritika položaja žene u društvu), Aveti (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove oštre osude licemerja i nekih ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora sa pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Čikagu, a tek 1890. godine u Bergenu u Norveškoj. Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospođa s mora, Heda Gabler, Graditelj Sulnes, Mali Ejolf, Jun Gabriel Borkman i Kad se mrtvi probudimo. U poslednjim dramama se vraća temi smisla umetničkog poziva uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti. Njegov dramski opus značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a taj se uticaj oseća i danas. O popularnosti i značaju Ibsenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji. On je u svojim delima stavljao lik potlačene žene u društvu koje im ne daje nikakva prava. Samim tim, Ibzen brani žene i žestoko se bori za njih. Optuživao je moderno društvo koje je lažno i koje je zaronilo u tradicionalne norme. „Supruga u komadu završava tako što nema pojma šta je ispravno, a šta pogrešno… Žena ne može da bude ono što jeste u modernom društvu, uz zakone koji su doneli muškarci i uz tužioce i sudije koji procenjuju žensko ponašanje sa muškog stanovišta“. Dela Katilina, (1850) Gospođa Inger iz Estrota (Fru Inger til Østeraad, 1855) Praznik u Solhaugu, (1856) Ratnici na Helgolandu (Hærmændene paa Helgeland, 1858) Komedija ljubavi (Kjærlighedens Komedie, 1862) Borba za tron/Pretendenti na presto (Kongs-Emnerne, 1863) Brand (1866) Per Gint (Peer Gynt, 1867) Savez mladih (De unges Forbund, 1869) Cezar i Galilejci (Kejser og Galilæer, 1873) Stubovi društva (Samfundets Støtter, 1877) Lutkina kuća ili Nora (Et Dukkehjem, 1879) Aveti (Gengangere, 1881) Narodni neprijatelj (En Folkefiende, 1882) Divlja patka (Vildanden, 1884) Romersholm (1886) Gospođa s mora (Fruen fra Havet, 1888) Heda Gabler (Hedda Gabler, 1890) Graditelj Sulnes (Bygmester Solness, 1892) Mali Ejolf, (1894) Jon Gabriel Borkman (1896) Kad se mi mrtvi probudimo (Naar vi døde vågner, 1899) MG141 (N)