Hlorofitum je kućna biljka, koja bi osim lepote trebaloda se gaji i zbog toga što je među najboljim prečišćivačima vazduha. Traži dosta svetlosti, ali ne i direktne sunčeve zrake. Umereno zalivanje i prihranu, kako bi listovi održali svoje šarenilo.

Aeonium kiwi raste u gustoj i kompaktnoj rozetli. Veoma je dekorativna zbog svojih crvenih, reckavih ivica i žute sredine. Kod nas se gaji kao sobna biljka, ali takođe može biti i napolju u polusenci, stim što se zimi unosi unutra na temperaturu iznad 10 stepeni. Ne voli puno vode, zaliva se samo kad se prosuši zemlja.

Hoya je puzavica, lišće joj je mesnato, jajastog oblika, kožaste teksture. Cvetići su zvezdasti, mali, beli, sa ružičastim prelivom koji deluje kao da je od voska. Cvetaju od proleća do jeseni. Miris je prijatan, pogotovo leti. Na laticama se javljaju kapljice medne rose, koje se na sunčevoj svetlosti presijavaju u duginim bojama. Cvetovi su sakupljeni u štit, po 12-15 komada, i smešteni na kratkoj peteljci. Hoya treba da živi na svetlom i osunčanom mestu, ali nipošto izložena direktnim sunčevim zracima. Zimi posebno treba voditi računa, jer je minimalna temperatura kojoj Hoya sme biti izložena 5 – 7 stepeni, pa joj može naškoditi čak i strujanje ledenog zimskog vazduha pri otvaranju prozora. Idealno je da prezimi sa temperaturom od 10 – 15 stepeni. Obavezno joj treba obezbediti potporu u vidu piramide i lepeze – naime, Hoyi je jako teško da sama ostane uspravna zbog čvrstog i teškog cveta.Tokom vegetacije zalivanje treba da bude obilno, a tokom mirovanja tek toliko da se zemlja ne osuši.

Klivia se kod nas gaji kao sobno cveće,ima tamno zelene kožaste listove do 60 cm koje stvaraju lažno stablo prekrivajući gusto jedna drugu,cvetovi su naranđžasti na izduženoj stabljici po u grupaciji od 10-15cvetova.cvetaće 2puta godišnje,potrebno joj je prihranjivanje povremeno i umereno zalivanje

Sobna Begonija je najlepš lisno dekorativna biljka koja se gaji u sobnim uslovima, a leti u polusenci. Listovi su nepravilno srcasti, veliki i široki, često šareni i veoma upadljivi. Voli zasenčena svetla mesta, a da je zaštićena od direktnih sunčevih zraka.Voli povećanu vlažnost vazduha.Izbegavati orošavanje listova zimi jer izaziva pojavu tamnih fleka i truljenja listova.Može se napraviti lepa kombinacija na balkonu sa drugim cvetnicama.

Filadendron je tropska biljka koja se kod nas gaji kao sobno cveće. Nije teška za održavanje. Zemlja u fazi intenzivnog rasta treba da je uvek malo vlažna, a zimi treba prorediti zalivanje. Ako je u prostoriji gde je jako grejanje može se povremeno orošavati (najbolje kišnicom). Podnosi temperaturu od 10-25 stepeni zimi.

Ficus pumila - poznata kao puzava ukrasna smokva ili puzavi fikus, kod nas se gaji kao sobna biljka. Veoma je dekorativna sa svojim šarenim lišćem. Naraste do 2m u dužini i veoma lepo izgleda u visećim korpama. Zimi joj je potrebno dosta svetlosti, naročito šarenoj vrsti, a temberatura oko 20 stepeni. Voli dosta vlage, zemlja ne bi trebala da se osuši skroz, a ako postoji centralno grejanje može se orošavati povremeno.

Bendžamin (ficus benjamin) je dekorativna sobna biljka, za veće sobe, poslovne prostore.. Ne traži sunce i puno svetlosti. Dvaput godišnje ga treba orezati da bi imao bogatiju krošnju. Imamo sa zelenim i šarenim lišćem.

Zamija je sobna biljka veoma laka za uzgoj. Ne voli direktnu svetlost pa je poželjno držati je malo dalje od prozora. Zaliva se jednom mesečno a višak vode iz tacne se prospe nakon zalivanja. U letnjim mesecima zaliva se par puta mesečno kada se zemlja prosuši. U letnjim mesecima poželjno je dati joj prihranu ali samo u blažim dozama, preporučena doza je 1/4 doze od predviđene na pakovanju. Treba voditi računa da se zamija ne prezalije jer lišće u tom slučaju žuti a rizom da truli. Biljka se presađuje kada rizom popuni saksiju.

Pakovanje cveca

Šeflera veoma dekrativna sobna biljka; lako se gaji, nije zahtevna sobna biljka; spada u dobre prečišćivače vazduha od toksina i štetnih materija; veoma zahvalna i za kancelarije; dobra pozicija u prostoriji je sa dosta svetlosti ali bez direktne sunčeve svetlosti; biljku sa saksijom šaljemo kurirskom službom. Cena je za kupovinu u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje.

Asparagus je sobna biljka, koja ima igličaste listove, najviše voli polusenka, da ne bude na direktnom suncu, ali ne i u potpunoj senci jer će tad da joj požute listovi. Zimi je optimalna temperatura oko 15stepeni i da ne bude blizu grejnog tela, ako je suv vazduh mora se obezbediti vlaga, orošavanjem ili postavljanje činije da vodom pored nje da isparava, zemlja treba da stalno umereno vlažna ali ne i natopljena.

Sobna primula je veoma popularna biljka zato što cveta tokom zime i proleća. Iznad lišca su stabljike sa veoma ljupkim i nežnim cvetovima.Voli sunce ali da nije direkto izložena sunčevim zracim,umereno zalivanje i prihranjivanje tokom cvetanja

Spatifil ili ženska sreća je u našim uslovima sobna biljka veoma laka za održavanje. Vodi poreklo iz tropskih krajeva Amerike i jugoistočne Azije, zahteva često zalivanje. Zimi je poželjno da temperatura bude iznad 16 stepeni kako bi biljka lepo uspevala. Voli svetlost ali ne direktnu. Postoji verovanje da “Ako neudatoj devojci poklonite spatifilum, ona će u najskorijem vremenu srediti svoj lični život. Ako je poklonite udatoj dami – u porodici će se pojaviti dete”. U ponudi vrsta Spathiphyllum Alana! Cena je za kupovinu u rasadniku, dostava se dodatno naplaćuje.

Ova vrsta filadendrona je veoma otporna, može da se gaji uz štap da biljka ide u visinu ili čak i da pada, među otporniji vrstama je, podnosi temperaturu od 12-25,tako da može da prezimi i u hladnim prostorijama a i u stanu na toplom, listovi su veliki, tamno zeleni, i urezan

Hlorofitum je kućna biljka koja bi osim lepote trebala da se gaji i zbog toga što je među najboljim prečišćivačima vazduha. Traži dosta svetlosti ali ne i direktne sunčeve zrake. Umereno se zaliva i prihranjuje kako bi listovi održali svoje šare.

Ovo je veoma zanimljiva aloja sa uskim dugim listovima koje su blago uvijene prema gore i ivice su blago nazubljene. Listovi su intenzivno tamne boje. Kao i sve Aloje voli osunčana mesta i umereno zalivanje, što znači da nije teška za uzgoj. Sadi se u saksijama koje su niže a šire jer listovi izrastu oko 12cm dužine. Veoma lepo izgleda u manjim saksijama kao samostalna dekoracija ili u kombinaciji sa drugim sukulentima.

Australska kordilina daje duge (do 100 cm), tanke, sabljaste, šiljaste listove, postavljene na kratkim peteljkama. Rastu na vrhu nerazgranatog debla, lagano se savijajući prema dolje oblikujući oblik fontane. U kućnom uzgoju može doseći visinu do 2 m. Listovi australskog kordilina, ovisno o sorti, mogu biti zeleni, kestenjasti i prugasti. Najpopularnije sorte australskog kordilina su: Purpurea - s crvenkasto-ljubičastom

Spatifilum je vrlo dekorativna sobna biljka, koju krase beli cvetovi na dugackim drškama i tamno zeleni, sjajni listovi. Takođe, spatifilum spada u prečešćivače vazduha tako da je rado viđena i u kancelarijama. Odgovara joj par sati sunca u toku dana (najbolje 2-3 metra od prozora na južnoj ili zapadnoj strani). Zaliva se kada se prosuši zemlja (ako su joj pognuti listovi treba je zaliti). U cilju obilnijeg cvetanja prihranjivati.

Grmasta vrsta kordilina,sa kopljasti listovima koji su poređani duž stabla suprotno jedna iznad druge,prošarana boje od zelenog do rozog zavisno od svetlosti rozikasta boja je jača,dostiže do 60cm

Novija,retka vrsta filadendrona sa sarenim listovima,veoma dekorativna,visina joj je 30cm-40cm,bokorasto raste,voli polusenovito mesto i da se zemlja prosusi izmedju zalivanja

Stapelijantusi spadaju u porodicu sukulenata i kod nas se gaje kao sobne biljke. Stapelijantus dekai raste polegnuto i voli polusenku. Veoma često se koristi u kombinaciji sa drugim sukulentima ili pojedinačno. Odgovara mu plića a šira saksija. Zanimljivo je to da se zaliva kad je oblacno ali treba se paziti prezalivanja. Odgovara mu dobro drenažno zemljište.

Ova vrsta aeoniuma raste uspravno, njena visina dostiže oko pola metra, mada u njenim prirodnim uslovima naraste i do 90cm. Listovi su joj zelene boje. Smatra se visokim sukulentom i može da se sadi u kombinaciji sa drugim nižim sukulentima.

Ova dekorativna Aloja je niskog rasta do nekih 20cm, veoma lepo ide u kombinaciji sa drugim sukulentima gde se ona koristi kao niži sukulent. Listovi su joj zelene boje prošarane belim tačkicama , a u svemu tome javlja se crvenkasti obod. Voli osunčana mesta i sumereno zalivanje. Ako se sadi samostalno onda se koristi plića a šira saksija.

Ova vrsta aeoniuma raste uspravno, njena visina dostiže oko pola metra, mada u njenim prirodnim uslovima naraste i do 90cm. Listovi su joj bordo boje, mada mladi listovi znaju da budu i zelenkaste nijanse. Smatra se visokim sukulentom i može da se sadi u kombinaciji sa drugim nižim sukulentima.