Botia dario potiče iz donjeg i srednjeg sliva reka Gang i Brahmaputra u severnoj Indiji, Bengalu i Butanu. Nalazimo je u manjim vodotokovima. Ovo područje je veoma kišno i reke se razlivaju, tako da su ove ribice migratorne. U prirodi se Botia dario sreće u vodama sa temperaturom od 23-26 °C, pH vrednošću od 6 do 7,5 i 18 do 180 ppm tvrdoće vode. U akvarijumu rastu do 13cm, u prirodi do 15. Spadaju u manje i miroljubive vrste botija, idealan su izbor za zajednički akvarijum. Ne treba ih naseljavati sa jako sitnom ribom jer su dosta aktivne i mogu ih plašiti. Spori plivači i ribice dugih peraja, Borac, Gupiji i slične vrste mogu biti izložene grickanju peraja. Azijski biotop sa šaranskim ribama idealan je za Dario botije. Najbolje ih je čuvati u jatu od 5-6 primeraka kako bi mogli da prikažu svoje prirodno ponašanje, jer pojedinačno držani primerci mogu postati agresivni prema drugim ribama dna, a u manjem jatu najslabiji primerak može biti izložen konstantnim nasrtajima. Kod ovih ribica jasno je izražena hijerarhija i u većem jatu se mogu zapaziti rituali kroz koje ove ribe prolaze svakodnevno. Akvarijum je najbolje namestiti sa dosta panjeva i kamena, formirati šupljine u kojima će se ove ribe sklanjati. Osnovna boja je žuta, prljavo žuta pa čak i žuto-zelena. 7-9 crnih vertikalnih linija blago ukošenih raspoređene su celom dužinom tela. Intenzitet crne boje varira sa promenom raspoloženja ribica i uzrastom. Ove ribice su svaštojedi i u akvarijumu ih je najbolje hraniti sa Tetra Waffer mixom, Spirulinom ili Tetramin granulatom. Kvalitetna živa i smrznuta hrana su dobar dodatak ishrani. Rado jedu i hranu biljnog porekla, sveže voće i povrće. Hrane se puževima i akvaristi ih često kupuju kako bi se oslobodili ovih napasti. Poslednjih godina češće se nalazi u ponudi, jer su velike odgajivačnice počele da mreste ove ribe u značajnim količinama. Samim tim i cene su postale pristupačnije. Sve sto je rečeno za bolesti i lečenje kod Makrakante važi i za dario botije.

Japanka ili zlatna ribica je prva riba koju je čovek počeo uspečno da gaji. Današnje japanke vode poreklo od divljeg Carassius auratusa koji je srebrnkasta riba iz porodice šarana – Babuška. Pre skoro dve hiljade godina pojavili su se prvi šarani žute i zlatne boje, od kojih je selekcijom nastala moderna Zlatna ribica, sa velikim brojem odgajenih oblika, mnoštvom boja i različitim oblicima tela. Početne faze nastanka modernih japanki vezane su za Kinu, odakle su prenete u Evropu, a zatim Ameriku. Zlatne ribice su hladnovodne i idealna temperatura za život im je 18-22 °C, divlje ribe su izložene velikim oscilacijama temperature i podnose temperaturu od 4-30°C, ribice gajene u akvarijumu nisu toliko tolerantne i potreban im je period aklimatizacije ako se prebacuju u vrtno jezerce. Odgovara im pH vrednost u rasponu 6-8, idealna je tvrdoća oko 15dH. Japanka je ribica kod čijeg držanja se pravi veliki broj grešaka. Jedna od najvećih zabluda je da ove ribe mogu živeti u kugli, KUGLE NISU DOBRE ZA BILO KOJU VRSTU RIBA, a posebno ne za japanke. Kako su zlatne ribice veoma tolerantne na loš kvalitet vode, one u kuglama izdržavaju jedno kratko vreme i tada nastaje zabluda da im je životni vek kratak. Japanka koja živi u odgovarajućim uslovima može poživeti više decenija. Pogrešno je držati ih u akvarijumu bez filtera jer se na taj način ribe neprestano truju amonijakom, imunitet im opada i podležu bolestima. Njima treba prostor, jer odrasle japanke mogu dostići dužinu od 40cm kod klasičnih riba nepodeljenog repa, dok su selektovane ribe uglavnom manje sa veličinom 15-20cm. Nekoliko mladih riba se može uspešno držati u manjem akvarijumu, npr 50l, ali će ga prilično brzo prerasti i pojaviće se problem filtracije i nedostatka kiseonika. Bar 40 l vode treba predvideti za svaku odraslu japanku. Zlatne ribe su svaštojedi sa znatnim procentom biljnih materija u ishrani, ovo je naročito važno za selektovane japanke koje mogu imati problema sa probavom, sklone su zatvoru i problemima sa plivajućim mehurom. U Akvarijum artu možete kupiti specijalne hrane za japanke firme Sera, linija proizvoda Goldy i firme Tetra, linija proizvoda Goldfish. Rado prihvataju i bareno povrće kao što je grašak. Apetit japanki je čuven, ove ribice su uvek gladne, imaju brz metabolizam i filtracija mora biti snažna, a zamene vode redovne. Veliki broj varijeta je nastao selekcijom japanki, pa pored klasične zlatne ribe imamo: lepeze (ribe jajolikog tela i podeljenog repnog peraja), teleskope (ribe velikih izbuljenih očiju), orande (kožni nabori na glavi izgledaju kao griva lava) i mnoge druge. Postoji još mnogo oblika, od kojih su neki definitivno otišli predaleko sa selekcijom mutacija, tako da ribe sa krivom kičmom, hipertrofiranim škrgama, očima koje su izbačene iz duplji, nedostajućim perajima svakako nisu naša preporuka. Japanke ne treba kombinovati sa drugim ribama jer će zbog svog velikog rasta pokušati da pojedu sve sitnije ribe, a brze i živahne ribe mogu oštetiti peraja japanki. Ponekad će kombinacija sa algarima i muljarima proći bez posledica, ali treba biti na oprezu. Biljke koje se mogu držati sa japankama imaju tvrde listove kao Anubia nana. Razlika među polovima je mala, polno zreli mužjaci imaju bele tačke na škržnim poklopcima i nešto su vitkiji u telu. Mrest je sličan mrestu ostalih šaranskih riba samo je sve mnogo veće, mresni akvarijum od 200+ litara, nekoliko hiljada ikri i ogromna količina vode za rast mladih zlatnih ribica. Zlatne ribice su i danas veoma zastupljene u akvaristici, nažalost iz pogrešnih razloga. Većina akvarista ih drži u neadekvatnim uslovima i nisu u prilici da u potpunosti upoznaju japanke u svoj njihovoj lepoti, a radi se o ljubimcima koji uz vas mogu biti duže nego pas ili mačka kada im se pokloni bar malo pažnje. U Akvarijum artu imamo japanke raznih boja i veličina.

Zebrica je već dugo jedna od omiljenih akvarijumskih ribica. Nezahtevne su i tolerantne na promene uslova sredine, tako da su idealan izbor za akvarijum početnika. Ove tropske slatkovodne ribice iz porodice Cyprinidae (šarani) vode poreklo iz potoka i pirinčanih polja Indije. Reč je o vrlo živahnim akvarijumskim ribicama, svetlo-sivog tela, a prepoznatljive su po četiri horizontalne pruge tamnije sive ili sivoplave boje koje se protežu do repa (bledo-mlečne boje). Odlika cele porodice su specifični brčići koji se daju primetiti i kod zebrice. Ženke su krupnije i kada su polno zrele imaju uočljivo veći stomak, dok su mužjaci manji, vitkiji u telu i intenzivnije obojeni. Rastu do 5cm. Životni vek zebrica je do 5 godina. Potiču iz jugoistočnog regiona Himalaja i mogu se naći u potocima i pirinčanim poljima Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala i Burme. Temperatura i kvalitet vode značajno variraju tokom godine, tako da su zebrice među najprilagodljivijim vrstama akvarijumskih ribica. Idealna im je temperatura od 18 – 25 °C, pH vrednosti od 6-8, i tvrdoća od 5-25 dH. Veoma su aktivne ribe. Jato zebrica će bez prestanka biti u pokretu, značajan deo vremena će provoditi ispod površine vode i postoji mogućnost da iskoče, pa preporučujemo da akvarijum bude pokriven. Mogu se kombinovati sa svim ribicama slične veličine: živorotkama, tetrama, barbusima i drugim vrstama. Prisustvo biljaka i tamnije dno doprinosi da se ove male ribe osećaju sigurno i pokažu svoju pravu boju. Spadaju u vrste sa velikim apetitom, konzumiraju svu kupovnu hranu, i dobro je da bar jedan deo hrane bude biljnog porekla. Mrest zebrica je izuzetno jednostavan, ženka položi 100-400 ikri u sitnolisno bilje ili slobodno na podlogu. Kanibalizam je izražen i ikru treba zaštititi od roditelja. Mlađ se leže u roku od 24-36h, i nakon otprilike 3 dana počne tražiti hranu, u početku infuzoriju, potom i krupniju hranu. Rastu veoma brzo i punu veličinu mogu postići sa 4 meseca. Svima koje interesuje mrest ikrašica preporučujemo Zebricu kao prvu vrstu koju će mrestiti i steći iskustvo. Zebrice se gaje i u naučnim ustanovama, one predstavljaju model kičmenjaka. Rad sa njima doprineo je proširivanju znanja iz oblasti genetike, razvojne biologije, toksikologije, onkologije, regenerativne medicine, matičnih ćelija, neurobiologije i mnogih drugih. U sklopu istraživanja zebrice su poslate i u svemir. Pored divljeg oblika koji je prugast u prirodi se sreće i tačkasta zebrica, Brachydanio rerio var. frankei, koja je ranije smatrana za zasebnu vrstu. Crvena, ljubičasta i žuta zebrica su boje koje su nastale kod odgajivača, kao i ribe sa dugim perajima-šlajeri.

Paleatus je uz Eneusa načešći muljar u akvarijumima, gaje se veoma dugo i dobro su prilagođjeni na različite uslove koji se javljaju u prosečnom akvarijumu. Baš zbog svoje zastupljenosti i prihvatljive cene nisu dovoljno cenjeni, a ove ribice po svojoj lepoti i korisnosti ništa ne zaostaju za drugim koridorasima. Poreklom su iz jugoistočnih delova Brazila, Urugvaja, Paragvaja i Argentine gde je voda nešto hladnija, bogatija kalcijumom i alkalnija, veoma slična večini voda u Srbiji. Paleatus se odlikuje sivo-plavim poljima na svetlijoj osnovi, intenzitet boje značajno varira od primerka do primerka, pod dobrim osvetljenjem vidi se i refleksivna komponenta boje, tako da ribice imaju metalik odsjaj. Pored toga postoje i albino varijante, kao i šlajeri. Odgovara im temperatura od 20-26°C, a trpe i temperature od16-30°C. Tvrdoća i kiselost nisu od presudnog značaja, sve dok promene nisu suviše nagle. Dobra filtracija i održavanje higijene doprinose vitalnosti i lepoti ovih ribica. Podloga u akvarijumu sa koridorasima ne treba biti suviše krupna i oštra jer im može oštetiti brkove koji su veoma bitni za pronalaženje hrane. Odgovaraju im različite postavke akvarijuma, sa i bez biljaka. Dobro je obezbediti par zaklona, senovitih delova akvarijuma gde će se paleatusi sklanjati. Odgovara im društvo svih riba koje nisu mnogo agresivne. Društvene su ribe i najbolje se osećaju u većem broju, bar 5-6 primeraka u akvarijumu zapremine preko 50l. Svi koridorasi su ribe dna i hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu, a koridorasi ostanu gladni. Koridoras paleatus raste do 7,5cm, mužjaci su manji i vitkiji u telu, sa značajno većim dorzalnim i pektoralnim perajima. Mreste se veoma lako i preporučuju se početnicima koje interesuje mrest koridorasa. Zamena vode hladnijom pokreće ih na mrest, mužjaci progone ženke po akvarijumu i do polaganja ikre dolazi kada su ribe u karakterističnom T-položaju. Ženke će odabrati mesto koje će očistiti i na njega položiti 2mm krupnu ikru. Ceo proces se ponavlja i ukupan broj ikri može biti nekoliko stotina. Mladi koridorasi legu se nakon 3-4 dana, i još 3 dana će proteći dok ne apsorbuju žumance i počnu tražiti hranu. Nakon mresta roditelje je najbolje odvojiti od ikre i mlađi. Za uspešan mrest vodu sa česme ne treba posebno prilagođavati, dovoljno je samo dehlorisati je Aquatan-om. Mlade ribice brzo napreduju. Ove ribice mogu živeti desetak godina, nisu zahtevne i retko oboljevaju. Naša su preporuka svim akvaristima, naročito početnicima.

Čopre su male ribe, blizak srodnik mnogo poznatijih Zebrica, Mikrorazbora i Eritromikrona. Pored toga što su otkrivene pre skoro sto godina, u akvaristici postaju popularne tek poslednjih godina. Radi se ribicama jedinstvene boje, sa veoma atraktivnim žutim i narandžastim reflektivnim linijama pa se u stranoj literaturi često nazivaju „Glowlight danio“. Ranije su svrstavane u rod Brachydanio i Celestichthys, poslednja promena imena izvršena je nedavno. Raniji naziv choprae zamenjen je sa choprai (po Dr Chopra, naučniku koji je otkrio vrstu). U prirodi ih nalazimo samo u severnom Mijanmaru, u malim planinskim potocima sa šljunkovitim dnom i bez mnogo biljaka. Radi se o izuzetnim plivačima koji su skloni iskakanju, preporučujemo da akvarijum sa čoprama bude pokriven. Odgovara im temperatura od 16 – 26 °C, pH vrednost 6-8, i tvrdoća do 15 dH. Ovakvi uslovi nalaze se kod većine akvarista i čopre su veoma zahvalni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Iako u prirodi žive u vodama sa malo bilja, mogu se naseljavati i u biljne akvarijume. Po prirodi su jatne ribe i treba ih naseliti u većem broju. Jato ribica će boraviti ispod površine vode, u gornjoj polovini akvarijuma najveći deo vremena. Čopre su miroljubive i nezahtevne ribe, mogu se kombinovati sa svim sličnim vrstama. Veoma su aktivne i neumorno će plivati u potrazi za hranom, dosta podsećaju na zebrice po ponačanju. Osnovna boja tela je svetla i na telu se nalazi nekoliko vertikalnih tamnih linija. Boja riba zavisi od raspoloženja, ishrane i kvaliteta rasvete, dobre neonske cevi su od presudnog značaja jer je boja ovih riba reflektivna, slično kao kod Kraljevskih neonki. Ishrana čopri nije problem jer rado prihvataju kvalitetnu suvu hranu, zbog male veličine preporučujemo lisnate hrane. Rastu do 4cm i akvarijum za njih bi trebao biti bar 50 litara zapremine jer ovim aktivnim ribicama treba prostor za plivanje. Mužjaci su vitkiji i intenzivnije obojeni. Mrest je sličan mrestu zebrica, da biste sprečili spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matične čopre treba razvojiti po polovima i kondicionirati pre mresta. Matice se ubacuju u mresni akvarijum uveče i do mresta dolazi u jutarnjim časovima narednog dana. Mrest se odvija u sitnolisnom bilju, ikre nisu lepljive i padaju na dno akvarijuma,da bi se zaštitile od proždrljivih roditelja najbolje je koristiti mrežu. Najveći broj ikre će se razviti u mekoj i blago kiseloj vodi. Ikra se razvija 3 dana, a još nekoliko dana je potrebno da ribice proplivaju. U početku se hrane infuzorijom. Preporučujemo danio choprai svim akvaristima kojima se dopada temperamentnost danio riba, kombinovana sa izuzetnom bojom.

Crna neonka ili Crna neon tetra je vrsta koja svojim oblikom i rasporedom boja liči na Kraljevsku neonku, mada je srodnija drugim vrstama tetri i pripada rodu Hyphessobrycon. Kao i kraljevska neonka, svoje ime je dobila po poznatom ihtiologu i izdavaču Dr. Herbert R. Axelrod-u. Vrsta je široko rasprostranjena u gornjem slivu reke Paragvaj u južnom Brazilu. Nalazimo ih južno i severno od Pantanala, dobro poznatog po velikom broju biljaka koje su tamo prvi put otkrivene. Mali vodotokovi, bare i jezerca, poplavljene ravnice su stanište crnih neonki. Ove vode su bistre ili blago tamne, sa veoma bujnom vegetacijom. Idealni parametri vode koji odgovaraju crnim neonkama su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Crna neonka se uspešno gaji već dugo vremena, kako u svetu tako i kod nas. Gajene ribe su tolerantnije na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Za crnu neonku karakteristična je jedna svetla svetlucava linija koja se pruža sredinom tela, ispod nje se nalazi šira linija crne boje, dok je ostatak ribe srebrnkast. Peraja su transparentna. Gornji deo oka je crvene boje, sa tankom linijom žute boje ispod crvene. Maksimalna veličina do koje rastu je 4cm. Akvarijum za crne neonke ne mora biti veliki, 60 litara je dovoljno za jato od 8-10 primeraka. Obzirom da su jatne ribe po prirodi, ne preporučujemo vam da ih naseljavate pojedinačno ili u paru. Crna neonka je idealna ribica za biljni akvarijum, u ovakvom će akvarijumu pokazati svoje prirodno ponašanje, osećati se sigurno, a parametri vode u biljnom akvarijumu su identični uslovima koje crna neonka ima u prirodi. Miroljubive su i mogu se kombinovati sa drugim mirnim ribama slične veličine. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Polni dimorfizam nije preterano izražen, zrele ženke krupnije su od mužjaka koji su nešto manji i vitkiji. Mrest i razvoj ikre odnosno odgajanje mladih veoma je sličan kao kod drugih vrsta iz istog roda, Limun tetre ili Crnog fantoma na primer. Životni vek im je oko 5 godina.

Keri tetra jedina je vrsta u svom rodu, ponekad se naziva i plavom kraljevskom tetrom. Radi se o miroljubivim i sitnim ribicama kojima nije potreban veliki akvarijum. Potiču iz Brazila, baseni reka Rio Aripuana i Rio Madeira prirodno su stanište keri tetre. Mali vodotokovi u šumovitim predelima odlikuju se sporim vodenim tokom i tamnom vodom, sa dosta tanina i posledično niskom pH vrednošću. Svojim izgledom malo podsećaju na Kraljevsku tetru, od koje se pouzdano mogu razlikovati po prisustvu masnog peraja. Keri tetra ima masno peraje, a palmeri nema. Kod starijih riba razlike su mnogo izraženije i vrste se lako razlikuju. Široka plava linija koja se pruža donjom polovinom tela karakteristična je za vrstu, stomak je bele boje, kao i leđa kod ženki. Masno peraje ženki je crvene boje, a kod mužjaka plave. Ostala peraja su providna, žućkaste nijanse. Postoji i odgajivački oblik, potpuno plave boje, Super blue keri. Boje su im najintenzivnije kada se drže u adekvatnim uslovima, u neodgovarajućoj vodi ili loše nameštenom akvarijumu boje će im svakako biti bleđe. Isealni uslovi za keri tetru su sledeći: temperatura od 24-27°C, pH vrednost 5.5-7.0, tvrdoća od 1-12dH. Ribe koje su gajene u akvarijumu više generacija podnose i nešto alkalniju vodu. Ove tetre su malog rasta,rastu do 3,5cm i za jato od 8-10 primeraka dovoljno je 50-ak litara vode. Jako lepo izgledaju kada se nasele u biotop akvarijum, namešten sa dosta panjeva, sitnim peskom i lišćem na dnu. Svetlo treba biti slabijeg intenziteta, a tamnu obojenost vode možete postići filtracijom preko treseta. U ovako nameštenom akvarijumu će njihove boje biti najizraženije. Jato keri tetri u biljnom akvarijumu takođe deluje veoma lepo. Kod izbora ostalih vrsta riba za akvarijum sa keri tetrama, treba obratiti pažnju na veličinu riba. Kada su druge vrste mnogo krupnije keriji će biti plašljivi i teško će dolaziti do hrane. Postoji šansa da grickaju peraja drugih riba, i ovo ponašanje je izraženije kada se u akvarijum naseli mali broj primeraka. U velikom jatu svu energiju usmeravaju međusobno. Patuljasti ciklidi, koridorasi, mali algari, mirnije vrste barbusa i razbore, odličan su izbor za akvarijum sa keri tetrama. Njihova ishrana nije komplikovana, svaštojedi su i u akvarijumu prihvataju sve vrste hrane. Obzirom da su keri male ribe preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna i kvalitetna ishrana preduslov je za pravilan razvoj riba i izraženije boje. Polovi se veoma lako razlikuju i kod mladih riba, masno peraje je kod ženki crvene boje, dok je kod mužjaka plavo. Odrasle ženke robusnije su u telu, sa jače izraženim stomacima, a mužjaci su vitkiji i njihove su boje intenzivnije. Slično drugim tetrama, dolazi do odmeravanja snaga i pokušaja da se uspostavi teritorija. Sam mrest je sličan mrestu drugih vrsta tetri, Crnog fantoma na primer. Keri tetra veoma je interesantna ribica, pogotovo akvaristima koji omekšavaju vodu i imaju biotop akvarijume. Životni vek im je 3-5 godina.

Trihogasteri ili guramije spadaju među najotpornije vrste akvarijumskih ribica. Mogu se uspešno gajiti i doživeti čak osam godina u veoma skromnim uslovima. Naučno ime vrste je nedavno promenjeno u Trichopodus trichopterus. U prirodi žive u basenu reke Mekong, široko su rasprostranjene u južnoj Kini, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Tajlandu, Mijanmaru, Maleziji i severnoj Indoneziji. Veštački su stvorene populacije trihogastera na mnogim lokacijama širom sveta što samo govori o prilagodljivosti ovih riba. Vode u kojima žive spore su ili stajaće, plitke i bogate vegetacijom. Nalazimo ih u jezercima, močvarama, kanalima. Često migriraju u plavljena područja, šume i ravnice, a sa početkom sušne sezone vraćaju se u glavni tok. Odgovara im temperatura od 24-30°C, pH vrednost 5.5-8.5 i tvrdoća vode od 3 pa čak do 35 dH. Rastu do 15cm, u akvarijumu uglavnom do 12cm. Potreban im je akvarijum od bar 80 litara, za više primeraka i veći. Gusta vegetacija i prisustvo površinskog bilja dovodi do toga da se guramije osećaju sigurno i ponašaju prirodno. Deo akvarijuma treba ostaviti slobodnim za plivanje. Pošto su nešto veće rastom ne treba ih kombinovati sa malim ribama. Mirnije vrste barbusa, veće tetre i krupnije živorotke su, pored muljara i algara, dobar izbor. Trihogasteri su dosta temperamentni, naročito polno zreli mužjaci koji mogu biti izrazito teritorijalni pred mrest. Agresivnost se ispoljava najviše prema slabijim mužjacima i ženkama koje nisu spremne za mrest. Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za skrivanje kako slabiji primerci ne bi postali apatični, prestali da uzimaju hranu i uginuli nakon konstantnog proganjanja. U prisustvu agresivnih vrsta ili veoma brzih riba guramije će biti plašljive i povućene ribe. Postoji nekoliko boja kod trihogastera. Divlji oblik je svetlo plave boje sa jednom crnom tačkom na sredini tela i jednom pri korenu repa, treća crna tačka je u stvari oko ribe, latinski naziv je dat po ove tri tačke. Kod odraslih riba tačke često izblede. Veoma je popularan mramorni ili cosby trihogaster, koji na telu ima nepravilne tamno-plave šare, kao i zlatni ili gold oblik. Ove dve forme se ne javljaju u prirodi, već su nastale selekcijom ribica. Guramije nisu probirljive, svaštojedi su i lako prihvataju sve vrste kvalitetne suve hrane. Mužjaci su nešto veći rastom, intenzivnije obojeni i većih peraja. Leđno peraje je izduženo, dok je kod ženki zaobljeno. Kod mladih guramija naljakše je odrediti pol po obliku leđnog peraja jer je to prva polna karakteristika koja se javlja. Mrest plavih guramija je veoma jednostavan, posebna priprema vode nije neophodna. Dominantan mužjak će na odabranom mestu napraviti penasto gnezdo, a sama izgradnja gnezda će ponekad trajati danima. Odabrana ženka će povremeno dolaziti do gnezda, da proveri napredovanje, a zatim će je mužjak pojuriti. Sam mrest se odvija ispod gnezda, i ribice će se bukvalno saviti jedna oko druge, izbscujući ikru i mleč. Tokom ovog grča obe ribe će nekoliko sekundi padati ka dnu, i nakon što se trgnu iz ovog transa, ikru koja se nije podigla ka gnezdu će mužjak pokupiti i ubaciti u gnezdo. Ovih ciklusa može biti i više od 20, a ukupan broj ikri može biti do 1200. Nakon mresta ženku treba odvojiti jer je mužjak veoma predan u odbrani gnezda, pa je može ubiti. Nakon 24-36h mlade guramije se legu, u gnezdu ostaju još 4-5 dana, a zatim počinju da traže hranu. Veoma su sitne i dugo jedu infuzoriju, kritična faza razvoja im je posle druge nedelje kada im se razvija labirint i počinju da dišu atmosferski vazduh. Tada treba sniziti nivo vode na 15cm kako se mlade ribice ne bi pogušile. Rast im je veoma neujednačen i treba ih podeliti po veličinama jer može doći do kanibalizma. Rastu veoma brzo i postaju polno zrele sa 6-8 meseci. Guramija je veoma zahvalna vrsta, otporna na promenjive uslove, lepo obojena i pogodna za zajednički akvarijum. Preporučujemo je i početnicima koji imaju nešto veće akvarijume.

Platika je vrsta rečne ribe koja nastanjuje oblasti Severne i Centralne Amerike. Voli spore i tople vode. Njena ishrana u prirodi uključuje biljke, male rakove, insekte i člankovite crve, tako da joj u akvarijumu treba obezbediti raznovrstnu ishranu. Raste do 6cm. Divlja forma je žuto-smeđe boje, a uzgajivači su razvili dosta različitih boja (crno-bela, crvena, žuta). Između polova je mala razlika. Kod mužjaka je repno peraje više zašiljeno, a analno peraje je evoluiralo u gonopodijum koji se koristi u razmnožavanju dok je kod ženki analno peraje lepezastog oblika. Platika rađa žive mladunce. Jednostavna je za čuvanje i dobro se slaže sa drugim ribama. Odgovara im temperatura vode od 18 do 25c, i pH vrednost od 7 do 8. Zrelost dostiču za tri do četiri meseca. Ženke u isto vreme rađaju 20-40 mladih.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Verneri je vrsta koja se svakako ističe među stanovnicima akvarijuma, malo je ribica koje toliko odskaču od drugih vrsta i akvaristima odmah zapadnu za oko. Jedina je vrsta u svom rodu, spadaju u porodicu Melanotaeniidae – dugine ribe (rainbowfish, eng.). Kod akvarista postoji podela i prema veličini riba, pa manje pripadnike ove porodice nazivamo „patuljaste duge“. Verneri potiče iz tropskog regiona Australije, Indonezije i Papua Nove Gvineje. Prvi primerci otkriveni su upravo na Papui. Vrsta je opisana 1974.godine i veoma brzo je stekla popularnost kod akvarista. Većina riba koje se danas nalaze u prodaji potiču iz velikih azijskih odgajivačnica, divlje ribe se retko sreću. Spori potoci, lagune, slatkovodne močvare i jezerca su prirodno stanište ovih ribica. Voda je uglavnom plitka, bistra i bogata vegetacijom. U ovakvim staništima uslovi su dosta promenjivi i verneri može živeti u vodi sa veoma različitim parametrima. Verneri se značajno razlikuje od drugih akvarijumskih ribica, čak i od najbližih srodnika. Sva peraja, sem grudnih, su kod mužjaka veoma duga i intenzivno obojena. Tako velika peraja služe im prilikom udvaranja ženkama i kod međusobnog odmeravanja snaga, sa raširenim perajima sigurno spadaju u najlepše vrste ribica. Boja će varirati u zavisnosti od porekla riba, kvaliteta odgoja i kondicije samih riba. Telo im je bronzane boje, sa metalik odsajem, na leđima ponekad plavo, a pri repu crvenkasto. Peraja sa izduženim žbicama su tamna, skoro crna, na leđnom peraju javljaju se boje od žute do crvene i takođe postoji metalik odsjaj. Rep je transparentan, sa crveno obojenim krajnjim žbicama. Sam opis ne govori dovoljno o njihovoj lepoti, slobodno se može reći da su verneri rajske ptice među akvarijumskim ribicama. Kod ženki boje nisu tako izražene i one imaju peraja normalne veličine. Često se u ponudi nalaze samo mužjaci. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm, mereno bez peraja. U prirodi se mogu naći u veoma različitim uslovima, u staništima sa temperaturom vode od 22 – 32 °C, pH vrednošću od 5-8, i tvrdoćom od 1-12dH. U akvarijumu se preporučuje blago kisela i meka voda, uslovi kakvi vladaju u većini biljnih akvarijuma su idealni za vernerije. Po prirodi su jatne ribe, za jato od 10 primeraka potreban vam je akvarijum od bar 50 litara, ukoliko ste u mogućnosti naselite i ženke jer su tada mužjaci mnogo aktivniji. Dobro ubiljen akvarijum sa slobodnim prostorom na sredini idealan je za ove ribice. Miroljubive su po prirodi, ali nisu dobar izbor za zajednički akvarijum. Njihova duga peraja mogu biti predmet grickanja inače mirnim vrstama. Većina tetri i barbusa će ih ostaviti bez hrane, jer mala usta vernerija dovode do toga da prilično sporo jedu. Idealne ribe za akvarijum sa njima su Borarasi, Gertrude, Kubotai, zatim patuljaste vrste muljara i Otocinklusi. Ishrana vernerija nije komplikovana, prihvataju većinu suvih hrana, sve dok su zalogaji dovoljno mali. Preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Pošto su u prirodi mikropredatori, povremeno im se može ponuditi i živa hrana, Artemija npr. Mrest Iratherina werneri često se dešava u zajedničkom akvarijumu, u prirodi se ove ribice mreste sezonki, a akvarijumskim uslovima praktično cele godine. Lepljivu ikru polažu među sitnolisnim biljem, ona se uspešno razvija i nakon nekoliko dana se legu mladi koji odmah traže hranu. Othraniti mlade vernerije predstavlja pravi izazov, oni su veoma sitni, imaju mala usta i prihvataju samo najsitniju hranu, 3-4 nedelje je potrebno da počnu jesti Artemiju. Pošto ne jure hranu aktivno, ona se mora obezbediti u velikim količinama, tako da ribice stoje u njoj. Veoma su osetljive i na kvalitet vode, redovne zamene i održavanje higijene su obavezni. Gubici su u prvim nedeljama veliki, od velikog broja mlađi se često othrani samo nekoliko vernerija. Polnu zrelost dostižu brzo, sa nekoliko meseci starosti, mogu se mrestiti i pre dostizanja pune veličine. Životni vek im je 3-5 godina. Verneri je vrsta koja će mnogim akvaristima zapasti za oko, ne preporučujemo je početnicima jer dosta loše podnose uslove u svežem akvarijumu. Svi oni koji im mogu obezbediti akvarijum sa stabilnim uslovima moći će da uživaju u neumornom šepurenju predivnih ribica.

Mikrogeophagus ramirezi (Ramirez), sa razlogom je jedna od najomiljenijih vrsta ribica u akvarijumima domaćih akvarista koji su prihvatili drugi deo latinskog naziva kao domaći naziv za ovu ribu. U stranoj literaturi naziva se German Blue Ram (koloritni soj razvijen je u Nemačkoj), Butterfly cichlid, Dwarf butterfly cichlid ili jednostavno Ram. U prirodi žive u mirnim vodama pritoka reke Orinoko, koje protiču kroz delove Venecuele i Kolumbije. Tipična su „blackwater“ vrsta, žive u sporim toplim vodama sa malom količinom rastvorenih minerala i dosta tanina. Primerci odgajeni u akvarijumima bolje tolerišu tvrdu vodu, ali se i dalje za držanje ovih riba preporučuje meka voda tretirana tresetom, Sera Super Peat, kako bi se dobila blago kisela (pH 5.2-6.7) voda u kojoj su Ramirezi najvitalniji i imaju najlepše boje. Odgovaraju im temperature 25.5-29.5 °C. Nagle promene uslova im ne odgovarajuju, kao i povečan sadržaj azotnih jedinjenja, jer postaju osetljivi i lako se razboljevaju. U akvarijumu rastu do 6cm, dok u divljini to bude i do 10cm. Ženke su od mužjaka manje rastom i slabije obojene. Bogatstvo boja na ovim ribama može se porediti sa šarenilom koralnog grebena, jer boja pojedinih sojeva znatno varira. Polni dimorfizam kod ovih ribica jasno je izražen, pored razlike u veličini, kod mužjaka su boje izraženije, leđno peraje je izvučeno u špic, a prvih par žbica su duže od ostalih. Ženke imaju stomak ljubičaste boje, a boja postaje izraženija kad su spremne za mrest. Na crnim ocelama javljaju se bele tačke kojih nikad nema kod mužjaka. Izuzetno su teritorijalna vrsta i čarke su im svakodnevica, u ovim sukobima retko dolazi do povreda, iako oba pola učestvuju u rapravama. Mreste se često i u zajedničkom akvarijumu, a za mrest biraju ravnu površinu (kamen, panj, list), ili kopaju rupu u podlozi. Monogamni su i par ovih ribica zajednički se brine o ikri i potomstvu. Iako su požrtvovani roditelji, u prisustvu drugih riba mrest retko uspeva. Za čuvanje jednog para ovih riba dovoljan je akvarijum 40-50 litara, a u većim akvarijumima može se čuvati i grupa u kojoj ima više ženki nego mužjaka. Mogu se hraniti kvalitetnom suvom hranom kao što je Tetra Pro Colour, Tetra Rubin ili Sera GVG mix, a rado jedu i živu hranu. Ovim temperamentnim i veoma energičnim ribicama životni vek je 2-3 godine, često i manje jer se drže u neadekvatnim uslovima. Selekcijom su dobijeni varijeteti sa dugim perajima, ksantorični oblici i poslednja novina Plavi (Electric blue) Ramirez.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Eritromikron je vrsta minijaturnih riba koje vode poreklo iz istočnog Mijanmara gde naseljavaju basen jezera Inle, plavne ravnice u okolini samog jezera. Endemska su vrsta i nema ih van Mijanmara. Veoma su slični najbližem srodniku, Mikrorazbori, po obliku tela, veličini i načinu života. Postoje tvrdnje da je moguća i hibridizacija ove dve vrste. Najveća razlika je u boji, dok se mikrorazbore odlikuju velikim brojem tačaka na telu, eritromikron ima vertikalne pruge tamno plave boje, ponekad i crne. Širina i broj pruga značajno variraju u okviru vrste. Svi eritromikroni imaju u korenu repa jednu crnu tačku. Sva peraja sem grudnih mogu biti crvene boje, ali intenzitet boje nije kao kod mikrorazbora. Eritromikron nije riba za akvarijum sa mekom i kiselom vodom, odgovara im tvrdoća od 10-20 dH, pH vrednosti 7-8 i nešto hladnija voda sa temperaturom od 20-25 °C. Rastu maksimalno do 25mm i jatne su ribe po prirodi, dosta plahovite i sklone sakrivanju ako akvarijum nije dobro ubiljen, namešten sa dosta dekoracije koja će praviti senke u kojima će eritromikroni tražiti zaklon. Društvo krupnih riba im ne odgovara, čak i miroljubive vrste mogu ih plašiti i oduzimati hranu. U adekvatno nameštenom akvarijumu će se eritromikroni ubrzo opustiti i često se može videti kako se mužjaci šepure pred ženkama. Sve male vrste mogu se kombinovati sa eritromikronima, male tetre, druga sitna šaranska riba, pa čak i živorotke. Veoma brzo će prihvatiti različitu suvu hranu, njima je potrebna mala količina hrane i bitno je da ona bude kvalitetna. Hrane kao što su Tetra Pro Colour ili Sera San ističu im boje i čuvaju vitalnost. Mrest eritromikrona sličan je mrestu ostalih šaranskih vrsta, obavlja se u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige o ikri ili mladima. Ikra i mlade ribice su sitnije nego kod mikrorazbora, duže vremena ih treba hraniti infuzorijom. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu i jedan broj mlađi može preživeti kada je količina bilja u akvarijumu velika. Već nekoliko godina eritromikroni se uspešno mreste i kod nas, ribice su kojima je dovoljan i mali akvarijum, naša su preporuka svima koje interesuju mikro ribe, naročito onima kojima nije dostupna meka voda.

Plava neonka jedna je od omiljenih vrsta akvarijumskih ribica. Ova mala jatna ribica može se naseliti i u male akvarijume, nije zahtevna i pogodna je i za početnike u akvaristici. Potiče iz Južne Amerike, jugoistočnih delova Kolumbije, istočnih delova Perua i zapadnih delova Brazila. Široko je rasprostranjena i nalazimo je u malim vodotokovima sa tamnom ili bistrom vodom, dok je u glavnom toku reke nema. Karakteristična obojenost zbog koje je ova ribica omiljena među akvaristima posledica je života u tamnim vodama sa visokim sadržajem huminskih kiselina. Voda je siromašna mineralnim marterijama, skoro bez karbonata i kisela, a dno je često prekriveno granama i lišćem. Radi se o veoma prilagodljivoj vrsti koja će normalno razvijati i živeti u tvrđoj i alkalnijoj vodi, preporučuju se sledeće vrednosti: temperatura 21 – 28 °C, pH od 4.0 do 8.0, i tvrdoća do 220ppm. Plave neonke do izražaja dolaze tek u većem jatu, više od 10 ribica. Pogodne su za zajednički i biljni akvarijum i odgovara im društvo drugih mirnih riba. Prigušeno svetlo i tamna podloga ističu im boje, čine da se ribe osećaju sigurno i prirodno ponašaju. Plava linija po kojoj su poznate proteže se od oka do masnog peraja, a njena boja zavisi od kvaliteta svetla i ugla pod kojim se ribice posmatraju. Plave neonke ne svetle već reflektuju boju. Stomak im je beo, dok se crvena pruga proteže od sredine tela ka repu. Peraja nisu obojena. Vremenom su odgajeni i varijeteti koji se bojom razlikuju, ali nemaju popularnost divlje forme. Manje i vitkije ribice su mužjaci, a krupnije su ženke. U prirodi rastu do 3cm, a u akvarijumu do 4. Mogu se hraniti većinom komercijalnih suvih hrana kao što su Sera San, Vipan, Tetra Rubin i druge hrane. Mrest plavih neonki odvija se u mekoj i kiseloj vodi, slično kao i kod drugih tetri. Ikra i mlade ribice su fotosenzitivne i akvarijum treba zaštititi od svetla. U početku se hrane najsitnijom hranom, infuzorijom, a uskoro prihvataju i Artemiju. Iako veoma otporne na uslove sredine i na različite patogene, plava neonka može oboleti od neonske bolesti koju izaziva sporozoa. Bolest se karakteriše prisustvom mlečno-belog zamućenja u dubini mišića ribe. Tretman nije moguć i sve obolele primerke treba eliminisati. Pored neonki, mogu oboleti i Zebrice i Rodostomusi, druge vrste ne oboljevaju. Kao i druge ribice i plave neonke treba kupovati na proverenim mestima. U Akvarijum Artu možete kupiti mlade,zdrave i lepo obojene plave neonke iz domaćeg odgoja po pristupačnim cenama.

Tuneli i ćupovi za mrest ancitrusa kao i kupe za mrest skalara,diskusa i ostalih ciklida. Šaljem brzom poštom za porudžbine preko 1000 din., A za lično preuzimanje može i manji iznos. Vranje kontakt telefon +381 64 86 30 235. Količine ograničene.

Za ljubitelje gupi ribica i pratece akvarijumske ribice. Guppy red blonde Guppy neon blue Guppy dambo Pratece ribice: Corydorus paleatus Corydorus paleatus albino Corydorus aneus Ancitrus red Ancitrus albino Ancitrus black I kozice: Shrimp red cherry Prodaja na veliko i malo Kontakt Igor 0600841643 Mogućnost ličnog preuzimanja i dostavljanja (dogovor u zavisnosti od količine) Batočina

Mikrogeophagus ramirezi (Ramirez), sa razlogom je jedna od najomiljenijih vrsta ribica u akvarijumima domaćih akvarista koji su prihvatili drugi deo latinskog naziva kao domaći naziv za ovu ribu. U stranoj literaturi naziva se German Blue Ram (koloritni soj razvijen je u Nemačkoj), Butterfly cichlid, Dwarf butterfly cichlid ili jednostavno Ram. U prirodi žive u mirnim vodama pritoka reke Orinoko, koje protiču kroz delove Venecuele i Kolumbije. Tipična su „blackwater“ vrsta, žive u sporim toplim vodama sa malom količinom rastvorenih minerala i dosta tanina. Primerci odgajeni u akvarijumima bolje tolerišu tvrdu vodu, ali se i dalje za držanje ovih riba preporučuje meka voda tretirana tresetom, Sera Super Peat, kako bi se dobila blago kisela (pH 5.2-6.7) voda u kojoj su Ramirezi najvitalniji i imaju najlepše boje. Odgovaraju im temperature 25.5-29.5 °C. Nagle promene uslova im ne odgovarajuju, kao i povečan sadržaj azotnih jedinjenja, jer postaju osetljivi i lako se razboljevaju. U akvarijumu rastu do 6cm, dok u divljini to bude i do 10cm. Ženke su od mužjaka manje rastom i slabije obojene. Bogatstvo boja na ovim ribama može se porediti sa šarenilom koralnog grebena, jer boja pojedinih sojeva znatno varira. Polni dimorfizam kod ovih ribica jasno je izražen, pored razlike u veličini, kod mužjaka su boje izraženije, leđno peraje je izvučeno u špic, a prvih par žbica su duže od ostalih. Ženke imaju stomak ljubičaste boje, a boja postaje izraženija kad su spremne za mrest. Na crnim ocelama javljaju se bele tačke kojih nikad nema kod mužjaka. Izuzetno su teritorijalna vrsta i čarke su im svakodnevica, u ovim sukobima retko dolazi do povreda, iako oba pola učestvuju u rapravama. Mreste se često i u zajedničkom akvarijumu, a za mrest biraju ravnu površinu (kamen, panj, list), ili kopaju rupu u podlozi. Monogamni su i par ovih ribica zajednički se brine o ikri i potomstvu. Iako su požrtvovani roditelji, u prisustvu drugih riba mrest retko uspeva. Za čuvanje jednog para ovih riba dovoljan je akvarijum 40-50 litara, a u većim akvarijumima može se čuvati i grupa u kojoj ima više ženki nego mužjaka. Mogu se hraniti kvalitetnom suvom hranom kao što je Tetra Pro Colour, Tetra Rubin ili Sera GVG mix, a rado jedu i živu hranu. Ovim temperamentnim i veoma energičnim ribicama životni vek je 2-3 godine, često i manje jer se drže u neadekvatnim uslovima. Selekcijom su dobijeni varijeteti sa dugim perajima, ksantorični oblici i poslednja novina Plavi (Electric blue) Ramirez.

Kraljevska neonka je verovatno najzastupljenija ribica u akvarijumima kako domaćih, tako i svetskih akvarista. Popularnost ove male jatne ribice ne jenjava skoro čitav vek, dok se interesovanje za većinu drugih vrsta vremenom menja. Ovu vrstu je 1956 godine detaljno opisao poznati ihtiolog Leonard Peter Šulc i nazvao je u čast drugog poznatog ihtiologa i izdavača Herberta R. Axelroda (TFH-tropical fish hobbist, poznati Axelrodov Atlas). Često se naziva i Kardinal neonka ili Crvena neonka. Ove male i jatne ribe naseljavaju slivove reka Rio Negro i Orinoko, manje populacije nalaze se i u drugim rekama. Kraljevsku neonku nalazimo u malim pritokama, u plitkim potocima i plavljenim područjima sa sporim tokom vode. Takve vode su praktično bez karbonata, sa malo mineralnih materija i visokom koncentracijom huninskih kiselina koje boje vodu. Baš zbog života u ovim tamnim vodama kraljevska neonka ima reflektivnu (iridescentnu) plavu liniju. Trbušni, donji deo tela je jarko crvene boje (kao odora kardinala, odatle naziv Kardinal tetra). Celom dužinom tela se proteže plava linija, čija boja se menja u zavisnosti od ugla gledanja, sve od indigo plave pa do tirkizne boje. Ovu karakterističnu boju proizvode reflektivni kristali guanina, tako da boja ovih ribica zavisi od kvalitetnog izvora svetla, naša preporuka su Arcadia i juwel. Oba pola su podjednako obojena i polovi se mogu razlikovati samo po veličini i obliku riba, mužjaci su manji i vitkiji, dok su ženke krupnije i kada su polno zrele pune ikre, što se vidi po većem stomaku. U akvarijumu rastu krupnije nego u prirodi i dostižu veličinu od 4cm. Iako u prirodi žive isključivo u „blackwater“ staništima, karakterističnim po mekoj i kiseloj vodi, ove ribice su izuzetno prilagodljive na različite uslove i bez problema se mogu čuvati u tvrđoj i alkalnijoj sredini. Odgovara im nešto toplija voda, 23 – 29 °C, pH do 8, i tvrdoća do 220ppm. Primerci koji dolaze iz divljine nisu tako prilagodljivi. U prirodi su mikropredatori, a u akvarijumu prihvataju suvu hranu kao što je Sera gvg mix, Tetra Pro Colour ili Tetra rubin. Ovo su jatne ribe i treba ih naseljavati u većem broju, bar desetak primeraka. Što je jato veće prizor je impresivniji, a naročito atraktivno izgledaju jata sa više stotina ribica. Miroljubive su i treba ih kombinovati sa ribama sličnim po temperamentu i veličini, a sa krupnijim ribama samo kada su baš mirne vrste u pitanju. Neonke se najbolje osećaju u biljnim akvarijumima sa ostavljenim prostorom za plivanje, tamnijom podlogom i prigušenim svetlom-plivajućim biljkama na površini. Mrest kraljevske neonke predstavlja izazov čak i iskusnim akvaristima, veoma je bitno da se imitiraju prirodni uslovi kako bi došlo do uspešnog razvoja ikre i mlađi, koji su fotosenzitivni (čak i umerena svetlost štetna je po razvoj). U akvarijumskim uslovima kraljevska neonka živi do pet godina. Ove ribice ne mogu oboleti od „neonske bolesti“ kao Plava neonka. U Akvarijum Artu možete kupiti mlade i zdrave ribice proverenog kvaliteta, iz domaćeg odgoja.