Tvrdi povez. U odličnom stanju.

Tvrdi povez.

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Papirni omot je oštećen

LONG WAY DOWN ewan McGregor Charley Boorman Str 340 povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Putopis po Africi

Izdavač: Magnet, Beograd Prevod: Iva Topalović Povez: broširan Broj strana: 260 Ilustrovano. Žućkaste flekice uglavnom na marginama strana (nešto izraženije na potkoričnim stranicama). Pečatirana, listovi požuteli, lepo očuvana. „U trpezariji moje bake nalazila se jedna vitrina, a u vitrini parče kože. Bio je to tek komadić, ali debeo i grub, s pramenjem oštrih, crvenkastih dlaka. Zarđala pribadača držala ga je na kartonu. Pored je nešto pisalo izbledelim crnim mastilom, ali ja tada još nisam znao da čitam. ’Šta je to?’ ’Parče brontosaurusa.’“ Ovaj čuveni i čudesni putopis-roman Brusa Četvina počinje pričom o brontosaurusu, ali neočekivano vodi u južnoameričke pampase, među evropske iseljenike, Indijance, odmetnike od zakona; u revolucije i krize našeg doba; u davna vremena moreplovaca i naučnika. Jedinstvenom lepotom svoga pripovedanja, Brus Četvin vas vodi na prvo od svojih putovanja – u Patagoniju. Čisto zadovoljstvo – puno događaja, anegdota i najneverovatnijih mogućih podataka. Četvin je ostvario želju svih pravih putnika: da nađu kraj koji je udaljen i retko posećen, poput nekakve zemlje iz legendi... Neuobičajena knjiga u kakvoj se naveliko uživa. (K-59)

El Condor Pasa Velika južnoamerička avantura Slobodan Momčilović Putopis autora kroz Peru, Boliviju, Čile, Argentinu i Urugvaj, bogato ilustrovana fotografijama sa putovanja. Knjiga je kao nova... izdavač Altera 2014 god. mek povez, 189 str., format 13.5cm x 20cm tiraž 1000 kom. Južna Amerika Peru Bolivija Čile Argentina Urugvaj putopis turistički vodič putovanje latinska amerika

Naziv: A day in Venice, practical guide with plan of monuments Autor: Edoardo Bonechi Godina izdanja: 1973 Izdavač: Bonechi guides, Italija Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Opis: ISTORIJSKA POZADINA FORMIRANJE GRADA: Pre svega ime. Zašto Venecija? Poreklo ovog imena seže u vreme kada se u venecijanskim ravnicama naselilo indoevropsko stanovništvo drugačije od italskog. To se dogodilo u drugom milenijumu pre nove ere, i, vrlo verovatno, ovo stanovništvo je došlo iz Ilirije. Ovi ljudi su potčinili Euganeje, osnovali Vićencu, Trevizo, Padovu, Este, Beluno i druge gradove. U prvom veku p.n.e. ovi gradovi su latinizovani rimskim osvajanjem, a od tog perioda narod se naziva Mlečanima. Reč Venecijanci, il zaista indoevropskog porekla, poprimila bi značenje `plemići`; ako je, pak, praindoevropski, njegovo značenje bi bilo stranci >> ili << pridošlice ». Za pretpostaviti je, dakle, da je od pridošlica nastao ord Mlečani, a od Mlečana do Venecije razlika je očigledna. Rast Venecije predstavlja veoma složen proces koji se odvijao kroz mnoge vekove. Jezgro grada odvijalo se u zoni Rialta. Izgrađeni su kanali, a zemlja dobijena od njih korišćena je za podizanje i ojačavanje fabrikovanog prostora. Tako je nastao Veliki kanal i brojni potoci (rii) grada koji danas povezuju preko 118 malih ostrva preko više od 400 mostova. Ova ostrva su ojačana tesnim rasporedom stabala na kojima su izgrađeni temelji kuća i palata. Urbani konglomerat od zapada ka istoku dugačak je 4260 metara, a od severa ka jugu širok 2790 metara. Prostire se na površini od 7.062 kvadratna kilometra. Obim grada, uključujući ostrva Pomorske stanice, Svetog Đorđa, Svete Jelene i Đudeke, iznosi 13.700 kilometara. Zbog svoje topografske konfiguracije, Venecija se posetiocu čini kao grad snova, koji izvire iz blistavih i sjajnih voda koje svake sezone otkrivaju drugačiji jezik kroz svoje beskrajne zasluge: istorijska mesta, prirodne lepote, umetnost, tradicionalno gostoprimstvo i ljubaznost njegovi ljudi doprinose jedinstvenosti ovog grada. Veoma poznati Veliki kanal, ili Kanalaco, kako ga zovu domoroci, sa svojim čudesnim nizom prelepih palata i živopisnih kuća, glavna je arterija grada. Oblikovan je kao „S“ okrenut naopako, dugačak je 3.8000 metara, a na nekim mestima širok 30, au drugim 70 metara; dubina mu je od pet do pet i po metara. Kanal deli grad na dva dela i uliva se u veći kanal Svetog Marka u čijim vodama sija impozantna Kneževska palata. Ova velika arterija, kroz tri mosta (onaj na železničkoj stanici, onaj u Rialtu i onaj na Akademiji) i četrdeset pet potoka koji se ulivaju u nju, omogućavaju laku komunikaciju sa svim sestijerima (zonama) grada. Karakteristični `rii` ili `rielli` široki su oko četiri do pet metara i mogu ih koristiti samo gondole. Pored ovih «rii» su putevi. često mali i uvrnuti, koji se nazivaju «kali». Oni vode u otvorene prostore koji se nazivaju „campi“ ako je površina prilično velika, i „campielli“ ako je malih dimenzija. «rii» takođe može da vodi u «kortis, tako nazvan zbog njihovih ćorsokaka. Nazivi sestiera na koje je grad podeljen su: Sveti Marko, Kastelo, Kanaređo, Sveti Kroče, Sveti Pavle...

AUTOR: Jelena i Srboljub Kojadinović NASLOV: Sedam godina za tri okeana IZDAVAC: autorsko izdanje GODINA: 1989. POVEZ: mek (KB:165)

Knjiga je solidno očuvana,na početku po ivici i kraju par listova imaju fleku od kontakta s vodom.Po negde podvlačen tekst. Upotrebljiva za čitanje. K203

Moma Dimić : PESNIK I ZEMLJOTRES - Viđenja i putovanja, Gradina Niš 1978, str. 360. Putopisi; Reportaže; Priče. Očuvanost 4-. Момчило Мома Димић (Београд, 28. фебруар 1944 — Београд 8. јун 2008.), српски књижевник, песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије. Најпознатији је по роману `Живео живот Тола Манојловић`, претвореном у популарну позоришну представу и ТВ драму. Рођен је 1944. у Миријеву, тада селу у близини Београда. На београдском Филозофском факултету је дипломирао 1968, у време студентских протеста. Још 1966. је написао свој најчувенији роман, „Живео живот Тола Манојловић“, преточен у драму која је две године касније играна и у Лондону, а потом је снимљен и филм. Драма је у београдском Атељеу 212 имала преко 400 представа, са Петром Краљем у главној улози. Путовао је широм света (помиње се да је посетио 250 светских градова) и спријатељио се са бројним познатим писцима: Ференц Јухас, Томас Транстремер, Владимир Војновић, Булат Окуџава, Едуард Лимонов, Антонио Порпета итд. Умро је после краће и тешке болести и сахрањен у родном Миријеву, о којем је једном приликом рекао да „није лошије од не-знам-каквих метропола”. Димић је заступљен у многим домаћим и страним антологијама српске поезије и прозе. Његове књиге преведене су на десет језика. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за књижевност и преводилаштво.

Ogist Buvrej : IZ GRENOBLA U SRBIJU SA GRADSKIM PEVAČKIM DRUŠTVOM - Utisci sa putovanja , Бувреј, Огист = Bouvreuil, Auguste [превод са француског Александар Обрадовић ] ; предговор Петар Декић Impressions de voyage de Grenoble en Serbie avec l`Orphéon municipal de Grenoble Jezik srpski, francuski Смедеревска Паланка : Народни музеј у Смедеревској Паланци ; = Smederevska Palanka : Musée national de Smederevska Palanka, 2020 (Смедеревска Паланка : Старпринт= Smederevska Palanka Starprint) Fizički opis 116 стр. : илустр. ; 21 cm Napomene На спор. насл. стр.: De Grenoble en Serbie avec l`Orpheon municipal de Grenoble : impressions de voyage / par Auguste Bouvreuil Упоредо срп. текст и франц. изворник Предговор: стр. 5-7. Градско певачко друштво (Гренобл) -- Смедеревска Паланка -- 1926 Očuvanost 4.

U potrazi za staklenim gradom / Željko Malnar, Borna Bebek Prvo izdanje. Zagreb 1986. Mek povez, ilustrovano, 189 strana + strane sa fotografijama. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. `Imena autora dovoljno su prisutna i poznata u dijelu naše i svjetske kulturne javnosti pa ih ne treba predstavljati ni pojedinačno ni zajedno jer su već zacrtali vlastiti trag. Stakleni grad istovremeno je putopis, antropološka rasprava, utopija, komparatističko—filozofska studija, ali i tekst koji se čita u jednom dahu. Ovakvo djelo ne nastaje slučajno.` Jure Kaštelan

PAVEL BREŽNIK U SENCI OBLAKODERA Izdavač - Geca Kon, Beograd Godina - 1931 200 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima potpis prethodnog vlasnika na prvoj stranici teksta, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Između Evrope i Amerike Vertikalne i horizontalne šetnje po Njujorku U vrtlogu amerikanske velike varoši Podzemni Njujork U poseti kod Mihajla Pupina Uošingten, prestonica koja nije prestonica Šetanje kroz D. C. Ričmond, biser Virdžinije Nju-Orlinz, amerikanski Pariz na Misisipi Kroz Lujzijanu i Teksas Denver, prestonica Koloreda Solt Lejk Siti, `novi Jerusalim svetaca Strašnog Suda` Kalifornija, raj večitoga proleća Carstvo Crvenih Šuma Borba oko severozapadnog ugla Unije U divnoj zemlji nacionalnih parkova Od Šikaga do Nijagare Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ouředník

pečat 67, 370

NEKROLOG JEDNOJ ČARŠIJI - Zuko Džumhur Biblioteka Sjećanje 2002 god, 124 str, meki povez. “Nekrolog jednoj čaršiji” najpoznatije je djelo bosanskog pisca Zuke Džumhura. Prvi put objavljeno je 1958. godine. Ovo je ujedno i prva knjiga putopisa koju je Zuko Džumhur objavio. Predgovor ove knjige napisao je nobelovac Ivo Andrić, a sam Džumhura osobno je za ovu knjigu ilustrirao crteže, budući da je sam radio i kao slikar. Knjiga predstavlja zbirku kratkih reportaža ili priča, a svaka od njih predstavlja jednu cjelinu. Istovremeno, priče su na neki način i povezane. U knjizi ima ukupno četrnaest kratkih priča. Pisac u njima vrlo slikovito i maštovito opisuje svoje putovanje. Sve priče imaju neobične završetke. Zuko je ovom knjigom pomaknuo granice bosanskog putopisa i postavio nove standarde pisanja. U uvodnoj i završnoj priči piše o bosanskim prostorima. Djelo je postalo prepoznatljivo po rečenici: “Samo se slike dugo pamte, a riječi već sutradan promijene svoj red”. Ta rečenica upotrijebljena je u priči “Osveta mrtvih sultana”. Način na koji je Džumhura napisao ovu knjigu posve je originalan. Nitko prije njega nije tako slikovito opisivao svoje putovanje. Čitajući ovaj putopis, čitatelji mogu da razumiju točno kako se pisac osjećao u određenim trenucima svog putovanja; njegovim očima mogu vidjeti kako je izgledalo određeno mjesto. Autor opisuje različita mjesta, situacije i ljude, s tim da likovi u njegovom djelu ne razgovaraju, pa tamo uopće nema dijaloga. Pisac isprepliće povijest i sadašnjost opisujući mjesto u kojem se trenutno nalazi, povezujući ga s likovima koji su nekada na njemu živjeli i tamo ostavili svoj trag. Nekada su to likovi iz svakodnevnog života, a nekada vrlo utjecajne osobe. Najveći dojam na pisca ostavljaju mjesta povezana raznim religijama. Iako je Džumhura bio pripadnik islama, u knjizi nije pridavao ništa manje značaja ni ostalim religijama. Naprotiv, gotovo svi vjerski objekti na njega su ostavili mnogo traga. Bio je fasciniran poviješću i nastankom tih objekata. Uživao je otkrivati svijet koji je njemu do tada bio nepoznanica, mada je najveće i najsnažnije osjećaje vezao za putovanje njegovom rodnom domovinom, Bosnom i Hercegovinom. U ovoj knjizi posebno su upečatljivi detalji s putovanja. Stoga je ovaj pisac i nazvan majstorom detalja. Ti detalji opisani u Džumhurovim putopisima vezani su za ljude, odnose među ljudima, objekte i prostor u kojem se nalazi. Upravo se zato putopis nakon ove knjige više nije mogao gledati istim očima. Prije Džumhura putopisi su izgledali kao putovanja koja opisuje neki znatiželjni putnik, a Džumhur nije bio znatiželjan, on je u svoja djela unosio najraznovrsnije osjećaje; proširio je pravila kako jedan putopis treba izgledati i pokazao kako se putopis može vrhunski dočarati prekrasnim slikama.

Oldos Haksli ZAJEDLJIVI PILAT Dnevnik jednog putovanja, `Prosveta`, Beograd 1954. godine, TVRD povez, ilustrovano, ĆIRILICA, strana 233. ODLIČNO OČUVANO SADRŽAJ: Indija i Burma Malaja Pacifik Amerika

SA SLIKE

Stanislav Vinaver: BEČ: STAKLENA BAŠTA NA DUNAVU, Narodna knjiga/Alfa 1999, str. 93. Vinaverska putopisna čarolija - jezičko-imaginativno putešestvije kroz Beč ali sa neobičnom kritičkom oštrinom prema istorijskim dešavanjima s početka veka. Očuvanost 4.

OD ANDjELA DO KAPETANA BRODA KAPETAN Radivoj Cicović Str 808 Povez tvrd veliki format Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Recni vukovi, plovidba Dunavom

Đorđe Radenković: DŽUNGLE I LJUBAVI AZIJE, Slovo ljubve 1971, str. 255. Putopisi; Azija. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Đorđe Radenković (Mostar, 18. IV 1922 – Donji Stoliv, Kotor, 12. XII 1993), predsednik od 17. V 1969. do 5. VI 1971. Gimnaziju učio u Zaječaru, Nišu i Beogradu. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu. Novinar Mladog borca (1945–1949), spoljnopolitički urenik Glasa (1949–1951), u obnovljenom NIN-u (1951) spoljnopolitički urednik, a zatim glavi urednik (1957–1963. i 1968–1970). Specijalni izveštač sa indijsko-pakistanskog (1965) i izraelsko–arapskog ratišta (1967). Spoljnopolitički komentator i dopisnik Politike iz Španije, Indije i Kine (1970–1985). Objavio više knjiga i brošura („Koreja”, „Nemačka”, „Veliko pitanje Evrope”, „Problemi današnje Francuske”, „Kina Mao Ce Tunga”), među kojima su posebno zapaženi „Portreti našeg vremena”, u čije su četiri knjige studiozno obrađene najznačajnije ličnosti svetske političke scene druge polovine dvadesetog veka. Dobitnik nagrada Udruženja novinara Srbije „Veselin Masleša” (1954. i 1955) i „Svetozar Marković” (1970) i nagrade Saveza novinara Jugoslavije za životno delo „Moša Pijade” (1987).

Poslednji zadatak jednog nastavnika: otkrivanje najvažnijih lekcija života. Zasnovana na najomiljenijoj lekciji voljenog profesora, Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno? David Menaš je živeo za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu. Kad je nakon šestogodišnje borbe s rakom mozga izgubio sposobnost da i nadalje predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom: iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište. Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

„Napetost i čarobna mesta po svetu; zvuči kao odlično putovanje iz fotelje.“ – Literary Journal Četrnaestog novembra 1889. godine mlada reporterka Vorlda, novina Džozefa Pulicera, krenula je parobrodom iz Njujorka u pohod da obori rekord najbržeg obilaska sveta. Istog dana iz Njujorka – mada u suprotnom smeru i vozom – pošla je mlada novinarka časopisa Kosmopoliten Elizabet Bizland. I jedna i druga su rešene da nadmaše Fileasa Foga, junaka romana Žila Verna, i obiđu Zemljinu kuglu za manje od osamdeset dana. Ta dramatična trka na stazi od skoro četrdeset pet hiljada kilometara privukla je pažnju čitave nacije i zauvek promenila živote takmičarki. Njih dve su bile jedna drugoj sušta suprotnost. Neli Blaj je bila borbena, odlučna, ambiciozna reporterka iz pensilvanijske rudarske oblasti, koja je tragala za najsenzacionalnijim vestima i pritom, često pod izmišljenim identitetom, obelodanjivala društvene nepravde. Otmena i elegantna Elizabet Bizland, rođena u aristokratskoj južnjačkoj porodici, više je volela romane i poeziju od novina a smatrana je za najlepšu ženu velegradskog novinarstva. Obe žene pak bile su nadareni pisci i ostvarile su uspešne karijere u veoma ambicioznom svetu novinarstva kojim su vladali muškarci. Knjiga Osamdeset dana oživljava te dve žene pionire u trci s vremenom, uvek svesne da i najmanje kašnjenje može dovesti do poraza. Osamdeset dana, živi opis trke, od mahnitog početka do izluđujuće žurbe pred kraj, predstavlja istorijski dokument u čijoj srži je veliki avanturistički roman. „Dvostruka priča o pustolovinama dve mlade novinarke u trci protiv vremena, bogata i puna pojedinosti.“ – Kirkus Reviews „Kakva priča! Kakva izuzetna istorijska pustolovina!“ – Amanda Forman, pisac knjige Zapaljeni svet

Putešestvije po Evropi „Italijani parkiraju onako kako bih parkirao ja kad bih prosuo bokal hlorovodonične kiseline sebi u krilo.“ „Najbolje što se može rećI za norvešku televiziju jeste da nudi ugođaj kome, ali bez prateće brige i nelagodnosti.“ „Sporazumom o primirju trebalo je od Nemaca zahtevati da svoje harmonike polože zajedno s oružjem.“ Kao i brojni drugi pripadnici njegove generacije, i Bil Brajson je početkom sedamdesetih proputovao Evropu s rancem na leđima, u potrazi za prosvetljenjem, pivom i ženama. Dvadeset godina kasnije odlučuje da se uputi tragom svoje zlatne mladosti, natovaren mapama i starom odećom i obogaćen britkim humorom. Plod ovog putovanja je Ni ovde, ni tamo, zabavno, bespoštedno lucidno i grohotno smešno hodočašće od zamrznutih bespuća Skandinavije do uzavrele gungule Istanbula, s usputnim stanicama u brojnim evropskim prestonicama i varošicama – brutalno iskren i duhovit pogled iz turističke perspektive na Stari kontinent po Brajsonu. „Brajson je zanosno provokativan... istovremeno tako duhovit i iskren da zaslužuje ako ne da mu se oprosti, a ono makar da mu se progleda kroz prste zbog toga što je mnogima stao na žulj.“ Booklist „Neviđeno smešno... ova knjiga je čudo.“ Madmoiselle

Avanture u novoj Rusiji. U novoj Rusiji čak je i diktatura rijaliti šou. Putovanje u bleštavo, nadrealno srce Rusije dvadeset prvog veka: u život Anđela pakla ubeđenih da su mesije, profesionalnih ubica umetničke duše, nekadašnjih nekonvencionalnih pozorišnih reditelja koji danas povlače konce u Kremlju, sekti koje vrbuju supermodele, postmodernih diktatora i oligarha revolucionara. Taj svet u kojem sve pršti od novog novca i nove moći menja se toliko brzo da potire svaki osećaj stvarnosti; život se u njemu doživljava kao zahuktali, glamurozni maskenbal gde se identitet lako menja, jednako kao što su promenljive i sve vrednosti. On je dom novom obliku autoritarizma, daleko suptilnijem od onih kakve znamo iz dvadesetog veka, čije naglo širenje predstavlja izazov za svetski poredak. Ništa nije istina i sve je moguće je izuzetna knjiga – snažna i zabavna koliko i uznemirujuća – koja predstavlja uzbudljivu vožnju kroz politički i moralni vacuum savremene Rusije. „Neverovatno zanimljiva priča o stvaranju Putinove Rusije.“ The Guardian „Provokativna, iskrena knjiga… Pomerancev spada u napronicljivije, najmaštovitije i najzabavnije komentatore koji danas pišu o Rusiji, a njegova knjiga je, umnogome poput same te zemlje, zavodljiva i zastrašujuća u istoj meri.“ The Times „Napisana tako iskričavim i tečnim stilom da na stranicama ostaju ’uši’ zbog nestrpljivosti s kojom ih okrećete, ova knjiga je poput lude, uzbudljive vožnje na rolerkosteru.“ Daily Express „Dinamična slika nove ruske elite. Ne propustite!“ Mail on Sunday