„Nora Efron ima sjajnu sposobnost da zvuči kao vaša najbolja drugarica.“ – New York Times Ima svakakvih knjiga za starije žene. One su, koliko mogu da primetim, pune optimizma i otrcanih fraza i beseda o tome kako je život prijatan nakon što se oslobodite svih dosadnih obaveza oko dece, menstruacije, i u nekim slučajevima, punog radnog vremena. Mislim da su te knjige potpuno beskorisne, baš kao što su i one koje sam nekad čitala o menopauzi. Zašto ljudi pišu knjige u kojima se kaže da je bolje biti stariji nego mlađi? Nije bolje. Razoružavajućim tonom koji vam odmah postane blizak i podvuče se pod kožu, duhovito i sa dozom samoironije, Nora Efron beleži crtice o opsesivnom kuvanju, životu u velikom gradu i roditeljstvu. Iskreno, dirljivo i istinito, ova zbirka kolumni svedoči o tome da smo sve u istom sosu, gde god da živimo i čime god da se bavimo. Smejaćete se naglas i klimati glavom jer ćete se nesumnjivo prepoznati u ovim urnebesnim ispovestima žene koja savesno ispunjava sve svoje uloge – majke, pisca, ćerke, zakupca stana u koji je zaljubljena – i glasno nas podseća da nikada ne potcenjujemo svoju mladost i lepotu. Od autorke scenarija za filmove Besani u Sijetlu, Kad je Hari sreo Sali i Oženih se vešticom, ova knjiga se od trenutka pojavljivanja momentalno našla na prvom mestu liste bestselera New York Timesa i postala nacionalni bestseler i omiljena knjiga čitateljkama širom sveta. „Inteligentno podrugljivo i fantastično zabavno.“ – Washington Post Book World „Žene koje imaju prvu boru na licu već će na osnovu naslova shvatiti o čemu je ovde reč.“ – Los Angeles Times „Ovu knjigu uvek kupujem u dva primerka: prvi poklonim drugaricama za rođendan, a drugi da utvrde gradivo.“ – Doli Olderton

„Oni koji žele da upoznaju Ludog Konja onako kako ga znaju Lakote neće pronaći bolju priču od Maršalove.“ – San Francisco Chronicle Kao legendarni ratni vođa na čelu Lakota, starosedelačkog naroda koji su neprijatelji zvali pogrdnim imenom Sijuksi, Ludi Konj jedna je od legendarnih ličnosti američkog Zapada. Iako se njegovom liku dive već više od jednog i po veka, Ludi Konj do sada nije bio dovoljno zastupljen u istorijskim izvorima. Na bojnom polju, kao ratni poglavica, naneo je težak poraz Kasterovom Sedmom konjičkom puku i bacio američku vojsku na kolena, ali tek danas, zahvaljujući čuvenom istoričaru Džozefu Maršalu, konačno imamo priliku da upoznamo Ludog Konja onako kako su ga znali njegovi saplemenici, Lakota Indijanci. Na osnovu temeljnih istraživanja i bogatog usmenog predanja s kojim je šira javnost retko u prilici da se upozna, Maršal – i sâm pripadnik naroda Lakota – slika živopisan portret tog čoveka, vremena u kome je živeo i njegovog nasleđa. Od moćne vizije koja ga je podstakla na borbu do žene koju je voleo ali izgubio, od prvih koraka „svetlokosog“, kako su ga još zvali, do sramne izdaje njegovih ubica, ovo je uzbudljiva priča koja slavi jednu kulturu, mukotrpan život i nezaboravnog heroja koji ostaje legenda u duhu starosedelaca severnoameričkog kontinenta. „Maršalov izuzetno poetičan i sveobuhvatan letopis predstavlja nam novi žanr američke istorije... Izuzetno delo.“ – Piter Nabokov

Klasik političke filozofije Pošto, dakle, vladalac treba da dobro podražava životinju, on mora znati da se uvuče u kožu i lisice i lava, jer lav ne ume da izbegne zamku, a lisica ne može da se odbrani od vuka. Treba, dakle, biti lisica pa poznavati zamke i lav pa plašiti vukove. Onaj ko ume da bude samo lav, ne poznaje svoj zanat. Stoga mudar vladalac ne treba da bude od reči kad mu to ne ide u račun i kad se promene okolnosti u kojima je dao reč. Vladalac se smatra jednim od prvih dela moderne političke filozofije, koje je oštro raskinulo sa dominantnim doktrinama o politici i etici. U kontekstu razjedinjene Italije XVI veka, podeljene kako među moćnim plemićkim porodicama tako i među velikim stranim kraljevstvima koja su vladala njenim delovima, Makijaveli sastavlja jedinstven traktat o uslovima konstituisanja italijanskog nacionalnog jedinstva. Po njegovom shvatanju, idealni vladalac je istovremeno hrabar ratnik, lukav političar, dorastao politici koja instrumentalizuje moral i religiju. Stoga je ovo delo izazvalo burnu reakciju savremenika, naročito crkve, a Makijavelijevo ime je ostalo sinonim za beskrupuloznu i pritvornu politiku dominacije koja se drži načela da cilj opravdava sredstva. Iz konciznog pogovora Jugane Stojanović čitalac otkriva da je inače trezveni i hladni firentinski sekretar bio strasni rodoljub radikalnih ideja, što doprinosi objektivnom sagledavanju njegove političke misli. „Na velikom raskršću istorije, kada se odlučno odbacuje srednjovekovno metafizičko učenje i usvajaju empirički metodi razmišljanja, zasnovani na racionalnim, naučnim principima, Makijavelijevo delo se javlja kao fascinantno svedočanstvo razlaza između mita i realnosti, između vere i sumnje.“ – Jugana Stojanović

„Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.“ Novo dopunjeno izdanje sa 23 neispričane priče i uvodnim tekstom Marine Vujčić. „Preda mnom je bilo nešto drukčije od svega što sam dotad pročitala. Nije roman, nije autobiografija, nije drama, nisu memoari, nije leksikon, nije poezija, nije scenarij, nije zbirka priča – a opet je sve to. Jedinstven način na koji je Rajko Grlić pišući pronalazio dodirne točke filma i života, kombinirajući nepredvidivu dramaturgiju stvarnosti s fikcijom potencijalnih filmova, učinio ga je pripovjedačem koji je, nakon toliko filmova koji su obilježili hrvatsku kinematografiju, ovaj put ʼizrežiraoʼ sjajnu knjigu. Bila je to knjiga vrijedna na mnogo razina: i kao sjajna proza koja se čita kao napeta fikcija čak i kad je u pitanju autentična faktografija, i kao autobiografija čovjeka koji je itekako zadužio hrvatsku kulturu, i kao dokument vremena nekoliko generacija koje nas se tiču, i kao filmski leksikon koji sugerira da prave filmske i prozne priče ne treba tražiti dalje od života samog.“ – Iz Uvoda Marine Vujčić

NAPOMENE I IZVORE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Vrhunska analiza jedne od najstrašnijih bitaka u istoriji sveta.“ – Irish Times Entoni Bivor, jedan od najpoznatijih vojnih istoričara današnjice, donosi nam napetu priču o konačnom sukobu Crvene armije i nacističkih snaga ispripovedanu većinom iz ugla običnih vojnika i građana. Koristivši u potpunosti pristup donedavno zapečaćenim sovjetskim arhivima, kao i nemačke, američke, britanske, francuske i švedske izvore, Bivor je rekonstruisao različita iskustva miliona ljudi zahvaćenih samrtnim ropcem Trećeg rajha. Berlin: Pad 1945. prikazuje ne samo surovost i očajanje grada pod opsadom nego i retke trenutke krajnje humanosti i herojstva. Ova knjiga sadrži takođe i nova otkrića o motivima koji su naveli Staljina na užurbani napad na grad. Knjiga će sigurno privući sve čitaoce zainteresovane za vojnu istoriju i Drugi svetski rat, a obrađuje temu na način koji u dogledno vreme neće biti nadmašen. „Bivor je stvorio sablasne slike poslednjih ratnih dana.“ – New York Times Book Review „Priča natopljena dramom i krvlju, herojstvom i kukavičlukom, odanošću i izdajom.“ – Washington Post „Neodoljiv način pripovedanja o događajima toliko strašnim da i posle mnogo decenija izazivaju čuđenje i strahopoštovanje.“ – Observer „Upečatljivo delo u kojem je vojničko shvatanje stvarnosti rata združeno s romanopiščevim okom za simbolične i emotivne pojedinosti.“ – Orlando Fajdžis, Sunday Times

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima. U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima. Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture. Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.

Žena u meni je hrabra i neobično potresna priča o slobodi, slavi, majčinstvu, preživljavanju, veri i nadi. U junu 2021. godine ceo svet je slušao obraćanje Britni Spirs sudu. Kada je konačno progovorila i iznela istinu, neosporno je ostavila dubok utisak i time promenila svoj život i živote bezbroj drugih ljudi. U knjizi Žena u meni ona prvi put iznosi pojedinosti o neverovatnom putu koji je prevalila – i snazi koja leži u srži ličnosti jedne od najvećih zvezda u istoriji pop muzike. Revolucionarna autobiografija, neobično iskreno i duhovito napisana, predočava nam večnu moć muzike i ljubavi – i pokazuje koliko je važno da jedna žena konačno ispriča sopstvenu priču onako kako sama želi. „U ovim memoarima očiglednije je nego ikada ranije koliko je Britni Spirs snažna osoba.“ – New York Times „Moćno.“ – Los Angeles Times „Potresno.“ – Time „Knjiga svedoči o suštinskoj snazi njenog duha, koji naprosto zrači iz ovih stranica.“ – Telegraph

„Izvanredna istorija prve supersile drevnog sveta.“ – All About History Veliki kraljevi Persije vladali su najvećim carstvom antike koje se prostiralo od Libije do stepa Azije i od Etiopije do Pakistana. U srcu tog carstva nalazio se Persepolis, bajkoviti grad-palata, u kojem su Ahemenidi imali dvor neuporedive raskoši. Tu su Kir Veliki, Darije, Kserks i njihovi naslednici donosili zakone, dizali vojske i vladali ogromnim carstvom. Ali tu su se Ahemenidi međusobno borili za vlast, supruge i naložnice kovale zavere da bi dovele svoje sinove na presto, a evnusi i dvorani se nadmetali radi uticaja i prestiža. Naši pojmovi o Persijskom carstvu tradicionalno potiču iz istorija koje su pisali Grci, kao što je Herodot – pa je tako već vekovima naš pogled na njega izvitoperen drevnim političkim i kulturnim agendama. Profesor Levelin-Džouns se, međutim, poziva na originalne ahemenidske izvore, među kojima su natpisi iz tog vremena, njihova umetnost i najnovija arheološka otkrića, i tako stvara autentičnu, persijsku verziju, te izvanredne prve velike antičke imperije – Doba velikih vladara. „Impresivno. Levelin-Džouns stručno osvetljava decentralizovanu, multikulturnu prirodu carstva Ahemenida.“ – Publishers Marketplace „Izvrsna, relevantna i neodoljiva, sveža istorija velikih kraljeva Persije, mešavina bujnog pripovedanja i izvanredne učenosti gorljivo oživljava svet iz doba Ahemenida.“ – Sajmon Sibag Montefjore „Ova knjiga nam donosi izvorni drevni glas Persije, prikazujući svu briljantnost i složenost ahemenidskog carstva.“ – Wall Street Journal

„Knjiga otkrovenja. Čitajući ove priče, ne znaš da li si pozvan u njegov um ili u njegovu dušu.“ – Raj Loriga „Ovo je nešto poput fragmentarne autobiografije, nepotpune, pomalo i tajanstvene. Ali verujem da će čitaocu pružiti maksimum informacija o meni kao sineasti, kao pripovedaču (piscu), i na koji se način sve to prožima s mojim životom.“ Ovako svoju knjigu opisuje Pedro Almodovar u uvodnom delu, ujedno predstavljajući i svaku od dvanaest pripovedaka od kojih se sastoji. One obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, a pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz intimnih opsesija kao što su: mračno doba školovanja, neprijatne strane popularnosti ili eksperimentisanje sa žanrovima. Svojom blagom i pronicljivom pažnjom Almodovar se u knjizi trudi da ljudske strasti sjedini s nedokučivom logikom života pa razmatra celokupni spektar boja naše duše: bol, tugu, ljubav, čežnju, ushićenje, nemir, neobuzdan poriv za komuniciranjem, i izbezumljenost ćutanjem. „Almodovarova proza vešto je napisana i duhovita, baš kao i njegovi filmovi. On je poput žestokog Vorhola.“ – Times „Majstor pripovedanja neobuzdanih i smelih priča“. – Le Quotidien du Cinéma

Život i smrt Džimija Hendriksa Džimi je bio gitarista u Njujorku i oslanjao se na podršku svojih ljubavnica dok je pokušavao da oponaša svog idola Boba Dilana. Crnac koji svira belačku rok muziku – želeo je da pokaže da je muzika univerzalna. Kad je stigao u Englesku, očarao je raskalašni London. Ne zato što je Džimi umeo da svira zubima ili držeći gitaru iza leđa, već zato što je zaista umeo da svira. Putujući kroz ljubičastu izmaglicu idealizma i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks je bio muzičar zbog koga je Erik Klepton pomišljao da odustane, koji je nezaboravno obradio pesmu All Along the Watchtower Boba Dilana, i čije je izvođenje pesme Star Spangled Banner definisalo Vudstok. A kad se njegova sjajna zvezda prerano ugasila, legenda je nastavila da živi u muzici i u intrigama koje su pratile njegovu smrt. Dva su jahača prilazila je psihodelično i kaleidoskopsko istraživanje života i smrti Džimija Hendriksa – i putovanje u mračno srce šezdesetih. Dok su grupi devojke stajale u redu, droga je bila sve jača, a san šezdesetih je izgarao u vatri i krvi Vijetnamskog rata, ubistva Martina Lutera Kinga i izbora Ričarda Niksona za predsednika. Mik Vol, autor knjige Kada su divovi hodali Zemljom, oslanjao se na vlastite intervjue i iscrpna istraživanja kako bi ispričao ovu priču o Bogu gitare.

„Prekretnica, osveženje, revolucija. Potpuno novi pristup istoriji starog veka.“ Spectator Sveobuhvatna, majstorski napisana istorija Rimskog carstva iz pera vodećeg svetskog stručnjaka pokazuje zašto je Rim „važan ljudima mnogo vekova kasnije“ (Atlantic). U delu SPQR, koje je odmah po objavljivanju postalo klasik, Meri Bird iznosi istoriju Rima „sa strašću i bez monotonog stručnog žargona“ i pokazuje kako je od „pomalo neuglednog sela iz gvozdenog doba“ Rim postao „neosporni vladar Sredozemlja“ (Wall Street Journal). Kritičari su pozdravili ovu knjigu koja dočarava „široku sliku i intimne pojedinosti koje oživljavaju daleku prošlost“ (Economist). Obuhvatajući gotovo hiljadu godina istorije, ovo „vrlo informativno i vrlo čitljivo delo“ (Dallas Morning News) ne samo što istražuje način na koji razmišljamo o drevnom Rimu, nego i osporava ukorenjene istorijske stavove koji su vladali stolećima. Suptilnim skretanjem pažnje na staleže, borbu za demokratiju i živote čitavih društvenih grupa vekovima izostavljanih iz istorijske pripovesti, SPQR će u sledećim decenijama oblikovati naš pogled na Rim. „Prefinjeno i zavodljivo preispitivanje složenih i međusobno protivrečnih pisanih i materijalnih tragova rimskog sveta.“ Guardian „Vrhunska naučnica i smela rušiteljka mitova, Meri Bird poučava i zabavlja nimalo ne potcenjujući svoje čitaoce. SPQR je ozbiljno delo brzog tempa, važno i ikonoklastično.“ Independent „Ovo je prema svim merilima veličanstvena povest koju bi se malo koji sadašnji naučnik usudio da ponudi.“ History Today „Uzbudljivo, psihološki oštroumno, blagonaklono podozrivo.“ Sunday Times

Autorke bestselera Kako biti Parižanka gde god da si Šta pametne, izuzetne Francuskinje u četrdesetim misle, osećaju i savetuju o životu, ljubavi i svemu ostalom? Knjiga Starija, ali bolja, ali starija namenjena je četrdesetogodišnjim i starijim ženama koje su zbunjene promenama koje su ih zadesile. Autorke duhovito, toplo i prisno pričaju o svojim iskustvima sa starenjem i daju pregršt korisnih, originalnih i zanimljivih saveta. Suština je da treba dostojanstveno da prihvatimo normalne biološke promene, i da ih okrenemo u sopstvenu korist i uživamo u njima. Šarmantne Francuskinje se ne ustežu da pričaju o veoma intimnim stvarima kako bi naglasile da godine, kao i sve ostalo u životu, zavise od toga kako ih doživljavamo. Ulazak u petu deceniju nije razlog da se dame povuku od sveta, okače visoke potpetice o klin, zaborave na strast i romantiku, da postanu „tetke“. Naprotiv, iskustvo i mudrost koje smo stekle na trnovitom životnom putu konačno su nam pružili sve što nam je potrebno da zaista živimo ispunjenije. Samo nam nedostaje nekoliko šarmantnih pariskih caka da bismo se radovale svakom novom danu i dokazale drugima, a prvenstveno sebi, kako smo zapravo tek sad sofisticirane zavodnice. „Knjiga koju ćete čitati do kasno u noć, a onda kupiti svim prijateljicama. Prepuna je inspirativnih citata i komičnih anegdota.“ Vogue UK

Knjiga godine po izboru časopisa Daily Mail i Mail on Sunday. „Intimna ispovest. Neverovatno da je jedna čuvena holivudska glumica spremna na ovakvo samootkrivanje.“ – New York Times Čak i kad je postala najplaćenija holivudska glumica, Demi je bežala od svoje prošlosti. U najvažnijem trenutku svog života borila se protiv zavisnosti, nezadovoljstva svojim izgledom i trauma iz detinjstva koje su je neprekidno pratile – istovremeno vrtoglavom brzinom gradeći uspešnu karijeru. I dok je njen uspeh rastao, Demi se sve češće pitala da li uopšte pripada Holivudu, da li je dobra majka, dobra glumica – jednostavno, da li je bar u nečemu dovoljno dobra. U svojim duboko iskrenim memoarima Demi razmiče zavesu i otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. Lice i naličje je priča o opstanku, uspehu i predaji, o ogromnoj vitalnosti – portret jedne žene koja istovremeno vodi i običan i slavan život. „Demi Mur je iskrena kao retko koja moderna zvezda visokobudžetnih filmova. Dirljivo.“ – People „Čudno je to što u knjizi zapravo nisu najzanimljiviji tračevi, već prozor u osećajan, duboko unutrašnji život jedne žene.“ – New Yorker „Ona istovremeno priča i o nevoljama i o izdržljivosti, i to bez dlake na jeziku.“ – USA Today „Kakvo fantastično svedočanstvo o opstanku.“ – Hauard Stern

ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Zabavno putovanje kroz najčudnovatije i najdomišljatije laži koje su ljudi izgovarali i ispisivali vekovima, iz pera autora knjige Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli. Ova knjiga govori o istini i svim domišljatim načinima na koje je ljudska vrsta kroz istoriju uspevala da je izbegne. To nije ništa novo. Nije nam oduvek bio neophodan Tviter da širimo neproverene i netačne glasine od usta do usta. Odvajkada je bilo pojedinaca spremnih da kreativno barataju činjenicama kako bi iz toga izvukli neku korist. Mi svakodnevno plivamo u moru besmislica, poluistina i bezočnih laži. Lažemo i lagali smo. Naš društveni život zasniva se na postojanom protoku sitnih dobronamernih laži. Redovno nas varaju političari, mediji, prodavci i drugi, a prava nevolja je u tome što to deluje: vrlo lako nasedamo na dobro oblikovanu laž, a možda su najbrojnije laži one koje govorimo sebi. Gde god da se osvrnete, videćete zloslutna upozorenja da živimo u dobu „postistine“. Političari sve nemarnije izvrću istinu i lažu. Javnosti su, samouvereno nam je rečeno, „stručnjaci dojadili“. Internet je pretvorio naš društveni život u bojno polje pogrešnih informacija, do te mere da više nismo sigurni da li je naš teča stvarna osoba, deo svetske zavere ili nečiji bot. No, da li je ikada postojalo zlatno doba istinoljubivosti? Ili su ljudi lagali, izmišljali i petljali od pamtiveka? Prava istina o lažima čeka vas na stranicama ove knjige (ako ste dovoljno naivni da u to poverujete). „Filips je napisao najbolju knjigu svih vremena.“ – Zapis nepoznatog autora na sumerskim pločicama 3500. g. p. n. e. „Nikada nisam ništa bolje pročitao.“ – Šekspir „Autora lično predlažem za nagradu koja nosi moje ime.“ – Alfred Nobel „Drag mi je Platon, ali mi je Filipsova Istina draža.“ – Aristotel

Prema rečima Tomasa Mana, Zločin i kazna je „najveći kriminalistički roman svih vremena“. Život samog autora, obeležen spoljnim i unutrašnjim dramama, bio je, međutim, gotovo jednako uzbudljiv kao i njegovi romani. Kad je s dvadeset sedam godina uhapšen iz političkih razloga, Dostojevski je u poslednjem trenutku izbegao izvršenje smrtne presude. Posle deset godina provedenih u Sibiru vraća se kao potpuno drugi čovek i stupa ponovo na književnu scenu. Kasnije će od poverilaca bežati u inostranstvo, a od materijalne oskudice u kockarsku strast. Obračuni sa svetom njegovog doba učinili su ga „prorokom XX veka“, kako ga naziva Alber Kami. U svojim delima osvetlio je najtajnije zakutke ljudske duše, koliko prefinjeno toliko i nemilosrdno. Slavista Andreas Guski prati političke preobražaje Dostojevskog od pobunjenika do reakcionara, njegove pokušaje da zaradi za život kao profesionalni književnik i njegovu borbu za čitaoce. O životu Dostojevskog Guski pripoveda tako da pred nama izranja opipljiv lik, čovek od krvi i mesa, a njegov grandiozni opus smešten je u kontekst vremena u kojem je živeo.

Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu. Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka. U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse. Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

„Svetla Levanta su se pogasila. Zatim su se tmine razastrle planetom. A, s moje tačke gledišta, to nije puka slučajnost.“ – Šta je nasleđe XX veka? Događa li nam se globalni brodolom koji će na dno poneti sve naše civilizacije? Analize Amina Malufa, velikog pisca, humaniste i vizionara, treba pažljivo čitati jer njegova predviđanja više no jednom pokazala su se tačna, a njegovi strahovi opravdani. Pre dvadeset godina brinuli su ga osnaženi Ubilački identiteti; pre deset Poremećenosti sveta. Danas je uveren da se bližimo pragu globalnog brodoloma, koji pogađa sve civilizacije. Amerika je i dalje jedina velesila, ali gubi svaku moralnu verodostojnost. Evropa, koja je svojim narodima i ostatku čovečanstva dala najambiciozniji projekat našeg vremena, upravo se rastače. Arapsko-muslimanski svet zaglibio se u duboku krizu i očajava, što ima pogubne posledice po celu planetu. Velike države u usponu ili preporodu, poput Kine, Indije i Rusije, izbijaju na svetsku pozornicu u štetnoj atmosferi u kojoj vlada pravilo „svako za sebe“ i zakon jačega. Nova trka u naoružanju čini se neizbežnom. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim pretnjama (klimatološkim, ekološkim, zdravstvenim) koje pritiskaju planetu i kojima bismo se mogli odupreti samo globalnom solidarnošću koja nam upravo nedostaje. Autor više od pola veka posmatra i obilazi svet. Bio je u Sajgonu pred kraj Vijetnamskog rata, u Teheranu za vreme nastanka Islamske Republike. U ovoj moćnoj knjizi širokog raspona, on deluje istovremeno kao angažovani gledalac i kao mislilac, uplićući priče i razmišljanja, ponekad prepričavajući velike događaje čiji je bio jedan od retkih očevidaca, a potom se izdižući kao istoričar iznad svog sopstvenog iskustva kako bi nam objasnio uzastopna zastranjivanja koja su dovela čovečanstvo na rub propasti.

ZA ODELJAK SA NAPOMENAMA KLIKNITE OVDE Kraljica rokenrola, komplikovana buntovnica i muzička predvodnica koja je kršila pravila. Kompleksan portret izuzetne umetnice koja je konačno dobila biografiju kakvu zaslužuje. Prvi njen prestup bio je taj što je ona, kao mlada belkinja, rano uvidela snagu bluza, muzike koja se mogla naći samo na opskurnim pločama i u krčmama duž zalivske obale Teksasa i Luizijane. Ali i pre toga, ona se isticala u svom konzervativnom naftaškom rodnom gradu. Bila je muškobanjasta, intelektualno radoznala, s rasno progresivnim stavovima i afinitetom ka slikarstvu. Dženis Džoplin je ušla u legendu kao drska, strasna duša osuđena na propast i bol koji su od nje stvorili jedan od najizuzetnijih glasova u istoriji roka. Ali na ovim stranicama, Holi Džordž-Voren donosi jasan i dubok uvid u život žene koja nije bila definisana samo patnjom. Dženis je bila perfekcionista: strasna, obrazovana muzičarka koja je rođena sa talentom, ali je isto tako izvanredno marljivo radila na njegovom razvoju. Ona je bila žena koja je pomerala granice roda i seksualnosti mnogo pre nego što je to bilo društveno prihvatljivo. Bila je osetljiva i željna toga da se uda i skrasi – ali nije mogla, ili nije htela. Bila je Teksašanka koja je čeznula da umakne iz Teksasa, ali nikad nije bila u stanju da sasvim pobegne. „Baveći se njenim mnogostrukim talentima i protivrečnostima, Dženis spušta jednu od najistrajnijih legendi roka na zemlju dok je istovremeno dostojno obasjava novim svetlom.“ NPR.org „Ova biografija pripoveda priču Dženis Džoplin sa tonom i aromom dobrog romana.“ New York Times Book Review „Saosećajno i uzbudljivo. Kao istraživačka novinarka, Džordž-Vorenova je pronašla sve pojedinosti o Dženisinom detinjstvu i uticajima, i privrženo i brižno predstavila ovu genijalnu muzičarku.“ Kejt Pirson, B-52s

Dragoslav Mihailović – život i delo Prva inostrana biografija velikana srpske književnosti Poznat nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca, osvrćući se i na njegova dela i na njegovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka. Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima. Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana Kad su cvetale tikve – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku, punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja... „Život Dragoslava Mihailovića je poput odiseje. Njegov put od Ćuprije, rodnog mesta, gde je rano ostao bez roditelja, preko Golog otoka, na kome je jedva izbegao smrt, do Beograda, gde je od siromašnog studenta, koji je morao stalno da radi, napredovao do književnog klasika Jugoslavije i Srbije – odražava istoriju jednog veka u njegovoj zemlji. Društvena i kulturna istorija u Mihailoviću dostiže individualni, živi oblik.“ (Iz predgovora Roberta Hodela)

Isključite gene koji upropašćavaju i vas i vaš vitak stas „Doktor Gandri je sastavio mudar program ishrane koji donosi izvanredne rezultate.“ Dr Mehmet Oz Vrhunski kardiohirug, doktor Gandri, u svojoj knjizi savetuje čitaoce da izbegnu i hiruške zahvate i gojaznost, visok holesterol i krvni pritisak, dijabetes pa čak i rak tako što će nadmudriti svoj genetski kod koji je bio podešen na vreme kad je hrane bilo malo i kad se mnogo snage trošilo da se do nje dođe. Naša kultura, tehnologija i stil života su se možda promenili, kaže Gandri, ali ne i naši geni. Cilj prvog dela ove trofazne dijete je savladavanje zavisnosti od hrane pune ugljenih hidrata i šećera. U drugoj i trećoj fazi čitaoci mogu donekle da prošire svoj plan ishrane, ali naglasak ostaje na niskokaloričnim i hranljivim namirnicama. Vežbe i plan obroka, kao i recepti za jela sjajno upotpunjuju ovaj originalni, sveobuhvatni pristup epidemiji bolesti povezanih sa gojaznošću. „Ova praktična i pitka knjiga kardiohirurga s impresivnom karijerom donosi savete za zdravo srce i sveukupni fizički boljitak. I mada ljudi ne mogu da biraju svoje genetske predispozicije, mogu da utiču na svoje gene i možda produže životni vek.“ Denton A. Kuli, načelnik hirurgije Teksaskog instituta za srce.

Ludvig van Betoven u ogledalu svojih najvažnijih dela Od Mesečeve sonate do Devete simfonije – šta šest najvažnijih dela Ludviga van Betovena govore o njemu kao čoveku od krvi i mesa Na osnovu detaljnog istraživanja, Kristina Ajhel priča zadivljujuću priču o nekonformisti. Ko je bio čovek koji je prekršio sve konvencije i čija nas muzika i danas snažno dira? Zašto se potukao sa svojim najvažnijim pokroviteljem i gađao pokvarenim jajima svog kuvara? Kakva je veza između njegovog bolnog detinjstva i njegove nove emotivne muzike? Kako su napredna politička uverenja uticala na njegov rad? Zašto mu je izmakla srećna ljubavna veza? Na osnovu šest kultnih dela i mnogih drugih kompozicija, autorka slika portret čoveka koji više ne želi da nudi muzičke usluge i tvrdoglavo se bori kroz život kao samostalni umetnik. Pronicljivo i istovremeno privlačno, ona opisuje Betovenov duhovni kosmos, izveštava o njegovim delikatnim ljubavnim aferama, neobičnim raspoloženjima, zloglasnim finansijskim problemima i britkom humoru. U knjizi Osetljivi titan na nov, uzbudljiv i opipljiv način upoznajemo Betovena kao čoveka mimo poznatih mitova.

„Najbolji memoari koje sam ikada pročitala.“ – Opra Vinfri „Neverovatno.“ – Idris Elba Vil Smit, jedan od najdinamičnijih ljudi iz sveta zabave otvoreno govori o svom životu u hrabroj i inspirativnoj knjizi u kojoj pripoveda o izuzetno uzbudljivom, nesvakidašnjem putovanju kroz svetove muzike i filma. Autobiografija Vil, napisana uz pomoć Marka Mansona, autora bestselera E, zabole me – Suptilna umetnost življenja kombinacija je mudrosti, potrage za univerzalnim vrednostima i izvanredne životne priče. Malo je nas koji znamo koliki pritisak donose nastupi na najvećim svetskim pozornicama sa najvećim ulozima, ali svi razumemo da gorivo koje deluje u jednoj fazi našeg putovanja mora da se promeni ukoliko želimo da stignemo sve do zvezda. „Hrabro, iskreno, živo i ubedljivo.“ – The Times „Autobiografija holivudske zvezde puna indiskretnih izleta. Ko bi mogao da traži više od toga?“ – Telegraph „Ne dešava se svaki dan da neko sa holivudske A-liste kao Vil Smit napiše priču o svom životu – tu su činjenice koje će vas zapanjiti.“ – Sun

Ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, organizovala je tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona је potisnuta iz istorijskog sećanja. Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.