Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 77 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Ležanje na kauču - Irvin Jalom Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 395 Format: 20 cm Povez: Broširani Od autora bestselera Kad je Niče plakao stiže nam provokativno istraživanje neobičnog odnosa koje tri terapeuta ostvaruju sa svojim pacijentima. Sejmor je terapeut stare škole koji probija granice seksualne prikladnosti sa jednom svojom klijentkinjom. Maršala, koji i sam pati od opsesivno-kompulsivnog ponašanja, muči uloga koju novac igra u njegovim odnosima sa pacijentima. Najzad, tu je Ernest Laš. Vođen iskrenom željom da pomogne i verom u psihoanalizu, izmislio je nov i radikalan pristup terapiji – totalno otvoren i iskren odnos sa pacijentom koji preti da dovede do razarajućih posledica. Ogoljujući mnogobrojne laži koje se kod psihoanalitičara izgovaraju na kauču i van njega, knjiga Ležanje na kauču čitaocima obezbeđuje provokativan, maltene neumesan pogled na ono o čemu terapeuti možda zaista razmišljaju tokom seansi. Opčinjavajuća, privlačna i nepopustljivo inteligentna priča, na kraju će duboko dirnuti čitaoce raspletom iznenađujuće humanosti, prožetog iskupljujućom verom.
184 strane. Lepo očuvana knjiga. American readers were introduced to the award-winning Sudanese author Leila Aboulela with Minaret, a delicate tale of a privileged young African Muslim woman adjusting to her new life as a maid in London. Now, for the first time in North America, we step back to her extraordinarily assured debut about a widowed Muslim mother living in Aberdeen who falls in love with a Scottish secular academic. Sammar is a Sudanese widow working as an Arabic translator at a Scottish university. Since the sudden death of her husband, her young son has gone to live with family in Khartoum, leaving Sammar alone in cold, gray Aberdeen, grieving and isolated. But when she begins to translate for Rae, a Scottish Islamic scholar, the two develop a deep friendship that awakens in Sammar all the longing for life she has repressed. As Rae and Sammar fall in love, she knows they will have to address his lack of faith in all that Sammar holds sacred. An exquisitely crafted meditation on love, both human and divine, The Translator is ultimately the story of one woman’s courage to stay true to her beliefs, herself, and her newfound love.
Ovaj jezoviti roman vodi čitaoce duboko u lavirint mračne psihologije. To je uznemirujuća priča o preostalim članovima porodice Blekvud koji žive izolovano na svom imanju nadomak sela i izbegavaju gotovo svaki kontakt s meštanima. Strašan događaj iz prošlosti dodatno je pojačao međusobnu mržnju između Blekvudovih i većine meštana s kojima su i ranije bili u lošim odnosima. Meriket, Konstans i njihov stric Džulijan žive zatvoreni u svom naizgled idiličnom svetu, ali dolazak jednog rođaka preti da unese razornu promenu u njihove živote. Širli Džekson, spisateljica čija su dela uticala i na tako čuvene pisce kao što su Stiven King, Ričard Metison i Nil Gejmen, širi pojam različitosti do granica izopačenosti i masovne histerije. „Život osvetljen iz čudesnog ugla [...] veoma umešno napisana priča puna zagonetnosti.“ - The New York Times Book Review „Veštičji napitak jezive moći i zaprepašćujuće neobičnosti“ - The New York Times
Izdavač: Plato, Beograd Biblioteka Savremena proza, knjiga 30 Prevod: Olivera Živanović Povez: broširan Broj strana: 381 Veoma dobro očuvana. Kad je Niče plakao je roman koji prati život istaknutih intelektualaca s kraja XIX vijeka. Radnja romana se dešava u Beču i Italiji, a njeni protagonisti su stvarne ličnosti: istaknuti ljekar Jozef Brojer, filozof Fridrih Niče, njegova ljubavnica Lu Salome, Ničeova sestra Elizabet, Brojerova pacijentkinja Berta Papenhajm, poznatija kao Ana O. i tvorac psihoanalize Sigmund Frojd. Ovaj roman započinje dolaskom Lu Salome kod istaknutog ljekara Jozefa Brojera. Dolazi u Beč kako bi ga nagovorila da pomogne njenom dragom prijatelju, a nekada ljubavniku Fridrihu Ničeu. Brojer ne uspijeva da odoli zanosnoj ruskinji i prihvata izazov. Međutim, problem nastaje kad Lu zahtijeva od njega da nastoji da liječi Ničea tako što će on misliti da Brojer liječi svoje glavobolje, a u stvari će pokušati da proviri u njegovu dušu i izliječi njegove duševne patnje. U početku, Brojer je taj koji iscrpno govori i koji se otvara, a Niče je nepovjerljiv i čuva svoj život u strogoj tajnosti. Tek kada je Brojer počeo da otkriva svoje najdublje tajne i da se suočava sa svojim unutrašnjim patnjama, Niče počinje da otvara i svoju dušu. Nakon mnoštva uspona i padova ova neobična veza prerasta u pravo prijateljstvo. Ovo je roman za sve one koji vole romane fikcije. Roman filozofskih misli i nevjerovatnih događaja. Uživajte čitajući ovaj roman i otkrite istine i intrige ovih istaknutih intelektualaca, kao i moć inovativne tehnike liječenja- liječenje razgovorom. (K-38)
Паралелни животи Некада се, мада не тако давно, подразумевало да историографске књиге, на самом крају, имају такозване додатке: речник мање познатих појмова, карте, регистар имена, попис илустрација... и хронолошке табеле. За оне који не памте тај обичај – била је то последња прилика да уредник издања или аутор, на једноставан, систематичан начин, мање обавештеном читаоцу пружи упоредни увид у то шта се у исто време збивало на различитим крајевима света: који су друштвени или верски догађаји пратили које војне или политичке догађаје, да ли су постојали паралелни трагови неписане културе или оне писане. Читалац је тако, на малом простору, у виду табеле, могао да стекне веома широку, истина овлашну слику шта се тачно које године збивало и на плану различитих цивилизација и на плану различитих људских делатности. Човек данас на многе друге начине прати шта је паралелно његовом постојању, шта прати неки његов тренутак. Уосталом, довољан је притисак на један тастер и ту је увек одложен, директан или, детаља ради, успорен пренос неке катастрофе, неког рата, нечије муке... Ми сами живимо како најбоље можемо и умемо, а све то друго, то је туђе. И, увек се изненадимо, ако уопште и приметимо: као паралеле нашег „узорног“ живота постоје и хиљаде судбина сувишних, заборављених, неприлагођених... Зато књигу Лексикон божјих људи, на трагу великог Боре Станковића, са више од стотину прича, из пера више од четрдесет савремених српских писаца, треба схватити не само као тужну или духовиту хронологију једног доба већ и сасвим лично – јер, у трену у коме ви живите, у том истом трену има и таквих живота. K211
Autor: Zvonimir Popović Žanr Beletristika (domaći pisci) Izdavač: Gligorije Dijak ISBN: 978-9940-22-013-6 Br. strana: 200 Povez: tvrd Glavni junak romana je svojevremeno u Švedsku dospeo s grupom doušnika, mladih ljudi koji su poslati u inostranstvo sa zadatkom da motre na svoje zemljake koji su tu `na privremenom radu` i da o svemu izvještavaju obavještajnu službu SFRJ. Ti mladi ljudi su smatrali da im je povjeren značajan patriotski zadatak i sami sebe su nazivali švedskim tigrovima... Povratak u zavičaj donosi egzistencijalnu tjeskobu, spoznaje laži i istina i neminovne sudbine. Priča tužna, ali istinita. Knjiga je NOVA..... ------------------------------ L2
Jacques Cazotte Izdavac - GZH, Zagreb Godina - 1983. Ediciju priredio Borhes Iz edicije Babilonska biblioteka knjiga 6. Zaljubljeni djavo, Fantasticna knjizevnost Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,111 str. (91)
Светислав Пушоњић: ЈЕДВА ПРОХОДАН ЖИВОТ Друго издање романа Издавач: ВИОГОР, Београд, 2018 Број страна: 490 Књига је нова ``Поред великог броја заиста добрих, па и одличних књига, јако је мало оних које просто надилазе књижевност саму и све што се њоме може. Таква дела се јављају као дар Провиђења, изненадни бљесак који осветљава епоху, њене стазе и беспућа, продирући до дна човекове душе. И она се јављају неочекивано, често од аутора који су са тачке гледишта званичних ауторитета “нико и ниодакле“ (како је о томе недавно писао Емир Кустурица). Једна од таквих књига је и роман “Једва проходан живот“ Светислава Пушоњића, вансеријског, али од домаћих култур-трегера упорно игнорисаног писца. Роман писан са толико оригиналног духа, који кипи од живота сагледаног у свим његовим димензијама, да том својом свежином и надахнућем просто запањује у времену опште једнообразности и јаловости. А у роман се улази лако и неосетно, као кад изађеш из куће да сачекаш превоз, а тамо започне неочекивано путовање на коме доживљаваш потпуни преображај. Главног јунака, гимназијалца Душана Сударицу, срећемо управо у таквој сцени, на почетној аутобуској станици приградског насеља претрпаној путницима, раних деведесетих када су хиперинфлација, ембарго, свеопшта немаштина и тескоба достизали врхунац. Муке главног јунака и његове породице додатно се увећавају нерешеним стамбеним питањем, када након отказа од приградског станодавца морају да се уселе у неопремљено чађаво поткровље надомак центра Београда. Прича се од тог тренутка развија као узбудљива и динамична епопеја преживљавања у условима сурове збиље деведесетих, где непрекидне политичке и економске трзавице доводе до колапса државе и нације и продубљују кризу егзистенције, морала, па и самог животног смисла. Ту су несносни редови и гужве, улични дилери и шверцери, криминални кланови и партијски богаташи-скоројевићи, млади који упркос свему живе своје изазове, љубави и разочарања, псујући државне вође, политику, немаштину, смејући се и инатећи животу из обести и страха истовремено. Душан Сударица је и обеснији и уплашенији него други – од себе, будућности, калупа које намеће школа, држава, друштво у целини. Пун младалачких жеља и страсти, али сапет егзистенцијалним приликама и искушењима хаотичног времена, он се непрестано рве са многим противречностима у себи и око себе, што га често води у горчину, малодушност, кризу идентитета. И баш кад помисли да се круг затворио и да се даље нема куд, њега придижу неочекивана надахнућа и открића важних и окрепљујућих животних истина. Бурним и страсним осцилацијама доприноси његов веома специфичан карактер, који се свом снагом опире животним обрасцима у које га уводи околина, генерација, затупљујуће школовање. Све чему други теже као “позитивном“ и “нормалном“, младог Сударицу доводи до гнева и тескобе. На часу информатике, док гимназијски вршњаци упијају вакеле о будућности незамисливој без “компјутера и енглеског“, њега обузима клонуће усред толике “војске будућих каријериста која се загревала пред стартном линијом“. “Требало је стићи пре осталих“, каже он, “ујагмити што боље место, ушарафити у гломазни компјутерско-енглески свет шта год се тражило у замену. Чему таква “будућност“ и какав је то живот, зар човек није створен за нешто радосније и лепше?“ Док са оцем и братом намиче дневнице по стовариштима и градилиштима, знојећи се од напорног рада, Душан увиђа дубоку лажност идеала на којима модерно човечанство темељи своје постојање, размишљајући тим поводом: “Људи су живели у немом ишчекивању “будућности“, “животног стандарда“ и других награда које су им током одрастања обећавали родитељи, интелектуалци и ТВ-спикери. Час се гледало у државу, час у моћнике белог света и сви су гунђали што се “обећања“ не испуњавају. Тек се на дну разумевало оно једино битно – да се у животу не подразумева ништа. Баш ништа, чак ни следећи дан. Нико ти ништа не дугује, јер ти ништа није ни обећао. Ако јесте, лагао је, према томе зашто и од кога чекати награду?… Приче о “цивилизацијском напретку“ требало је што пре заборавити, јер свет је и даље остао само пећина у коју се мораш склонити, живуљке које ваља ухватити и коже којима се треба огрнути… И једино што обезбеђује будућност у том и таквом свету јесте секира у твојим рукама. Минимуми не постоје, и као краљ и као просјак човек је само дрхтурава гужвица меса и ганглија, бачена у свет као у минско поље. Где год и кад год се родио, увек почињеш од нуле.“ Над свим тим рано уоченим истинама он блуди попут Спартака, лишен слободе, а слободе жељан. Слободе да буде човек, као што беху његови дедови, прадедови, стричеви и комшије из завичаја његових родитеља. Из гужви Београда он нас повремено одводи у исконску лепоту планине, међу кршеве и четинаре над којима кликћу јастребови и белоглави супови. Тамо одлази у дуге шетње, обилази гробове предака подсећајући се њихових судбина, слуша деда Спасојеве живе приче из прошлости док му помаже да пласти сено или утера овце у тор. Показује нам и споменик поред пута давно умрлом деди-стрицу, чија трагична судбина добија нарочит смисао у роману и има посебан значај за главног јунака, као доказ да прошлост није прошла и да у сваком од нас живе они који су нас створили. И сво време, у гимназији, са породицом, у дружењима и лутањима, трага Душан за собом и смислом, за љубављу и надом, за испуњењем. А препрека је превише, ваздуха мало, смисла премало, али он трага и разгрће, жељан свега, а одвојен од свега. “Једва проходан живот“ саткан је од обиља живописних призора и бритких рефлексија. Ту су стоваришта, градилишта, дружења са радницима-сезонцима, бараке и камиони Градске чистоће са ноћним перачима, па предворја и предавања на факултету где се жива и радознала младост сапиње у “знања“ и формуле, затим рејв-журке, статирање у фолк-сапуници, породично кућење у запуштеном поткровљу, мукотрпно грађење егзистенције кроз бојно-поље савременог градског живота. У том брзом ковитлацу он среће необичне, често беспризорне људе, памти њихове речи, случајне примедбе и пошалице, које преноси кроз лаке, предуховите дијалоге. Порази су свакодневица, ране су свакодневица, патња и очај утапају се у пијанства, бунила и побуне, али понекад, у ретким предасима, и у жељно очекивана љубавна испуњења, рајске тренутке, скоро божанске увиде могућег света. При крају овог неочекиваног, богонадахнутог путовања, читалац осећа да је више човек него што је био. Осећа у исто време и отрежњење и радост и надахнуће, јер је доживео више него што је веровао да је могуће. На последњим странама романа, када Душан након свега излази сам на обалу реке и пита себе “ко је, зашто постоји и зашто је рођен“, следи необична милост која ће га удостојити спознајом, кроз надреални сусрет са давно умрлим претком. Тада се на тајанствен начин, више духом него речима, преносе завети и одговори, успоставља трајна онтолошка веза, након чега и живот може да настави даље између обала, довољно блиских и савршено постављених у току свеколиког постојања. Није претерано рећи да је “Једва проходан живот“ девета симфонија српског романа, невероватно ткање пишчеве особене и многостране личности, духа какав се ретко среће и који је насушно потребан данашњем човеку лишеном свега, доведеном до патоса безличности, безвредности, опустошености, погледа упртог у ништавило будућности изван себе, дома и завичаја. Постоје дела која представљају камене-међаше у развоју једног народа, а ово је такав роман, зато што обамрлој српској књижевности удахњује нови живот и враћа јој смисао и значење, на сасвим јединствен и оригиналан начин.`` Одломак из есеја Невенке Миличић ``Књиге, писци и награђивачи`` facebookreporter, април 2014 ``У Пушоњићевом роману све пршти од ероса и чулности, што је морам признати и на мене деловало окрепљујуће. Сувише се олако, у име неког чистог спиритуализма, занемарује или одбацује снага ероса, а притом се заборавља да је у њему садржана божанска сила, која је жеђ за пуноћом и жеђ за важењем, како је то показао Вишеславцев, односно жудња за рађањем у лепоти како је то наговестио још Платон. Стога није случајно што Душан Сударица започиње своју причу у доба полног буђења, и он се, не одступајући од те перспективе и не прескачући чулно и појавно, креће путањом духа који живом мишљу и живим осећањем реагује на искушења кризног времена, кризног у сваком погледу, у коме се развија и сазрева као личност. Зато он на једном месту у роману каже: ``Може ли човеков живот бити ишта веће од изнурујућег лактања са свима око себе?``. То питање нас враћа на перспективу ``човека из подземља`` Достојевског, ону која низводи у мрачне дубине мржње, зависти, ресантимана. Али у Пушоњићевом роману то питање не поставља човек из подземља већ ``човек из поткровља``, у које се његов јунак силом прилика досељава са породицом. И то београдско поткровље – чађаво, неомалтерисано, готово немогуће за становање – лебди изнад урбане каљуге, изнад кошнице и кошмара велеградског живота, док у његове изукрштане кровне греде Сударица гледа као у ``скелет посувраћеног амбиса``. Генијалан израз из романа, који тренутно и врло упечатљиво обрће перспективу човека из подземља и отвара је ка горе, ка сферама небеског и божанског.`` Владимир Меденица, одломак из говора са промоције романа у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.