Huan Rulfo je rekao, ili se priča da je rekao, da imena za svoje likove nalazi čitajući natpise nadgrobnih spomenika po grobljima u Halisku; sa sigurnošću se može kazati samo to da ne postoje imena koja toliko pristaju onima koji ih nose kao što likovima iz Rulfovih knjiga pristaju njihova. Govoreći o prozi Huana Rulfa, Karlos Fuentes kaže da on zatvara "zauvek, i to zlatnim ključem, temu meksikanske Revolucije, dotad obrađivanu dokumentaristički; seme koje su posejali Marijano Asuela i Martin Luis Gusman, on pretvara u drvo, suvo i golo, na kome vise nekakvi plodovi turobnog sjaja; dvogubi plodovi, blizanci, koje onaj ko želi da živi mora kušati, svestan da sadrže sokove smrti." Sećajući se prvog čitanja Pedra Parama, Gabrijel Garsija Markes kaže: "Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zaredom; od one strahovite noći kad sam pročitao Kafkin "Preobražaj," nikad nisam bio tako potresen. " "Pedro Paramo je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti," izjavio je Horhe Luis Borhes. "Rulfo nam je," piše Oktavio Pas, "dao sliku, ne opis nego sliku, našeg vlastitog pejzaža. Kao što to važi za D. H. Lorensa i Malkolma Laurija, on nam nije uručio fotografski dokument ni impresionističko platno, već su se njegove intuicije i lične opsesije otelovile u kamen, u prah, u vrtlog. Njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta." Čitaj dalje

Knjiga italijanskog filozofa gramšijanske marksističke usmerenosti Dijega Fuzara važan je doprinos borbi za slobodu mišljenja, govora i zastupanja drugačijeg stava od društveno vladajućeg. Onaj ko razmišlja, taj je nekonformista koji ne strahuje od toga da bude u manjini. Najlepši i najmoćniji glasovi ne pevaju u horu nego su svojstva solista. Retki su tako upečatljivi primeri koji pokazuju istinitost ove rečenice kao što je knjiga Misliti drugačije. U čitavom delu autor spori vladajuće vrednosti i norme koje neoliberalni poredak nameće kao samorazumljive atomizovanom globalnom društvu. No, u svom obračunu s potrošačkom kulturom, „profitnom desnicom“ i neoliberalizmom, on ne štedi ni „kulturalnu levicu“, intelektualce i novinare, gramšijevskim rečnikom „funkcionere nadgradnje“, pokazujući da su i oni umnogome doprineli stvaranju jednog politički korektnog diskursa koji sputava kritiku kao conditio sine qua non društvenog razvoja. Upravo zbog toga što je postojeće banalno i samorazumljivo najčešće je pošteđeno kritike, a time je zaprečen razvoj ličnosti i društva. Čitaj dalje

Kada se sve uzme u obzir: Hajdegerova veličina i položaj u savremenoj filozofiji, rang i značaj njegovih partnera u prepisci, dužina njenog trajanja, najzad (ali ne i najmanje važno) krupna, prelomna, dalekosežna, jezovita i krvava zbivanje u povesnici dvadesetog veka.. po radikalnom zlu, njegovim oblicima i razmerama neuporediva s bilo kojim drugim razdobljen ljudske istorije, onda se Hajdegerova prepiska pokazuje kao važna, nezaobilazna i sasvim upečatljiva sastavnica duhovne fizionomije dvadesetog stoleća. Čitaj dalje

Ova knjiga je niz misli Marka Aurelija o srećnom i uspešnom životu; za razliku od većine dela stoičke filozofije, može biti zanimljiva i običnom čitaocu i obezbediti mu svojevrstan "model za život". Ona vam može pomoći u rešavanju svakodnevnih problema i savladavanju strahova i iskušenja, ali vas takođe može naučiti da sreću pronađete u jednostavnosti. Verovatno je jedna od najboljih knjiga zapadne filozofije i kada je budete pročitali, činićete to uvek nanovo. Čitaj dalje

Aristofan je u komediji „Žabe“ prikazao i Eshila i Euripida u nadmetanju za najboljeg tragičara. On kritikuje Euripida kao lošeg pesnika istovremeno dajući prvu obrazloženu i detaljnu kritiku; zato se smatra i svojevrsnim začetnikom književne kritike. Aristofan u svojim komedijama tematizira tadašnju svakodnevicu i osuđuje politiku. Vrlo malo podataka postoji o njegovom životu. S pisanjem komedija počeo je kao vrlo mlad pesnik. Napisao je oko 40 drama, a 11 ih je sačuvano. Aristofan je u svojim delima bio neposredan i oštar kritičar savremenih događaja i poznatih osoba. Radnja njegovih komedija često je apsurdna, neverovatna, smešna, ali u isto vreme prožeta realnošću. Njegove likove, lakrdijaše i karikature, pokreću pravi osećaji pohlepe i ambicije. Satirizirao je i ironizirao, izlagao je podsmehu društvo – nesavesnost rasuđivanja, demagogije u demokratiji, prazno dokazivanje i sofizmu, neznanje, lakoumnost, nepostojanost, izdaju, šovinizam i sve ono što će na kraju Atinu dovesti do propasti. Osuđivao je ratovanje (sa Spartom), bio je protiv samoga rata, a i njegovih pobornika koji su se ratovanjem koristili kako bi povećali vlastitu moć na štetu naroda: smatrao je da se prava demokratija može razviti samo u miru. Čitaj dalje

Svetski bestseler, objavljen u tiražu od preko 10 miliona primeraka, izazvao veliko interesovanje i čitalacke publike u Jugoslaviji. Bivši profesor filozofije, Justejn Gorder kroz neobičnu priču detektivskog karaktera zapravo predstavlja čitaocima istoriju filozofije, čineci je tako dostupnom i zanimljivom. Petnaestogodišnja Sofija biva uvedena u "zemlju filozofskih čuda" anonimnim pismima sa pitanjima "Ko si ti?", "Iz čega nastaje svet?", "Koje sile upravljaju tokom istorije?"... Putokaze i smernice u nepoznatoj i zanimljivoj zemlji čuda nude joj razmišljanja i odgovore, kao i pisana istorija filozofije u nastavcima koju u pismima dobija. Ova izuzetna knjiga, namenjena svim generacijama, svojevrsna je borba protiv navikavanja na svet, poziv na budjenje iz usnulosti svakodnevnog život. Čitaj dalje

Doživljaji jednog hodočasnika na Tibetu, ovo delo na visoko literaran način izlaze filozofiju i mistiku tibetanskog budizma, sve to protkano prelepim opisima tibetanskog pejsaža, zatim istorijskim i alegorijskim pričama. Kao da čitate najlepšu bajku sa dalekog istoka. Hipnotičko delo. Čitaj dalje

Centralna pitanja ove knjige su: Šta je istina? Zašto mi istinu tako visoko cenimo? Mi im ne pristupamo kao izolovanim pitanjima već kao tesno povezanim s onim što Kant smatra da je krajnji filozofski zadatak, to jest, šta znači biti ljudsko biće. Kantov vlastiti doprinos ovoj raspravi pažljivo smo analizirali i ocenili kao kontroverzan. Kant je bio duboko uključen u sistematski razvoj moderne antropocentrične orijentacije usmerene ka oslobađanju i dominaciji subjekta, ali se visoki ideal moderne o opštem naučnom i modernom progresu pokazao kao iluzoran i rđavo koncipiran. Čitaj dalje

Zbirka vanvremenskih misli savršen je poklon a svaku priliku i knjiga koja je potrebna svakoj kući. Latinski jezik pripada grupi indoevropskih jezika u koje koš pored grčkog spadaju indo - iranski, slovenski i germanski jezici. Latinsko pismo, latinica je grčkog porekla ali su vidljivi i tragovi etrurskog uticaja. Latinski jezik je bio univerzalni jezik nauke, diplomatije, zvaničnih dokumenata. Tradicionalni izgovor se razvio iz poznolatinskog jezika, iz koga su potekli i romanski jezici. Čitaj dalje

Zbirka misli velikih ljudi na temu besmrtnosti,ljubavi, života, duše i još mnogo različitih oblasti naših života, koje je za Vas izabrala Katarina Stojanović.

Inspirativno učenje u ovoj zbirci pokazuje da je prava staza ratnika zasnovana na milosrđu, mudrosti, neustrašivosti i ljubavi prema prirodi. Ovo učenje je proisteklo iz govora i pisanja Moriheja Uješibe, utemeljitelja popularne japanske borilačke veštine aikido, telesno-umne discipline koju je nazvao "Umeće mira", a koja nudi nenasilan put do pobede u sučeljavanju sa konfliktom. Čitaj dalje

U ovoj knjizi, veliki jogi, sušta inkarnacija ljubavi, priča o jogi kao univerzalno primenljivoj naučnoj metodi radi postizanja sveprisutne Hristove Svesti i Kosmičke Svesti. U knjizi se, između ostalog, govori i o načinu i duhovnoj dobrobiti posta (gladovanja). Iz sadržaja: univerzalnost joge fizičke i duhovne dobrobiti od posta učiniti religiju naučnom kako nadmudriti iskušenje tri puta ka kosmičkoj svesti koraci prema univerzalnoj Hristovoj svesti istinsko iskustvo duhovne ekstaze Čitaj dalje

Pronađite izlaz iz haosa kontradiktornosti koje su nastale iz traženja odgovora na pitanje čovekovog porekla kojim se bave nauka, filozofija i religija.

Sadržaj: Tajna u religiji Možemo li shvatiti prirodu? Enigma greha Da li je Bog samo u nama ili je izvan nas? Da li je čovek krivac? Kako čovek postaje ateista, agnostik i teista? Idealno hrišćanstvo i istorijsko hrišćanstvo Ja Ti Mi (ono se) Šta o đavolu iliti zlu u sebi? Šta ljudi kriju? Da li je vera talenat? Život posle smrti Pokušaj tumačenja delova iz poslanice apostola Jakova Kako treba i da li treba danas misionariti? Milosti hoću, a ne žrtvoprinosenje Plakanje, dar Božiji O strogosti i blagosti, prema sebi i drugima Tražim Boga, a nailazim na sebe samoga Zašto čovek ubija drugog čoveka, a zašto ubija samog sebe? Nećemo imati život večni ako ne pristupimo najvećoj tajni Kako biramo bračnog partnera - koga volimo i kada volimo? Da li su na pomolu nove amazonke? Eros i Tanatos Pesimizam u religijama Čitaj dalje

Tragični iskustveni sadržaj tragedije za nas može imati povijesnu prisutnost tek kad formom tragedije postigne estetičku prisutnost.

„Živimo u dobu u kojem je tržište preplavljeno knjigama za samopomoć, te na rafovima knjižara i biblioteka vidimo sve više djela iz oblasti nazvane „popularna psihologija“ (iako je od ta dva termina tačniji ovaj da se radi o nečemu popularnom nego da se radi istinski o psihologiji, čast izuzecima) koja nerijetko nude, kao da se radi o dijetama, savjete kako da poboljšate svoj poslovni, ljubavni, porodični ili generalni život za određen vremenski period. „Vrelo mudrosti“ nije takva knjiga. U tri stotine Grasijanovih maksima vi ćete naći pregršt dobrih savjeta o tome kako da se ponašate, šta da radite, kako da budete mudriji i da vas drugi percipiraju kao mudrije. Iako su pisane prije više od tri stotine godine, ove maksime su potpuno prikladne današnjem društvu, kao da su pisane za čovjeka trećeg milenijuma. Kao što su berzanski špekulanti prigrlili „Umijeće ratovanja“ Sun Cua kao svoju novu Bibliju, mogu da zamislim kako politički savjetnici i aktivisti prihvataju i upotrebljavaju „Vrelo“ kao svoju. To ne znači da ovo nije knjiga za apsolutno svakog čovjeka, jer praktična mudrost je nešto čemu svi treba da težimo.“ Stefan Đukić Čitaj dalje

Da li je nejednakost uglavnom posledica koncentracije kapitala u rukama nekolicine i da li bi oporezivanje i preraspodela kapitala mogle da stave tačku na ekonomsku nejednakost? Da li nejednakost zarada odražava igru ponude i potražnje za različite vrste rada? Da li se nejednakost uglavnom prenosi na porodičnom nivou? Da li povećanje izdataka za obrazovanje može bitno da smanji nejednakost u životnim šansama? Jesu li nameti na visoke dohotke dostigli nivo na kojem bi svaka dodatna preraspodela opasno smanjila podsticaj na rad, ili su ti efekti zanemarljivog obima? Da li moderni sistemi nameta i transfera osiguravaju znatnu preraspodelu ili ih ima smisla temeljno reformisati? Koristeći ekonomske teorije, računajući tu i one najnovije, kako bi odgovorila na ovaj tip pitanja, ova knjiga preispituje način na koji nastaje i uvećava se nejednakost, objašnjava kako je ekonomisti mere, sagledava u kakvom su nepovoljnom odnosu zarade radnika i dobiti od kapitala i kakve mogućnosti ima politika za smanjenje ekonomske nejednakosti. Toma Piketi (Thomas Piketty) je francuski ekonomista, rođen 1971. Profesor je na Paris School of Economics i na École des Hautes Études en Sciences Sociales (EHESS). Nakon objavljivanje studije Kapital u XXI veku 2013. godine, postaje jedan od najčitanijih savremenih ekonomista, čije su analize o ekonomskoj nejednakosti, kako unutar jednog društva, tako i između različitih društava, izazvale izuzetan odjek Americi i Evropi. Čitaj dalje

„Knjiga o čoveku“ je zbirka eseja Romana Ingardena (1893–1970), poljskog filozofa i jednog od najvažnijih fenomenologa, koja je objavljena neposredno nakon njegove smrti. U esejima se govori o čovekovoj prirodi, o temporalnosti njegove egzistencije i o slobodi govora iz fenomenološke perspektive. Među ovim esejima se po veličini, važnosti i po izuzetno spekulativnom načinu izlaganja, svakako ističe esej „O odgovornosti i njenim ontičkim osnovama“, koji je izvorno objavljen na nemačkom 1970. godine, u prestižnoj filozofskoj ediciji izdavačke kuće Reclam. Za razliku od mnogih drugih dela i razmišljanja o odgovornosti, Ingarden ne govori o tome gde bi sve trebalo preuzimati odgovornost, ne govori o preuzimanju odgovornosti za sve što se dešava u svetu, već, između ostalog, kritikuje svođenje odgovornosti na puko psihološko osećanje koje ima individua. Kao Huserlov učenik on detaljno analizira sam pojam odgovornosti i insistira na shvatanju odgovornosti koje podrazumeva vrednosti kao ontički osnov odgovornosti. Ingardenu je najviše stalo do toga da sačuva bivstveni osnov vrednosti, jer fenomenološki shvaćena odgovornost podrazumeva uništenje ili stvaranje nekog realnog predmeta kao ontičke osnove određene konkretizovane vrednosti, budući da vrednosti kao idealne suštine mogu biti otelotvorene jedino u nekom realnom predmetu. Čitaj dalje

Samuraji su se uzdigli do beau ideal cele rase. „Kao što je cvet trešnje kraljica među cvećem, tako je i među ljudima samuraj gospodar“, kaže narod. Isključen iz trgovačkih poslova, sâm vojnički stalež nije pomagao trgovinu. Ali, nije bilo staze ljudske aktivnosti, ni pravca misli koji u nekoj meri nije primio podstrek od bušida. Intelektualni i moralni Japan bio je, direktno ili indirektno, delo viteštva. ... Bušido je, dakle, kod, ili propis, moralnih načela koje su vitezovi morali da usvoje i da ih se pridržavaju. To nije pisani kodeks. U najboljem slučaju se sastoji od nekoliko maksima koje su se prenosile usmenim putem ili koje su potekle iz pera nekog poznatog ratnika, ili učenjaka. Najčešće je to neizgovoreni i nepisani kodeks, koji sadrži najjaču potvrdu stvarnih dela, zakon ispisan na živim pločama srca. Čitaj dalje

„Filozofija je univerzalna ambicija uma, a u isto vreme se ispoljava kroz sasvim jedinstvene trenutke. Uzmimo dva primera, dva posebno intenzivna i poznata filozofska trenutka. Najpre imamo trenutak grčke klasične filozofije, između Parmenida i Aristotela, između V i III veka pre nove ere, stvaralački, utemeljivački, izuzetan i, konačno, u vremenu prilično kratak trenutak. Potom imamo još jedan primer, trenutak nemačkog idealizma, između kraja XVIII i početka XIX veka, intenzivan, stvaralački i, ponovo, u vremenu kratak trenutak. Želeo bih da zastupam jednu istorijsku i nacionalnu tezu: postojao je ili postoji, zavisno od toga gde se postavljam, francuski filozofski trenutak koji se događa u drugoj polovini XX veka i uporediv – uza sve njihove međusobne razlike – sa primerima koje sam vam upravo naveo: trenutkom grčke klasične filozofije i trenutkom nemačkog idealizma. Uzmimo tu drugu polovinu XX veka: „Biće i ništavilo“, Sartrovo temeljno delo, pojavljuje se 1943. godine, a Delezovi poslednji spisi, „Šta je filozofija?“, potiču s početka 90-ih.“ Alen Badiju, Francuski filozofski trenutak Tako široko shvaćen Badijuov „francuski filozofski trenutak“ ne poklapa se sasvim s onim što Amerikanci nazivaju „French Theory“, a u Evropi, uglavnom, kudikamo srećnijim nazivom „poststrukturalizam“. Ipak, poststrukturalistički teoretičari čine njegov najbitniji i najkarakterističniji deo. Reč je o grupi filozofa i mislilaca rođenih uglavnom 20-ih i 30-ih godina i koji su, čak i kada su ranije rođeni (kao Lakan ili Bart), svoju popularnost stekli 60-ih godina, a najbitniji radove objavili u toj i narednoj deceniji. Kako se već zgodno primetilo – njihov uspon i vrhunac rada i delovanja vremenski se poklapa s planetarnim usponom i vrhuncem rok muzike. I poput nje – u Americi i Evropi izazivali su ushićenje i otpor. „Kratak uvod u recepciju ’Francuske teorije’“ daje nekoliko tekstova nastalih povodom knjige Fransoa Kisea „French Theory. Fuko, Derida, Delez & Co i preobražaj intelektualnog života u SAD“ i dodatno rasvetljava fenomen uspeha francuskih mislilaca, s jedne strane, i straha od njih, s druge. U zborniku se nalaze tekstovi Džonatana Kalera, Alena Badijua, Stenlija Fiša, intervju s Fransoa Kiseom i jedno predavanje Mišela Fukoa. Čitaj dalje

Da li postmoderni intelektualci zloupotrebljavaju nauku? Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst, eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije”. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala”. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim konceptima tadašnjeg uredništva i besmislice maskira visokoparnim naučnim izrazima, usledio je pravi skandal i žestoka akademska rasprava. „Sokalova podvala” dospela je na prve strane mnogih svetskih časopisa. Urednici Soušel teksta i neki postmodernisti osudili su ovaj postupak kao neetički, pa su čak i autora proglasili psihijatrijskim slučajem. Za druge, Sokal je bio heroj akademske zajednice, čiji je eksperiment bio neophodan kako bi se javno razotkrilo da se netačan i neistinit naučni rad može objaviti u uglednom stručnom časopisu samo zbog toga što je krcat komplikovanim izrazima i potpisan od strane akademskog autoriteta. Ova krajnje neobična knjiga predstavlja beskompromisni obračun s nelogičnim, katkad čak i apsurdnim naučnim idejama priznatih intelektualaca. Duhovito i argumentovano napisano, delo Intelektualni šarlatani opovrgava shvatanje po kome su naučne teorije samo puki „narativi” ili društveni konstrukti i istražuje mogućnosti i granice nauke. "U Intelektualnim šarlatanima Sokal i Brikmon nam pružaju manje poznate informacije koje bi trebalo da svaku razumnu osobu ubede kako je pomenuta podvala bila istinski potrebna i opravdana. Izvanredna knjiga.” - Ričard Dokins "Sokalova i Brikmonova knjiga u najmanju ruku treba da izvrši uticaj na sledeću generaciju studenata. [...] Iako se Sokal i Brikmon usmeravaju na zloupotrebu i pogrešno shvatanje nauke desetak francuskih intelektualaca, njihova knjiga načinje mnogo širu temu – nezgodna pozicija nauke i razumevanjе naučne racionalnosti u savremenoj kulturi.” - Tomas Nejgel "Knjigu Intelektualni šarlatani prožima duh pravedno i stručno izvedene zaslužene kazne. [...] Pritom, imaju jake argumente.” - Tomas Luis "Sve ovo je jako tužno, zar ne? Počevši od jadnog Sokala. Njegovo ime će zauvek biti povezano s prevarom – a ne naučnim radom.” - Žak Derida "Naziva nas epistemičkim relativistima. Mi to nismo. Pogrešno je razumeo. A pogrešno je razumeo zato što je nedovoljno načitan i poluobrazovan.” - Dr Stenli Aronovic Čitaj dalje

Kapitalno delo Osvalda Špenglera, sa novom stručnom redakcijom prevoda Vladimira Vujića, štampano u jednom tomu. Najznačajnije delo iz oblasti filozofije istorije. Uvek aktuelno... Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Čitaj dalje

Kratko, jasno, sveobuhvatno. Kada je počela ljubav antičkih mislilaca prema mudrosti, koju sada prepoznajemo kao filozofsku? Kako je ta tradicija nastala? Šta su antički filozofi mislili o sukobu razuma i emocija u čoveku? Ima li nekih tema koje su zaokupljale antičke filozofe a koje ne dotiču savremene? Šta možemo da naučimo iz razmišljanja antičkih filozofa? Kako se prihvatanje antičke filozofije menjalo tokom vremena? Da li je zapadna tradicija isticanja značaja razuma, nasleđena od antičke filozofije, umanjila uticaj drugih filozofskih tradicija na Zapadu? Početke antičke filozofije možemo da pratimo od šestog veka stare ere i ona traje sve do propasti Zapadnog rimskog carstva i pada Vizantijskog carstva. Autorka se usredsređuje na važne odlike ove filozofije, predstavlja debate vođene u antičko doba, obrađuje mnoštvo tema koje su pokretali tadašnji filozofi i stilove njihovih razmišljanja, izlažući osnovne principe antičke filozofije kao aktuelnu i živu misao koja i danas ima svoju vrednost. O seriji: Sažeti priručnici koje objavljuje Oxford University Press predstavljaju savršen način da se brzo upoznate s određenom temom. Vrhunski autori kombinuju činjenice, analize, perspektive i nove ideje tako da čitaoci lako mogu da steknu jasan uvid u ono što ih interesuje. Serija je poznata širom sveta i s razlogom uživa ogromnu popularnost. Čitaj dalje

sabrani misaoni eksperimenti u filozofiji Knjiga „A šta ako…“ Peg Titl predstavlja uspešan pokušaj da se na jednom mestu nađu svi u filozofiji iole poznatiji misaoni eksperimenti. Time je potpuno opravdan njen podnaslov „Sabrani misaoni eksperimenti u filozofiji“, koji može i da zavara, jer relevantnost prisutnih misaonih eksperimenata daleko nadilazi okvire akademskih filozofskih interesovanja i pogađa udaljene intelektualne discipline poput fizike i političke nauke. Peg Titl je, u stilu vešte poznate popularizatorke filozofije, odlomke iz originalnih filozofskih tekstova u kojima su izloženi misaoni eksperimenti propratila jezgrovitim i inspirativnim komentarima, prevashodno usmerenim na buđenje radoznalosti kod čitalaca, primoravajući ih da sebi postave pitanja od praktičnog životnog značaja, daleko od puke intelektualne igre ili naučnopopularne razbibrige. U tom smislu, ona uspeva u još jednoj svojoj otvoreno iznetoj nameri, a to je da ovom knjigom pruži svojevrstan uvod u filozofiju. Podeljena prema ključnim filozofskim disciplinama, knjiga postavlja temeljna pitanja o prirodi ljudskog znanja, duha i jezika, o stvarnosti, prostoru i vremenu, pojmovima dobrog i lepog, ispravnosti naših postupaka, kao i o pravednosti društvenih uređenja. Pitanja se kroz međusobno nadovezivanje odlomaka iz knjiga i tekstova i kroz autorkine prodorne komentare granaju u najrazličitije oblasti nauke, poput kompjuterske nauke, kognitivne psihologije, lingvistike ili teorije igara. Prirodno su povezana i lako se grupišu, što omogućava čitaocu da uvidi vezu između naizgled raznorodnih problema unutar celine ljudskog znanja. Taj kvalitet knjiga duguje samoj prirodi misaonih eksperimenata da stvaraju paradokse, situacije u kojima iz savršeno prihvatljivih premisa i ispravnim zaključivanjem dolazimo do zbunjujućih i teško prihvatljivih zaključaka. Rešavanje ili još bolje razrešavanje paradoksa je filozofska delatnost u pravom smislu, a njegova uspešnost zavisi od uspeha filozofije da ljudsko znanje poveže u celinu u epohi njegove rastuće fragmentiranosti. U tom uspehu možda leži najveće skriveno dostignuće ove knjige. Čitaj dalje

Kroz sva kolebanja svetske istorije i razvoj naroda, duhovna svojina čovečanstva se održala, očuvala i uvećala. Ko u sebi poseduje jedan deo ove svojine, taj pripada neuništivoj zajednici duha i ima nešto što niko ne može da mu ukrade. Možemo da izgubimo novac, zdravlje, slobodu, život. Ali samo zajedno sa životom može da nam bude oduzeto ono što smo zaista stekli i šta imamo u duhovnim vrednostima. Čitaj dalje