Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 155 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Sava Dečanac : STRADANJE STARE SRBIJE I MAKEDONIJE / приредио и поговор написао Милорад Филић Исток / Лепосавић : Дом културе `Свети Сава` ; Зубин Поток : Стари Колашин, 2001 , Fizički opis 157 стр. : ауторова слика ; 21 cm Zbirka Библиотека Незаборавници Хвосна ; књ. 3 Епископ Сава (1831-1913) : живот и дело стр. 129-145 Библиографија стваралаштва Саве Дечанца: стр. 147-151 Србија -- Историја Македонија -- Историја Barać, Sava, 1831-1913 Očuvanost 3.
Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота
VRELO broj 26, Zavičajno društvo Trnava kod Čačka 2002, str. 204. Časopis Vrelo. Očuvanost 4. Možda se niko od svih udruženja nije specifičnije i poetičnije zahvalio svom zavičaju kao što su to učinili Trnavci. Selo Trnava nalazi se kod Čačka, a u Beogradu ima zavičajno udruženje i časopis „Vrelo`. Na prostoru SFRJ to je bilo jedino selo sa časopisom, koji je nedavno napunio 20 godina, pa očekuje i bibliografiju. Deluje vrlo ozbiljno i, kako kaže urednik dr Ranko Simović, to je pravi mali istraživački institut o selu Trnava. Piše se o životu u Trnavi, tu su prilozi iz istorije, kulture i etnografije, a postoje i prilozi iz književnog stvaralaštva, što školaraca iz trnavske osnovne škole, što starijih, kao i rubrika „Uspešni potomci Trnavaca`. Tako se Trnavci preko svog časopisa upoznaju i prepoznaju, a Simović dodaje i da se tako pomažu kad god nešto zatreba, pa i u slučajevima kada je potrebno nekome pronaći posao.
Vojislav Bubanja : BUBANJE - Druga knjiga: U MATICI I NA NOVIM OGNJIŠTIMA - Bliškovo , Međani , Trijebine , Vranovići , Bubonje u Golubiću. Dopune rodoslova , Izdavač autor Beograd 2001, str. 176. Sadržaj na slici. Očuvanost 3; malo pohabana; ima posvetu autora
Etnografija Južnih Slavena u Mađarskoj = Etnografija Južnih Slovena u Mađarskoj = Etnografija Južnih Slovanov na mađarskem = A Magyaroszag délszlávávok neiprajza 3 , zbornik Jezik hrvatski, srpski, mađarski Budimpešta : Poduzeće za izdavanje udžbenika, 1979 Fizički opis 178 str. : ilustr. ; 24 cm Predmetne odrednice Народна веровања -- Јужни Словени -- Мађарска Народни обичаји -- Јужни Словени -- Мађарска Očuvanost 4-.
Mladen Crnogorčević : PISMA / приредио Горан Комар Херцег Нови : Завичајни музеј ; Превлака : Манастир Св. Архангела Михаила, 2001 , Fizički opis 146 стр. : факс. ; 20 cm Zbirka Посебна издања / Завичајни музеј, Херцег Нови Садржи и: Факсимили писама Стр. 5-10: Предговор / Горан Комар Crnogorčević, Mladen Š., 1863/1902 -- prepiska Očuvanost 4 ; ima štambilj Poklon knjiga od izdavača
RAČANSKI ZBORNIK 20 / 21 , Fondacija Račanska baština Bajina Bašta 2016, str. 124. Sadržaj na slikama. `Račanski zbornik` izlazi jednom godišnje i objavljuje izbor iz naučnih saopštenja i književnih priloga na duhovno-naučnoj manifestaciji `Dani Rače ukraj Drine` i iz dela nagradjenog `Račanskom poveljom`. Očuvanost 4.
Redmond O`Hanlon - INTO THE HEART OF BORNEO (Penguin Books, 1984, broš, 192 str., ilustrovano) The story of a 1983 journey to the center of Borneo, which no expedition had attempted since 1926. O`Hanlon, accompanied by friend and poet James Fenton and three native guides brings wit and humor to a dangerous journey.
Valjevska bolnica : spomenica o njenoj 140. godišnjici : (1867-2007) / urednik Zdravko Ranković , Kolubara Valjevo / Zdravstveni centar Valjevo 2007, tvrdi povez, str. 276. Sadržaj na slikama. Predmetne odrednice Valjevska bolnica -- 1867-2007 Zdravstvo -- Bolnice -- Valjevska bolnica -- Valjevo Očuvanost 4; ima, posvetu na predlistu.
VRELO broj 21, Zavičajno društvo Trnava kod Čačka 1999, str. 172. Časopis Vrelo. Očuvanost 4. Možda se niko od svih udruženja nije specifičnije i poetičnije zahvalio svom zavičaju kao što su to učinili Trnavci. Selo Trnava nalazi se kod Čačka, a u Beogradu ima zavičajno udruženje i časopis „Vrelo`. Na prostoru SFRJ to je bilo jedino selo sa časopisom, koji je nedavno napunio 20 godina, pa očekuje i bibliografiju. Deluje vrlo ozbiljno i, kako kaže urednik dr Ranko Simović, to je pravi mali istraživački institut o selu Trnava. Piše se o životu u Trnavi, tu su prilozi iz istorije, kulture i etnografije, a postoje i prilozi iz književnog stvaralaštva, što školaraca iz trnavske osnovne škole, što starijih, kao i rubrika „Uspešni potomci Trnavaca`. Tako se Trnavci preko svog časopisa upoznaju i prepoznaju, a Simović dodaje i da se tako pomažu kad god nešto zatreba, pa i u slučajevima kada je potrebno nekome pronaći posao.
Miodrag Đukanović : SPOMEN ČESMA NA VARDI , Užice 2019, str. 40. Privatno izdanje u 50 primeraka. Očuvanost 4. Спомен-чесма подигнута је 1931. године у центру села, са десне стране магистралног пута Ужице-Варда-Ваљево. Касније је на простору изнад чесме подигнут споменик посвећен изгинулим у ратовима 1941-1945. кога данас нема, а 1949. године саграђена је зграда Основне школе Јордан Ђукановић која је и данас у функцији. Пре изградње чесме формиран је Одбор за израду водовода и подизање спомен- чесме на Варди посвећене борцима палим у ослободилачким ратовима 1912-1918. На иницијативу трговаца, Ранисава Јовановића и Радисава Димитријевића и надзорника путева, Милорада Ђукановића урађен је пројекат по коме је сабирни базен направљен код извора у Доброј води, а истовремено се почело са прикупљањем средстава за изградњу чесме. Прикупљани су прилози од добротвора и породица које су желеле да се име њиховог сродника погинулог у ослободилачким ратовима уклеше на спомен-чесму, а део средстава уплатио је Централни хигијенски завод из Београда и Хигијенски завод из Сарајева. Чесма је грађена из три дела. Први бетонски део са два једноставна стуба-капитела између којих је у средишњем делу на западној страни постављена цев за воду, а изнад ње спомен-плоча на којој је уклесана година градње чесме. Други део чесме зидан је као постамент за пирамиду, са кога је након Другог светског рата уклоњена спомен-плоча са натписом у коме се помиње име краља Југославије Александра I. На пирамиди од плавог тока, висине 1,50 м, на западној страни су уклесана имена 23 погинула ратника из Таора, Годечева, Маковишта, Полошнице и Јакља, а на јужној страни уклесана су имена добротвора који су дали прилоге да се спомен-чесма подигне.