Stanje: lepo sačuvano,kao novo Izdavač:Hungary Izdato: 1980 Korica: Tvrda Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- ZAG -----

ČUMIĆ Selo među voćnjacima Planina..RUDNIK..Čumićsko brdo...reka Rača..Klenovac...Milenkovo brdo.......... Tvrd povez sa omotom,posveta. KRAGUJEVAC,1979.god,120.strana,ILUSTROVANA... Knjiga u PERFEKTNOM stanju -------------------------------------- M2

Priredio i pogovor napisao Borislav Čeliković Gornji Milanovac 2007. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano,mape. Napomena: na 2-3 strane tragovi olovke (uredno obeleženo nekoliko reči); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: I OPIS RUDNIČKOG OKRUGA I-II knjiga Pristup I Položaj, prostorija podele II Orografija III Hidrografija IV Topografija Gornji Milanovac a) Crnogorski srez b) Moravski srez c) Kačerski srez Manastiri u Crnogorskom srezu Manastiri u Moravskom srezu V Komunikacija II OPIS RUDNIČKOG OKRUGA VI Etnografija III OPIS RUDNIČKOG OKRUGA VII Istorija IV GEOGRAFSKO ISTORIJSKE SLIKE Bukulja i Venčac Geografsko istorijske slike V ZNAČAJ ČAČKA, GORNJEG MILANOVCA I KARANOVCA VI NASTAVA Borba na Ljubiću 1815. g. Mestopis Rudničkog okruga VII NARODNO BLAGO I Narodne pesme II Narodne zagonetke III Poslovice i izreke IV Narodne priče VIII STATISTIKA I Mineralogijska zbirka Rudničkog okruga II Spisak parohija u Protoprezviterstvu rudničkom za 1872. g III Spisak škola u okrugu Rudničkom sa selima koja im pripadaju IV Policijski izveštaj okruga Rudničkog, 1860 - 1871. g V Stanje temperatura i vremena u Gornjem Milanovcu za 1872. g IX POGOVOR Borisav Čeliković: Jovan Mišković i njegov Opis Rudničkog okruga

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Karst, novi rezultati o glacijalnoj eposi balkanskih poluostrva 2. Balkansko poluostrvo 3. Govori i clanci 4. Antropogeografski i etnografski spisi Jovan Cvijić (Loznica, 11. oktobar 1865 — Beograd, 16. januar 1927) bio je srpski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Od osnivanja Beogradskog univerziteta 12. oktobra 1905, postao je jedan od osam prvih redovnih profesora na Univerzitetu. Cvijić je počeo da se bavi naukom još kao student Velike škole i tada je nastao njegov rad Prilog geografskoj terminologiji našoj, a nastavio kao srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju. Na osnovu tih proučavanja napisao je više radova kao i svoju doktorsku disertaciju. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva putujući skoro svake godine po Balkanu. Tokom života, odnosno za preko trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je par stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih dela je „Balkansko poluostrvo“. Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se utemeljivačem srpske geografije. Jovan Cvijić je rođen 11. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) 1865. godine u Loznici u porodici Cvijića, koja je bila ogranak Spasojevića iz pivskog plemena. Otac mu se zvao Todor Cvijić. Njegova porodica je bila poreklom iz oblasti Stare Hercegovine, iz plemena Pivljana, i bavio se trgovinom.[1] Njegov otac, a naime Jovanov deda, bio je Živko Cvijić, predsednik lozničke skupštine i poznati mačvanski Obrenovićevac. Kako je bio na strani tzv. „katana“ u vreme katanske bune protivnika ustavobranitelja 1844. godine, kažnjen je šibovanjem posle uspešne akcije Tome Vučića Perišića, nakon čega je umro još mlad. Njegov otac, a pak Jovanov pradeda, Cvijo Spasojević, bio je rodonačelnik Cvijića. Cvijo je bio poznati hajdučki harambaša u tom delu Stare Hercegovine. Cvijo se borio protiv Osmanlija Prvog srpskog ustanka, a nakon njegove propasti 1813. godine, preselio se u Loznicu, gde je kod šanca i crkve sagradio kuću hercegovačkog tipa na dva sprata i otvorio dućan, započinjući trgovačku karijeru novoosnovane familije.[2] Cvijićev otac Todor (umro 1900) se u početku i sam bavio trgovinom, ali kako mu to nije išlo za rukom, zaposlio se u opštini kao pisar i delovođa. Majka Jovanova Marija (rođena Avramović), bila je iz ugledne porodice iz mesta Korenita, sela u oblasti Jadar koje se nalazi nedaleko od manastira Tronoša i Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića. Osim Jovana, Todor i Marija imali su sina Živka i tri kćeri, Milevu, udatu za Vladimira, sarača, Nadu, udatu za Dragutina Babića okružnog blagajnika, kasnijeg načelnika ministarstva finansija, i Soku.[3] Cvijić je često govorio da je u detinjstvu na njegovo duhovno obrazovanje najviše uticala majka i uopšte majčina porodica, mirna, staložena i domaćinska, dok je o ocu i očevoj porodici pisao sa dosta manje emocija. Ipak, Cvijić je u svom naučno-istraživačkom radu o narodnoj psihologiji imao pohvalne reči za dinarski etnički tip i karakter, kome upravo i pripada njegov otac Nakon osnovne škole koju je završio u Loznici, završio je nižu gimnaziju u Loznici (prve dve godine) i gimnaziju u Šapcu (treću i četvrtu godinu), a potom se upisao i završio višu Prvu beogradsku gimnaziju,[5] u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Mihailom Petrovićem Alasom i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića“ Godine 1884, po završetku gimnazije, hteo je da studira medicinu, međutim loznička opština nije bila u mogućnosti da stipendira njegovo školovanje u inostranstvu. Tada mu je Vladimir Karić, njegov profesor iz šabačke gimnazije, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u Beogradu. Cvijić ga je poslušao i iste godine upisao Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu. Ove studije je završio 1888. godine. Tokom svog školovanja Cvijić je bio posvećen čitanju knjiga. U gimnaziji je učio engleski, nemački i francuski jezik koji su mu tokom studija veoma koristili budući da nije postojala odgovarajuća naučna građa na srpskom. Kasnije je na stranim jezicima pisao i naučne i druge radove.[5] Školske godine 1888/89. radio je kao predavač geografije u Drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji. Potom je 1889. upisao studije fizičke geografije i geologije na Bečkom univerzitetu kao državni pitomac. U to vreme na Bečkom Univerzitetu predavanja iz geomorfologije držao je čuveni naučnik dr Albreht Penk (nem. Albrecht Penck), geotektoniku je držao profesor Edvard Zis (tadašnji predsednik Austrijske akademije nauka), a klimatologiju Julijus fon Han. Cvijić je doktorirao 1893. godine na Univerzitetu u Beču. Njegova doktorska teza pod nazivom „Das Karstphänomen“ predstavila ga je široj javnosti i učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima. Ovaj rad je kasnije preveden na više jezika (kod nas „Karst“, 1895) a zahvaljujući njemu Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije. Britanski naučnik Arčibald Giki je napisao da ovo predstavlja „zastavničko delo“ nauke.....

Dr Obren Blagojevic - Piva Strucna knjiga, Beograd, 1996. Tvrd povez, 776 strana + 48 sa tablama RETKO! Piva je srpsko pleme na severu Crne Gore i pripada starohercegovačkim plemenima. Do 1875. godine Piva je bila pod Turskom upravom, ali oslobođena je od strane crnogorske vojske. Zvanično, Crnoj Gori je pripala odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine. Piva se graniči sa susednim crnogorskim plemenima Drobnjacima, Nikšićima, Golijanima i na severu sa Republikom Srpskom. Glavni centar Pive je gradić na obali Pivskog jezera, Plužine. Znameniti Pivljani Ljubomir Tadić Stojan Čupić Arsenije Gagović Makarije Sokolović Savatije Sokolović Mehmed-paša Sokolović Boris Tadić vojvoda Lazar Sočica Bajo Pivljanin Vule Adžić patrijarh Antonije patrijarh Gerasim Spasoje Tadić Radoje Dakić akademik Obren Blagojević akademik Jovan Vuković Vidoje Žarković Ognjen Tadić Radomir Baturan crna gora, stara crna gora, stara hercegovina, pluzine, durmitor, pivski manastir, pivljani...

Autor: Zoran Radovanov Povez: tvrd sa zaštitnim omotom + kutija Br. strana: 129 Format: 17,7x28,5 Dvojezično izdanje: englesko - srpski Štampano na kunstdruku, kolor fotografije! Sadržaj: . Istorija salaša . Etno kuće - Restorani - Umetnička fotografija - Katai salaš - Cvetni salaš - Majkin salaš - Salaš 137 - Debeli lad... Vojvodina bez salaša, makar oni živeli samo u pesmama, pričama i na slikama, siromašnija je, manje romantična i pitoma. Nešto romantike je ipak preostalo, jer dvadesetak preostalih salaša danas žive novi, romantičan život turističkih atrakcija. I mada su salaši jedan od simbola Vojvodine već gotovo dva veka, prvi put su sabrani u monografiji, na srpskom i engleskom jeziku. Reč je o zajedničkom poduhvatu Turističke organizacije Vojvodine i novosadskog TV Studija “Bečkerek”. Zoran Radovanov, Direktor TV Studija “Bečkerek” kaže nam da je prva monografija zapravo sentimentalna priča o preživelim salašima, sa podacima o lokaciji i turističkoj ponudi, ilustrovana tekstom profesora i publiciste Slavka Golića i sjajnim fotografijama Martina Candira, Jovana Milivojevića, Darka Grudena i Jaroslava Papa.

2. dopunjeno i prošireno izdanje Izdavač: Institut za istoriju, Banja Luka Povez: tvrd Broj strana: 469 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Sa posvetom autora, odlično očuvana. Monografija „Timar u Republici Srpskoj“ sadrži: osvjetljavanje prošlosti i utvrđivanje geografskog položaja oblasti Timara; identifikovanje etno-istorijske povezanosti srpskog naroda ovog kraja sa srpstvom u cjelini i prikaz vjekovne borbe Timaraca za slobodu i opstanak na svojim ognjištima; opis kulturnog i privrednog razvoja ove oblasti od davnina do danas; utvrđivanje porijekla porodičnih loza današnjih Timaraca, te upoznavanje sa značajnim pregaocima u raznim oblastima djelatnosti, koji potiču iz timarskih sela. (K-37)

Izdavač: Srpska akademija nauka, Beograd Srpski etnografski zbornik, knjiga LXX Odeljenje društvenih nauka: Život i običaji narodni, knjiga 31 Autor: Dragutin M. Đorđević Povez: broširan Broj strana: 724 Sadržaj priložen na slici. Ilustrovano. Pečat na predlistu, odlično očuvana. Retko u ponudi. Život i rad Dragutina Đorđevića išli su u dva pravca, jedan sveštenički, za njega važniji, i drugi naučni. Išao je putem crkve i putem nauke. Prota Dragutin je služio podjednako verno i uspešno i svom svešteničkom pozivu i nauci koja je njegova druga velika ljubav. Kao sveštenik je smatrao da treba spašavati narodno blago, narodnu tradiciju, sve što je vezano za narodni život. Još je patrijarh German rekao: „Narodni običaji su drugo jevanđelje“. Jedan od njegovih najranijih radova koje je napisao o narodnom životu u našem kraju odnosi se na koledare, koje je gledao u selu Brzi, nadomak Vučja. Kruna njegovog rada su četiri knjige koje se izdvajaju i po obimu i po vrednosti. Srpska akademija nauka i umetnosti izdala je njegove tri monumentelne knjige u redakciji Nade Milošević – Đorđević: „Život i običaji naroda u Leskovačkoj Moravi“ (1958), „Srpske narodne pripovetke i predanja iz leskovačke oblasti“ (1988) i „Narodne pesme iz leskovačke oblacti“ (1990). Četvrtu knjigu mu je izdao Narodni muzej u Leskovcu kao monografiju: „Život i običaji narodni u leskovačkom kraju“ (1985). S A D R Ž A J: 1. Oblast Leskovačka Morava 2. Stanovništvo 3. Privreda 4. Sredstva za saobraćaj i prenos dobara 5. Kuća i zgrade 6. Domaći život 7. Ishrana 8. Nošnja 9. Društveni život 10. Običaji (verski i društveni) 11. Praznoverice 12. Zabave 13. Narodna znanja (lekarstvo i veterina) (K-123)

Muzej na otvorenom STARO SALO, 2021. 127 ilustrovanih strana, tvrd povez, skoro A4 format. Поводом обележавања тридесет година рада Музејa на отвореном „Старо село“ Сирогојно, уприличена je промоција књиге „Текстилне сировине Златибора“ ауторке Снежане Томић. Књига ,,Текстилне сировине Златибора“ ауторке Снежане Томић, у издању Музеја на отвореном ,,Старо село“ Сирогојно, представља својеврсно путовање кроз време и историју златиборског краја. Књига је плод дугогодишњег рада и истраживања ауторке, учествовања и организовања радионица које се тичу прераде основних сировина од којих су се тканине некада правиле. `С обзиром да су то подаци који су се годинама прикупљали једна година је била потребна да се то све сумира и да се претвори у овакву једну књигу. Сам почетак књиге односи се на географске и природне услове који утичу на коришћење природних сировина за израду тканина, затим је ту поглавље о самим сировинама које су се користиле у прошлости, о онима које су се највише користиле, о примени тих сировина у прошлости, а и оно што је веома важно, о примени сировина данас`, каже Снежана Томић, аутор књиге. На промоцији је говорио ренцензент књиге етнолог, Милина Ивановић Баришић и историчар Недељко Радосављевић, а о свом раду и о повезаности истраживачког дела и одрживости свега о чему се у књизи говори, причала је Весна Тодоровски. „При једној посети ја сам погледала брошуру флоралних мотива које је Снежа радили по истраживању и онда сам одлучила да тај најлепши јастук који се њој свиђа урадим и у стварности“. „Моћи ће да виде различите технике обраде и аплицирања на текстилу. Од традиционалног кроја кошуљка преко савремених одевних предмета и начина њихове израде, важност природних материјала, важост локалних сировина и аплицирање мотива. Могуће је видети и технике за обраду вуне као што су филцање, плетење, хеклање...“, рекла је Весна Тодоровски, директор Re Craft кластера. Прва књига на којој су ове две уметнице спојиле сарадњу јесте „Народна ношња Златибора“ по чијим шемама су одрађени одевни предмети. Сарадња се продубила кроз књигу „Текстилне сировине Златибора“ а потпомогао ју је атеље Игор Тодоровић. Данка Миловановић

Izdavač: NVU Džematlije džemata Dobrodole, Podgorica Povez: tvrd Broj strana: 718 Bogato ilustrovano: 506 slika (100 u koloru) Odlično očuvana. „Munir Šabotić je, i to je vrlo bitno, a možda i najbitnije, svojim Dobrodolcima izgradio novi zavičaj, novu zajedničku kuću gdje ih je sve okupio i gdje nikome nije tijesno. Ta njihova zajednička kuća, zajednički zavičaj – jeste ova knjiga i ona će ih, između svojih korica, čuvati zauvijek“. - Faiz Softić, književnik Monografija „Dobrodole“ obuhvata sledeće teme: – Opšte karakteristike regije Bihor – Tucanje - kolijevka Šabotića - Dobrodole – Opšte karakteristike sela: položaj i granice, geološki sastav i oblici reljefa, klima, voda i biogeografski podaci – Prošlost Dobrodola i okoline – Stanovništvo Dobrodola (demografija) - Porodična stabla: Klica, Ligonja, Šabotića, Ličina, Golja, dobrodolskih Kurpejovića i Kočana, Rastodera – Privredne prilike – Obrazovanje, kultura i sport - Kuće i zgrade – Porodica, običaji i narodno stvaralaštvo – Legende i anegdote – Prilozi – Izvodi iz recenzija (K-122)

Д. А. Фахретдинова ЮВЕЛНИРОЕ ИСКУССТВО УЗБЕКИСТАНА Ташкент, 1988 тврде корице, платно, прошивено, златотиск, 20,5 џ 26,5 цм, илустровано, 204 стр. Књига је у веома добром стању, чиста, без оштећења. Корице врло благо конкавно повијене. Заштитни омот је искрзан и зацепљен. Книга посвящена многовековой истории развития ювелирного искусства Узбекистана. Эволюция его художественного стиля рассматривается в контексте с эстетическими и мировоззренческими принципами того или иного исторического периода, в тесной связи с материальной и духовной культурой. Автор раскрывает своеобразие ювелирного искусства, взаимосвязь содержания и формы, генезис украшений, их трансформацию во времени и роль в жизни людей разных эпох, от древности до современности.

SRBI U BAČKOJ DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA ( istorija naselja i stanovništva ) - Dušan Popović POPISI STANOVNIŠTVA BAČKE TOKOM OSAMNAESTOG VEKA ( građa za istoriju naselja i stanovništva ) Izdavač: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA Beograd - Etnografski Institut Godina izdanja: 1952. Povez: broš Broj strana: 417 Pismo: ćirilica Stanje: odlično

Vranje : Nova Jugoslavija 1983 453 strane, XXIV strane s tablama : ilustrovano + 1 presavijen list s geografskom kartom očuvanost : popravljano oštećenje omota, knjiga bez oštećenja

RETKO,LEPO OCUVANA KNJIGA,253 STRANICE,ZUTA LINIJA NA KORICAMA

ULTRA RETKO,LEPO OCUVANO,299 STRANICA

I i II DEO,LEPO OCUVANI, NA PRVOM DELU ZUTE FLEKE NA KORICAMA,NISTA STRASNO,SPUSTENA CENA

RETKO,NA KORICAMA ZUTE FLEKE,1068 STRANICA,POSVECEN JOVANU CVIJICU

RETKO,LEPO OCUVANO,ZUTE MRLJE NA KORICAMA,487 STRANICA

Izdavači: Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd / Narodna biblioteka „Jefimija“, Trstenik Biblioteka Hronika sela, knjiga 394 Povez: tvrd Broj strana: 558 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Broj telefona na kraju knjige, mrlja na ćošku jednog lista, veoma dobro očuvana. Hronika „Brezovica i Stublica“ je svojevrsna pripovest dešavanja u vremenskom trajanju od približno dva veka, sa pokušajima da se zaključi i ono što je bilo pre toga, za naseljena mesta Brezovica i Stublica. Hronika je posvećena svim onim ljudima koji su oformili ova sela i njihovim teškoćama kroz koje su pri tome prolazili. U poglavlju Nastanak sela data je kompletna istorija opisanog područja. Najobimniji deo knjige je opis rodoslova. Rodoslovi su dati tako da se sasvim jasno vide podaci pomenute osobe, godine rođenja i smrti, ime supruga ili supruge i imena njihove dece. Za muške potomke navode se bitne godine, odakle i iz koje familije je njegova supruga, a za potomke ženskog pola je dato, pored ličnih podataka, i gde je i u koju familiju udata. Na ovaj način moguće je pratiti srodstvo i po muškoj i po ženskoj liniji. (K-136)

odlično očuvana kolor i crno bele ilustracije

Vuk Sibalic i Stojan Karadzic Drobjak-Jezera-Uskoci i Saranci Drobnjak-pleme-granice-naziv-istorijske karateristike neke bitne karakteristike plemenske organizacije u Crnoj Gori posebno u plemenu Drobnjak Ime plemena kratak istorijski pregled Bratstva u Drobnjaku... Meke korice,ivice malo iskrzane,unutrasnjost dobro ocuvana,ilustracije crno bele 517 strana M-62

dr Dragoslav Džadžević: IGRA Tvrd povez, 25cm, 238strana, 56] str. s tablama (delimično u bojama) : autorova slika, izdavač: PROMETEJ - Novi Sad STANJE ODLIČNO!!!

STIDLJIVI HUK Fruškogorskih vodopada Aleksandar Damjanović Prirodni vodopadi,kaskade...slapovi...Vodopadi na ALJMAŠKOM potoku....NEVENIN vodopad...Sliv potoka JELENCE.....ZELENI vodopad... Novi Sad,2011.god,220.strana ...sa KARTAMA...,ilustrovano u BOJI...LUX pakovanje Knjiga je NOVA ---------------------------- 0

Gerald B.Gardner Usprung und Wirklicheit der Hexen Einführung von dr. M.Muraray Gerald B. Gardner Poreklo i stvarnost veštica Uvod dr. M. Murarai 163 str. „Ova knjiga potiče od pripadnika zajednice veštica. Opisuje subotu veštica, njene misteriozne obrede, kultove i magijske predstave i upoređuje ih sa drevnim grčkim misterijama. Na čelu veštice` U kultu vrhovna sveštenica predstavlja mesečevu boginju plodnosti, dok muški sveštenik preuzima ulogu rogatog đavola. U vezi sa optužbama na račun veštica su i optužbe upućene Vitezovima templarima. Pored istorijskih uključene su i činjenice, simbolični rituali i tajne sveta misterija. Opisane su ceremonije prizivanja iz nedavne prošlosti.` (Blurb) - Gerald Brousseau Gardner (1884-1965), engleski. Varloka, koji je veliki deo svog života proveo na Dalekom istoku i preko koga je veštičarenje danas dobilo novi zamah. U kult Vike ga je inicirala Doroti Klaterbak 1939. godine preko klana veštica iz Nove šume. Pod maskom fikcije objavio je neke podatke u svom romanu „Pomoć visoke magije“, koji je objavljen 1949. pod njegovim veštičjim imenom „Scire“. Posle smrti „Stare Doroti” 1951. Gardner je mogao slobodno da objavi nefikcionalno delo, a 1954. godine pojavila se „Veštica danas” (ovde nemačko izdanje), prva predstava savremenog kulta Vike. Predgovor je napisala M. Marej, koja je izazvala pometnju svojim veoma kontroverznim delima „Kult veštica u zapadnoj Evropi” (1921) i „Bog veštica” (1931). odlično očuvana exlibris DEUTSCH.10

Naslov:Narodni plesni običaji južne Dalmacije : narodna plesna kultura u Hrvata Autor: Ivan Ivančan Izdavač: Zagreb : Kulturno-prosvjetni sabor Hrvatske,(Varaždin : `Varaždin`) Godina izdanja: 1985, 476 str. : ilustr. ; 24 cm Povez: Broš. Latinica Stanje 4 B1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija