Pisac ove knjige je nesvakidašnja pojava u našem kulturnom i javnom životu. Univerzitetski profesor, islamolog, filolog-orijentalista, poliglota (pored arapskog i turskog, govori francuski, engleski, ruski i italijanski), Darko Tanasković je iskoračio iz uskih okvira jedne inače cenjene struke, povezujući tekuća zbivanja sa njihovom istorijskom pozadinom. Učenjak je izišao u susret širokoj publici kroz redovnu saradnju u vrlo čitanom večernjem listu, da u opštenju sa njom pokaže umešnost i uspešnost. Uz kratkoću i jasnoću, podrazumevajuće vrline ovakvih napisa, ide i duhovna opredeljenost koja se kod naših izabranika retko sreće: Tanasković je istovremeno svetski čovek i prosvećeni patriota. On je prozreo dvoličnost Velikog sveta ne izgubivši poštovanje prema njegovim civilizacijskim postignućima, i postupke procenjuje sa stanovišta naroda kome pripada. Knjiga Iz dana u dan je zbornik osvrta na marginama tekućih zbivanja, pojava i istupa, praćenih sa osmatračnice upućenog i iskusnog komentatora.

Ono što poeziji prethodi – katkad šum Dunava i nasleđe višeslojnih značenja njegove povesti, katkad miris cvetova tekome koji spaja mediteranske predele – i ono čime rezultira, kao poetska vrednost uvek nove ineponovljive sume iskustva i znanja u stvara laštvu najdarovitijih i najmudrijih – čini oslonac reminiscencija, saznajnih sabiranja i analiza, u novoj knjizi Tanje Kragujević. Listići, zapisi i eseji govore o ličnim i književnim sećanjima, važnosti fotografske tačnosti, ali i imaginarnog i snovnog, o književnim susretima, o neponovljivosti poetskih spoznaja, o uzdignutim stvaralačkim vrednostima pesnika koji su obeležili proteklo stoleće, i onih koji su u našoj i svetskoj poeziji ubeleženi i u njenu „Fasciklu za XXI vek“ – poput Ane Ristović i Vojislava Karanovića, Adama Zagajevskog, Vislave Šimborske i Luize Glik – zbiraju u ovoj knjizi i raznolike faze rada Tanje Kragujević – poput latica njenog uvek prisutnog i višeznačnog simbola – Ruže. Tanja Kragujević, rođena je u Senti. Živi u Zemunu.

„Odiseja” se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena. Knjiga „Odiseja, misterija rešena” na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo. Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom. Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

„Tragovi“ su originalna autorova autobiografi ja. U njoj se sa proživljenošću lucidnog opservatora obznanjuje mladost, profesija, putovanja, prijateljstvo i starost. U ovom subjektivnom viđenju života prisutna je strategija samoposmatranja,samospoznavanja i samorazumevanja.

„Na obali nade“ je nedavno dovršeni spis, u kome se Kosović pojavljuje kao intelektualac kome je stalo da se odredi i prema neodgonetnutoj prošlosti i prema dramatičnoj savremenosti.On obrazlaže svoju viziju sveta i kritički preispituje sistem vrednosti moderne i postmoderne civilizacije. Čini to s retkom iskrenošću i razboritošću.

Description Izabrana dela – Dragiša Vasić Izbor i predgovor za „Izabrana dela” Dragiše Vasića sačinio je Milo Lompar koji se već duže vreme bavi Vasićem kao romansijerom i pripovedačem. U knjizi se nalaze: „Crvene magle”, „U gostima”, „Resimić dobošar”, „Rekonvalescenti”, „Vitlo”, „Osveta”, „Ispovest jednog smetenjaka”, „Sumnjiva priča”, „Pogibija Jaćima Medenice”, „Svi smo mi koleta od Rozena”, Izuzetan tekst (između publicistike i književnosti) „Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru”, koji je nastao kada je pisac za kaznu zbog onoga što je pisao u listu „Progres“, kao kritičar društvenih zbivanja, poslat na dvomesečnu vojnu vežbu na Kosovo. Iz priče o Dragiši Vasiću, i iz celog njegovog dela, očigledno je da je on, kako Lompar i kaže na kraju svog predgovora, dostigao potpunu negaciju svog angažmana i potpunu afirmaciju svoje književnosti: postao je žrtva koja se razminula sa istorijskim smislom