Posle zbirki Srbija u ogledalu (2008) i Sumnjivo lice (2010), Rialiti Srbija je treća zbirka kolumni, objavljivanih u „Večernjim novostima” od 2012. do 2015. Na neki način, ove kolumne mogu se čitati kao mali prilozi za paralelnu istoriju naših života, kao neka vrsta rekapitulacije naših mnogih godina samoće, mnogih zima naših nezadovoljstava, kao kratak pregled našeg raspadanja. Srbija na svom putu ka EU, ojađena i uslovljena, opljačkana i moralno demolirana, sa svim ovim malim i velikim temama koje se serviraju kao bombastične vesti u medijima, jeste fantastična inspiracija za pisanje kolumni o duhu vremena. U svetu koji kreira Veliki Brat, horsko pevanje aktuelnih političkih mantri ispostavlja se kao najunosniji posao: sloboda govora se proglašava govorom mržnje, zdrav razum se etiketira kao glupost, slobodoljublje kao retrogradna pojava i desničarstvo, a dobrovoljno ropstvo kao najviša vrednost, pisanje ovih crtica iz naše stvarnosti za mene je lekovito.

Ovde su skupljeni tekstovi koji su gotovo svi bili objavljeni u stručnim časopisima na engleskom jeziku u toku poslednjih 10-15 godina. Četiri od tih tekstova su bili objavljeni u prevodu na srpskom jeziku u časopisu koji nema posebno veliki tiraž i koji nije dostupan širokoj publici, te sam smatrao da treba i njih uključiti. Posebno zato jer čine celinu mog koncepta etičke Teorije ticanja. (1-Etika ticanja i odluke o prestanku života: kad nam ostaju samo emocije). TICANjE: U originalu na engleskom je korišćena reč concerns i ona nije objašnjavana u tekstu. Naprotiv, u srpskom jeziku reč ticanje je u najmanju ruku neuobičajena jer ima mnoga značenja koja zbunjuju. Ja je koristim za ono što predstavlja sadržaj, objekte ljudskog života. Počev od ljudi, predmeta koji čine deo nekog života, živih bića, prirode koja čoveku čini život, pa do koncepata i ideja. Sve to može da bude predmet, objekat naših ticanja. Mislim da će pojam biti jasniji po čitanju prvog poglavlja.

Zbirka kolumni Mirjane Bobić Mojsilović. Radi se o svojevrsnim mini esejima koji se bave pre svega našom, ali i globalnom stvarnošću, našim političkim, a možda još i više – moralnim dilemama. Ova knjiga je, ne samo poslastica za sve oni koji su sa pažnjom, kritikom ili oduševljenjem čitali tekstove ove nezavisne intelektualke, nego i izvesni dokaz o onome što smo prošli, kroz šta prolazimo.

Knjiga koja se nalazi pred vama je, u stvari, zbirka kolumni „Srce pod pritiskom“ objavljenih u „Večernjim novostima“ od novembra 2008. do oktobra 2010. Izgleda da više ništa nije kao što je bilo – naša stvarnost iz ugla onoga koji želi da je stvarno vidi nekako je turobnija nego što smo se nadali, turobnija nego što smo očekivali, i daleko turobnija nego onaj ideal za koji smo, pre petnaest godina, bili spremni da marširamo, da lupamo u šerpe i lonce, i da zviždimo. Ispostavilo se da, odjednom, kritika više nije u modi – kad pobede naši! – šta više hoćemo? Ove kolumne su mali, malecki pokušaj da se trgnemo. Nikako ne mogu da se otmem strašnom utisku da prisustvujemo nekoj vrsti „treniranja strogoće“, jednom i mračnom ozbiljnom pokušaju da nas i intelektualno disciplinuju. A simbolički, sve to podseća na jedan uređeni logor, sa crvenim balonima i neonskim sloganima. Red, rad i mir. Sve ostalo je, već sada, „laku noć”.

Opis Kritičar u tranziciji Poetička promaja, na kojoj se našao kritičar u tranziciji, uklešten između svedenosti na posredovanje između zahteva Tržišta i Fondacija, s jedne strane, i poriva da se istinito svedoči o svom vremenu, s druge, povod je Slobodanu Vladušiću da promišljeno i duhovito pretrese i vrednuje zbivanja i pojave u srpskoj prozi početkom 21.veka

Description Ovo izdanje nam, prvi put na našem jeziku, na jednom mestu nudi tri istovremeno nastala dela indijskog nobelovca i jednog od najvećih pesnika svih vremena. “”Sadana”” je knjiga eseja o suštinskim pitanjima čovekovog postojanja, “”Sakupljanje plodova”” klasična zbirka pesama, a “”Odlutale ptice”” niz kratkih i istančanih poetsko-misaonih zapisa. Tematika tekstova objavljenih u knjizi “”Sadana”” nije filozofski izlagana, niti joj se pristupilo sa naučnog stanovišta. Zapadni čitaoci imaju priliku da dođu u dodir sa drevnim duhom Indije onakvim kakav je obelodanjen u njenim svetim spisima i ispoljen u životu današnjice. Čovekov cilj nije bio da stekne nego da ostvari i spozna, da uveća svoju svest rastući sa i urastajući u svoje okruženje. On je osećao da je istina sveobuhvatna, da ne postoji apsolutna izdvojenost u postojanju, i da jedini put dostizanja istine vodi kroz prodiranje našeg bića u sve objekte. Ostvariti ovaj veličanstveni sklad između čovekovog duha i duha sveta bilo je stremljenje šumskih žitelja – mudraca stare Indije

Opis Opis knjige: «Opisivanje oživljaja koji nisu događaji.» «Knjiga O stvarnosti koja se ne može fotofrafisati» Izdavačka kuća AGORA je ovih dana objavila ponovna izdanja, nakon 22 godine, kultnih knjiga Vladimira Pištala, Manifesti i novele Korto Malteze. Slobodno se može reći da i nakon više od dve decenije od svoje pojave, knjiga Manifesti jednako intrigira pažnju duhovno radoznale publike i pokazuje se kao jedna od najznačajnijih knjiga srpske književnosti osamdesetih. Na tragu specifičnog poetskog pisma, zagledani u nemoguće, poput prevratničkih knjiženih pokreta s početka XX veka, glasovi koji čine ovu knjigu, u odelima moćne ekspresije i čarobne atmosfere, najavljuju blistava dela Vladimira Pištala – Milenijum u Beogradu i Tesla, porteret među maskama… O knjizi su pisali: “Svet Pištalove proze svet je karnevalskog izobličenja, razdešenosti, čiste energije, melanholije i radosti.To je svet prozaične, lebdeće, akvarelne slike” Mihajlo Pantić “Svaka njegova rečenica je poetički zasnovana kao stih” Slobodan Blagojević “Jednom rečju, cijela raskoš slika grotesknih, pomjerenih, iskošenih, ali i istančanih, lirski produhovljenih, mnoštvo realizovanih metafora, maštenskog vezivanja znanih sastojaka stvarnosti u neznane i halucinantne prizore, duh krajnje precizan u bilježenju ovog tu i pustolovan u posezanju za onim tamo, onim zaumnim, onim ‘zaočnim’, kako bi kazala Marina Cvetajeva,” Marko Vešović «Taj govor protiv očiglednosti, nemirenje sa unapred zadatom, materijom određenom, stvarnošću, samo potvrđuje da književnost uvek u dobroj meri biva nešto drugo. Pištalova, to drugo uporno apostrofira. Za njega je jezik samo sinonim za vrh ledenog brega.» Nenad Šaponja