Opis "Suzni krokodil - Miloš Crnjanski" Suzni krokodil, koji nesumnjivo predstavlja istinsku literarnu poslasticu, izlazio je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine, nakon čega je njegovo objavljivanje prekinuto. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi... što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza... Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski nas njegovom nedovršenošću ostavlja s pitanjem da li je zaista reč o nedostatku kraja, ili o nečemu sasvim drugom... Povez knjige : tvrd Strana : 90 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.

Opis "Severna kapija 4: Staze sudbine - Danijel Jovanović" Posle teške tragedije koja ih je zadesila , Suzana i Margita pronalaze čudesan način da se u "Severnu kapiju" vrate poslednji put. Rešene da saznaju ko su bila misteriozna bića koja su ih po rođenju razdvojila i šta se zaista desilo sa njihovim roditeljima, devojčice rizikuju sve što im je preostalo. Planina okovana ledom podrhtava pod moćima zveri koja jede Mesec i za sobom ostavlja pustoš. Svet iza stare kapije vene, a stvorenja u njemu lagano odlaze u nepovrat. Hoće li zver na planini biti zaustavljena? Hoće li škola uspeti da prebrodi najtežu krizu do sada? Da li će bliznakinje uspeti da se izbore sa onim što im je sudbina nametnula? I hoće li njihovi prijatelji moći da nastave bez njih?

Opis "Nebeski bik - Vladimir M. Ristić" NEBESKI BIK NA NOVI NAČIN OSVETLJAVA ŽIVOT ALBERTA AJNŠTAJNA U ROMANU KOJI JE NAPISAN SA MATEMATIČKOM PRECIZNOŠĆU. Ova knjiga predstavlja prikaz uspona i padova jednog velikog uma... Vladimir Ristić je uspeo da napiše roman koji je parabola o etici u naučnom radu, o vremenu kada se naučna i etička slika sveta menjala, krećući se ka istraživanju fisije atomskih jezgara.

Opis Pisma srpskih pisaca 20. veka otkrivaju nam dragocene podatke o ljudima ali i o društvenim zbivanjima i događanjima. Nekad su to pravi mali eseji. Ima pisaca koji su uživali u epistolarnim ispovedanjima, poput u svetu epistolarnog međusobnog ispovedanja Andre Žida i Rože Marten di Gara. U nas bi to moglo biti ispovedanje Miodraga Bulatovića i Mirka Kovača ili Isidore sa mnoštvom korespondenata sa kojima je održavala bliskost do kraja života. Ova knjiga je, u stvari, srpski epistolarni roman, u fragmentima, od početka do kraja veka, a pisali su ga pisci različitih estetskih i etičkih opredeljenja, ali često sasvim iskreno, bez ostatka. Povodom knjige “Srpska epistolarna antologija 20. veka” autor govori za Danas

Opis "Pričica - Radivoj Šajtinac" Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije. Povez knjige : mek Strana : 111 Format knjige : 13.5X18.5 cm Pismo : latinica

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2014 Ove su crnohumorne, fantazmagorične minijarure o neverovatnim, apsurdnim i monstruoznim zbivanjima u jednom fiktivnom izopačenom, nakaradnom svetu, neprestano i neumorno se takmiče sa čudesima i glupostima u ovom realnom, nakaznom svetu u kojem živimo. Knjiga Trnovita krunapredstavlja izbor iz Simićevih zbirki aforizama – Najcrnje je crveno (1992), Ratni profirter (1994), Vozi, Miško (1998) i Siminom ulicom (2007). „Otuda i tvrdnja da je Simićev aforizam lekovit, hiruški precizan, oštar, bodljikav kao trnovita kruna, kojom je i sam Gospod krunisan od zločinaca i zlobnika, kruna koja skriva plemenitu i nepojmnu božju pamet. Ovi Simićevi rezovi, otkrivaju mesta gde se bolest zapatila, uzela maha, ali još uvek ne preti potpunim uništenjem preostalom zdravom tkivu. Volšebnom magijom uma i dovitljivošću znalca, Simić ovu tek razotkrivenu anomaličnost uklanja tako što je obasjava rentgenskim zracima svoje dosetljivosti, i tu na naše oči, uvek iznova i iznova čini da lakše sagledavamo propast nečega što nam je pretilo i bilo prikriveno negde u nama, a da te opasnosti nismo bili ni svesni. Tako Simić, nenametljivo a moćno, postaje i lekar naše duše. Vidar iscelitelj, sa moćima kojima se veruje.“ Veselin Mišnić Lari

Opis Pred čitaocem je neobično svedočanstvo o našem vremenu i „procesima” koji su mogući u njemu. Knjiga Ubijanje grada zrenjaninskog pisca Vuksana Kneževića dosledno, u detaljima, podrazumevajući i subjektivnu i objektivnu perspektivu, prati krivični postupak koji se vodio protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina, Gorana Kneževića, autorovog sina.

Opis 101 lice fantastike Ilije Bakića nominalno čine kratki ogledi o delima više od stotinu pisaca prevashodno naučne fantastike ali i epske fantastike odnosno fantastike natprirodnog – horora ili mračne fantastike, kako pisaca koji su odavno zauzeli svoje mesto u analima žanrovskih književnosti odnosno sveukupne Literature tako i autora koji poslednjih decenija određuju pravce aktuelnog razvoja ovih žanrova. Naučna i epska fantastika, odnosno mračana fantastika/horor, većim delom XX veka tretirani su kao paraliterarni proizvodi za „široku potrošnju“ da bi im krajem ovog perioda u svetskim razmerama priznat umetnički kredibilitet i relevatnosti. Na žalost na ovdašnjim prostorima još uvek nema njihovog adekvatnog akademskog razmeravanja odnosno podrške šire kulturne javnosti; deo negativnog (ili krajnje uzdržanog) odijuma prema njima posledica je i nepoznavanja istorijata žanrova odnosno tekućih dešavanja u svetu ali i na srpskoj žanrovskoj sceni. 101 lice fantastike moguće je iščitavati kao niz ogleda o piscima fantastike u kojima je bez, za žanrove uobičajenih frazeoloških pompeznosti, već, naprotiv, sintetički, racionalno i argumentovano tretiran njihov opus, razmatrana pojedina reprezentativna dela odnosno dat zaključak koji sažima autorova interesovanja i domete. Pisci se ne tretiraju izolovano već su pozicionirani u opšteistorijskim tokovima razvoja žanrovske literature, precizirani su pomaci koje doneli odnosno njihov doprinos razvoju specifične žanrovske tematike i ikonografije. Tako čitalac biva upoznat ne samo sa opusom autora kao pojedinaca već i sa osnovnim tendencijama razvoja ove grane Literature, od njenog nastanka do danas. Konačno, 101 lice fantastike se može iščitavati i kao kritički leksikon relevantnih žanrovskih pisaca odnosno svojevrsno žanrovsko hrestomatije iz pera autora koji više od tri decenije aktivno prati i iščitava naučnofantastična dela te o njima daje svoj kritičarski sud. 101 lice fantastike jeste dobrodošli kritički uvod u svetove žanrovske fantastike i kao takvo je delo jedinstveno na ovdašnjoj književnoj i kulturnoj sceni koje popunjava jednu od većih praznina u poznavanju sveukupnog bogatstva Literature.

Opis Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i "prozirnost duše:’ što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga…

Opis Nakon svih napisanih analiza, studija i članaka čini se da je veoma teško reći nešto novo i suštinski bitno o delu Albera Kamija. Ipak, dobar proučavalac književnosti zna da svako vreme baca drugačije svetlo na umetničko delo, čineći ga drugačijim i samim tim iznova uzbudlјivim. Jasmina Ahmetagić, svakako jedan od naših najznačajnijih savremenih književnih teoretičara, kao i uvek moderna u pristupu i temelјna u analizi, ovom knjigom pokušava upravo to: da uhvati odraz vremena iz kog čitamo Kamija i da na taj način dobije jednu novu teksturu u tumačenju njegovog dela. Zašto je Kami danas bitan, zašto je još uvek toliko aktuelan, da li ga možda iz ove perspektive tačnije čitamo, koliko razvitak humanističkih, kognitivnih, psiholoških i drugih nauka može da nam pomogne u tome i postoje li uopšte još uvek neotkriveni semantički slojevi u toliko tumačenom delu kao što je Stranac? Ahmetagić ne sumnja da postoje i to nam ovom knjigom i dokazuje. Osim Stranca, ona analizira još jedan veliki roman Pad, zbirku novela Izgnanstvo i kralјevstvo, komparativistički čita Kamija i Kiša, a osnovne autorove filozofske postulate sabira u jednu sintagmu – „poetika mere”: u prećutanom, neizgovorenom, nalazi se isto onoliko značenja koliko i u verbalizovanom.

Opis "Na gralovom tragu - Svetislav Basara" NA GRALOVOM TRAGU - DRUGI DEO JEDNOG OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SRPSKIH ROMANA - FAME O BICIKLISTIMA... Putešestvije Basarinih lucidnih evanđeoskih biciklista Ružinog krsta se nastavlja... Na Gralovom tragu drugi je deo Basarinog kultnog romana Fama o biciklistima. Sa stanovišta duboko ukorenjenog mita svakodnevice, za Basaru je svet otvorena pozornica na kojoj se život odigrava u svim svojim kontroverznim značenjima. Ovo je roman snažnog ekspresionističkog koncentrata, roman o strukturi identiteta, o avanturi i preplitanju progonijskih elemenata i sazvežđa ljudskog bića i sveta, prostora i vremena. ... ovaj roman uputnije je ne smatrati predmetom ovoga sveta. On je pre poput onih Borhesovih objekata Hronir, nastalih dejstvom čiste žudnje; objekata koji se prividno ne razlikuju od svakodnevnih, ali koji nakon što obave zadatak koji su imali, počinju da blede i da nestaju. Povez knjige : tvrd Strana : 296 Format knjige : 12X21 cm Pismo : latinica

Opis Draško Ređep tvrdi da je geografija duha stvar gotovo zaumna,a da Banat nije zadata književna tema, niti se u 20. veku sabornom i difuznom, mare zadaci koji se dopadaju svima. Pred čitaocem je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika 20. veka: Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko Popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov. Banat je njihova tajanstvena tačka koju antologičar vidi.

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis "Predeli i staze - Ivo Andrić" Sjaj darežljivih otkrića putovanja ka večnosti Još od najranijih srednjovekovnih zapisa, pa do najsavremenijih tekstova, putopisi su imali značajno mesto u biografskom, etnološkom, istorijskom i drugim vidovima tumačenja sveta. Putopisna proza nije redak slučaj u našoj književnosti – Ivo Andrić dostigao je vrhunac u ovom žanru, a pred vama su odabrani putopisni tekstovi preuzeti iz poslednjeg toma prvog izdanja Sabranih dela, uz fragmente i zapise iz Znakova pored puta i Svezaka. U Andrićevoj putopisnoj prozi zanimljiva je uloga naratora koji putovanje uzima kao sliku koju ugrađuje u sklop naracije, priče i serije zapleta, prateci relaciju od prve do poslednje tačke. Motiv pejzaža, ne samo kao deo pripovedačke celine nego i kao samostalna tema, novost je koju Andrić uvodi u naše prozno stvaralaštvo. Andrćev pejzaž se ne zaustavlja samo na spoljnoj slici vec aktivno uključuje svog autora koristeći lirsku intonaciju, izraz koji nosi ličnu notu i poseban fokus kroz koji autor sagledava taj pejzaž, a narocito to što svaki pejzaž umnožava asocijacije za promišljanja posve različitih problema, te je stoga putopisna proza Ive Andrića uvek iznova izazovna za čitaoce. Posebno se to ogleda u njegovim brojnim putopisnim refleksijama o Sremu, Vojvodini, Bosni, Dubrovniku, Krakovu... Pogledi, vreme, predeli i lica kod Ive Andrića podsećaju da je pretvaranje tajni u otkrića istovremeno i darovni čin, koji od putovanja iziskuje i očekivano požrtvovanje: susret sebe i sveta, otkrića i iznenađenja, nečeg većeg od započetog predela i trajnijeg od jednoznačnog utiska. Povez knjige : tvrd Strana : 301 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis ,,Kivan" je ,,drumska priča" , i znatno više o toga. Naizgled besciljno krstarenje auto-putevima Zapadne Evrope mizanscen je u kome se odigrava drama o velikim egzistencijalnim temama: usamljenosti u svetu punom ljudi u pokretu, saosećajnosti, naknadnom sazrevanju, trnovitom traganju za smislom vlastitog postojanaja, o gubitku i nalaženju nade. Sanda Pekić ovim delom uverljivo opravdava svoje veliko književo prezime. - Zoran Živković

Opis Goran Labudović Šarlo u svom trećem romanu Revers za nebesku prugu čitaoce vodi na neobično putovanje, u kojem se autor vešto, i na već prepoznatljiv način, poigrava vremenom i tokovima pripovedanja, sa istorijskim i anegdotskim sekvencama, oblikujući jedan autentični narativ poetsko-dokumentarnog. Ovog puta, reč je o romanu čija se radnja odvija na domaku sna i prošlosti, jave i budućnosti, sa dominantnim realističkim metodom prikazivanja stvarnosti i veoma jasnim referencama na brojna kulturno-istorijska dešavanja u širem vremenskom luku. Likovi, socijalno i psihološki iznijansirani, simbolički se smenjuju od jedne do druge železničke stanice, otvarajući niz neočekivanih dijaloga, među kojima su: Miodrag Bulatović, Miroslav Krleža, Saša Božović, Isidor Papo, Đorđe Genčić, Libero Markoni, Milan Konjović, Branko Ćopić, Dušan Matić… I galerija usputnih sabesednika i putnika. Dva železničara, Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su slobodni i beskrajni, istovremeno igraju katenaćo, pa ko pobedi u životnoj utakmici bez poraženih, na večitim prugama koje su smeštene u čoveku jednako kao čekaonice u stanicama. Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis "Poremećaj - Aleksandar Bečanović" U Poremećaju, novom romanu Aleksandra Bečanovića, na naročito skladan način se spajaju tri magistralna pravca književno-teorijskog djelovanja ovog autora: proza, poezija i flozofija. Činjenica da je Bečanović nagrađivani autor (Nagrada Evropske unije za književnost za prozu; Ratkovićeva nagrada za poeziju), ujedno i značajni ovdašnji teoretičar kulture, navodi na oprez. Doista, Poremećaj je eksplozivna naprava načinjena od najboljih materijala: neodoljivog narativa koji elegantno oscilira između žanrova melodrame, horora i evangelističke apokaliptičke pornografije, rafniranog, poezijom brušenog jezika i provokativnih flozofsko-psihoanalitičarskih pasaža. Poremećaj je ne samo neobično lijepa i istovremeno zabavna i zahtjevna, nego i opasna knjiga. Raskošan i radikalan tekst, istinska majstorija. Andrej Nikolaidis

Opis "Zlatni zmaj - Siniša Sušić" Posve čudni, nejasni snovi morili su mladića Darjana i odveli ga u rodno mesto, ruralnu Zelengoru, za koju su ga vezivala sećanja iz detinjstva. Tamo je bio rođen i Darjanov otac koji je, pre mnogo godina, misteriozno nestao iz njegovog života. Ni ne sluteći, Darjan će povratkom u Zelengoru zaći u neverovatan, maštovit svet sa kojim je, na volšeban način, neraskidivo vezan. Njegov vodič i učitelj po stazi sudbine biće pripadnik uzvišene rase, koji će mu otkriti neke od najvećih tajni univerzuma. Naime, planete Sunčevog sistema povezane su mističnim portalima iz drevne prošlosti. Piramide skrivaju tek jednu od tajni, a srce okeana Atlantidu koja je zaista postojala. Darjan će u veličanstvenoj avanturi otvoriti škrinju vilenjačkih, patuljačkih i zmajskih blaga, uplesti se u klupko magije i zaći u košmarni lavirint u kojem vrebaju mračne sile Urana.

Opis "Plagijati - Đorđe Kadijević" S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati. Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra... … Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj, filozofski najvažniji aspekt prirode svemira, termodinamika objasnila i opisala još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pritom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića). Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.

Opis "Svetioničar: Pritajeno zlo - II tom sage Utočište - Mladen Đorđević" U drugom delu, trilogije „Svetioničar“, pod naslovom „Pritajeno zlo“, istražuje se čovekova mračna strana, zaranja se do samih dubina ljudske psihe, ne bi li se i u tom crnilu mogao naći i prepoznati tračak svetlosti i nade. Da li se od bolne prošlosti može pobeći? Da li je zlo, kao takvo, produkt ljudske prirode ili je u sve to umešano i onostrano, izvan našeg poimanja? Je li ono samo puki katalizator ili su ljudi spremni da stave uzde na sve ono, što bi im pomoglo ka ostvarenju užasnih ciljeva? Sa druge strane priče o pojedincu, nalazi se i društveno-odgovorna tematika. Do kog stadijuma je svet došao (ili će doći), kada su tajne versko-fanatične grupacije, u stanju da zariju kandže u mali kutak raja, kojeg nazivamo našim domom? Koliko je mračna prošlost, danas velikih korporacija, u stanju da baci senku na našu budućnost? I, naposletku, šta možemo da očekujemo kada na konto svega pomenutog, enigmatično „Pritajeno zlo“, nepojmljivo ljudskoj vrsti i istoriji, odluči da izađe na svetlost dana ili tminu noći?

Opis "Beovavilon - Petar Grujičić" Urbana beogradska savremena priča... Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2010. Beograđani, rođeni ili povratnici, prolaznici ili putnici namernici, prisutni u urbanoj klisuri Knez Mihailove ulice, tog su se dana uplašeno sklanjali s puta čoveku koji je jurio, mašući nožem za seckanje girosa; tamo negde na rubu grada mlada policajka koja očekuje ispunjenje sna i odlazak u Ameriku, u divljem je trku za odbeglom prostitutkom ili nedostižno zaljubljenom devojkom, a u avionu koji tek što nije sleteo mladić se vraća u svoj rodni grad, da bi dao kreativni doprinos novoj modnoj liniji u svetu glamura i upoznao čoveka koji svojoj verenici za rođendan poklanja plastičnu operaciju grudi i sve to dok dole pri obalama reka tamni lepak plićaka drži neploveće splavove u prividnom mirovanju, upravo iznad ovog osinjaka zvanog Beovavilon.

Opis TRI KNjIŽEVNA REGISTRA Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran, obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije. Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke, prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje… I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju, dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa. Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice. Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom… Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub i konačni beleg.