Opis Iz izuzetno podsticajnih i mudrih upitnih provokacija dijalog Roganović–Simić pretvara se u uzbudljivi, metatekstualni teatar u kom se otkrivaju nova značenja brojnih termina, ubeđenja i uverenja, mitologije svakodnevice i kreativnih podozrenja. Sagovornici inspirativno podstiču izuzetnu pesničku izričitost, čarobnu erudiciju, epifanijski originalne, otvorene i nepoštedne odgovore na brojna pitanja o ličnom životu, istoriji, politici, filozofiji, svetu i pojedincu, o razlozima života i razlozima poezije. Dozirana a životna ispovednost i funkcija sećanja kod vrlo autopoetičkih iskaza velikog pesnika, ubedljivost u otvorenosti i stavovima, sve je to ovde predstavljeno kao stereo-prožimanje intelektualno požrtvovanog čitanja i onog kultivisanog nivoa i bogatstva poetske eksplicitnosti koji i od života dobija suštinu, izuzetnu autobiografiju o prožimanju svih vremena i svih predela koji traju i žive u pesniku. Tu su, naravno, i neizbežni bogati činjenični pasaži o događajima, priznanjima i odlikama stvaralačkog statusa same ličnosti i dela pesnika Čarlsa Simića. Bez lažne uzdržanosti, Vesna Roganović uspeva da uzbudljivom i sadržajnom otvorenošću, uz znanje i iskustvo, ali i energiju i radoznalost, intervju pretvori u podelu darova i otkrića s čitaocima.

Opis Intervju pretpostavlja obaveštenost o delu i o biografiji sagovornika... Ali intervju je i pravo novinara da mu se otme iz sfere znatiželje, i nada u neki ekskluzivni, kraći ili duži diskurs, znak ili šapat. To nije podilaženje banalnom nivou pojedinačnosti, to je kombinacija podsticajnih pitanja i otvorenosti s razlogom... Vesna Roganović, sem dobre pripremljenosti, prilazi razgovoru sa gromadama svetske književnosti XX veka (poput Nadin Gordimer, Grasa, Brodskog, Ostera, Gordera, Harvuda i drugih) na najsvečaniji način. Njena novinarska znatiželja traži ishod u suptilnoj i mudroj poruci čitalaštvu, kao i u afirmaciji kreativne moći sagovornika. To je moguće uz iskreno poštovanje pojedinca, daleko od kurtoazne površnosti. Autorka ove intelektualne iskušenike i otpadnike našeg doba tretira i kao junake neobičnih ispovedi i priznanja, uvlači ih u igru samootkrivanja smisla njihovih vlastitih sudbina i turbulentnih zbivanja koja obeležavaju savremenu epohu. Postaviti pitanje, pronaći nijansu između ličnog pokloništva i bespogovornog divljenja, prevazići akribičnu samozaljubljenost i zanatsku nametljivost, nije nimalo lako. Vesna Roganović zna da između pitanja i odgovora traje razgovor koji se jednim čitanjem ne okončava i da se u svesti požrtvovanih i pravih čitalaca to kolekcionira kao deo dubljeg poznanstva, ali i samoupoznavanja. Čarobna veza pojedinca i otkrića. Upravo ono na čemu počiva velika i mudra komunikacija stvaraoca, čitaoca i medija...

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis Preživeli logoraši imaju nepisanu obavezu prema sebi i prema društvu u kojem žive da ukazuju na kataklizmu koja je dovela do bratoubilačkih ratova, koja je probudila mržnju i zveri u ljudima kako bi apelovali za jedan bolji svet u kojem neće vladati zakon sile i nehumanosti. Sve što su preživeli mnogi ljudi koji su preživeli rat, Branko Novaković je smestio u živote junaka svog romana, i kada se čini da je sve prošlo i da je rat odavno završen, prošlost zaseče i ne da da se zakorači u novi bolji život jer aveti pakla vrebaju iz zasede. Đavo ustvari nikad ne miruje i „đavolu se ne moli“. Bljesne na tren slika umrlog deteta i žene beskrupulozno ubijene nožem, slika gašenja nevinih žrtava i snovi u kojima gospodare vladari pakla. Pomeša se java i san, pomeša se sećanje i zaborav, i čovek je zbunjen, sleđen i ne može da se podupre svom vlastitom osećanju. Ali nada za neki novi početak otvar tihi i nečujno vrata...

Opis Edukativna knjiga ”Jupiter u kutiji” autorke Mirne Zelić biće korisna roditeljima i deci koji se susreću sa smetnjama u izgovoru glasova Č,Dž,Š,Ž. Jedna kratka dečija priča. Ona govori o veštini govorenja. Ponajpre ih uči drugarstvu, socijalnim odnosima u komšiluku i uči ih brižnom odnosu prema životinjama. Sadržaj priče je zanimljiv jer su akteri radnje deca i mame, dobre čike iz komšiluka, mace i kuce. Priča se razvija kroz dijalog što je važno za razvog dečijeg govora i jezika.

Opis "Sabrana dela - Jovan Dučić - Jovan Dučić" Sabrana dela Jovana Dučića, u luksuznom, kožnom povezu, sadrže sledeća dela: Blago cara Radovana, Jutra s Leutara, Gradovi i himere, Verujem u Boga i srpstvo, Staza pored puta, Moji saputnici, Grof Sava Vladisavljević i Pesme.

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis "Gospodinova kuća - Danijel Jovanović" Šta biste uradili kada biste se iznenada našli u beskrajnoj kući bez prozora? Da li biste se prepustili njenim neobičnim stanovnicima ili pak učinili sve da odatle izađete? Dečak Nil se, u potrazi za ključem, susreće sa nesvakidašnjim bićima i od njih uči o ratovima i igrama, takmičenjima i pobedama, napuštanjima i usvajanjima, izdajama i uspomenama. Gospodinova kuća je priča toliko bajkovita da ćete na trenutke pomisliti da sanjate, a opet toliko mračna da će vam se u snove vraćati čak i kada to više ne budete želeli. Jeste li spremni? Jeste li zaista spremni da odrastete? I po koju cenu? Od autora popularnog serijala za mlade Severna kapija stiže priča za decu i roditelje koja pomera granice.

Opis "Čuvari proročanstva - Milena Stojanović" Treći deo epske trilogije Proročanstvo bogova. Nakon obreda ujedinjenja trojstva braće, kada se njihove moći menjaju, družina nestaje i niko im se ne može ući u trag. Dok se svi pripremaju za boj na Kosovu, Morana na sve moguće načine pokušava da sazna gde su. Ne čeka, već okuplja vojsku, i priprema se za konačnu bitku. Unutrašnji sukobi su sve učestaliji. Lazar šalje tragača - Miloša Obilića da pronađe Oliveru. Igra koju igraju Rogati kralj, Vrač i Morana postaje sve opasnija. Crep, Teodor i Orlović Pavle pokušavaju na sve moguće načine da se izbave iz neprilika u kojima se nalaze. Bogovi sa nebeskih dveri zadovoljno posmatraju veliku igru Trojstva braće i njihovih neprijatelja.

Opis "Varoška legenda I: Prvi sneg - Tajana Poterjahin" Roman o ljubavi i nepravdi... Кrajem XIX veka, apotekarski pomoćnik Maksim Nestorović preselio se sa svojom lepom i bogatom suprugom iz Beograda u Кraljevo, u nameri da započne novi život. Čestit, požrtvovan i naočit, ubrzo je postao miljenik varoši, ali je jedan đurđevdanski susret promenio sve – zaljubio se u Despinu Кamdžiju, mladu ženu mračne i strašne prošlosti, ćerku zloglasnog terzije Кrsmana i suprugu seoskog učitelja. Tri tragične smrti učinile su mogućom tu zabranjenu ljubav, ali je nisu iskupile – za takvu sreću moralo je još da se plati. Izazvan događajem u kojem je ponižen pred Despinom, pogođen saznanjem o zlodelima koja su nad njom počinjena, kao liberal u radikalskoj varoši, Maksim odlučuje da se bori za drugačije Кraljevo. I da se osveti. Politički sukob inspirisan ličnom mržnjom postaje borba na život i smrt, u kojoj se Maksim Nestorović suočava sa živim i mrtvim neprijateljima, sa spletkama i izdajom, nepravdom i kletvom još iz vremena tursko-srpskih ratova. Zbog ljubavi i poštenja postaje čovek razdora u va-roši za čiji je napredak bio spreman da pogine... Povez knjige : mek Strana : 466 Format knjige : 20 cm Pismo : ćirilica

Opis "Velmer, raznosač ideja - Miša Mihailo Kravcev" Kako se u nama rađaju ideje, bilo one male ili velike, dobre ili loše? Da li je posredi puka slučajnost, ljudska moć ili neka viša sila? U stvari, za njih je zaslužan Velmer, mali plavi dobri duh. I sam personifikacija jedne ideje, Velmer ljudima širom sveta brižljivo pruža sve one trenutke inspiracije i prosvetljenja na pravom mestu i u pravo vreme, u nadi da će jednom postati anđeo. Te trenutke čovek oseća kao iznenadni ubod žaoke ili kao fino, maglovito osećanje, seme koje će tek s vremenom rasti i razvijati se nezavisno od njegove volje. Govoreći o životnom putu dvoje zaljubljenih, pisca Nikole i Sandre, njegove Beatriče, autor nas podseća ne samo koliko je ogromna snaga ljubavi već i da se ništa u životu ne dešava slučajno, a ponajmanje ideje. Povez knjige : tvrd Strana : 179 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Moja Gernika - Danijela Knez" U najnovijem romanu Danijela Knez izgrađuje složenu mrežu likova i radnji smeštenih u dve metropole (Pariz i Beograd), dok se sama okosnica odvija na periferiji prestonice. Likovi su građeni mudro, iskreno i gotovo sa razornim emotivnim nabojem. U život mlade devojke, umetnice, jednoga dana ulazi misteriozna starija žena i njihovi putevi se čudno prepliću dok uporedo teče priča o snažnoj ljubavi muškarca i žene, sagledana iz života dve glavne junakinje, koja ruši svaku veru u večiti mit o ljubavi, čak dovodi u sumnju i ljubav kao takvu usred njenog trajanja. Roman Moja Gernika priručnik je za buđenje sanjara, ali i stub temeljac za realnu sreću i osećanja – roman koji detaljno analizira različite duboke emocije koje zadiru u najtananije pore duše. Ovo je demistifikujuća slika opsesije, ljubavi, straha od smrti, radosti života, samozavaravanja, žudnje, kukavičluka, praštanja, usamljenosti. Ovo je knjiga o rafiniranosti duše i razotkrivanju njenih najdubljih kontroverzi.

Opis "Anđeli neće sići sa nebesa - Đorđe Lebović" Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis "Plavo ćebe - Duško Stefanović, Ljiljana Smiljanić" Kratka priča o ljubavi i životu, koja u nekim trenutcima potseća na Silverstejnovo „Dobro drvo“.

Opis "10, 9, 8, 7… - Dušan Petričić" Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane. „… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikad se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kad im se učini da je neka karikatura preterana.“ – Dušan Petričić

Opis "Most na vetru - Beroslav Stojanović" U ovom romanu autor govori da čoveku treba mir i radost svaki dan, pa čak i kad napravi grešku, on treba da živi s tom greškom i da se raduje životu, a ne samo da razmišlja o učinjenom propustu. Početak priče je smešten u Americi a drugi deo priče se odvija u Srbiji.

Opis "Atman - naviN" Intrigantan i tajanstven, roman Atman, između imaginacije i dokumentarizma, istoriografije i emocija, nosi u sebi veoma jaku i veoma vidljivu želju da se iz perspektive lične istorije dosegnu koreni narastajućeg zla. Ovo je roman u kome je prikazan kraj dvadesetog veka u Srbiji, koji na veoma dobar i uspeo način oslikava mapu naših sudbinskih smušenosti i tumaranja na granici između komedije i tragedije.

Opis "Proleće jednog lava - Miša Mihailo Kravcev" Proleće jednog lava knjiga je koja nosi još jedan, skriveni naslov – Misterija o ljubavi. Veličanstveni junak, lav Gordi, koji nam pripoveda o iskušenjima svog života, otkriva nam tajne onog najtananijeg i najmagličastijeg u svakom biću. Zato ova knjiga ima svoj drugi naslov, koji se ukazuje tek po završetku priče, kao zagonetka i odgonetka najsnažnijeg osećanja Prirode, osećanja ljubavi. Ljubav Gordog i njegove dražesne lepotice, Malene, pripada svetu čistote i jednostavnosti. U ovu uzvišenu, radosnu, a opet običnu priču upletene su i ljubav predaka, drugih bića, Sunca i Mesečine... Onaj surovi deo života, nad kojim smo začuđeni i koji vidimo kao kob koja se nemilosrdno obrušava, može zauvek da uništi biće, a može i da ga uzdigne, snagom tog istog, sveprožimajućeg osećanja. Proleće jednog lava priča je koja ima mnogo niti, a svaka od njih plete se na potku dostojanstvenog i spontanog življenja. Povez knjige : tvrd Strana : 92 Format knjige : 18 cm Pismo : latinica

Opis "Glineni kralj - Branka Selaković" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2016. Tematizovanjem problema identiteta, njegovog građenja i razgrađivanja, Branka Selaković preispituje samu kategoriju uspeha, pokazujući da radikalni oportunizam, praćen izbegavanjem lične odgovornosti, neizbežno vodi neostvarenosti koja svoj ishod nalazi u zločinu. Neposredan i duhovit, prepoznatljiv u karakterističnim simbolima društvene sreće i palanačkog života i procesima društvene i političke traume i drame čoveka postavljenog pred surove izbore, Glineni kralj je istinski bildungsroman u prećutanim istinama i pristajanjima na amoralne izbore. Jedina katarza je u susretu sa istinom bolesti jer samo se na kraju život najbolje sagledava u svim protivurečnostima i značenjima. Stilski kompaktan, sa veoma izgrađenim narativom i modernim stilskim obrascima ovaj roman svakako spada u sam vrh ovdašnje književne produkcije.

Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis "Sedam smrtnih grehova - Milorad Pavić" Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Opis "Poslednja stanica Beograd - Bojan Bosiljčić" Polemički eseji o Beogradu devedesetih Knjiga Poslednja stanica Beograd volšebni je brevijar polemičko-esejističkih tekstova na temu duhovne, moralne i arhitektonsko-urbanističke razgradnje Beograda devedesetih godina minulog veka koje je Bojan Bosiljčić, iz nedelje u nedelju, kazivao u „Metropolisu”, jednom od najdugovečnijih srpskih televizijskih kulturnih magazina. Napori u okviru ciklusa ovih eseja bili su upravljeni ka Beogradu kao težišnoj tački u koju su se slivale sve negativne sile sveta: migracije, divlja gradnja, opšte srozavanje morala i svih etičkih normi. Taj vavilonski atribut, pored elementarne težine običnog života, Beogradu je dao kosmičku dimenziju postojanja i stavio ga u red sa svim mitskim i stvarnim gradovima u kojima se, bilo kad u istoriji, prevrtala sudbina naočigled njegovih stanovnika... Onima koji su Poslednju stanicu Beograd gledali autor ovom knjigom nudi mogućnost rekapitulacije, a čitaocima koji nisu ni bili rođeni tada, a u međuvremenu ih je privukao neodoljivi šarm Beograda, nudi direktan uvid u blisku istoriju njihovog grada, koja je bolela, koja nije praštala, a koju smo morali da odživimo. Tekstovi objedinjeni u ovoj knjizi bruje u istom tembru velegradske elegije za vrednostima i eteričnim osećanjem gradskosti koje smo, u naletu devedesetih, izgubili...

Opis "Suzni krokodil - Miloš Crnjanski" Suzni krokodil, koji nesumnjivo predstavlja istinsku literarnu poslasticu, izlazio je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine, nakon čega je njegovo objavljivanje prekinuto. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi... što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza... Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski nas njegovom nedovršenošću ostavlja s pitanjem da li je zaista reč o nedostatku kraja, ili o nečemu sasvim drugom... Povez knjige : tvrd Strana : 90 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.