Goli život" čini 14 novih priča Alis Manro! Knjiga se završava sa četiri "autobiografske" priče! Pomoću njih, čitalac može da nazre događaje iz njenog života koji su joj pomogli da se formira kao pisac i susreće se sa atmosferom poznatom iz ranijih, “ne-autobiografskih priča”. Stvarnost, suočena sa smrću,ustupa mesto mašti u priči “Oko”, kako u stvarnom životu postoje detalji koji bi bili neverovatni u realističnoj prozi, kao u priči “Goli život”, ili kako vežba svoju pripovedačku veštinu pred mlađom sestrom, dok je mudro savetuje ili govori priče od kojih sestru podilazi jeza, u priči “Noć”. Čitaj dalje

Dominik Delahej živi divnim životom – kao glamurozna supruga uspešnog biznismena, velikodušnog pokrovitelja velelepnih dobrotvornih priredaba, uvek besprekorno doterana; svi žele da budu deo njenog blistavog sveta. Put do tog savršenstva, međutim, za Dominik nije bio lak – iako se najzad pomirila s prošlošću. Kada njen muž iznenada nestane, ona shvata da se njen svet, održavan s toliko truda, nepovratno ruši. Sada svi govore o Dominik iz sasvim drugačijih pobuda, pa ona, suočena s nesigurnom budućnošću, prvi put mora da preuzme kontrolu nad svojim životom. Ostani uz mene prati životni put Dominik Delahej od rane udaje do porodice, ljubavi i gubitaka. Istražujući šta to nagoni ljude da podržavaju jedni druge, tražeći one tanane niti koje nas vezuju i u trenucima najdublje krize, Šila O’Flanagan još jednom ispisuje redove pune utehe, snage i ljubavi. "Šila O’Flanagan je blistav talenat u obilju ženskih pisaca." – Evening Herald Dublin "Porodica, međuljudski odnosi, ljubav... Niko o tome ne piše bolje od Šile O’Flanagan. Šarmantno, britko i mudro, Ostani uz mene zalazi u snove i dileme koje svaka žena prepoznaje kao svoje…" – Lancaster Guardian "Dirljivo i zabavno." – Women’s Way "Knjiga puna zanimljivih likova i sudbina s kojima se možete poistovetiti." – Daily Record Čitaj dalje

Sidarta, prelepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenošću koju mu pruža tradicionalna vera kreće na put traganja za krajnjom istinom i konačnim prosvetljenjem, ne odustajući od svog životnog cilja i autentičnosti ni po koju cenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese pise jednostavno i nadahnuto, iskreno i poeticno. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednoscu, istinitoscu, magicnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva. Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost; sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina. Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života. Čitaj dalje

Na Italskom polustrvu besni nemilosrdni građanski rat! Sula konačno postaje konzul, a ostareli Gaj Marije oporavlja se od posledica drugog moždanog udara uz pomoć desetogodišnjeg Gaja Julija Cezara. Stari neprijatelj na Istoku ne miruje. Mitridat kreće u odlučno osvajanje teritorija pod rimskom upravom i bezdušno se obračunava sa svakim ko mu se nađe na putu. Iako Senat zapovedništvo u predstojećem ratus Mitridatom dodeljuje Suli, Marije takvu odluku neće mirmo prihvatiti. Rim će doživeti ono što je smatrao nezamislivim. "Neuporedivo... Zanosno... Slike od kojih zastaje dah... Još jedan trijumf Kolin Mekalou." - Chicago Tribune Čitaj dalje

Benedikt opisuje neverovatne avanture hrabre mlade baronese, Šantel de Brisak, koja se borila protiv korupcije i terora Francuske Revolucije. I u ovom istorijskom romanu, kulminira već poznati napeti stil Benediktovih priča. Čitaj dalje

Priče iz zbirke Iz života Hrišćana u Turskoj nastale su između 1865-e i 1876-e u Turskoj, gde je Konstantin Leontjev (1830–1890) proveo deset i po godina u dilomatskoj službi. Odmah po objavljivanju privukle su pažnju i čitalaca i kritičara. Štaviše, ako je Konstantin Leontjev, koji je čitavog života maštao o književnoj slavi, ikada osetio njen dah, to je bilo u vreme kada su se u periodičnim izdanjima pojavljivala njegova dela iz istočnjačkog ciklusa – Pemba, Hrizo, Dete duše, Aspazija Lampridis, Odisej Polihronijades i druga. "Njegove istočnjačke pripovesti su divne. Retko mi se dešavalo da nešto čitam s takvim zadovoljstvom" – rekao je Lav Tolstoj o pričama Konstantina Leontjeva uvrštenim u zbirku Iz života Hrišćana u Turskoj. "Da se delo poput Odiseja Polihronijadesa pojavilo u Zapadnoj Evropi, o njemu bi se mnogo govorilo i pisalo, ono bi odmah doživelo nekoliko izdanja, bilo bi prevedeno na mnoge jezike, a njegov značaj i njegove vrednosti bili bi visoko ocenjeni" – smatrao je Vsevolod Solovjov. Leontjev je bio opčinjen estetikom Istoka i bogatstvom različitosti koje je zatekao na njemu. I on sam i njegovi junaci žele da služe lepoti. A lepota je iznad pojedinačnih sudbina, iznad morala i iznad zakona. "Estetika je, kao kriterijum, primenjiva na sve – od minerala do čoveka. Prema tome, primenjiva je i na pojedina ljudska društva i na sociološke i istorijske zadatke" – pisao je Leontjev. On je na Istoku našao lepotu o kojoj je maštao i koju je slavio u svojim delima. Našao je i strasti i snagu osećanja koje su u sredini iz koje je dolazio već uveliko bile potisnute u korist razuma, tehnološkog razvoja i prosperiteta. I našao je svoj književni izraz. Izraz oslobođen patetike, izveštačenosti i laži, osobina od kojih je, po njegovom mišljenju, patila celokupna ruska književnost. Današnji čitalac će biti iznenađen modernošću Leontjevljevog književnog postupka, ali i univerzalnošću ljudskog koda, koji je Leontjev izvrsno razumeo i umetnički razložio. Iako je u njima reč o prošlosti, ništa nas u ovim pričama neće navesti na pomisao da ono što je u njima opisano nema veze s nama, s našim vremenom i našim doživljajem sveta. Prikazani onako kako je to Leontjev želeo, junaci ovih priča nisu ništa manje savremeni od ljudi s kojima smo svakodnevno u kontaktu. Leontjev je uspeo da svoje delo učini vanvremenim i trajno aktuelnim. To je rezultat kojim se mogu pohvaliti tek malobrojni veliki pisci. Čitaocu prevoda na srpski Leontjevljev istočni ciklus može biti zanimljiv i zbog toga što je u njemu reč o našim neposrednim susedima, s kojima smo dugo delili svakodnevicu i iskustvo života pod turskom vlašću. Čitaj dalje

Hese ju je napisao 1943-te; Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka. Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, „feljtonističku civilizaciju“ kojoj suprotstavlja svet duha i kulture. Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu. Citat:“ Svaki je od nas samo čovek, samo jedan pokušaj, samo nešto usput. Ali čovek treba da teži središtu a ne periferiji(…) Nije dubina sveta i njegovih tajni onde gde su oblaci i crnina, dubina je u jasnoći i vedrini(…) Ta vedrina nije šala ni samodopadljivost, ona je najviša spoznaja i ljubav, potvrda svekolike zbilje, budnost na rubu svih dubina i ponora, ona je vrlina svetih i vitezova, ona je nepokolebljiva, a sa starošću i blizinom smrti samo raste. Ona je tajna lepote i bit svekolike umetnosti“. Muziku sfera i majstora davnih slušamo s poštom, tonuć u milinu, i prezivamo iz vremena slavnih sve duhove na čistu svetkovinu. Uzdižemo se zahvaljujuć tajni čarobnog pisma, u čijoj se srži sav ćivot uzburkani i beskrajni zgrušan u jasna znamenja sadrži. Čitaj dalje

U svojoj nepretencioznosti ovo književno delo nas opominje da umetnost nikad ne treba da bude samo na jednu stranu, da i naoko skromni poduhvati obogaćuju stvaralačku maštu i podsećaju na to da je svetu dragoceno da on i naš duh budu višestrani. Umetnost valja da bude i klub uvrnutih zanata. Čitaj dalje

Istina je da on simpatizira Abduhovu stabilnost u šezdesetoj godini života i divi se trudu koji ulaže u iskonski posao; simpatična mu je njegova okrugla ćelavica koja je poprimila crvenu boju, kao i čvrst po-gled njegovih blagih očiju. Jako mu se dopada i Ašmavi, za kojeg se ne zna koliko mu je godina, a procjenjuje da mu je između sedamdeset i osamdeset. Snažno ga se doima njegov krupan a povijen stas, kao zaostala iskopina iz vremena neandertalaca. S posebnim uvažavanjem promatra njegovu izdržljivost na životnom poprištu uprkos narušenom zdravlju, oslabljenom sluhu i vidu i minuloj slavi. - Isječak iz djela Čitaj dalje

Glovacki je svetsku slavu stekao dramom "Antigona u Njujorku" koja je postala jedna je od najizvođenijih drama u drugoj polovini XX veka. Zajedno sa dramom Četvrta sestra, ova drama na potresan način pokazuje raspolućenost zapadne i istočne slike sveta. Antigona u Njujorku je drama o beskućnicima u Njujorku. Četvrta sestra je drama o ruskoj tranziciji. Dve najvažnije drame Glovackog u jednoj knjizi pokazuju zašto ovaj pisac potresa i izaziva čitaoce i gledaoce i na Istoku i na Zapadu. Čitaj dalje

Ovaj plodan i svestran pisac u Engleskoj se u prve četiri decenije dvadestog veka po poziciji u društvu i kulturi mogao porediti sa Metjuom Arnoldom, Tomasom Karlajlom ili velikim Semjuelom Džonsonom u ranijim epohama. Hrišćanski apologeta koji je, kako kažu, uticao na čitavu plejadu poznatih pisaca, od Tolkina i Kafke, preko Hemingveja i Agate Kristi do naših savremenika Nila Gejmena i Slavoja Žižeka. Čitaj dalje

Tokom četiri godine mu nije izlazila iz misli; sve vrijeme dok je rasla, u mislima mu je bila nejasna slika; da li će ga ikad predodređenje dovesti na mjesto na kojem će s njom razmijeniti osjećanja, u čijem okrilju će doživjeti beskrajnu sreću, a da izdajstvo postane blijedo neprijatno sjećanje. Služit će se svim mogućim lukavstvima. Udarac će biti žestok kao i dugotrajno strpljenje iza zidova. Stigao im je onaj ko će roniti pod vodom kao riba, letjeti zrakom kao orao, verati se uz zidove kao miš i kroz vrata juriti kao metak. Čitaj dalje

"Biti vitez znači utopiti svoje malo "ja" u Velikom ali svenarodnom, i potčiniti svoje lično zajedničkom spasenju; ljubavlju vođen, žrtvom se očišćujem; žrtvujem, ali ne posežem za tuđim, nadmećem se, ali ne zavidim. Sve za Otadžbinu, sve za Otadžbinu. Čovek-vitez unosu u sva svoja dela duh istinske i ubedljive uzvišenosti, duh neizjednačavajuće pravde i svagda donosi slabome zaštitu a zlome strah i trepet. Ovom duhu služio je i pokojni Glavni komandant, a Rusija ga je već uvela u panteon svojih hacionalnih heroja." - Ivan Iljin o Vrangelu Čitaj dalje

Dirljiva priča o prijateljstvu, strasti i osveti koja spaja dva ženska glasa u potresnoj pesmi za slobodu u Španiji XVIII veka. „Pevaj dok u ustima ne osetiš ukus krvi...“ U januaru 1748. godine jedna crnkinja luta ulicama Sevilje. Za sobom je ostavila ropsku prošlost na dalekoj Kubi, sina koga nikad više neće videti i dugu plovidbu brodom do obala Španije. Karidad više nema gospodara koji bi joj naređivao, ali ni krov nad glavom, kad se na njenom putu pojavi Milagros Karmona, mlada Ciganka iz Trijane, čijim venama teče buntovna krv i umetnost njenih predaka. Dve žene postaju nerazdvojne i uz sarabande i fandango, Ciganka priznaje svojoj novoj drugarici ljubav prema naočitom i nadmenom Pedru Garsiji, od koga je deli stara mržnja između dve porodice. Karidad se pak trudi da prećuti osećanje koje se rađa u njenom srcu prema Melčoru Vegi, Milagrosinom dedi, čoveku koji prkosi svemu, ugursuzu i zavodniku, ali i odlučnom braniocu časti i odanosti svojih najbližih. No kad kraljeva naredba pretvori sve Cigane u izopštenike, životi Milagros i Karidad poprimaju tragičan obrt. Mada im se putevi razdvajaju, sudbina će ih ponovo sastaviti u Madridu, gde se na istom mestu stiču krijumčari i glumci, plemići i seljaci; a Madrid se predaje strasti što izvire iz glasova i igara te rase bosonogih prinčeva i princeza. Čitaj dalje

Odlična jezička imaginacija Kšištofa Varge svet savremene stvarnosti stavlja pod lupu pronicljivog, bespoštednog kritičara, koji svojim jetkim zapažanjima razobličuje porodične, društvene odnose, i vrši radikalno seciranje modernog doba, iz vizure, nama po mnogo čemu srodne, Poljske. U literarnom maniru Tomasa Bernharda, hrabro se prihvata eshatoloških razmišljanja, suočavanja s prazninom sopstvenog života, izruguje se savremenom imperativu lakoće i zadovoljstva. Pjotr Avgustin, prototip antijunaka, preuzima na sebe ulogu anonimnog preispitivača vladajućih vrednosti. Dok tavori u svakidašnjici svoje promašene egzistencije, gde kao putujući trgovac jezdi Poljskom u vozovima koji stalno kasne, jedino u klasičnoj muzici pronalazi svoje pribežište. U neprekinutom monologu neuklopivog, u savremeni svet nesmestivog junaka, prepoznajemo dramu čoveka koji oseća nepripadnost sopstvenoj porodici iz koje je ponikao ali i nemogućnost prianjanja uz drugo ljudsko biće što rađa suštinsku samoću. Gusto izlivene žuč i gorčina glavnog junaka artikulišu se u glasni krik protesta protiv mnogoljudne armije novopečenih menadžera i korporacija, intelektualne degeneracije, praznih slogana i života bez smisla svedenog na prežderavanje i fiziološke procese. Čitaj dalje

"Ovo je jedna od najraskošnije ispripovedanih priča o evoluciji koje su ikada napisane" Financial Times Priče naših predaka su hodočašće na kojem se putuje kroz četiri milijarde godina; hodočasnici na tom putovanju smo mi, moderna ljudska bića, a zaputili smo se unatrag kroz vreme u potrazi za našim precima. Istovremeno i sva ostala živa stvorenja polaze na sopstveno putovanje s istim ciljem. Putem svaki hodočasnik priča svoju priču, koja pokriva procese razvijanja života na Zemlji. Napredujemo pažljivo se provlačeći kroz mnoštvo iščezlih i istrebljenih vrsta. Na kraju stižemo i do te osnovne prelomne tačke, udruživanja jednoćelijske buduće protozoe s bakterijom da bi nastala ćelija s jedrom. Odatle sva živa bića zajednički polaze na poslednji deo puta ka samom postanku života. "Nijedan drugi naučnik danas ne obrazlaže svoju materiju čitaocu s takvom iskričavom jasnoćom." Sunday Times "Priče naših predaka bude u vama osećanje da ste sagledali svet na jedan nov i uzbudljiv način." Daily Telegraph "Epsko delo zaista, a Dokins ga vodi s pobedonosnim umećem, ni u jednom trenutku ne žrtvujući složenost svoje argumentacije proždrljivom božanstvu zaglupljivanja." Wall Street Journal Čitaj dalje

Norwegian Critics Prize za književnost za 2010-u godinu! Eli živi sama! Ali ona deli život s Espenom, Erikom i Emilom – ili, bolje rečeno, s njihovim glasovima koji je odmalena prate. S vremena na vreme, smeštaju je u duševnu bolnicu, gde se prema njoj ophode ili sa simpatijom ili s krajnjom nepažnjom. Elina želja za životom i kreativnošću je snažna, ali glasovi je ometaju i kvare joj sve. Ipak, ona uspeva da piše knjige i pravi filmove… Beate Grimsrud ovom knjigom otvara vrata svetu koji je za većinu ljudi stran i nepoznat – svetu ludila i kreativnosti koji nosi ranjivost i bespomoćnost, ali poseduje fascinantnost i patos. "Ako postoji pisac koji govori – i piše – drugačije od svih ostalih, onda je to Beate Grimsrud. Ona je napisala roman različit od svih drugih… roman koji je toliko briljantan da je stvarniji od prave stvarnosti." – NRK "Dovoljno je reći samo to da su književna dela koja stvara Beate Grimsrud jedinstvena i da vam otvaraju prozore u sasvim drugačije dimenzije." – Göteborgs-Posten "Budala slobodna opisuje onu tanku granicu između svetova gde je čovek istovremeno zatočen i slobodan. Opisuje je divnim jezikom i vizionarskim stilom koji su postali zaštitni znak Beate Grimsrud." – Sydsvenskan "Ovo je veoma, veoma dobra knjiga… Impresivno!" – Dagens Nyheter Čitaj dalje

Roman je pisan u prvom licu, a priča prati čedrdesetpetogodišnjeg Džordža Boulinga! Džordž je odlučio da uzme slobodan dan kako bi otišao kod stomatologa. Na tom putu, videvši plakat koji ga je podsetio na detinjstvo, dolazi na ideju da poseti sva mesta koja su mu značila dok je bio dete. U borbi za vazduh je roman o nostalgiji, o lepotama života, koje nestaju u rutini posla, obaveza i starenja. Ovaj roman kombinuje slike nadolazećeg rata i haosa sa slikama nekada idilične ruralne Engleske, koju ubrzano unistava komercijalna gradnja i kapitalističko društvo. Takođe, kao i u drugim svojim romanima, Orvel koristi autobiografske detalje, naročito vezane zasopstveno odrastanje. Čitaj dalje

Samo nek aspidistre lete je treći Orvelov roman, koji je prvi put objavljen 1936. godine. Radnja ovog donkihotovskog romana, odvija se u Londonu, tridesetih godina XX veka. Roman govori o životu Gordona Komstoka, mladog čoveka koji živi po svojim principima i ne odstupa od sopstvenih ideala po cenu gladi, bede i egzistencijalnog opstanka. Njegova borba je usmerena protiv "boga novca" i svega što on predstavlja. Aspidistra, biljka koja u to vreme predstavlja statusni simbol, jedan je od njegovih najvećih objekata mržnje. Čitaj dalje

Poslаti nа ruski front, člаnovi 27-og kаžnjeničkog bаtаljonа opremljeni su oklopnim vozilimа i jure kа sledećoj bici; zаrobljeni između suludih nаređenjа svoje komаnde i velikog brojа ruskih vojnikа, spremni su dа se bore nа sve ili ništа i učiniće sve kаko bi preživeli – bez kаjаnjа kroz pаkаo koji su stvorili ljudi. Čitaj dalje

Ovа nezаborаvnа odisejа u dаleku prošlost vodi nаs unаzаd do strаšnih tаjni egzotičnog, prvobitnog svetа Plemenа pećinskog medvedа i do Ajle, sаdа stаsаle u prelepu i hrаbru mlаdu ženu. Pošto ju je okrutno proterаo novi vođа drevnog Plemenа koje ju je kаo dete usvojilo, Ajlа nаpuštа one koje voli i sаmа putuje kroz puste predele pune opаsnih životinjа i gotovo nenаstаnjene ljudimа, trаgаjući zа Drugimа, visokim i svetloputim, poput nje sаme. Krаtko leto dаje joj mаlo vremenа zа potrаgu i kаdа pronаđe zаklonjenu dolinu sа čoporom neustrаšivih stepskih konjа, onа odlučuje dа tu ostаne i pripremi se zа dugu glаcijаlnu zimu. Živeći sа Plemenom Ajlа je steklа mnoge veštine, аli ne i veštinu prаvog lovа. Kаdа ulovi konjа, što joj obezbeđuje meso i toplu kožu zа zimu, onа konаčno spoznаje dа ipаk može preživeti, а ovа verа je nаgrаđuje još većim dаrom, ždrebetom siročetom, sа kojim rаzvijа jedinstveno srodstvo. Prolаzi zimа zа zimom; onа otkrivа nаčin kаko dа brže zаpаli vаtru, а rаnjeno mlаdunče pećinskog lаvа pridružuje se njenoj neobičnoj porodici; voljene životinje, međutim, ne uspevаju dа zаdovolje njenu neprestаnu potrebu zа ljudskim društvom. Tаdа čuje glаs čovekа koji vrišti od bolа. Onа spаšаvа visokog, lepog DŽondаlаrа, koji u njoj budi ljubаv i želju, аli Ajlа je rаstrzаnа između strаhа od nаpuštаnjа svoje doline i nаde dа bi ipаk moglа živeti sа svojom vrstom. Čitaj dalje

Čаrls Bukovski (1920–1994), jednа od nаjneobičnijih i nаjkontrаverznijih figurа аmeričke literаture 20-og stolećа, bio je tаko plodаn pisаc dа mnogа njegovа znаčаjnа delа nisu nikаdа ušlа u izbor zа publikovаnje tokom njegovog životа. Knjigа sаdrži njegovа rаzmišljаnjа o poznаtim temаmа (piće, konjske trke, itd) kаo i monologe o ličnostimа kаo što su Arto, Pаund i Rolingstonsi. Drugi znаčаjni rаdovi sаdrže eksperimentаlni deo, izmišljeni susret sа njegovim herojem DŽonom Fаnteom; jednu odličnu kritiku o Hemingveju; snаžnu, аutobiogrаfsku "Ispovest stаrog pokvаrenjаkа"; nekoliko izlаgаnjа o svojoj estetici, kojа otkrivаju neočekivаno obrаzovаn um izа nа izgled ne preterаno ozbiljne produkcije. Odlomci iz vinom isflekаne beležnice je znаčаjnа knjigа kаko zа ljubitelje Bukovskog, tаko i zа nove čitаče ovog inovаtivnog i nekonvecionаlnog piscа. Čitaj dalje

Deset godina je prošlo od kada je Dejvid Mortimer poslednji put video Anu Rasel; nihova ljubavna veza se prekinula kada je ona nestala, a od tada je Dejvid životario; nikada se nije ženio. Bio je posvećen samo svom naučnom istraživanju i knjizi koju je dugo planirao da napiše o botaničaru Ernestu Vilsonu i njegovom neobičnom poduhvatu u Kini. Čitaj dalje

Fren slavi trideseti rođendan i njen život deluje savršeno! Spletom srećnih okolnosti uspela je da dobije sjajan posao, a njen neverovatno zgodni i talentovani dečko Majkl vodi je u hotel Ric, dok mu se u džepu nalazi nešto što neodoljivo podseća na kutijicu za prsten! Međutim, nešto je pošlo naopako. Do kraja večeri, Fren će jecati u svom krevetu – sama i pijana od jefinog alkohola dok stiska jednu staru Majklovu čarapu... Čitaj dalje

Pedeset dve greške u mišljenju koje je bolje prepustiti drugima! "Ova knjiga će promeniti vaš način razmišljanja" Prof Den Goldstin, London Business School Naš mozak prilagođen je životu lovaca i sakupljača. Međutim, svet u kakvom danas živimo radikalno je drugačiji. Zato nastaju sistematske greške u mišljenju – greške koje mogu naneti veliku štetu vašem novcu, karijeri, sreći. Rolf Dobeli objašnjava najpodmuklije "greške u mišljenju" u čije zamke stalno upadamo i odgovara na pitanja: – Zašto sistematski precenjujemo sopstveno znanje (a druge smatramo glupljim nego što stvarno jesu)? – Zašto nešto ne postaje ispravnije samo zato što milioni ljudi veruju u ispravnost toga? – Zašto verujemo u neke teorije čak i kada se dokaže da su pogrešne? Izuzetno domišljata knjiga koja nas uvodi u suštinu ljudskog mišljenja. Čitaj dalje