SAPIJENS, kratka istorija čovečanstva - Juval Noa Harar Kultna knjiga 21. veka! Prevedena na 60 jezika, prodata u više od 12 miliona primeraka. Pre stotinu hiljada godina na Zemlji je živelo najmanje šest ljudskih vrsta. Danas postoji samo jedna – homo sapijens. Kako je naša vrsta uspela da pobedi u bici za prevlast? Zašto su naši preci lovci-sakupljači udružili snage da bi gradili gradove i osnivali carstva? Kako smo počeli da verujemo u bogove, nacije i ljudska prava, u novac, knjige i zakone; kako smo pali u ropstvo birokratije, radnog vremena i konzumerizma? Kako će naš svet izgledati u budućnosti? U Sapijensu Harari obuhvata čitavu istoriju čovečanstva, od prvih ljudskih bića pa do radikalnih preokreta na našem razvojnom putu: kognitivne, poljoprivredne i naučne revolucije. Crpeći materijal iz naučnih saznanja na polju biologije, antropologije, paleontologije i ekonomije, Harari istražuje kako su tokovi istorije oblikovali naša društva, i naše ličnosti. Jesmo li srećniji kako je vreme proticalo? Hoćemo li ikada uspeti da se oslobodimo nasleđa koje su nam ostavili preci? I možemo li išta da uradimo kako bismo uticali na budućnost koja je pred nama? „Sapijens se bavi najvećim pitanjima istorije i savremenog sveta.“ Džared Dajmond „Ovo je jedna od najboljih verzija neverovatne priče o našoj nasilnoj, veoma sposobnoj vrsti koju je neki homo sapijens ikada ispričao.“ Washington Post „Autor je obavio izvanredan posao sažeto prikazujući naš spori izlazak na scenu i konačno osvajanje vlasti nad čitavom planetom.“ Forbes Format: 13x20 cm Broj strana: 562 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Godina izdanja: 29. novembar 2019. Prevodilac: Tatjana Bižić

Smrt i žalovanje kroz kulture / Colin Murray Parkes, Pittu Laungani, Bill Young London 1998. Mek povez, VIII + 261 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. Veoma retko. Šta nas druge kulture mogu naučiti o smrti? Kako možemo pomoći nekome ko je druge vjere ili kulture a oplakuje nečiju smrt? Svako društvo ima svoje običaje i vjerovanja u pogledu smrti. Na zapadu tradicionalni načini oplakivanja su isčezli i kroz nauku to je imalo ogroman uticaj na to kako i gdje ljudi umiru, to nas je malo naučilo o načinu umiranja ili žalosti. Mnogi koji dođu u kontakt sa osobama na samrti i sa onima koji se suočavaju sa teškim gubitkom a koji su druge kulture nadu se u teškom položaju da ponude prikladnu i nježnu podršku. `Smrt i oplakivanje kroz kulture` obezbjeduje priručnik u kojem su sakupljene potrebe doktora, sestri, socijalnih radnika, savjetnika i dr. koji učestvuju u njezi ljudi na samrti i ožalošćenih. Napisano od strane internacionalnih autoriteta iz ove oblasti, ovaj važan tekst • opisuje običaje i vjerovanja glavnih svjetskih religija • objašnjava njihov psihološki i historijski sadržaj • pokazuje kako su se običaji mijenjali zbog kontakta sa zapadom • uzima u obzir zaključke (savjete) za budućnost. Ova knjiga istražuje bogatstvo tradicija oplakivanja kroz svijet sa ciljem povećanja razumjevanja što nas sve dovodi do pitanja smrti. Sadržaj: O suradnicima Dio I - Konceptualni okvir: povijesne i kulturne teme 1. Uvod / Colin Murray Parkes, Pittu Laungani i Bill Young 2. Kultura i religija / Colin Murray Parkes, Pittu Laungani i Bill Young Dio II - Glavni svjetski sistemi vjerovanja i obreda 3. Duboka žalost u društvima malih razmjera / Paul C. Rosenblatt 4. Smrt u Hindu obitelji / Pittu Laungani 5. Smrt na krovu svijeta: perspektiva tibetanskog Budizma / Uwe P. Gielen 6. Jevrejski nazori i običaji o smrti / Ellen Levine 7. Kršćanstvo / Harold Ter Blanche i Colin Murray Parkes 8. Brojni aspekti Islama: smrt, umiranje i razmještaj između pravoslavne vladavine i povijesne konvencije / Gerdien Jonker 9. Sekularizacija / Tony Walter Dio III - Praktične implikacije i zaključci 10. Djetinjstvo, smrt i ucviljenost kroz kulture / Bill Yung i Danai Papadatou 11. Pomoć za umiruće i ucviljene / Colin Murray Parkes 12. Zaključci I: implikacije za praksu i politiku / Pittu Laungani i Bill Young 13. Zaključci II: pridodavanja i gubici u kros-kulturalnoj perspektivi / Colin Murray Parkes Bibliografija Indeks

TAJNE RELIGIJE bogovi,zvezde i mistična iskustva Klaus-Ridiger Maj Str 595 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Zvanične religije pokušale su da ih zaogrnu svojim dogmama... Ali one su ostale prepoznatljive i svoje

Dobro očuvana knjiga… K140

NAZIV: Stari zanati i evropska baština AUTOR: Dr Iva D. Golijan IZDAVAČ: Grafik centar, Beograd GODINA: 2021. POVEZ: TVRD KB: (200)

Fototipsko izdanje Izdavač: Unireks, Podgorica Biblioteka Hit izdanja Prevod i predgovor: Radosav Medenica Povez: broširan Broj strana: 282 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slici. Veoma dobro očuvana. Čoj­stvo i ju­na­štvo kod Crnogoraca je u pr­vom pla­nu. U od­re­đe­nju ove oso­bi­ne Ge­ze­man po­la­zi od po­zna­tog od­re­đe­nja ko­je je Mar­ko Miljanov dao u usvo­jim pri­mje­ri­ma „čoj­stva i ju­na­štva“. On je na­mjer­no sta­vio čoj­stvo is­pred ju­na­štva da bi na­gla­sio na­šta on i nje­mu slič­ni ci­lja­ju: Na ople­me­nji­va­nje ju­na­ka u čo­vje­ku. Vi­te­štvo je sko­ro ra­me uz ra­me sa čoj­stvom i ju­na­štvom, ali ne tre­ba br­ka­ti čoj­stvo sa vi­te­štvom, tj. he­roj­sku ljud­sko­vi­nu sa vi­te­škim pona­ša­njem. Iako je cr­no­gor­sko vi­te­štvo ne­sum­nji­vo mo­ral­no na­sle­đe feu­da­li­zma sta­re srp­ske dr­ža­ve i svjetskih kr­sta­ša, to je usled vje­čite bor­be za hri­šćan­sku re­li­gi­ju i hri­šćan­ski mo­ral do­bi­lo iz­vje­snu re­li­gi­o­znu prak­su, on ipak sto­ji bli­že ono­me što Cr­no­go­rac pod­ra­zu­mi­je­va pod čoj­skim ju­na­štvom, ne­go ono­me što Cr­no­go­rac ho­će da ka­že izrazom čoj­stvo“. Ču­va­nje uspo­me­ne na pret­ke, na kult pre­da­ka je jed­na od zna­čaj­ni­jih ka­rak­ter­nih oso­bi­na Cr­no­go­ra­ca. Op­sjed­nu­tost svo­jim pre­ci­ma i nji­ho­vim za­slu­ga­ma, Ge­ze­man na­zi­va ču­va­nje kul­ta pre­da­ka. Sva­ko že­li da svo­je pret­ke, a na­ro­či­to plemenske i brat­stve­nič­ke, ro­do­na­čel­ni­ke, po­ka­že u što bo­ljem svje­tu. Oni su pu­to­kaz i svje­tli pri­mjer bu­du­ćim pokoljenjima. Sva­ki ot­ka­zi­va­ča po­sve že­li da do­đe do svog ko­ri­je­na, do po­zna­tog i pri­zna­tog ro­do­na­čel­ni­ka. (K-159)

Nova, nekorišćena Antropologija globalizacije / Mark Abeles ; prevela s francuskog Ana A. Jovanović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2014 Beograd : Knjižara Krug : Biblioteka XX vek, 2014 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 307 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Ana A., 1956- = Jovanović, Ana A., 1956- Zbirka Biblioteka XX vek ; 220 Prevod dela: Anthropologie de la globalisation / Marc Abélès Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 289-303. Predmetne odrednice Socijalna antropologija Globalizacija -- Interdisciplinarni pristup U pet poglavlja ove knjige (Od ekonomije do antropologije, Antropologija suočena sa globalizacijom, Globalizacija i politički aspekt, Nasilje u globalizaciji i Migracije, građanska prava i civilno društvo) Abeles daje pregled tema kojima se bavi svremena kritička antropologija globalizacije i analizira probleme sa kojima se tako usmerena antropologija suočava. „Jedan od najupečatljivijih vidova modernosti je način na koji se svako od nas stalno kreće između jedne i druge ravni, između lokalnog i globalnog. Po svoj prilici, upravo to čini antropologiju globalizacije opravdanom i umesnom; naime, ona iznutra hvata tu dijalektiku tako što ustanovljuje područja na kojima se čovekova zaokupljnost bliskim i svakodnevnim neposredno nadovezuje na njegov opažaj da pripada planetarno ustrojenom svetu. Ako antropologija i nije kadra da nam išta posebno saopšti o mondijalizaciji, ona zauzvrat može da nam osvetli globalizaciju kao višedimenzionalni proces gde prestaju da važe tradicionalni reperi, preoblikuje se splet odnosa između pojedinačnog i kolektivnog, a čovekov način mišljenja i delanja dubinski se menja diljem planete“. – iz pregovora Mark Abeles je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. Neke od njegovih novijih knjiga: Etnolog u Narodnoj skupštini (Un ethnologue à (Assemblée, 2000), Novi bogataši. Etnolog u Silikonskoj dolini (Les Nouveaux Riches : un ethnologue dans la Silicon Valley, 2002), Politika preživljavanja (Politique de la survie, 2006), Peking 798 (Pékin 798, 2011). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek 2001. godine objavljena je Abelesova Antropologija države (Anthropologie de l’Etat, 1990), u prevodu Ane A. Jovanović. 306 Sadržaj Antropologija globalizacije 307 Sadržaj Predgovor 5 I OD EKONOMIJE DO ANTROPOLOGIJE: GLOBALIZACIJA SAGLEDANA IZ RAZLIČITIH UGLOVA 9 Ekonomističko gledište i njegova ograničenja 9 Globalizacija ili internacionalizacija? 18 Da li je globalizacija nova pojava? 25 Globalizacija kao antropološko iskustvo 37 Kulturološke dimenzije globalizacije 42 U prilog antropologije hibrida 52 II ANTROPOLOGIJA SUOČENA SA GLOBALIZACIJOM 61 Antropološka tradicija 62 Geneza pojma kulture 66 „Mikro` pristup u antropologiji 73 Paradigma zajednice i vidovi korišćenja „mikro` ravni 77 Pokretljivi alteritet 83 Antropologija i pitanje vremena 84 Antropologija u raljama istorije 88 Povratak istovremenosti 92 Od vremena do teksta 95 Mogućnost primene etnografije globalne sfere 108 Revidirana antropologija 114 III GLOBALIZACIJA I POLITIČKI ASPEKT 123 Nacionalna država na zalasku? 123 Pomeranje političke ravni: rasprave i kontroverze 130 Antropološko stanovište 143 Desakralizovanje države 148 Pomeranje antropološke ravni 151 Etnografija transnacionalnog 166 Izranjanje globalne političke sfere: od saživljavanja do preživljavanja 176 Globalpolitika i pitanje opstanka 185 IV NASILJE U GLOBALIZACIJI 197 Nasilje kao predmet antropologije 198 Strukturno nasilje 207 Destrukturišući učinci globalizacije 214 Globalni oblici nasilja 222 V MIGRACIJE, GRAĐANSKA PRAVA, CIVILNO DRUŠTVO 231 Antropologija i migracije 232 Građanska prava 238 Nastanak civilnog društva 245 Od civilnog društva do nevladinog sektora 257 Ekonomija opstanka 263 Civilno društvo pod lupom antropologa 272 Zaključak 283 Bibliografija 289 MG144 (N)

Beograd 1979. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, XIII + 471 strana + strane sa fotografijama. Napomena: sitnija oštećenja zaštitnog omota; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Sadržaj: Predgovor / Dž. Dž. Frejzer Predgovor autora Uvod: Predmet, metod i obim istraživanja I Zemlja i žitelji područja Kule II Urođenici Trobrijanskih ostrva III Suština Kule IV Kanui I plovidba V Ceremonijalna gradnja kanua vaga VI Porinuće kanua i obredno posećivanje — plemenska ekonomija na Trobrijanima VII Polazak na prekomorski pohod VIII Prvo zaustavljanje flote na Muva IX Plovidba po rukavcu Pilolu X Priča o brodolomu XI Na Amfletima — sociologija Kule XII Na Tevari I Sanaroi — mitologija Kule XIII Na žalu Sarubvojne XIV Kula na Dobu — tehnički vidovi razmene XV Putovanje kući — vađenje i obrađivanje školjke Kalina XVI Vraćanje posete Dobuanaca Sinaketi XVII Magija i Kula XVIII Snaga reči u magiji — neke lingvističke činjenice XIX Kopnena Kula XX Pohodi između Krivine i Čitave XXI Preostale grane i ogranci Kule XXII Značenje Juče Ilustracije

Antropologija danas / preveli Olga Đekić, Boris Hlebec ; zbornik tekstova Beograd : `Vuk Karadžić`, 1972 , tvrdi povez, Fizički opis 777 str. ; 25 cm Prevod dela: Anthropology Today Str. 5-7: Uvod / A. L. Kreber Napomene i bibliografske reference uz tekst. Антропологија -- Зборници Социјална антропологија -- Зборници Očuvanost 3 ; korica malo pohabana

ANTROPOLOŠKA STUDIJA Kalekom, Beograd, 1995. 240 strana. Lepo očuvana. Antropolog Jovica Stojanović poznat je po knjigama `Ljubav i smrt`, `Antinomije života`, `Silovanje`, `Starost`, `Odevena životinja`, `Seks i kultura`, `Ženska agresivnost` i `Ženska seksualnost i ljubav`.

UVOD U DELO O KAVI JEZIKU i drugi ogledi Vilhelm fon Humbolt Str 360 Povez mek Stanej knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Vilhelm fon Humbolt (nem. Wilchelm von Humboldt; Potsdam, 22. jun 1767 — Tegel, 8. april 1835) je bio nemački filozof, lingvista, državnik i saosnivač Berlinskog univerzteta (danas: Humboltov univerzitet u Berlinu). Biografija Otac mu je bio major u pruskoj vojsci, koji je odlikovan zbog učešća u Sedmogodišnjem ratu. Imao je dva sina. Vilhelm je bio stariji, a mlađi Aleksandar fon Humbolt je bio prirodnjak, geograf i istraživač. Bio je pruski ministar prosvete, a od 1802. do 1819. bio je u diplomatskoj službi. Bio je pruski ambasador u Rimu i Beču i učestvovao je mirovnim kongresima tokom i posle Napoleonovih ratova. Godine 1818. zbog reakcione politike pruske vlade povlači se iz politike i posvećuje se nauci.

Ogledi iz komparativne antropologije Izdavač: Institut društvenih nauka Godina izdavanja: 2006 Broj strana: 179 Povez: mek Format: 20 x 13 cm

RITUALNI TRANS - Dragoslav Antonijević Izdavač: SANU Beograd Godina izdanja: 1990. Povez: broširan, 25cm Broj strana: 280 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro, spoljašnjost kao na fotografijama. Unutrašnjost u dobrom i urednom stanju, bez podvlačenja!

Knjiga je dobro očuvana, tvrdi povez.

Izdavač: Medioterran Godina: 2008 Broj strana: 220 Povez: mek Format: 20 x 14 cm Nakon prosvetiteljskog zaokreta, čije temeljne tendencije se svode na zadobijanje racionalne autonomije pojedinca, što podrazumeva otvoren sukob sa svakim vidom afirmativnog pomena magije, i velikih sistema nemačkog idealizma koji su, doduše, dali izvesno dostojanstvo magiji, ali samo u kontekstu rudimentarnog oblika kojem je neminovno predstojala transformacija u više oblike ljudske svesti - magija je u drugoj polovini devetnaestog veka iznenada, zajedno sa srodnim temama i problemima, zadobila izvanredno važan status naučnog predmeta, ali ne takvog, koji se može adekvatno uklopiti u postupke i metode neke od tada aktivnih duhovnih nauka, nego takvog, koji iziskuje fundiranje novovrsne naučne discipline. Kada osvetlimo očekivanja od te nauke, početni uspesi mlade discipline će dobiti više nego respektabilne konture. Jedna od najzaslužnijih duhovnih figura tog vremena, Vilhelm Diltaj, od etnologije nije očekivao ništa manje nego “fundament” duhovnih nauka. Zajedljivi kritički glas bi mogao prebaciti da se radi o misliocu koji je takav fundament, u zavisnosti od perioda svog rada, očekivao i od psihologije, odnosno od hermeneutike. Međutim, imamo li u vidu upravo definiciju magije koju je izneo Žolt Lazar u ovoj knjizi, biće nam jasno da se u Diltajevom interesu za etnologiju krije nešto više od iluzorne, prolazne i varljive nade u jedan od mogućih fundamenata za duhovne nauke: “Pod ‘primitivnom’ magijom u ovoj studiji podrazumevamo pogled na svet koji se temelji na potrebi da se na prirodne pojave, predmete, živa i neživa bića utiče voljom pojedinačnog čoveka, kao i na tom viđenju utemeljen odgovarajući sistem praktičnih postupaka.” Za nas je u toj definiciji ključno da se u magiji radi o pogledu na svet, o Weltanschauungu, terminu čiji bi doslovni prevod na srpski jezik glasio intuiranje sveta, a nije nimalo slučajno da mislilac koji je tu kovanicu preveo u operativni naučni pojam nije bio niko drugi nego Diltaj. Posmatramo li problem iz njegove perspektive, uočićemo da etnologija ima posla sa “prvorođenim” intuiranjem sveta, sa prvobitnim načinom objašnjenja sveta nakon kojeg su nastale sve potonje konceptualizacije sveta i čoveka. To znači da naše vlastito objašnjenje sveta biva u značajnoj meri osiromašeno, ukoliko iz njega u potpunosti eliminišemo fenomene koji su u vezi sa magijom. Inverzno posmatrano, bez magije nema ni našeg koncepta sveta. Prof. dr Dragan Prole

TAJNA ATLANTIDE - OTO MUK Jugoslavija, 1980 326 str. Tvrdi povez. Zastitni omot. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

U ZNAKU MOLOHA - JOVAN JANICIJEVIC Vajat, 1986 370 str. Tvrdi povez. Zastitni omot. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Izdavač: bigz Godina: 2000 Broj strana: 376 Povez: mek Format: 20 x 13 cm

Profesori filozofije i estetike na Pekinškom univerzitetu Je Lang i Džu Lijangdži, poznati naučnici u oblasti kineske kulture i umetnosti, namenili su ovu knjigu svima u svetu koji su zainteresovani da se upoznaju sa osnovama kineske kulture. Poglavlja u ovoj knjizi, pored opisanih karakterističnih sadržaja i osnovnih vrednosti kineske kulture, posvećena su drevnim remek-delima, poput Zabranjenog grada, Nebeskog hrama, skulpturama ratnika od terakote, kao i tradicionalnoj kineskoj arhitekturi, književnosti, filozofiji, muzici, pozorištu, medicini, kuhinji, društvenim igrama, te umetničkim disciplinama poput kaligrafije, kineskog tradicionalnog slikarstva, pejzažne arhitekture i Pekinške opere. tvrd povez, 420 str.

COVEK I PRIRODA - ZDRAVLJE LJUDI U VOJVODINI Izdavac: Matica Srpska - Univerzitet u Novom Sadu Mek povez 354 str.

ANA HOFMAN NOVI ŽIVOT PARTIZANSKIH PESAMA Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd Godina - 2016 210 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-131-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD: MUZIKA, POLITIKA, AFEKT Metodologija i analitički aparat I O PARTIZANSKIM PESMAMA KAO NASLEĐU Šta je „socijalističko muzičko nasleđe`? Partizanske pesme kao „sporno` muzičko nasleđe Folkloristički narativi Partizanske pesme kao nacional (izova)no nasleđe? II NOVI ŽIVOT PARTIZANSKIH PESAMA Partizanske pesme i zvučni kolektiv - Kombinat Pevajući aktivizam Izazovi samoorganizacije Ženski glasovi Politike prostora III PARTIZANSKE PESME KAO AFEKTIVNA SILA Zvučni afekt Teorije zvučnog materijalizma Afektivnost partizanskih pesama Iskustvo zvuka i društvenost(i) muzike Muzika, afekt, sećanje: kontroverze iskustva zvuka IV ANTISENTIMENTALIZAM I „NOVA ISKRENOST` „Nova iskrenost` ,,Nova iskrenost` u muzici (Anti) sentimentalizam V PARTIZANSKE PESME KAO PESME OTPORA Antifašizam bez partizana Revolucija bez socijalizma VI PARTIZANSKE PESME KAO PROTESTNA MUZIKA ZAKLJUČAK: PARTIZANSKE PESME KAO KOMERCIJALIZOVANI OTPOR? Zvuci,,romantičnog antikapitalizma`? Između društvenog angažmana i `estradnog aktivizma` Politike uživanja i zabave Radikalni idealizam i utopija Radikalni amaterizam BIBLIOGRAFIJA Pesmarice partizanskih pesama Intervjui Arhivski izvori Izvori s interneta INDEKS IMENA `Ova knjiga nastala je u daleko radikalnijoj stvarnosti od one u kojoj je pisana verzija na slovenačkom jeziku – Glasba, politika afekt (2015). Pripremala sam je u Brazilu, koji se trenutno suočava sa još drastičnijim društvenim raslojavanjima uslovljenim ekonomskom i političkom krizom. U sistemskom nasilju koje se sprovodi pod izgovorom krize, najsiromašniji ne samo da ostaju lišeni osnovnih socijalnih i ljudskih prava već su u svakodnevnoj borbi za preživljavanje suočeni i sa novim oblicima rasizma i fašizma. Redovne posete Mareu (Maré), drugoj najvećoj po veličini faveli u Rio de Žaneiru i rad grupe Muzikultura (Musicultura) kojoj sam se pridružila, iznova su me uverili u važnost muzike u mobilizaciji ljudi za dizanje glasa protiv represije i u borbi za socijalnu pravdu. Evropa, s druge strane okeana, pod udarom takozvane izbegličke krize, sve okovanija žicom i pretvorena u nacistički logor novog doba, svedoči o bujanju fašizma u najrazličitijim oblicima i sa različitim licima, koji postaju legitiman deo društvene stvarnosti. Zato ova knjiga govori o pitanjima koja prevazilaze studiju slučaja i slovenački kontekst. Ona poziva na nova promišljanja o ulozi antifašizma u političkoj mobilizaciji i participaciji kroz muziku i zvuk: govori o kolektivnom muzičkom delovanju kao načinu političkog angažmana, o potencijalima, ali i izazovima delovanja samoorganizovanih muzičkih kolektiva i, na kraju, o potencijalima reaktualizacije iskustva i nasleđa antifašizma u neoliberalizmu. Novi život partizanskih pesama razmatra da li i kako kritičko okretanje ka muzičkoj prošlosti može da bude izvor emancipacije i istražuje izazove i domete takvog pristupa. Kriza neoliberalizma nesumnjivo je proizvela nove fašizme, ali je isto tako reaktualizovala antifašističke i socijalističke ideje. U trenutku u kome je razbuktavanje novih oblika protesta postalo deo političke svakodnevice, te ideje dobijaju nov život. Ipak, ne možemo reći da se radi isključivo o tome da Drugi svetski rat ne prestaje da služi kao diskurzivno bojno polje za najveća društvena i politička trvenja i danas, sedamdeset godina posle njegovog završetka. Na delu su nove borbe za „stare” vrednosti, za koje se iznova treba (iz)boriti – nove partizanske i druge „buntovničke politike 21. veka” (da se poslužim formulacijom Srećka Horvata i Igora Štiksa). Činjenica da se partizanske, revolucionarne i radničke pesme ponovo čuju na ulicama svedoči o važnosti dizanja glasa, glasnog izražavanja otpora i bučnog zalaganja za društvene promene. Tu nastupaju muzika i zvuk: utišani glasovi udruženi u zvučni kolektiv učestvuju u stvaranju novih političkih subjektiviteta, ali i upozoravaju na izazove prilikom zauzimanja jasnih ideoloških pozicija. U burnim vremenima i kriznim situacijama, prigušene, potisnute i zaboravljene melodije ponovo se vraćaju da nas upozore na ograničenja racionalnog u političkoj borbi, te na radikalne potencijale čulnog i afektivnog. Ali koliko se ti glasovi zaista čuju i da li su uši onih kojima su upućene spremne za njihov zvuk? Partizanske pesme su dugo bile utišane kao ideologizovani zvuk čiju su društvenu angažovanost usmeravale partijske elite. Nakon raspada Jugoslavije, antifašističko nasleđe postalo je simboličko breme na leđima „novih građana”, i kao takvo izopšteno je iz referentnog okvira zvaničnih politika sećanja u postjugoslovenskim nacionalnim državama. Njegov revolucionarni, društveno angažovani i emancipatorski značaj je nakon 1991. godine bio minimalizovan i neutralizovan. Revizionistički procesi u novim državama, bivšim jugoslovenskim republikama, izjednačili su pojmove antifašizma, socijalizma, komunizma i totalitarizma, a partizanske pesme su kao „zvučna propaganda totalitarnog režima” morale biti udaljene od naših ušnih membrana. Sada one, preobučene u novo ruho, dobijaju nove živote. Ali nismo li potcenili istorijski značaj ideje antifašizma i njenu vitalnost, aktuelnost i potencijal? Ne radi li se zapravo o zagrobnom životu i oživljavanju pomalo prašnjavih mitova kao rezultatu fascinacije mladih generacija „ponovnim otkrivanjem herojske prošlosti” o kojoj nisu mogli saznati iz istorijskih čitanki? Kada govorimo o Srbiji, nedavna sudska rehabilitacija Draže Mihailovića i aktuelni postupak rehabilitacije Milana Nedića nedvosmisleno pokazuju da se nad antifašizmom nadvija sve veća senka antikomunizma. Muzejske postavke u kojima vidimo slike kolaboracionista i partizana jedne pored drugih kao deo strategija „nacionalnog pomirenja” i ublažavanja ideoloških podela kroz relativizaciju kolaboracije, i crkveni obredi na partizanskim grobljima, uvođenje novih praznika – kao što je, na primer, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu) i izmenjeni scenariji zvaničnih komemoracija – govore o ništa manje opasnim tendencijama da se iz jugoslovenskog antifašističkog pokreta istisne borba za društvenu, klasnu, rasnu, rodnu i druge jednakosti i socijalna prava. Ono što ostaje je nacionalno oslobođenje od okupatora, neutralizovano i oslobođeno „problematičnih” ideoloških konotacija. Stoga, za razliku od Grčke, Turske ili Španije, Austrije, Francuske i Nemačke, gde je antifašistički repertoar neizbežna muzička podloga različitih protesta, pevanje partizanskih pesama u postsocijalističkim društvima ne može biti tek stvar levičarskog aktivizma. Ako nije integrisana u nacionalne narative, ova muzika mora ostati deo prošlosti sa kojom smo raskrstili. Ali, kao što je to potvrdio incident na obeležavanju sedamdeset i treće godišnjice Bitke na Kozari 2015. godine, kada je policija prekinula pesmu Oj Kozaro, i legitimisala i privela ljude koji su je pevali,1 zvuk partizanskih pesama i te kako dira u najosetljivije društvene strune, još uvek je simbol otpora nacionalizmu i fašizmu, poziva na solidarnost u postjugoslovenskim društvima i ohrabruje na borbu za transformaciju društvenih odnosa. To je jedan od razloga zašto ova knjiga, na primeru reaktualizacije partizanskih pesama, izlaže razmišljanje o političkom potencijalu muzike i zvuka, ali i progovara o izazovima i teškoćama mišljenja i praktikovanja društvenomuzičkog angažovanja u okolnostima globalnog neoliberalnog kapitalizma. Čitateljkama i čitaocima dugujem nekoliko objašnjenja u vezi sa terminološkim rešenjima. I u ovoj i u slovenačkoj verziji rukopisa, najveći izazov predstavljali su termini iz teorije afekta, pre svega iz korpusa teorija zvučnog materijalizma i zvučnog afekta. Prevodi većine termina su zapravo rezultat kolektivnih promišljanja, jer su nastali uz nesebičnu pomoć koleginica i kolega iz različitih disciplina, ali je, svakako, konačna odluka o svakom pojedinačnom izboru samo moja. Iako sam probala da terminologiju što je moguće bolje izbrusim, u određenim slučajevima sigurno će se pokazati da nisam uspela da ponudim najprecizniji prevod. Pri prevodu engleskog termina entrainment, koji je jedan od centralnih koncepata u promišljanju afekta koji proizvodi zvuk i koji označava kolektivno iskustvo zvučne vibracije, odlučila sam se za termin uglašavanje. Druga potencijalna opcija – zglašavanje već ima svoje mesto u etnomuzikološkim diskursima i podrazumeva usklađivanje visine tona na dva ili više instrumenata, obično idiofonog tipa, koji nemaju određenu visinu tona (npr. zvona). Uglašavanje mi se takođe čini zgodnim, jer implicira i u(sa)glašavanja, što dodatno potcrtava smisao originalnog pojma. Za prevod termina sociality of music, odnosno socialities of music izbor je pao na društvenost(i) muzike. Iako nisam do kraja zadovoljna ovim rešenjem, čini mi se da uspešno ističe ne samo društveni karakter izvođenja/slušanja muzike, već njen smisao aludira i na druženje kao važan aspekt društvenosti. Dok termin kolektiv upotrebljavam u kontekstu samoorganizovanih horova sa ciljem da ukažem na muzički kolektiv koji se (samo)uspostavlja kroz muzičke aktivnosti, engleski termin collectivity prevodim sa kolektivitet, pre svega da bih označila kolektivitet „afektivnih socijalnih tela” koji se uspostavlja putem zvučnih vibracija (Goodman, 2010: XX). Koristim ga da naglasim situacionu i relacionu prirodu vremensko-prostornih zvučnih susreta kroz kolektivno izvođenje/slušanje muzike. Drugi terminološki izazov predstavljali su naučni i zvanični diskursi o nematerijalnoj kulturi tesno vezani za retoriku Uneska. U tom slučaju se upisivanje političkih, društvenih i kulturnih normi u izabrana (ili izbegnuta) prevodilačka rešenja pokazalo kao poseban izazov. Pri prevodu engleskog termina heritage, odnosno slovenačkog dediščina, svesno sam se odlučila da istrajem na terminu nasleđe umesto već, u etnomuzikološkim i etnološkim diskursima, prilično odomaćenog i sve češće upotrebljavanog termina baština. Pri tom sam se delom oslanjala na pristup Ljiljane Gavrilović, koja problematizuje vezu termina baština sa patrilinearnim nasleđivanjem i nacionalističkim diskursima (2010), i Tanje Petrović, koja ukazuje na distinkciju između pojmova nasleđa i baštine, pri čemu pojam baštine artikuliše „kao skup diskursa i vrednosnih ocena koji dolaze ‘odozgo’, iz autoritativnih centara moći i zato su po prirodi normativni i hegemonijski” (2013: 32). Iako sam potpuno svesna da je skoro nemoguće izbeći diskurs kulturne baštine, posebno kada se radi o tzv. nematerijalnoj kulturi (a time i o muzici), izborom termina nasleđe htela sam da izrazim (samo)isključivanje iz preovlađujućih diskurzivnih protokola. Možda bi obrnuti postupak – insistiranje na partizanskim pesmama kao na kulturnoj baštini, kao intervencija unutar polja artikulacije diskursa – mogao biti još efektniji, ipak sam se odlučila za dosledno korišćenje termina nasleđe. U ovom trenutku mi se čini da je od dekontaminacije termina kulturne baštine od postojećih značenja kao potencijalnog otvaranja prostora za dijalog, preispitivanje i osporavanje, važnije insistiranje na aktivnoj upotrebi termina nasleđe, koji se danas sve više potiskuje na margine stručnog diskursa. Zato pominjem baštinu samo kad ukazujem na kanonizovane birokratsko-tržišne diskurse Uneska i njihovu upotrebu u naučnim narativima. Kada je reč o terminu safeguarding koji se obično prevodi kao očuvanje, zaštita ili, u retkim situacijama, nega, opredelila sam se za kon ceptualnu distinkciju između očuvanja (safeguarding) i zaštite (protection), kao što to predlaže Naila Ceribašić (2013: 295): prvi termin uključuje i očuvanje, čuvanje I zaštitu, drugi se pre svega odnosi na pravnu zaštitu kulturnih dobara. Ova knjiga jednako je participativna kao i muzičke aktivnosti koje istražuje. Plod je saradnje sa dragim drugaricama i drugovima koji su zaslužni što se Novi život partizanskih pesama pojavljuje po drugi put. Ne radi se samo o njihovoj podršci kroz razgovore i razmenu ideja ili našoj zajedničkoj svakodnevnoj borbi da na akademskom tržištu preživimo kao pojedinke, pojedinci i istraživačka grupa. Tanja Petrović, Martin Pogačar, Polona Sitar i Valter Cvijić, istraživačice i istraživači Instituta za kulturalne studije i studije sećanja Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti, prevodili su delove ove knjige sa engleskog na slovenački i u tom smislu su koautorke i koautori. Onim drugima, koji nisu direktno intervenisali u tekstu, već su ga komentarisali i tako poboljšali, takođe dugujem veliku zahvalnost: dragoj koleginici Mojci Kovačič za čitanje i komentarisanje prvog poglavlja, kao i za pomoć prilikom traženja podataka o partizanskim pesmama u Sloveniji; Otu Lutaru za sugestije u vezi sa problematikom revizionizma; Mihi Kozorogu i Mirjani Ćorković za pomoć pri formulaciji prevoda koncepata iz teorije afekta; Ivanki Huber za pomoć pri transkripciji razgovorâ. Srđanu Atanasovskom i Mariji Dumnić zahvaljujem za pomoć oko prevoda osetljive terminologije na srpskohrvatski i pri nalaženju originalnih citata; saradnicama i saradnicima Etnografskog i Muzikološkog instituta SANU na dragocenim savetima i pristupu arhivu partizanskih pesama Dušana Nedeljkovića; bibliotekarki Biljani Milenković Vuković na svesrdnoj pomoći u pribavljanju literature. Posebno sam zahvalna Slobodanu Vinuloviću, Bojani Paser i Hristini Piskulidis koji su me brižljivo upozoravali na problematične konstrukcije koje sam preuzela iz slovenačkog jezika, što je posledica mog profesionalnog i privatnog života između dva postjugoslovenska društva. Zahvalnost dugujem i recenzentima Svaniboru Petanu – pioniru slovenačke etnomuzikologije, na pomoći koju mi pruža još od vremena mojih doktorskih studija – i Mitji Velikonji, prominentnom istraživaču popularne kulture i muzike na području nekadašnje Jugoslavije, čiji me rad već godinama inspiriše. On je najviše zaslužan za srpskohrvatsko izdanje ove knjige. Tanji Petrović zahvaljujem na prijateljstvu i nesebičnoj podršci u radu svih ovih godina, a svim članicama i članovima hora Kombinat sam zahvalna ne samo zbog njihove spremnosti da sa mnom dele svoje pevanje i svoja razmišljanja, već i zbog spremnosti da otvoreno (samo)kritikuju kako svoj tako i moj rad. Članovima uže i šire porodice, mojoj najvernijoj i najzahtevnijoj čitalačkoj publici, zahvaljujem što su me trpeli, a posebno se zahvaljujem jednoj osobi koja je moj najveći kritičar i zbog koje sam morala da oštrim svoje argumente mnogo pre nego što sam ih prenela na papir. Srpskohrvatsku verziju ove knjige pripremala sam uz svesrdnu pomoć i podršku Samuela Meloa Arauža i svih koleginica i kolega iz Škole za muziku Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru, gde sam boravila kao gostujuća istraživačica Istraživačke fondacije države Rio de Žaneiro (Fundação de Amparo à Pesquisa do Estado do Rio de Janeiro). Njihovo akademsko i aktivističko angažovanje, a povrh svega njihova izuzetna požrtvovanost, ljudskost i toplina učinili su da ova knjiga bude posebno nadahnuta, pa su naše svakodnevne razmene duboko utkane u delove ovog teksta.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Sara Ahmed Kler Bišop Claire Bishop Džordžina Born Georgina Josip Broz Tito Carol Farbotko Kerol Ljiljana Gavrilović Stiv Gudman Steve Goodman Ksenija Jus Gal Kirn Miklavž Komelj Mojca Kovačić Franc Križnar Oto Lutar Luthar Brajan Masumi Hose Esteban Munjos Jose Munoz Dušan Nedeljković Tanja Petrović Ela Rajan Ella Ryan Žak Ransijer Jacques Ranciere Miško Šuvaković Tomas Turino Thomas Gordon Vait Waitt Mitja Velikonja

Ocuvana

Арнолд Гелен, један од најважнијих аутора из области философске антропологије, у књизи Прачовјек и позна култура, показује завидно познавање и културне и историјске антропологије. У књизи енциклопедијске ширине, изведеној на основу бројне емпиријске грађе, долази до низа изузетних и оригиналних синтетичких увида како о човјековим прецима и о примитивним културама, тако и о културним законитостима дугог трајања које се тичу и савременог човјека и његове цивилизације. Ово дјело одавно се сврстало у класичне списе хуманистике XX вијека. тврд повез, 360 стр.

DANIJELA MAJSTOROVIĆ DISKURSI PERIFERIJE - eseji o kulturi i društvu u poslijeratnoj Bosni i Hercegovini Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd; Knjižara Krug, Beograd Godina - 2013 236 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-112-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I DIO - O KULTURI I KRITICI KA POLITIČKOJ KRITICI KULTURE Slučaj turbo-folka ZAŠTO SU PROMAŠENI MEDIJSKI TEKSTOVI O SLUČAJU `BEOGRAD NIJE A NIJE NI DA NIJE` GRUPA `JEZIK, MOĆ, IDEOLOGIJA` Kritička pedagogija kao vrsta praksisa u novom bosanskohercegovačkom kontekstu II DIO - O RATU I PORAĆU O KRVNICIMA, RANAMA I ISCJELITELJIMA Predstavljanje hapšenja Radovana Karadžića u medijima u BiH SAN O EVROPI O upravljanju poslijeratnim diskursom međunarodne zajednice u BiH IZGUBLJENI U PREVODU, IZGUBLJENI U TRANZICIJI III DIO - ROD U PRIVATNOJ I JAVNOJ SFERI ŽENSKI IDENTITET I I DISKURS GLAVNOG TOKA O nužnosti feminizma u tradicijskom društvu ŽENE U BIH IZMEĐU PATRIJARHATA I EMANCIPACIJE/JEDNAKOSTI Manifest feminističkih istraživanja i politika na razmeđima postsocijalizma, poraća i `tranzicije` IV DIO - ETNONACIONALNA POLITIKA I IDENTITETI POLITIKA KAO POPKULTURA U BIH Govor mržnje i njegove alternative ETNIČKI IDENTITET U BIH IZMEĐU TEORIJE I KVALITATIVNE METODOLOGIJE SAMO RIJEČ I NIŠTA VIŠE Markističko-feministička kritika diskursa i praksi `tolerancije` u BiH UMJESTO ZAKLJUČKA Postkolonijalnost, postkomunizam, poraće - viđeni s periferije Bibliografija Bibliografska napomena `Danijela Majstorović (1978), diplomirala je engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Banjoj Luci (2000), magistrirala komunikologiju na Univerzitetu Ohajo (2003) i doktorirala lingvistika na Univerzitetu u Banjoj Luci (2006). Radi kao vanredna profesorka na Studijskom programu za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Banjoj Luci. Pre Diskursa periferije, objavila je dve knjige: Diskurs, moć i međunarodna zajednica (Banja Luka, 2007) i State and Ethnic Identity Among Youth in Bosnia and Herzegovina (sa V. Turjačaninom, Palgrave, 2013). Uredila je zbornike Living With Patriarchy: Discursive Construction of Gendered Subjects Across Cultures (sa Inger Lassen, John Benjamins, Amsterdam, 2011), U okrilju nacije (sa V. Turjačaninom, Banja Luka, 2011) i Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru (Banja Luka, 2012). Tekstovi koji čene Diskurse periferije podeljeni su u četiri dela: (I) O kulturi i kritici, (II) O ratu i poraću, (III) Rod u privatnoj i javnoj sferi i (IV) Etnonacionalna politika i identiteti. “Ova knjiga je za mene prilika da na jednom mjestu sumiram sve što sam kao istraživačica i teoretičarka do sada imala priliku reći o poslijeratnom bosanskohercegovačkom društvu kao društvu koje je olako zaboravilo svoju vijekovnu multikulturalnost i socijalističku modernost, objeručke prihvatajući nacionalističku i patrijarhalnu ideologiju i širom otvarajući prostor galopirajućem divljem kapitalizmu koji mu trajno osigurava poziciju evropske periferije.” (Iz Predgovora).` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Tри књиге Бојана Јовановића, једног од наших најзначајнијих антрополога! Ова дела нам пружају могућност да јасније и темељније сагледамо српску прошлост, идентитет и карактер, почевши од претхришћанских времена па до савремених прилика. Duh paganskog nasledja Srpska knjiga mrtvih Pamcenje i samozaborav